те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онд |
la">LIBRI DONNARVM IANCOVITS</foreign>, а било је и новијега жига са речима <foreign xml:lang=" |
„сељачкога“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но |
неши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држ |
ођица, жива, лепа, окретна.</p> <p>— А, а!</p> <pb n="133" /> <p>— И једна најмлађа, најлепша.< |
<p>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ст |
<p>— Немам шта да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да ва |
и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас траж |
нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господине Чилаже?</p> |
ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} |
час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на |
ехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни к |
младости он можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија, да кује засновице и да чек |
он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног ра |
о како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што и |
са високом засебном звонаром од греда, а наоколо пространо гробље заграђено филаретама; овамо |
е мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема мног |
Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор |
ого пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а она |
зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али |
о већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештин |
тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да вен |
љења.{S} Био је некада университетлија, а сада је коректор код једних новина са малом платом, к |
и јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилици од радости што је радњ |
а сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p |
} Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на превра |
обелом оделу са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зим |
лио је да је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну. |
негињица се, у место одговора, заплака, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p> |
губио још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био са |
це?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један век, д |
а, стајало је неколико светлих прилика, а међу њима она најсветлија.</p> <p>Давно очекивани тре |
ана; преко хиљаду вредних земљорадника, а десеторо забринуте господе и занатлија — сразмера кој |
спекуланат и рече да је то математика, а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Мате |
осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша |
и.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, н |
добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унес |
кали, момци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим нов |
{S} Државна је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година престао био оптере |
еће тврдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који су им били у пр |
ек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме ј |
српском, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски |
више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном б |
је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неогр |
, а пет разноликих власти; једна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљорадника, а де |
је дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селим |
и су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате |
уцијонарнога, — преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чи |
у одру делао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узви |
м али занимљивим крајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка |
м ситничарским и сиротињским приликама, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој |
ом стилу са изрецканим шареним даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, к |
то је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир |
вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употре |
о сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском крају?</p> <p>— Нисам знао да је го |
огледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зг |
ма прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кук |
о Лондона по свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се н |
познат ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова |
у“ што је положена на трулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, |
лим, да би прибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговор |
че Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стева |
ени висови често са дивним виноградима, а само понегде нагло одсечени брегови поред Гроцке и Бе |
ких ормана, са разним киповима на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S |
с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се пол |
ем друг будућим великашима, министрима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на ваш |
ујеш о свима твојим старим познаницима, а о најглавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</ |
тановима: по университетским ходницима, а често <pb n="71" /> и на предавањима.{S} То су већино |
а су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Фра |
ај одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је са |
љубав није страсна, јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је већином са села; друш |
огла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје |
,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p> |
руку.</p> <p>Није прошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле |
та, коморник изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>О |
а ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око начел |
адан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су ко |
p> <p>— Надате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођо, — оговор |
роду, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег |
теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја |
/p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити себи пози |
Зато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата |
мо <pb n="91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се бранио колико је могао.</p> <p>Развадише их, |
ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на располож |
тао у круговима оне престонице позната, а у српским тамошњим омиљена личност.{S} Коректност њег |
<p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска |
ијатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а почетак игранке био је одређен, као обично, за девет. |
долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</p> <p>Целога се |
сад била најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <milestone unit="subSect |
ог шума каткад врева културнога живота, а кроз врата обазриво пословање укућана; ову тиху дисар |
ђу овог скученог југословенског живота, а с друге стране поглед на ове представнике далеке и на |
{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу |
изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мал |
ци, коју је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре |
Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем |
а ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти; једна школа, а седам кавана; п |
За Павла Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашт |
д одра гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти |
анату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у |
део у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— |
мо једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> |
а часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска приврженост и веза два створења оплемењује |
не, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ пре |
ге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим |
биљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукама младости, унеколико подмладио |
ио латинско-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељства између мађарск |
до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта |
твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, |
ер се представљао неки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијо |
трпљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте |
, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Н |
<p>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом |
род подељен у четири самосталне државе, а у неколико десетина области.</p> <p>— То је врло инте |
ересовало због необичности саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, он |
обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори |
тран; у међупросторима налазимо вртове, а од неких су направљена нарочита ограђена места за гра |
.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </div> <pb n="65" /> <div |
Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{ |
pb n="276" /> <p>Павле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмит |
могло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српс |
— Уђите.</p> <pb n="157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, |
> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n="231" |
причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше |
ни, и да немате своје природне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која ва |
алогај: будите људи, господари природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, п |
посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто д |
нуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болес |
{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше |
а Страта. <pb n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, ил |
ите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а т |
егов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају |
</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би би |
мојте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим да |
аде Павле.</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прил |
је но други пут, држање још одмереније, а дугачки танки прсти са својим белим брижно измивеним |
ао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција |
а постао правим приређивачем те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Мара |
не тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива; где се поједини необични догађа |
ваки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нека врста тих |
раниоце.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти н |
м синовима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни болов |
од светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа р |
ко практичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су има |
е; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ов |
већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. < |
е с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени висови често са дивним виноград |
неколико тетака, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала другој.{S} Ту је нароч |
<p>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће посто |
виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју |
озлаћена харфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смелом бар |
> изгубио сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их |
— одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје |
ја поглед пропушта само изнутра напоље, а обратно не; над прозором јефтина похабана драперија, |
г лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на див |
да се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n=" |
озор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор |
абаченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде седим влас |
атерин смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала |
х (измишљених), јер су многе загубљене, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, |
вна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> |
ш једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало магло |
се пред светом могло додати две године, а теби слободно откинути бар четири, и онда би остала ј |
мушки заштитник мале путничке дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало ужива |
да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник белетристичке критике.{ |
од оближњег стола, да потпише признање, а млади остадоше поред иначе доста скривеног ормана.</p |
ор, разговор <pb n="196" /> или читање, а да се други читачи понамештани по другим тим међупрос |
е био у расположењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао с |
шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тих |
ом сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином |
рилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем |
је површно прелетала преко клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој |
нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и, можда, |
ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло |
окажем како добро познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спр |
> <p>— Сигурно новцем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, |
остатка веза морали да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у |
могу разумети оволику упорност, грофе, а противну блаженству своје једине кћери.{S} Грофица и |
ад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препо |
понегде нашироко објашњавајући ситнице, а често преко крупница прелазећи са неколико речи, али |
кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, |
н.{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишља |
аво чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљив |
става њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би раван |
ица се у гледалаца одједном разведрише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <f |
е седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да пост |
и ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где је наиш |
оговори унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као |
и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мај |
<p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама гла |
воља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најбл |
ам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала |
болом, у глави са великом навалом крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађа |
p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући |
јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, с |
боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео, |
остао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукам |
с српски, немачки, румунски и словачки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен рог; са сре |
“ <pb n="66" /> што мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француск |
бом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбр |
раво на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само з |
оди, уживајући државну помоћ, претекли, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладин |
у сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску искреност пуну поштења и неп |
И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држањ |
јци увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сн |
апротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје |
јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па |
а; она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више |
} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са |
о домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n="7" /> |
им очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да ст |
града, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству била је велика кавана где је беспослена го |
ас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је с |
ња као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим |
гне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће |
ш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто? |
м случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала на |
рчевито заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом теш |
каванице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приб |
ао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако није пуштала због своје болешљивости. |
однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа |
ромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, |
ваес форината могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} М |
едњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; |
говори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, |
сност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакак |
> <p>Кнегињица је не могаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отворена и затворена врата. |
кође туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни пр |
после по повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права ма |
н; ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S |
ка.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и |
, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима |
њица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као |
постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milestone unit="subSection" / |
ном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра и |
а; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb n="335" /> кроз неколико недеља спадати у р |
фица помисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, нег |
оне стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасв |
ли заштитник у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност |
н и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дак |
т стотина форината уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што чувам за случај несрећ |
о је кратке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извештавао о побољшању преко оног послужите |
им местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из |
олим вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако в |
/p> <p>У другим приликама мајкине речи, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечат |
{S} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умири |
зненађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно |
га тога загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марил |
све вере по постанку и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватањ |
задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду на |
уђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има неколико чис |
грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћ |
ком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то |
{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха? |
авле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се доказало, да је његово ново познанство оди |
пружиле погодних погодаба за развитак, а не за закржављење...{S} Таквих сам младића налазио до |
/p> <p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с |
бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату или как |
роћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог а |
посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, |
у вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оста |
ете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би мо |
чна.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом м |
j ponovljenog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш гл |
у га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за т |
ла учинити само са извесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој оба |
и, спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један другом, истесаше моју лично |
веж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи с |
рема овим старијим преходницима својим, а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туро |
обогатио својим занатом, сапунџијским, а неуморним трудом и многогодишњом штедњом, те је сад, |
даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи |
ма је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника свршао посао, напо |
сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ов |
чега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често претерано патриј |
он одређен да дела међу интелигенцијом, а има повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер |
са ширим теменом и богатијом кићанком, а то складно заокругљује лице и уздиже топао а благ пог |
и не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље, |
откане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима, |
бу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватр |
саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је пак ви |
век, зими заузети сваки каквим занатом, а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по врт |
ле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси ужив |
.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>П |
ао је пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постати опасном, чув |
лика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку н |
младићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, у |
ора, један вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особиту одајицу, чију средину беше зауз |
оју оног писма није био забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је м |
ме болести први подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и |
} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој |
је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је механу и околину.{S} Уздрхталом руком у |
пролазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb n="303" /> <p |
не на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало сво |
и је није могао добити на уљудан начин, а коректора није више видео, јер није долазио у кавану. |
дмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но други |
он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз |
је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и са |
ко није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још им |
е пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сет |
о дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време |
ем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p> <pb n="244" /> |
<p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да |
д.{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна |
ију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошу |
уредно даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то ов |
S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p |
жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одг |
сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} |
вога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, |
тупа на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди ко |
авам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам обзира према вашим особеностима.</p> <p>— Увек т |
м разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p> |
ного малога лако било пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и би |
у спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S} Ето, та |
дакле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до |
ено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам |
меније женскиње биће свакако набројано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одеве |
чало много штошта, страшно и претерано, а већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљен |
, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетила |
вас да напредујете, али само привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да |
— продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, господине, — одг |
</p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> </div> <pb n="224" |
се мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се д |
Она је певуцкала расејано, полугласно, а погледом је лутала по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — осл |
обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Гово |
} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са чита |
ици неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању. |
добро семе; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па |
p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а нешто поплашено. — То није довољан узрок.</p> <p>— Ка |
едном се руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{S} Би |
а више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не т |
дно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S |
Наслонила се о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица |
ет месеци <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не зна |
мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, |
ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— |
неша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш |
т већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за ча |
прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али н |
борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не допис |
бно да најпре побудим вашу радозналост, а о практичнијем делу говорићу вам другом приликом.{S} |
ражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а богата земља упућује на неку врсту ведра размишљања, |
, који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио права да посећује породицу, но, изгледа |
"30" /> <p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме су морале би |
би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због доласка Двора. |
и, Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим градовима |
ијатељице, затим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb n="261" /> споменула је њено |
а тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте |
децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стец |
обар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да п |
вакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврс |
а и Грете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ак |
S} Надувеним великашима оне не требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања |
и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном |
им да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, пости |
дини необични догађаји дуго претресају, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све и |
а вас познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, |
{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда |
оклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове било кап у море.</p |
ађаја оне су припомогле само завршетку, а стварањем целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У о |
нас, већ треба постепености у развитку, а нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацил |
очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветли пламен младости са толи |
а двема госпођама; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> |
b n="245" /> <p>Он пољуби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде п |
егово држање заслуживало сваку похвалу, а његов очајни положај свако признање; али грофу се ова |
је окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према прозору.{S} Једном се руком наслањала на |
} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље |
ахиљ, под мишком; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у |
њо.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хт |
ка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да седне крај њега.</p> <p>— А |
{S} Неки стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим |
ар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> |
клетве положене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је |
идели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Б |
друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p |
сити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био |
оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријск |
дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осм |
познанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међ |
рење у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одваж |
одине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу к |
о му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољуб |
ско шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледа |
> <p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> |
а образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ што је п |
лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима какви |
горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог ш |
кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја? |
доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> |
>— Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> <p>— Неминован је пристанак св |
народностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Нем |
практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори, |
ју.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдари |
: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше д |
p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се ис |
знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких м |
SRP18970_N1" /> Погледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто |
у и Метеорологију, колико народу треба; а ове побројане „науке“ треба избацити из школа.“</p> < |
ика само... можда реалнија, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо реч |
у и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p> <p>— Т |
апитао је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} О |
им као и сталешким правима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} |
једино зато што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима |
а онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чи |
леда, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S} То с |
ва, својега завичаја, својих засновица; а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значи |
рдити, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S |
а фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљад |
квом чину изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, |
, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случајно оздрави, то ће онда бити |
ба мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одист |
бе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мал |
и овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господс |
шта да одговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од |
крила, ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнат |
:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ |
супружници живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мис |
аку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га видим.</p> |
уступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао |
кан је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју р |
ричекајте; још вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — говорио је некако подругљиво, |
а, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање |
асти.</p> <p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостив |
људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим гласом настави:</p> <p>— Је |
много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кра |
даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме |
те или са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због |
једва чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном често заносном али мирном погледу, који |
љу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом |
доше рано, доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Зат |
чних родитеља; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљо |
ор је твоја брига, <pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p> |
ним лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подбочена, ведрим али и посматрала |
агрли своју пријатељицу, <pb n="182" /> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске |
еома смелом барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаће |
ш, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да п |
то другог волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p |
страдању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље |
вет покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} |
="81" /> <p>— Погледајте око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрај |
ле је грофица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p> |
n="62" /> <p>— Да се јавиш, него...{S} А кад мислиш?</p> <p>— Прекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Ма |
и рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њи |
, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у млад |
подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти |
према томе прецениле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са сл |
Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора |
Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћ |
погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча |
ара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајли |
места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу. |
е био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мек |
ато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можд |
ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p> |
ти, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико његове смрти.{S} |
можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{ |
огледу изједначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, ј |
ћ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она п |
своју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога |
дуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет раз |
шћа о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p> |
тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, |
је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{ |
те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, вид |
ло пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба д |
њ утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до К |
ајвише допада од обожавалаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ип |
рати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми |
p>— Откуд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на к |
прича догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p> |
нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p> |
, коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прил |
лимо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје предавање према степену господс |
, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу |
више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговор |
адан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на п |
Одиста? — упита она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</ |
Томе сам се надао, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</ |
е друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању |
о је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — |
уги пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало |
оће сам да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} К |
ем, да га видим.</p> <pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шт |
грофице Агнеше.</p> <pb n="268" /> <p>— А откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње са |
<p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа исп |
м?</p> <p>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем |
ве младића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} |
животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се |
нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, |
пред прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</ |
Ха?...</p> <p>Па ухвати Павла.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> |
о девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док |
зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно!</p> <p>— Али је тако.</p> < |
оспођица, жива, лепа, окретна.</p> <p>— А, а!</p> <pb n="133" /> <p>— И једна најмлађа, најлепш |
имам отприлике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири |
S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи з |
гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и о |
ом било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо с |
али има још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном састанете.</p> <p>— |
зе троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево |
ава да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили |
квог какви сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — у |
и ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси |
жале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнеги |
аштва је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно |
.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А где сте научили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где |
рино, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> |
д га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми см |
? — запита Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш |
еколико тренутака, док доврши.</p> <p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори св |
сто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја с |
>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p> <p>— Зар немате дању вре |
— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа |
ја свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала. |
} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, как |
/p> <p>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга |
p> <p>— Немам шта да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да |
ри све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта |
е, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и |
е вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и пале |
сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита кнегињица живо.</p> <p> |
чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињ |
/p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на п |
ли или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испросити?</p> <p>— Отприлике |
дња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема |
рече Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица?</p> <pb n="192" /> <p>— Отказала |
ћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим |
римамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да н |
ста је штета, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би |
, а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам |
ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори н |
ити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то вр |
p>Грофица се нервозно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим младожењом?</p> <p>— Други не |
ало спуштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можд |
а озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то |
ир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас т |
.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p |
/> <p>— Шта је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку |
на њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с оз |
на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није смео д |
.{S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање |
роугластих или од више него четири угла а са уласком из једне велике округле одаје; соба за дру |
н напустити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову присутност. — Бор |
рло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег чо |
адић, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној стр |
као што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће о |
љини, доле <pb n="16" /> пред степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево |
е би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад так |
је, по степену госпоства, пред вратима а под ступовима надстрешнице, дочекивао газда, момак ил |
сувише обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он ј |
е своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чуј |
видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног својега највећега задовољства и своје највише |
ицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам |
паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје |
агу своју, и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} Њима се храни једино известа |
е млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на ули |
оју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама би |
е, или епизодама занимљивим за гледаоце а трагикомичним за суделоваче — жртве каквог <pb n="69" |
рпскога сељака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег школовања у |
ду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га као очигледан рђав пример |
пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину |
зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двоструких окана |
мим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад с |
ћи по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову телу у свима покр |
долазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног госта, који |
ше и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанств |
пријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетући вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра |
и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромни зидови са дубоким прокопима чине сила |
а су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о з |
столици, наслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе |
складно заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шумадијску расу.{S} Отво |
аријама, где помало научих књиговодство а у радионицама изучих штампарске послове, преместих се |
у и победоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?</p> <p> |
лазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улаз |
аше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи где је девојче спава |
а њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле |
{S} Фон Хадерик, такође пријатан младић а десетоструки милијунар... и још неки, већином су ми п |
газдарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... напиши... једно... пи |
која је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба мала ка |
ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић |
ако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прошлости |
атим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S} У он |
ед болесника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао р |
адости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина богате задруге.{S} То никад |
n Dieu, mon Dieu, que faire!</foreign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.< |
решака у српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој мо |
ј-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је |
<l>Кола немам, немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста л |
лачу. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>А камо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно |
код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> <p>А.“</p> <p>Павле окрете бледо лице своје према послужит |
ред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео |
осећаја незадовољених страсти!..</p> <p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако промен |
је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> |
е вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи, — приметила ј |
се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше в |
ти?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази |
ког Тропоља.{S} Њојзи се допадају оваке авантуре...{S} Није чудо. — дода полугласно, — она је ј |
ете ли схватити бескрајност?{S} Моје су авантуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, ос |
але путничке дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипак се похвал |
<p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме су морале бити обвез |
њући свој ужурбани лет; преко осветљене авлије пређе још једном обазриво мачак; још једном скок |
решина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, који |
</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији неколико добро одевених лица, шетајући се горе д |
а овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није видео ништа.{ |
p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка |
једнога послужитеља, кога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под |
за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прош |
ј с десне стране, угледали би пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, које овде нази |
е је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ вели белеш |
е, неки врло богати странци, свакако из Австрије; ваљада каква угледна трговачка породица, чији |
tle>Историја Религија</title>.{S} То су автографисани табаци, излажући све вере по постанку и с |
а је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и представљала пред њом највећу и најсветију |
е бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне алијанциј |
шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми с |
ти, агитовати, господине мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човечанства, ја, стари Чилаг... |
кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срества за Хидротерапију, Шротово лечење и |
се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитовати, господине мој.{S} Ја сам агитатор за опште д |
еку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од |
судбоносно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена о |
а не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је г |
} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе |
кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о |
, памтим; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти зна |
ке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону? |
{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у гостионицу.{S} Полагано |
погледом је лутала по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде. |
p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?</p> <p>— Агнеша Јанковићева се удаје?</p> <pb n="227" /> <p>— Та |
p>— Ја загледала?..{S} У кога? — запита Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, погодила сам...{ |
изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше постала војвоткиња Баркар |
ћемо чекати, док <pb n="270" /> грофица Агнеша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме |
ошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена противу своје воље.</p> <p>— О томе ниш |
зе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола. |
м већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, дакле, знате!</p> <p>— |
ве женске, кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p> |
ош нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после т |
егод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто |
најпре кнегињица Страта, затим грофица Агнеша.</p> <p>Ово саопштење није учинило онај утисак н |
> <p>СТЕВАН М. МАТИЈАШИЋ</p> <p>ГРОФИЦА АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>У СР.{S} КАРЛОВЦИ</ |
седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p> <p>У то се |
учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> <p |
тара грофица што приметила, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука му уздрх |
е сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицом.{S} Павле се стресе о |
>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприлике овакав ра |
би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога |
ction" /> <p>Било је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим Павле |
д капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђавим коњима.< |
ате ли њено име?</p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну коректор |
е?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ће |
ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?</p> <p>— Аг |
офица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву го |
и сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од које је она |
ирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а нешто поплашено. — То није довољ |
е.</p> <p>— Нећемо више, татице, — рече Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица |
— Или пошљите, ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова неће д |
одина.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајку, која је у овом |
Господине, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, да |
сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех |
разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, прекинут овде онде ч |
странкиње интересовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне пес |
n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад д |
он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се зам |
ква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која; француска револуција овамо јо |
мње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја ниса |
нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се нисам пре |
о девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица напослетку остави своју ма |
једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе |
м те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не го |
брала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-н |
и.</p> <p>— Идем.</p> <pb n="176" /> <p>Агнеша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама с |
p>— Дакле, истина је, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин |
јајни обрашчићи понекад тамни...</p> <p>Агнеша постаде пажљивија.{S} Така нежност мајчина морал |
, ако ме будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговора подиже руку; он је тумачио да пр |
стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу |
по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и |
дина Ђурића, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> |
огло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву, које се око ње разгов |
сладострасне, час сурове песме.</p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те песме толико вол |
стаде да стојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, |
оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој мајци:</p> <p>— Зашто тако говорите |
е више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет |
, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна |
а и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала под теретом овога ужасног пребацивањ |
жда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Како то разумете, госпођ |
ате, грофице, набавићу вам коју.</p> <p>Агнеша радосно одговори:</p> <p>— Ах, збиља?{S} Учиниће |
теш ево овако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша се упропасти.{S} Није пре ни издалека помишљала |
помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа |
/p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом |
гано затворише; коректор погледа онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријате |
ут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути салончићу кће |
вакако имаш најбоље жеље од твоје верне Агнеше.</p> </div> <pb n="316" /> <div type="chapter" x |
не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше.</p> <pb n="268" /> <p>— А откуд знате да она не |
презно.</p> <p>— Ви долазите од грофице Агнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте једном већ |
и је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у |
Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p> <p>Грофица одговори достојанствено:</p> <p> |
тајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „ |
ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништа извесно не знамо; |
е, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми |
ега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве данас више нема, душо моја, она беше |
ивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Со |
сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, много узнемириват |
оцрвенивши устаде и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша |
м неколико српских песама, које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је |
е ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да |
</p> <p>Кад је био изишао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у твој |
стивој и високородној госпођици Грофици Агнеши Јанковићевој у Пешти“.</p> </div> <pb n="33" /> |
>Узвик изненађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпр |
е ли повереник?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи |
се трошите?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну гр |
/p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у |
етницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо н |
нао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако з |
вако доцкан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове године, не дат |
досад није чинило противу изречне воље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толик |
ало па да се, надражајем <pb n="250" /> Агнешиних суза, која је пред њим тихо плакала, не запла |
на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим нов |
е у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> </div> < |
да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирал |
је то питање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p> |
уживање, каквом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, груди су јој се још нади |
према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она би принуђ |
зност њену према њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на бал |
гледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћете само Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p> <p>Гроф пребледе.</ |
рпски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и од |
ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</ |
к упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну |
одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних младића, који се такми |
ђа Јанковићевих.{S} Извади једну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књиг |
како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Агнешо?</p> <p>— Није лепо да трудимо господина, ма да |
е поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што с |
во ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? |
воје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом читала књигу.</p> <p>Пав |
луку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од господ |
ца Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим |
а кнегиња Александра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти |
м отменом друштву састао са војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Ч |
ица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнегињи |
рено:</p> <p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу прос |
је кратке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извештавао о побољшању преко оног послужитеља |
онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица.</p> < |
био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу... али у оним годинама младости он можда немађаш |
метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне р |
за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидет |
зи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити оба |
ајем реметити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина |
дох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сестри.</ |
.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војводи Бар |
јавношћу или лукавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{ |
ињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло |
путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се |
на велика мајмунска глава са потписом: „Адам“.</p> <p>Број 5. последња књига. <title>Историја Р |
ран.</p> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту |
рио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, породична блага и накити нагомилани од постанк |
господина Нинчића.</p> <p>— Које му је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже.</p |
ин, па чак полицијска ухода, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт могла да |
јим старинским стилом и старословенском азбуком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је |
овоме месту, нешто пола Јевропско пола Азијско, нешто пола српско пола турско.{S} Двор кнежев, |
ни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p |
S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивањем аката, што су их написали сувопарни и ограничени људи?{ |
ашне шаре цртане оловком или четкицом у акварелу што представљају епизоде из живота познатијих |
i>Павле Ђурић</hi>, Србин, ускок, добра аквизиција, али још неискусан, мек, морална и материјал |
а смо вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтели одустати од своје намере?</p> <p>— Гроф |
га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се |
сталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> же |
за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p> <p>— |
ле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних успомена — као он.</p> <p> |
у Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног или другог још била |
дно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или а |
ким градовима није тешко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњ |
ета и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбије |
мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да уср |
ш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну |
ма неколико лепих везова и тканина, па, ако би младом господину било могуће, могао би им набави |
им по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем зауз |
ин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што |
олела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш сво |
ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, |
ш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} Не напуштајући св |
ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешн |
ванреднога положаја могле да произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опр |
наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако н |
ном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна револуцијонарна |
p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ћ |
S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ако признајем, да бих вас волео познати онаквог какви с |
д преко дваест хиљада форината годишње, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.</p> <p>— |
има <pb n="297" /> право само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не по |
S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> <p>Њега |
едном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа |
етпоставити по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих девојака, онда в |
јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће поч |
негињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако |
још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само |
ном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађа |
S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несрећ |
:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не м |
ritch</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас |
радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је врло |
ај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверењ |
ине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква изве |
онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније прилике но што би их |
е обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“. |
ба, да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам |
њарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p> <p>— Изблиза, сасвим из |
абуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја са |
вате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате новаца да платите.{S} Ако па |
само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало |
а породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" |
8" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, н |
не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будете схватили њене намере.</p> <p>Она ућута ма |
е тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згодан за какво разлагање, био је довољан, |
И сад вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се |
писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се спора |
ао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братск |
а ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одг |
ад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не |
и и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш |
аље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p>У том његову посло |
е унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз |
, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шест |
и је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарел |
и сами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите дневно извештавати о ток |
атку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, |
ру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих л |
p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвности.</ |
ер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите о |
ц стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуко |
да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на мој савет и от |
ја ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо |
то, проричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је већ постај |
које нису имале места у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим Павлу непознатим у |
о ми рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја т |
ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није чове |
да га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, ако желите.</p> <p>Најстарија нестрпељиво прекиде разго |
тила важне речи; ако си се преварила... ако..</p> <pb n="208" /> <p>Очајно лице кнегињичино пот |
ране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би |
не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одговори |
е шешира, врскапута, штапа и кишобрана; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћи |
драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, |
ри:</p> <p>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако..</p> <pb n="208" /> <p>Очај |
сти.</p> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љ |
илике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, имала ту каква |
меће у новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извештајима са забава, читао сам име гр |
м неколико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем |
рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог реда, онда |
на Краљевске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим |
рпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу други пут.</p> <p>Старац устаде.< |
е; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскап |
е, или ако немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цен |
ао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко |
ознанстава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да буде |
ј још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни, |
која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео < |
би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади господине, својим умним способно |
ара госпођа са комичном забринутости, — ако нам до Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпо |
азговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих осећаја.{S} М |
<p>— Може, — одговори озбиљно Нинчић, — ако је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприч |
eign>, господине Ђурићу, — рече гроф, — ако вас интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам б |
жите од мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на |
— говораше <pb n="120" /> му Нинчић. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где |
ину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се |
мамљиво место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамил |
у га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p> <p>— Оздравиће, управо наново ће се ро |
ма.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђур |
да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</ |
али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате, грофице, набавићу вам коју.</p> <p>Агне |
ријала за чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> |
адоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постанете чланом моје породице, ево в |
лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, |
дбу.{S} Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>П |
нам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда |
ог какви сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упи |
р?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим з |
крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доц |
обије, међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају |
и ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што прео |
оћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S |
!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једн |
> да потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се |
својег образованог сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Ниј |
неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати? |
и немачке народности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала са српском, која |
екајте, још вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дв |
а, — целога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје стариј |
рцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, в |
а са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклонос |
а мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих непријатности по вас, милост |
враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, ј |
ам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете д |
и човек задовољан са својим животом, и ако нисам задовољан са животом других; али зато је на м |
фичино је држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка ти |
овити пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим о |
е.</p> <p>— Ми живимо доста повучено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само у границама |
лугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од |
едеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак |
у више да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја |
а крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му |
адоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град полагано почео губити вид политичко |
p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђац |
ст, — говорио је некако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, нема |
авле, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим нич |
е је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира |
— Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ д |
дела противно својој женској природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она |
је кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као што |
нова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, он ј |
лу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да |
ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло неп |
знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и о |
сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по с |
задобити поверење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја |
ам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу |
утовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да м |
ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, још једнако апсолутно узев, ви с |
овно писати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је ста |
вљам, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А з |
а се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, нег |
разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али |
лестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била |
бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју |
госпођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, |
ј са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <p |
о, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја се грофица п |
било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, потрудићу се да вам |
на будућност, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна лична независност тиме шт |
нем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од |
n="239" /> — Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно поверит |
ност у свакога доброга детета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша. |
/p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је до |
м „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима асурица и чет |
} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било загонетно, овај му је у |
ед иначе доста скривеног ормана.</p> <p>Ако је младић икада желео да остане насамо с овом младо |
и криоца своје небрежљиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо још непрестано отварање и затварање вр |
о позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила. — п |
им погрешкама, за твојим југословенским акцентом, за твојим топлим бистрим погледом црна ти ока |
површину каква озбиљна револуцијонарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом сл |
ренут ока постао правим приређивачем те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека вр |
наваљивања.{S} Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само д |
а опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да ј |
лози, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје с |
дни су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </ |
овци, споменице, <pb n="195" /> оружја, алати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвозде |
ио сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Грчкој, Мисиру —</p> <p>— И у Калифорнији, — |
га грофа Тиме Јанковића, рођена кнегиња Александра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} |
lestone unit="subSection" /> <p>Грофица Александра Јанковићка чекала је Павла у сјајном салону |
ред како ће господин проћи све системе: алеопатија, омеопатија, идропатија, ћорава посла!{S} До |
feu de roi</foreign> (краљевска ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нароч |
од сваког добија грош, сексер, дневно), али кога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје веч |
нчевима (и зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стра |
ће бојажљиво да изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република — |
ија без науке што се зове „математика“, али дође после хиљаду година један спекуланат и рече да |
женских означава са „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгле |
и тако званим „напаћеним народностима“, али према вами Србима имам нешто више и то правих симпа |
а кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, |
ваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу између тога и његове жудње |
ад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио дру |
ти тешка, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њени |
милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је у |
свакако на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једи |
је безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да |
има посумњао у исправност својега рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, |
могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности |
женика или удовца <pb n="190" /> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест |
а имађах скоро за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми |
не су пуне и сувише непосредних израза, али непосредних до простоте, до сељачке грубости.</p> < |
ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четр |
е но обично.{S} Собица није најчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично уде |
ћ</hi>, Србин, ускок, добра аквизиција, али још неискусан, мек, морална и материјална пропалица |
ре.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим језиком, већином и не знају |
им топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољива потре |
ност, са којом се досад ниси познавала, али која је свом душом својом теби одана и која жудно о |
} Зашто плачеш?</p> <p>— Нисам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— |
<p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p |
е госпођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на с |
њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и укл |
прошле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p |
е ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно |
је могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала гл |
о да не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, р |
ђе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти читање, па оде у немирном размишљањ |
рати гроф. — Полиција имађаше скрупула, али сам их ја растерао.</p> <p>— Сигурно новцем?</p> <p |
ани прођоше у обичним незгодама насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи при |
, да се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при к |
ин Ђурић не одустаје; накнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и п |
лико пута објаву о приспелим путницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина |
му, која му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, управо једина својта.{S} Кад с |
е ожени с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} |
војих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му |
ста тишина између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћут |
као што видите, доста слободног држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да |
руга пристане после извесног одупирања, али како сам био син старешине, брзо продре предлог мој |
ина гостију повукла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде о |
е је био осуђен на две године заточења, али је до амнестије одлежао само неколико месеци.{S} Кр |
м га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја са |
оју од пријатеља направи време и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попу |
есело, пуно света и несташна разговора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, ј |
> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним вратима.{S} Ова је зграда била мало |
ошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади госп |
ће неколико лепих старо-српских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела |
а сам предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене била огромна већина |
итала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, господине Ђурић |
и данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај или из |
{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу |
ла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој женској п |
тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њег |
Потруди се да мислима да друга правца, али му главобоља подри душевну снагу.</p> <p>Последице |
показа му једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом. |
То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој у |
е, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћ |
оде у заказану посету телесно још слаб, али душевно прилично прибран.</p> <milestone unit="subS |
че му, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напуст |
/> <p>Павле је већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жен |
о по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинч |
је већ и коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ |
државам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, пр |
исмо можда створили ништа велико досад, али смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели да порем |
ледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним животом и настав |
ех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писм |
м и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, н |
одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад ј |
подигнуте према горњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а |
каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где с |
е ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух |
ста где се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ак |
ико изречна, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено |
то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај |
мири, Павле распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико |
понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте наумили?</p> < |
убина и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и плачу. </p> <p>Крашевс |
мала умешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко |
.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је била разборита и штедљива, и повратила је до |
?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се |
али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне |
ко жао, што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном |
жном руком прелиставао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S |
а је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или |
није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — запита Нинчић.</p> < |
/p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:< |
ана ступа, што су стајала усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је ин |
о пре.{S} Младости беше само код једне, али је она обасјавала сву околину - - Но шта он о такви |
ениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајко |
е своје четрдесете но тридесете године, али богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада игра |
нао са свима деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба |
S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска под |
стају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> <p>— Растају?{S} За |
у какво опширније практично разлагање, али овако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одгов |
зиним?</p> <p>— Не разумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинил |
оне која је проузроковала његове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврст |
аде нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, али бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се ра |
а, она је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпи |
ти, управо натераће вас да напредујете, али само привидно, а то је тактика хале која пушта марв |
ша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видит |
То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да м |
— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n="148" /> подно |
е вас уздржавају, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једи |
ка велика корист?</p> <p>— Велика неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута |
ћ знате, да је једном била близу среће, али је на неколико недеља пред венчање младожења напуст |
шаљиво пола презриво.</p> <p>— Могуће, али то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чег |
Није више толико много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбу |
се приближавао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекат |
сестра.</p> <p>— Мислио сам, госпођице, али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће испунити намера |
?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам дугујем поштовања.{S} Од вас |
} Он неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни н |
е; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио б |
<p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једно |
пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан не |
и и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> <pb n=" |
аге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми т |
ам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</ |
ану почеше да остављају другови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p> |
треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих поколења, па |
осте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не |
ста, где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду |
давде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама |
у га, до душе, <pb n="236" /> похађали, али их је газдарица, по наредби лекаревој, враћала.{S} |
на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро |
таквих, који нису никакве школе учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Пав |
р... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија. |
авом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— |
и?</p> <p>— Они су већином православни, али припадају <pb n="132" /> племству ове краљевине.{S} |
аспремају.{S} Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} |
ву тлу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљен |
S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, није у стању д |
у лудорије, оне су плод вековних патњи, али њихова несрећна је страна да оне потребују само они |
без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, ка |
pb n="207" /> <p>Кнегињица не одговори, али је погледа молећи, као да је преклињала да је не ис |
унолетна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важности. |
акао.</p> <p>Старац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке важније речени |
ео овако што написати па још и послати, али је мени то потреба после пет година мучна ћутања... |
олију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв |
м; црте коректор није могао распознати, али је могао познати да је отмена женска.</p> <p>— Јест |
но, — онда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и |
м мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја |
век; вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здрављ |
м код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће о |
иво, обавестите.</p> <p>— То ћу чинити, али биће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не познаје |
аквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост због части коју му указује |
/p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад |
болести свега једном видео при свести, али га није добро запамтио.</p> <p>— Господине докторе, |
ли и због његове темељне образованости, али данашње му држање задоби и оне, који су досада прем |
до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p |
а помоћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно по |
ари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свак |
ко крупница прелазећи са неколико речи, али увек задржавајући се на оном што их је некада чинил |
осла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео |
n="191" /> овој уздржљивости Стратиној, али нису ништа говорили.</p> <p>Певање се настави и бив |
а се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Вид |
дмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им г |
да био одрекао света, сасвим и занавек, али судбина тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, |
Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици |
{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p |
туда посматрате игранку.</p> <p>— Знам, али данас су строги у одабирању због доласка владаочева |
ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{ |
ја вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба да обраћ |
дрски, господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофи |
b n="117" /> овом тренутку узнемирујем, али ја сам имао једну дужност према Вама, коју због нез |
отпуно задовољна са одговором Павловим, али му је морала признати коректност одговора.{S} У том |
инуо је био своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је |
инцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства |
n="40" /> нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на |
душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, |
о душе, опкољен искреним пријатељством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави |
љиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку смисли да на |
опитљиво, затим све са већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио.</p> <pb n="187" /> <p>К |
говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала соб |
} Павле је продужио трку за позивницом, али је није могао добити на уљудан начин, а коректора н |
гања био му је можда местимице досадан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> < |
мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке па |
нанство, био је врло учтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било н |
када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за нашу причу пресуда |
више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, говор, погледи и држање би |
таде пред њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива го |
>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: |
тном топлином.{S} Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним облогама и зат |
је и стварним доброчинствима одуживао, али то никад није достигло висину оне потпоре, што су м |
е је ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави м |
но наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <pb n="90" /> <p |
бних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <milestone |
але Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи |
одине.{S} На првим изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на лис |
деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња |
о једини разлог, због чега бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољ |
то га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, и само |
јим.</p> <p>Павле га погледа подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, прич |
" /> госпођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте ми дали прид |
е процењује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родит |
е.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, |
наша средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно ш |
ле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} |
о је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбране или, управ |
оче борба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да |
жење наука, које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако потребно да своје знање доп |
у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну помоћ, претек |
ло својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу бил |
је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му л |
е и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз ч |
авлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ после мучног |
кућама а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако |
би победио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео.. |
стала је права манија код вас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери, колико у омлад |
девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.< |
м учиним, но немојте рачунати поуздано, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодар |
о ти треба.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, |
p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, |
рим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње |
погледа узверено и прими лек бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спавање.</p> <p>Н |
/p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, |
ала, и по облику и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче |
ок не престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао. |
>Тада је младић престрављено ускликнуо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му арт |
руг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слуша |
омогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинчић остаде нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, а |
снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути из ваших к |
а.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то. |
ји дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, го |
ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> <pb n="256" /> <p>— |
авле.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим |
к пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала |
ега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати |
о је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледн |
p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си г |
све остало, нарочито веру и књижевност, али није оставио без неповољне критике ни остале друштв |
о писмо.{S} И сама увиђам некоректност, али сам је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми |
чиле не само садашњост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући |
} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> < |
га.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође по |
икога није ословио, није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би г |
и господин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице стар |
ју је окарактерисала као врло осетљиву, али привлачну и свежу природу, која је заслужила да буд |
су својственост овамошњем становништву, али неки покрети руке и главе одаваху човека од оделити |
ности са својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Не |
p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро |
је одређено место у другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе |
реме; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често управо сваки час размим |
оде прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу, |
ухом, што брижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и пропад |
х понова увије у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њезиној примети и прочита |
, да сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом помислио на будућност, јер та звања в |
и надлештва представљаху цивилизацију, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богм |
за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао као карактер који т |
да се држи на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у |
сувише површни у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у проти |
жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш |
а сам дошао да видим како је господину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће |
му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се с |
са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од ра |
ануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто трагање оста без успеха.</p> <p>П |
д није обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „спосо |
више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која г |
на га сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Ма |
нам да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће поновити пред вами све што сам препа |
ко часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И |
врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натра |
пријатеља, груди му се силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је |
ком набављао би понекад таку позивницу, али је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан у |
мам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како би |
м и који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује грофовску архиву и оста |
мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb n="135" /> би била велика штета и грех, везати |
као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он |
жртвујем своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је плава, — у |
, — вељаше она са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, п |
нији, издржљивији, задобио би Агнешу... али у оним годинама младости он можда немађаше ни искус |
ћином упућени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који упра |
још са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом безобзирном љубављу већ отер |
а и добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је т |
Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав |
<p>— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да има нарочи |
и ће у авлији видети нечега необичнога; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе порти |
но и друго добро је, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p |
апунџијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тог |
оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се јо |
лици, дневно долази, видим по лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди |
Или не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S |
због тога била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, |
могућна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?< |
овољно утицао долазак овог новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом зго |
боко; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесвесно заустави; му |
је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није био више потпуно господар самога себе.{S |
сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњен |
а доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате, |
а његов очајни положај свако признање; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у |
икован, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и разд |
ју такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци нису били равни ни оним н |
кадра да се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ст |
м; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при п |
ао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне |
цом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите |
p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари |
искреност пуну поштења и непосредности; али ја никад нећу пристати <pb n="279" /> да вас добије |
дим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрав |
службу, што би трајало неколико месеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи нау |
у њему још живи њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да |
— Нисим био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно држање грофичин |
ре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача |
сте је радо још допунили којом годином; али <pb n="160" /> немате средстава, јер вам благодејањ |
n="292" /> да потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> < |
је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесн |
га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно |
су заостали у кавани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Та |
Ми укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној просидби. |
оји је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би |
да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио о |
им то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ак |
ако нисам задовољан са животом других; али зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, |
кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи |
уде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим примамљивије успомене.{S} Другом то, можда, не |
објашњаваше мајка, — али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем |
ме.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше ча |
а много великашких кућа; не знам....{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће |
едајући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</ |
Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо покушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви заједнички, они нас од |
то би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу други пут.</p> |
а ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта зн |
да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гр |
ао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренутком свога жив |
а срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро пр |
рати за неког светог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од |
} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам представила, и ако се још |
гледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докл |
ете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали да имате више животне снаге.{S} Ово ј |
о се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта; могуће је да се |
ас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није могуће да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и о |
је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети |
могу, да то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити |
изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим ви |
> струја свежег животворног ваздуха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може п |
раника, решила да останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја им |
би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или веселих састанака са |
аба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било могуће.</p> <p>Нинч |
и пола сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p> <pb n="115" /> <p>Једва једном стиже п |
кама Павлу полагано враћало здравље.{S} Али се са здрављем полагано уселила у његову душу она в |
биљнијих дужности но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се по |
да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим стварима.{S} Ти |
проведе мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао самога себе |
друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао наме |
м уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жести |
ле, није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада <pb n="162" /> не оста друго, до сачекати д |
есет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом могло додати две године, а т |
навек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца |
кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти |
утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последице, оне су н |
е бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за мо |
и не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога |
аче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p |
чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муњ |
, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити од |
сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</ |
и простодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам |
ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обас |
сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да с |
их била рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочи |
а.</p> <p>— Верујем, прико, верујем.{S} Али на мене више немају утицаја те конзервативне мисли. |
собито ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} |
.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на |
њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су |
оље умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си |
ад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена сујета казивал |
и томе слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} П |
, ја сам према вами потпуно отворен.{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо |
мам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Т |
ије најтемељније практично искуство.{S} Али, пропадајући једном, он није више хтео да се узвине |
та у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио |
што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе |
авле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер |
отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се толико била обрадовала младићевој појави, да |
то је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.< |
<pb n="178" /> <p>— Већ је учињено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато с |
иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила |
а повучено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само у границама нашега домаћега живота; ва |
оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзгодније време састанку беше пред вече, кад друг |
неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковач |
ио је одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио |
а, са којима би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времена провед |
да сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити |
али прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану ко |
рактер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви |
више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћ |
дуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глав |
еђутим отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово велико изненађење, ујак му овај пут одреч |
ештала још при виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изненађење, кад му собарица при у |
ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте бриге, извештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Х |
бог својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо своја посла.{S} Нај |
Да, господине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на ва |
но позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</ |
.{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница т |
ра при растанку, — објашњаваше мајка, — али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бис |
ш и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у |
ахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољега начина до онога што |
исам вам могао набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода са |
ву великодушност и хитру генијалност, — али оним тихим покретима срца, што топлом крвљу залевај |
анимљив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За ме |
м уверења, — одговори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена. |
— одговори кнегињица достојанствено; — али сам видела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти нис |
а, то је рекао.</p> <pb n="177" /> <p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p> |
о траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде после кратке почивке. — Јеси |
Она је те песме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста |
>— А, то је чисто невероватно!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— |
разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.< |
Али...</p> <p>Кнегиња уздрхта.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</ |
ево мајка прима овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и п |
<p>— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о к |
то што је мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете доласку пролећа, све већм |
осподине, то није џентлменски.</p> <p>— Али је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и мн |
ј.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, ш |
ква разлагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде |
/p> <p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— |
} Ја међутим још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, д |
а? — упита кнегињица узбуђено.</p> <p>— Али...</p> <p>Кнегиња уздрхта.</p> <p>— Али ја сам дана |
д онога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипа |
, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, господине, — одговори Павле мало оштро.</p |
<p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — настави кнегињица. — Кад сам га |
пробитачна, — одговори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше о |
p>И још једном му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, продужите, — додаде.</p> <p>— Нећемо више, |
чешће погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Господин коректор сркну од |
руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, |
>Кад су ручали, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном с |
узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушал |
мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је |
истојним поклоном, мало намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом изра |
оси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно па |
чекивано, што је изгледало као последња али неотклоњива сметња Павловој намери.</p> <p>У рану ј |
Грофица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим |
есе жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере достојна; он је завет учинио још и |
х непознатих прилика без — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред великим пред |
ликих сразмера, умерено живе колоратуре али тим више скулторских позиција; с обе стране удубљењ |
рано и наградила.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интим |
адост.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који би се са њима др |
плата била права чиновничка, посао мањи али одговорност велика.{S} Морао сам да проведем цео да |
где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкладнијој, у борби за идејало |
човек средњих година још доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погл |
ечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подб |
<p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато што другог волим |
а арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима каквих има свуда по с |
јако желели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо оном који ће нас раз |
а она га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га зап |
тно осећање када се налази у непознатим али занимљивим крајевима и приликама, а нема да се боји |
о да му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — настави Ч |
репирку; а по замишљеном често заносном али мирном погледу, којим су <pb n="320" /> се удаљавал |
ква слика, рецимо, Бетовенова, у старом али добром челикорезу, или „<title>Фауста и Грете</titl |
ли; могао сам живети сиромашним животом али ипак пригодним образованоме човеку.{S} Узео сам зас |
вратник, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим ст |
утра беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А |
жне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано |
се добро, — упаде стара грофица учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгубила не |
у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се об |
> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклон |
?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али слабим гласом изговореним речима погледа мало боље |
е зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеша одваж |
о је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у <pb n="72 |
во се онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, |
ичине; па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно ор |
даше, Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена |
је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: по |
бину?</p> <p>Гроф се неприметно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он м |
Едгар Калај, паланачки племић, сиромах али врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} |
</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> < |
ог човечанства на врхунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних |
свој прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена |
требала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом |
им очима, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљ |
ња из захвалности њему намењена.</p> <p>Али откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући |
вилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита положаја <pb n="252" |
е баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Болело је што мис |
да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом |
ио онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био без својих лепота.</p> |
етио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјајним успламтелим погле |
да ми напишеш опширне одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле |
де лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима оти |
који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њи |
азмишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да |
еме при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучној неизвесности једном би крај.{ |
опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало |
ближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико изненађење под руком осети неку тв |
највећма проузроковао главом он.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љубав, кад је |
е блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш |
тренутка свог одржала је победу.</p> <p>Али и тај последњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног |
дити само на једну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку |
а још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p |
, о томе немам сумње, какве међународне алијанције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S |
е млади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим ва |
ај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано |
>— Јест, тако неко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим в |
д нас.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко је та загонетна личност?</p> <p>Супруга му испри |
>— Ви сте код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно из |
зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда и |
ак само Диоген.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> |
ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си про |
и ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?</p> <pb n="45" /> <p>На то чича поглед |
У руци је држао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква |
ли ће вам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> |
ајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква и |
ди и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам раз |
{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ст |
е њој противна главна личност.</p> <p>— Ама која?</p> <p>— Ваша кћи.</p> <p>— Ах, господине, им |
/p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питањ |
>Грофица одговори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свест |
је чула, проговори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, во |
ни ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?</p> <p>— Агнеша Јанковићева се удаје?</p> |
је стао.</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, го |
да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама девет месеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоћ |
благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад |
S} Затим твоје личне прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си |
се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што прво бива са к |
вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја с |
а крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики б |
суђен на две године заточења, али је до амнестије одлежао само неколико месеци.{S} Кривица му б |
е зараде месечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста |
ави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад о |
ијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесном в |
гу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућанским; по кочијама које за |
/p> <p>— Замолите Њену Милост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Срб |
ућуткати са ускликом: „Шта република — анархија!“ Један ће бојажљиво: „Занатлијска изложба“, д |
е,“ вељаше писац.</p> <p>Број 4. <title>Анатомија</title> сисаваца, где је у реду мајмуна стоја |
м ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажовао као уредник једног листа чији је број већ сло |
ела свога на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о |
на, која је у својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђела храни |
дини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Минерве са крупним очи |
на рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и овог политичког неповерења сада |
арочитог узрока, што јој је овај младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, што није племић. |
оје нове, и може <pb n="125" /> се рећи антипатичне идеје протура са пуно духа, енергије и издр |
је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га он |
ве стоји до прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан друшт |
елиш, да ствар није немогућна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; али само до њега стоји.</p> <p>— |
или ако буде одбијена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју |
столовима — видели бисмо трагове неких арабеска, да их нису препокриле разне несташне шаре црт |
а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних рачунџија без науке што се |
огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжованом <pb n="265" /> нојевом перади у високој про |
асовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви |
{S} Међутим ове године, како се чујаше, аристократија, која је обично у групи посећивала сваке |
још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских породица, зато га његово друштво, такође |
о Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском повученошћу, да из своје палате или са с |
а постепености у развитку, а нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња |
и са јужњачким лицем његовим, пријатно армонисала укрућена чиста сјајна кошуља.</p> <p>Грофица |
цу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато рече:</p> <pb n="339 |
пуну сјајне лаке мирисаве маглуштине и армоничног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у |
дине њезине, јурили су лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и изд |
ута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолик |
на чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — упита напослетку старца.</p> <p>— То желите д |
насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше г |
о; ви сте се тада извесно разговарали о археологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу |
и и доцније остао, да уређује грофовску архиву и остале збирке, и да напише историју породице.{ |
ледали и богату, неколико столећа стару архиву, и друга нека одељења, која се обично налазе у в |
ве светитељске.{S} Дође до мале иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум неш |
стојника; ето, овде видите, то је један архиепископ; тамо две владике; овде овај био је царски |
или бусола.{S} Он представља Историју, Астрономију, Хришћанску науку и Метеорологију, колико н |
о је газдарица Српкиња), а пред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онда намештај спад |
рситетска Омладина, Трговачко Удружење, Атлетски Клуб, Удружење Уметника и Књижевника, Општина |
ма, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће он |
врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој карти, |
је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском заступнику, који је још ту седео.{S} Упути |
очеше се све већма појављивати.{S} Први афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на заво |
о своме положају у овој целој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, |
оћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви млад |
његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> < |
а велика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последњ |
</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, |
хом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упрепасти од о |
.{S} Тамо ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван |
аметнула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају он |
кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако |
елите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Немојте васпитавати жене као |
и се сећаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој сва |
кла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гла |
андеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао |
његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао |
да сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, шт |
о?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, |
ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се в |
осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упрепасти |
цем удавачиним.</p> <pb n="271" /> <p>— Ах, да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; о |
упаде грофица.</p> <pb n="172" /> <p>— Ах! — узвикну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си |
.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот м |
наглашивала твоје дужности...</p> <p>— Ах, јест, то вечито <foreign xml:lang="fr">noblesse obl |
се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а нешто поплашено. — То |
кама сама се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав професор; ја нисам тако строг |
е тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји господски рођаци нека буду задовољни с оним де |
а запитали на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светл |
јте, човече; понесите двоглед.</p> <p>— Ах, јест, имате право, — рече младић; узе двоглед и одј |
рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћ |
ом он ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина? — ускликну она нагло, са очигледном радошћу |
— Ама која?</p> <p>— Ваша кћи.</p> <p>— Ах, господине, имате ли доказе?</p> <p>— Изволите питат |
брим воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша |
врло живописно, останите тако.</p> <p>— Ах, јест, —- потврђиваше госпођица, — врло живописно и |
вољно по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје не |
ужитељ уђе и донесе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друг |
у несвесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш з |
угледа Нинчића, престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, |
оз загушљиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он |
p> <p>Агнеша радосно одговори:</p> <p>— Ах, збиља?{S} Учинићете ми велику радост.</p> <p>— Смат |
и.</p> <p>Она узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{ |
, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се |
/p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. ( |
Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, ње |
ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— |
бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта |
елика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње в |
ml:lang="fr">Ah, que donner?</foreign> (Ах, шта да дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крст |
што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У |
расти, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређ |
од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте |
по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од |
умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>Па ух |
т, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ј |
оља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше от |
e>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског порекла у породици, она је читала те књ |
ркиња кнегињице де През, удала за неког Баварског официра, и то је била последња нит откако сам |
ослове отољавам са највећом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој |
расан, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особинама суделовача, — дакле, да не б |
прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само стога, |
и јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и |
ставите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појава чов |
м овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Т |
икације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испу |
торијограф, који <pb n="150" /> се буде бавио изучавањем културнога развитка ових народности, м |
атиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — |
ријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најсјајније јавне игранке |
аочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаше нав |
> <pb n="118" /> <p>— Хоћете ли се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</p> <p>— |
верење.{S} Како сам имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама, где помало научих књиг |
јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у п |
p> <p>То је било последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је издејствовао да га приморају д |
му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то бил |
е отпутовали, — она је мислила да му је бављење пролазно, — молим посетите нас.{S} Улица Надвој |
нају са мрачним странама живота. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{ |
у саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово бављење овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио.. |
ашег болесника, који је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики интерес наше породи |
тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75" |
нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, али бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развич |
д ђаконија и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече б |
умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књиж |
чком; по скамијама овде онде која стара бака, код улаза неколико погружених просјака.{S} Павле |
то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприли |
а с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчића.{S} Свега ран |
еће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес четири новчића.{S} |
љан за ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу светог евангелисту Марка.{S} Као шт |
овако како сте, дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматрате игр |
<p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p> <pb n="229" /> <p>Оде прав |
неће имати толико утицаја колико висина бакшиша.</p> <p>— Хвала вам, учинићу тако.</p> <p>Павле |
ини обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, |
е; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира; па он |
позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много м |
.{S} Ту је нарочито при почетку године „балек“ (дошљак, почетник), кога треба поучавати и кога |
мем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрв |
беше ту и извеснога интернацијоналнога Балканско-Карпатскога литерарнога живота, који је био т |
инимо овај вратоломан пут преко средине Балканског Тропоља.{S} Њојзи се допадају оваке авантуре |
а каквих има свуда по северној половини Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла н |
у суседних југословенских народности на Балкану.{S} Често се прибегава крајним, понекад очајнич |
ком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске језике.</p> <p |
о више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладе |
охитам балконским вратима.{S} Изиђем на балкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао |
агог гласа.{S} Оставим прозор и похитам балконским вратима.{S} Изиђем на балкон; погледам доле. |
{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте с |
почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И |
73" /> чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као шт |
палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Босански краљеви |
е, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Баната са источног дела, тамо где се говори више румунс |
овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени в |
ажило <pb n="308" /> тамо у вашем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, где би имала доста |
ма.{S} То сам осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Пав |
ила читава парада, војска би маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<ref target=" |
нете у Горњем Дому, постаћете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тог |
кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, |
ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>П |
епријатности по вас, милостиве госпође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народ |
овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, на |
ни под повољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спек |
.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би само пона |
пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мај |
ретресају, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређени |
ерано, а већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе |
на море нових непознатих прилика без — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред |
вршити венчање?</p> <p>Коректор је сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносно |
но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у к |
Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он |
а он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би по |
е доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она последња пис |
у бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би би |
та желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од |
још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p>Послаше по лек |
ле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту |
-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам ов |
а, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас мо |
да својим члановима и чланицама приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сја |
у, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, го |
су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељак |
а, да би биле што „величанственије“ или бар, што је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се |
престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био |
> <p>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — одговори грофица; — овде је |
најемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да улази |
ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, к |
ахну главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити |
ти две године, а теби слободно откинути бар четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} |
да нам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто |
илично задужио.{S} Волео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност. |
бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену |
волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпут овде се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој |
дице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком |
отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољство, шт |
да створили ништа велико досад, али смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете.{S} |
р ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у |
и времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће бит |
носити; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало ут |
образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, задовољно је |
био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и кам |
неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p>Гроф |
нарочито лепо пристајало његову звучном баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то са |
иштва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и остале знакове н |
... војводу Баркарија.</p> <p>— Војвода Баркари?{S} Откуд ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела са |
Неки војвода Баркари.</p> <p>— Војвода Баркари?</p> <p>— Јест, тако неко закарабуљено име.{S} |
личног младог племића?</p> <p>— Војвода Баркари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам ув |
ву припада човеку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери |
едно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло симпатичан, леп и о |
вле једва дишући.</p> <p>— Неки војвода Баркари.</p> <p>— Војвода Баркари?</p> <p>— Јест, тако |
ма.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, нека пикантна дама, незад |
нковићева већ бејаше постала војвоткиња Баркари.</p> </div> <pb n="293" /> <div type="chapter" |
<head>XIV</head> <head>Писмо Војвоткиње Баркари својој пријатељици Племенитој госпођици Јелени |
<p>— Ти велиш грофицу Агнешу војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво живели, наро |
и канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми |
се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија.</p> <p>— Војвода Баркари?{S} Откуд ти та мис |
мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар |
ујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф |
емојте мислити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо за зета |
p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је |
врсним жицама; саграђена у веома смелом барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње столица у истом |
редња партија, али врло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесете но тридесете годин |
их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам |
све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p> <p>— Не, — одг |
нице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p> <pb n="14" /> <p>— Није пот |
доброг путничког маршала, јер господин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету |
румовима.</p> <pb n="15" /> <p>Господин барон одговори са киселим осмејком:</p> <p>— У главноме |
Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците |
е, није била много ласкава за господина барона, који је, како изгледаше, био мушки заштитник ма |
ити.</p> <p>— Јако вас жалим, господине бароне, — одврати госпођица, — јер ће на даљем путу Јег |
подин, кога је грофица у Баточини звала бароном); са неким високим мршавим господином, кога наз |
је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — рече гр |
ра госпођа разговарала се са господином бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати как |
двадесет и шест, које грофовских, које баронских.</p> <p>— Јесу ли Срби?</p> <p>— Па, јесу.{S} |
то напуни ово местанце као нека препуна барутана, која је понекад експлодовада, те се трус чуо |
ан час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међу собом и разговар |
подине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја |
<p>Мајка је међутим испекла погачу.{S} Батином је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; |
у незнатнијих варошица у Србији припада Баточина.{S} Мало чувена по имену, једва приметна у обр |
за нашу причу пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на путу према тадањем средишту Кнежевине, п |
није сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја ва |
писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врат |
p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеу |
(то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала бароном); са неким високим мршавим госпо |
p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа |
има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Овај је чард |
</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада раз |
је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, приближи кући оних странкиња, ма на који начи |
у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и њег |
ве што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> < |
„уништењем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То исто бива и са дне |
<p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну п |
и.</p> <p>Странкиња узвикну полугласно, баци се поред одра на колена, ухвати болесникову врућу |
ни.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно уз |
док сањива надзорница отвори капију.{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још |
"172" /> <p>— Ах! — узвикну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица мет |
ања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и саст |
ртиру неколико молби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p |
..</p> <p>Болесник врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да са |
ана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко безгранично бесно море узбур |
новине са сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала |
ја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Ту више нема |
ас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ поста |
м одушевљењем и сталношћу задрта човека бацио се на остварење идајала којима служи прецизно, не |
: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске слабости.{S} То сам досад |
ругљеним покретима.</p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појави се нек |
ад.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном |
могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И мо |
на!{S} Са колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ћ |
аге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како н |
а једним врло финим и немарним покретом бацити на страну његову књигу и слатко заспати на фотељ |
а ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољ |
} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... мојим духом, ко |
кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</ |
?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не т |
је, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја на |
p>— Што не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте |
— Није овде; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријат |
одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, о |
су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате п |
и, припадао некој младој девојци, можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно |
шу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофица се нервозно насмеја:</p> |
то је посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено |
е Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} |
и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате, грофице, набавић |
зависност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двај |
/p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје |
едсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <pb n="156 |
молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним вратима. |
те што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ва |
их везују још природни осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматр |
ла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у кући не |
.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да има н |
мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, |
као је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у несвест |
д нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да р |
жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере достојна; он је завет учинио још и од з |
ије суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита положаја <pb n="252" /> њ |
е ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павл |
ући махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам |
ти.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— Велика неће, али некој |
земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погл |
ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћем |
ог тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа |
огу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>— |
исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мис |
.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном малом договору.{S} Мислим, скоро |
није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући у сестру |
/p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно с |
осле вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече в |
атио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанске несреће, против које се |
ије имала ничега карактеристичнога, већ баш као компликација назеба, <pb n="238" /> напора и ду |
/p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје нера |
на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набави му троколица <pb n="298" |
id="SRP18970_C2"> <head>II</head> <head>БДЕЊЕ</head> <quote> <p>Љубав, колико да је пријатна, и |
, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад т |
ви и после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n="57" /> <p>Он је заве |
ној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у т |
егенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није правдало оваку |
нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то ни |
ступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узв |
Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</p> <pb n="101" /> <p |
иког живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема приближује се неки отмен господин са двема госпо |
>Singidunum</foreign> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља ж |
ас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</ |
на је страна да оне потребују само оним бедницима, којих памет није толико развијена, да их ост |
а кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио |
ином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреством својих порока; то н |
ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам из |
грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Грофица одго |
е.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ по су |
да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је |
ђу вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; ч |
и узверено погледа у суседа, такорећи, без присуства духа, и прође читав минут, док се сети да |
Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, |
<p>— Војвода Баркари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша св |
пред вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца с |
еки непознати господин у уличном оделу, без поздрава оштро посматрајући младића.</p> <p>Гроф ру |
нство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близ |
И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} |
ла о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно.</p> <pb n="17 |
си обећала?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна пр |
као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим си |
стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није смео да |
е хиљаде месечно, све му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не пр |
S} Овај му се тренутак учини згодним да без насилних средстава осигура себи победу.{S} Стаде пр |
Арављани су имали генијалних рачунџија без науке што се зове „математика“, али дође после хиља |
иснути на море нових непознатих прилика без — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> < |
што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја |
нтименталним или преслатким бенављењима без потребе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњ |
ме је изгледала као млада невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, д |
вши главу, уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет |
ту, али његово напрегнуто трагање оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао |
кад бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бис |
пљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и извади садржину.</p> <p>Завој је |
је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а бе |
страшно и претерано, а већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — те |
мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио другој омладини, рецимо румунск |
ђе и Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; т |
рактичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали г |
тмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{ |
уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесвесно за |
ом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb n="245" /> <p>О |
очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <milestone uni |
, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто з |
страшним приликама остављена сама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, господине, |
о, када виде своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, драги |
ћери, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их у |
јурили су лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњиц |
по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком сво |
ј.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест сати редовно |
ма за децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је |
ладић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била много |
чекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори без забуне:</p> <p>— Покојна нана била је противна зато |
ојте ме, молим вас, господине, оставити без савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пош |
оје опомене не би могле имати вредности без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он започео своју ак |
и, како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу д |
дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног својега највећега задово |
био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштила да |
n="84" /> То је грабеж за иностранством без обзира на душевна расположења.{S} Има ту правника к |
у њих разви искрено дубоко пријатељство без усиљавања и готово само собом неким пријатним приро |
но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се појави висока |
</p> <p>Али састанак овај ипак није био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у са |
ет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватруштином н |
ито веру и књижевност, али није оставио без неповољне критике ни остале друштвене уредбе.</p> < |
лека својој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој |
и је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> |
ар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p> |
а, да му се предам на милост и немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на моју урође |
римо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> < |
ји Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва |
ка.{S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред грофов |
<p>— Ако таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти |
н га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Т |
римчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> < |
вим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне момчадије.</p> <p>Улазећи видећемо пуно једно |
p>У том шаренилу и благотворном кретању безбрижне омладине Павле је могао много штошта да научи |
м овај ту са својим младићски несташним безбрижним комешањем, у коме они пролазе и пребивају ка |
ије било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о ово |
ном жестином бацила у море, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих осећаја незадовољених |
о до непрестано и све дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и у душевно растројство за |
Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврди |
ог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем јед |
, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} |
али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пав |
</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно.</p> <pb n="178" /> <p>— Већ је учињено.{S} |
м тешкоћама: али кад га је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он |
то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уображеношћу отерао у смрт; да сам варалица |
о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако |
о се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле се поново диже:</p> <p> |
ио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још |
, млади човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле |
амо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кнегињичин?{S |
одина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју је он тако с |
душевно припреми, он је наставио своје безуспешне лутње по јавним местима и улицама.{S} Може с |
уће.{S} После мало времена проведеног у безуспешном трагању, друштво би принуђено да преноћи ту |
} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану |
а.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосе |
енула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим |
{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учин |
вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, |
јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно написао француски превод.{S} Она је п |
једном стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивн |
постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше постала војвоткиња Баркари.</p> </div> <pb n="29 |
авно одређена година, па и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао |
углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све з |
о ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и извади садр |
има.{S} Такав један међупростор, каквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојеност |
ручак дваес четири новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе н |
тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, која поглед пропушта само изнутра напољ |
} Очију <pb n="343" /> склопљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа. |
l>Прокте ми се једном путовати, </l> <l>Бела света малко огледати, </l> <l>Бела света, земаљски |
> <l>Бела света малко огледати, </l> <l>Бела света, земаљски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у |
уо); угарска краљица Јелена, жена краља Беле II.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша, представљ |
у стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додир |
рпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> |
е тамо једино на основу својих школских бележака, те се после често и они сами и њихови протект |
песне, а по спреми и по занату правник белетристичке критике.{S} Ови су људи у најбољим година |
. <title>Географија</title>, као што је белешка на унутрашњој страни називаше: „Једина наука, и |
нац као тип породице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он |
ли наука над наукама, или, (пошто писац белешке вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су з |
хартијици; при коректури листа угледах белешку, можете себи замислити у каквом расположењу.</p |
во.{S} Ова је књига требала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљниј |
subSection" /> <p>Празна проста собица; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; |
а савијутку улице, пратио погледом неки бели сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, који |
озору између двоструких окана облигатни бели јастучић са старинским избледелим везом; иза тога |
к и то Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоолог |
у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p> < |
и какву уображену врло нежну Емилију са белим голубовима, или побожну Геновеву са изврнутим очи |
реније, а дугачки танки прсти са својим белим брижно измивеним и дотераним ноктима чисто провид |
лиром и тацлијама; остало, осим простих белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{ |
е са Северозапада ка Југоистоку врстају бело окречене, чисте и са општим покривачем југоисточне |
ви горела; здравље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно |
ћемо пуно једноножних столова од лажног белог мрамора поређаних поред зидова, на којима — на зи |
аду напред избријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога с |
, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као млада невина богињ |
а замишљено преда се.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала неколико корачаја пред њим н |
тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој |
ика, дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још додаде:</p> <p>— Бу |
о приде у сентименталним или преслатким бенављењима без потребе и смисла, каквих налазимо нароч |
ђ Бранковић“ у главној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела |
удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p |
а, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шесн |
е још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе још |
аду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпре руски консулат.) Тако исто |
радице имала је опште обележје тадањега Београда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кн |
ји га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљине показује несравње |
е нагло одсечени брегови поред Гроцке и Београда, представљали му се као страни који га се не т |
рце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београдски горњи град, у старински <foreign xml:lang="l |
SRP18970_C16"> <head>XVI</head> <head>У БЕОГРАДСКОМ ГРАДУ</head> <quote> <p>Много ли сам страдо |
оследње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаше навику да често путује по |
днако сматрало средиштем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловито |
симо собом упуства за нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце |
де сте научили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немца стран |
оме било је неколико десетина доцније у Београду, када се открио некакав водоскок од прста дебе |
</p> <p>О зид привремене мале болнице у Београду наслоњен је капак мртвачког сандука.</p> <pb n |
</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </quote> <p>У Београду поред повеће зграде, која је лицем окренута пр |
изнурен, јер су то примећивали трговци, бербери и друге занатлије што стојаху пред својим дућан |
ан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачити и преобући се, и набавити кола, |
м расположењу свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му |
иликама.{S} Од своје досадашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Л |
је проћи поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па ј |
S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спавање |
пута; али се после неколико корака опет бесвесно заустави; мутан му поглед прелете преко високо |
творене собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам до |
ватити бескрајност?{S} Моје су авантуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не |
иплини, од које је она примећивала само бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буде сре |
ијографије немам.{S} Можете ли схватити бескрајност?{S} Моје су авантуре бескрајни бројеви.{S} |
ћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта вичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се |
ти помогнем...</p> <p>Болесник врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— |
бацила у море, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих осећаја незадовољених страсти!..< |
а у већим градовима, где се учи младеж, беспослена вирећи кроз полуотворена врата или иза завес |
у сусеству била је велика кавана где је беспослена госпоштина трошила паре на страну свирку и н |
отпуним хаљинама занатлију, трговца или беспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали св |
.</p> <p>Сад већ није био у расположењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код |
ом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, Бетовенова, у старом али добром челикорезу, или „<title |
оским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разишли којекуд послом, старији по њивама, <pb n=" |
ан одлазак.</p> <p>Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и к |
инама осталих најсјајније јавне игранке беху оне што их је приредила Университетска Омладина, Т |
вориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики зид неке подугачке куће, пре |
заустављајући се пред сточетом, на коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли, види се; |
/title>.{S} Унутра на корицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија <pb n="152" /> храна |
отпутовали из Суботице догод тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску б |
изрецканим шареним даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина |
лико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно н |
м:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од да |
дим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и |
налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Же |
p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, |
екрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, благодаримо! — узви |
интелигенција, заставе, новине, говор, беше српско; ћепенци, многе каванице, одело средњег и н |
Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала обазриво, и |
им престоницама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијоналнога Балканско-Карпат |
у онај догађај пред механом — а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља да за |
о му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, |
говорио.{S} Нема сумње, наша симпатија беше нешто више него обична људска страст, она је посто |
У тим образованим православним домовима беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то |
овићеве данас више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да б |
, унеколико подмладио.{S} Његова намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што |
а у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно поглед |
аше мање од оне детињске нежности, које беше раније тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да |
оране, који се одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљао неки Шекспиров комад, а о |
ећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пиј |
ким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ничега особитога осим њихова врло рђава певања и д |
е састане са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стр |
вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сладак узв |
/p> <pb n="46" /> <p>Крагујевац тада не беше више престоно место владаочево.{S} Књаз се у после |
бележен.{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без ра |
n="268" /> <p>— А откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме? |
ему још тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га |
коректор погледа онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој постељи, |
у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јој х |
е узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако л |
тичког неповерења садашњег тада тамо не беше.{S} Мађарски књижевници радо превођаху српске умот |
ела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више оног младићског поуздања, у његову понашању н |
а нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; п |
тамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијонарнога, — преврат |
у родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, он је то био стварно у |
велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем ма |
ла је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку смисли да наговори муж |
младошћу и племенитошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је бил |
{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе |
ба, неодољива потреба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опо |
<p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Гости су викали, момци трч |
едним наслоном, на чијој предњој страни беше затегнута нека слика, преко које је она четкицом п |
је добро замислио мало пре.{S} Младости беше само код једне, али је она обасјавала сву околину |
ата није узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се с |
ратите се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пр |
реди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега тр |
ју, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао је д |
са великим видним прозорима.{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколи |
им, полумрачним подземним одајама (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чи |
е у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица у |
ољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за време болести, и коректору л |
а утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, каквих налазимо у круту или |
пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло доброћудна.{S |
, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски послужитељ.</p> <p>— Тражим господи |
паснога ни револуцијонарнога, — преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао |
претерано патријотском, јер се тада већ беше увелико пробудила политичка, нацијонална свест, ко |
н, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шт |
ића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту.</p> <pb n="112" /> <p>— Позивницу нисам вам мо |
ачин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално.</p> <p>Каваница, кој |
есто.{S} Али најзгодније време састанку беше пред вече, кад другови посвршују своје школске час |
68" /> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први ак |
, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрил |
жао само неколико месеци.{S} Кривица му беше распростирање револуцијонарних идеја.{S} То га нап |
изазивала, па подјармила.{S} Поглед му беше непоуздан, покрети више одмерени, држање сувише об |
и у једну особиту одајицу, чију средину беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. <pb n=" |
ри.{S} Отмена спољашност госпођа, којих беше четири на броју, дивне путничке хаљине њихове и он |
опште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту |
изустите своју реч, али <pb n="135" /> би била велика штета и грех, везати се својим осећајима |
знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</ |
ичило: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је пропали |
плина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних рачун |
жењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разговор о њему с оцем или са њиме са |
де је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није јој споменула ни да проме |
ухода, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако б |
много времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“ или бар, што је могуће, п |
оре поменуто двориште међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало |
ико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво ли |
смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се |
pb n="109" /> дакле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са нај |
сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, как |
бу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</p> |
постајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жену, која га је роди |
странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом |
аустави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, |
е жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљ |
утпуства газди и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданији преконоћ.</p> <p>Затим |
ала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном измењивању мисли са оном младом г |
е још не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилика б |
— Није лепо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису теш |
...</p> <pb n="171" /> <p>— Да, мора да би биле врло занимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар |
већега дела својега великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи је |
утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да |
> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ст |
у и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И м |
олуцијонарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока постао |
да му оно није служило једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је после |
есеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одби |
а разговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега великога имања и |
ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му |
требе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко |
ушом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати некакав свет пун уображених врлина и |
.{S} Павле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео д |
себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше |
њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем добио саопштење |
тава парада, војска би маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<ref target="#SRP18 |
би слободно откинути бар четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у оста |
о петоро шесторо здраве чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове |
лала, да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, напротив, послала ме је, да измол |
Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да г |
во сачувало ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не |
а жестина и њена силна пребацивања која би уздрмала упорност у свакога доброга детета, нарочито |
уте господе и занатлија — сразмера која би се и на остале наше варошице могла применити, само м |
вадимо неке нарочите карактере, — слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са |
јевцу, то би била читава парада, војска би маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност |
цветала у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантн |
у.</p> <p>У свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно |
господине, да није доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, г |
љубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она досад није обраћала пажње на |
каква иоле мало погодна кола, са којима би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S |
ну да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би |
е тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била сре |
мо оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер |
p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би приметила усплахирено лице младе грофице, која брзо |
на о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се |
ици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала |
пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго |
проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ р |
<p>— Није, мамице.</p> <p>— Онда... шта би могли... <foreign xml:lang="fr">Ah, que donner?</for |
сине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби род |
ј „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та |
видео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ |
фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била |
ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати, |
ер, која око куће пословаше.{S} Старица би тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје з |
али да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па |
да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буде срећна и мирна с |
м са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би бил |
како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па ка |
сто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отв |
цртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво к |
снова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрси, не б |
ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хте |
о.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при поласку, |
весели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до оса |
си.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би нам погл |
> <p>— Да, госпођо сестро, нарочито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, |
> дакле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрп |
јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и она |
би трајало неколико месеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао ј |
алности њему намењена.</p> <p>Али откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и |
тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпо |
анатском дворцу усред дивног парка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширне одговоре. |
вече износио болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатн |
то налазио пред кућом Јанковићевом, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи, на |
јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се |
арао се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер |
Он се не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној јединици највише приличило: он ниј |
ајпунија, заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатич |
више пута подсећао на случајности које би из његова ванреднога положаја могле да произлазе, ак |
о да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идеја |
ечи, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чист |
га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— |
кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Павловим родитељима Бог вратио она доб |
о то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица |
ету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после неколико година једноли |
анцима учених и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странк |
ивије успомене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и |
неколико часова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо |
ђе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан тре |
га његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се |
у богатије породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S |
љавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више |
ати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као |
у, да све те тајанствености размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво мес |
о и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што н |
је би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси |
е.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно т |
отприлике овакав разговор:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом Југ |
није одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, ви |
млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, |
им особинама суделовача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретањ |
полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам |
се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не |
е се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша поче |
и кроз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вреде |
ти, па чак ни према својим друговима не би то смео учинити отворено.</p> <p>Међутим проводно би |
мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то ова |
досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; |
куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, док |
напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој женској природи и ако |
набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџбину |
Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство поче |
лом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p> |
е, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим др |
ави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле имати вредности без Чилагова наваљивања.{S} Ни |
ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, док је код њега онај мали златан к |
јатељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?.. |
рочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног потк |
пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p> |
сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> |
вео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Н |
уштвени поредак конвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, д |
ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у др |
. дакле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али то заврши о |
рпски, туђим нагласком, но се никако не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа подозр |
абој малој <pb n="313" />женици нико не би смео претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, њене оч |
једном доћи у овакав положај, зацело не би допустили својој деци да забораве матерњи језик.</p> |
вас није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до д |
n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих мо |
немате своје природне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је нак |
о сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући се.</ |
повољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спекулативн |
ам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а |
о да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде п |
техе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намера да верно |
не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — напротив, налазимо да су ов |
јак <pb n="58" /> желео, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање |
Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни |
за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали н |
и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би |
ах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је |
жда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћ |
ем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне румениј |
а ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Т |
да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежа |
да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p> <pb n |
х, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и |
е у истом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под |
ну величанствену ватру у пећи, Французи би рекли <foreign xml:lang="fr">feu de roi</foreign> (к |
н бацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке |
и, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао |
али понекад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним животом |
Г</head> <quote> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих својстава.</p> <f |
ашу Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређаш |
рзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало по |
ободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога девојче |
ђе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега имања?</p> |
м одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.< |
огла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу |
.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да и |
е шале.{S} Жртву такове шале дочекивали би весели усклици или подругљиви поздрави, чим би се по |
зили кроз онај с десне стране, угледали би пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, к |
омислити.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је си |
вача, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас |
имају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чув |
>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ни |
елику улогу <pb n="214" /> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом про |
ну добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје јед |
угујеш? — запита грофица прекорно. — Ти би требала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш |
би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> |
вати какву реч тога господина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је |
стима створио би једну фабрику, у којој би хиљадама својих другова давао хране, здравије и боље |
се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и ткан |
ли усклици или подругљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовим |
налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично |
овој његовој мучној неизвесности једном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани дан.</p> |
о је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети друштвени пореда |
би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико к |
вуда пажљиво листу странаца; прочитавао би свакодневно неколико пута објаву о приспелим путници |
а.{S} Своје широко отворене очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и по |
би младом господину било могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле п |
тренутно отшкринута врата право, могао би назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетен |
ам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло о |
кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа заб |
ла, и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху |
да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку позивницу, али је после бурне вечерње з |
ле.{S} На свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом |
д опазио.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет |
кад је кавана била најпунија, заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер |
је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кнегињици да млади господин |
о стоји под неким високим ступом, и пао би обично на један други поглед управљен кроз тренутно |
нутку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{S} Ова |
о где се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину. |
оведеног у безуспешном трагању, друштво би принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ће |
прављач тога погледа женског пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмеја |
А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она последња писана непоузданом руком са боле |
ће да чини, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни сим |
је био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу... али у оним годинама младости он можда нема |
собици или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n="154" |
јер је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу бе |
поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао |
ине, својим умним способностима створио би једну фабрику, у којој би хиљадама својих другова да |
ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би к |
иш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али је мен |
свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад је прочи |
неша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног или другог још била неуд |
еколико лепих везова и тканина, па, ако би младом господину било могуће, могао би им набавити к |
еднога положаја могле да произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опрезно |
часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна револуцијонарна акц |
слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је врло учти |
ти, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразуме |
лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању |
а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа |
наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би прос |
га моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могл |
нстава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од |
у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код |
кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, н |
и пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима |
а противно својој женској природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, |
ривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као што вели |
али кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се |
писати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је старање |
због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ак |
</p> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе |
агујевац; (изговараше Кррагуевац), како би колар имао времена, да људски поправи паетон, зато н |
бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште |
ед показује за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одм |
дао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p>И године п |
осећаји припадаху у највећој мери, како би их одсада могао усредсредити само на једну једину та |
гова), које је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући у њих |
рофица седе и размишљаше.</p> <p>— Како би било запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам |
кивати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно. |
, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињи |
азмишљаше, затим рече:</p> <p>— Свакако би ствар требало прекинути.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Госп |
егодовање нашкодиће вам онолико, колико би вам моја наклоност могла бити пробитачна, — одговори |
ло ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су о |
весела, блажена лица при поласку, тешко би могао помислити, са коликом сте великом борбом извој |
> <p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачити и преобући се, и наба |
авом:</p> <p>— Не иде.</p> <p>— Требало би, — потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мамице.</p> |
ође.{S} То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изглед |
, а стварањем целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, која има сво |
есно.{S} Његово пребиваше овде стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а |
{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</p> <pb n="101" /> |
јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p> <p>— Кро |
вема посетама ништа не споменете, могло би му нашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало час води |
адић бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својој главној на |
ако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она |
<p>— Могуће, али то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих |
?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље |
и Чилаг.{S} Присуство онога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић |
смер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <pb n="130" /> <p>— Ипак бих вас |
д би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале дост |
>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите о |
ћ обично проводио код болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао |
ругој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу |
инити отворено.</p> <p>Међутим проводно би дневно по неколико часова лутајући по улицама, не би |
хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држање странаца, које је он у пр |
траженим госпођама на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <p |
е узносимо при томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се послед |
р овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је |
дине, кад будеш напунила четрдесету, то би све изазвало веома немилу сензацију колико по њих то |
нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, војска би маширала и банда би св |
да да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Па |
дставио вами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, |
а би маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<ref target="#SRP18970_N1" /> Погледа |
г је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у |
га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао о |
м згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели о |
замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са др |
ислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био свакако најпоузданији...</p> <p>Павле пресече гр |
, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све др |
досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb n= |
форината могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој жи |
домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једн |
та несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p> <pb n="115" /> <p>Једва једном стиже пред стан. |
<pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог положаја.{S} Свакако |
разумевања или неспоразумевања.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом елем |
браства, тираније и сујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио п |
али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и п |
читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавај |
ерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила погледом с |
е се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га |
p>— Чудновато; како то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што |
познавање великих душевних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо |
је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви |
ац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена лично |
гујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало неколико месеци; али кад год би Павле спомен |
е мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу чин |
о, ил’ намера опасног потказивања — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згодније |
то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} |
Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, с |
ква им је књижевност и друге ствари што би образоване странкиње интересовало.</p> <p>Ту се и Аг |
ва?</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо одвратну пром |
нака.{S} То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је |
душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и п |
отреса, појављивала се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, где младос |
ње треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што |
гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда б |
на спокојније и угодније прилике но што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; не |
S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div> <pb n="10 |
уде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе садашње младе племиће избио из седла.</p> <p>— |
ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Ј |
о могло завирити са стране, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих особина, који |
о!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед |
, дакле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући |
бодног држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како в |
елу за погрешно или непотребно, — пошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да |
/p> <p>— Дед сад реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресулт |
она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбени дар; она још нема ч |
ре, — слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, готов |
рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и |
никаквим новим насртајем реметити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била д |
.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, о |
да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} |
едио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало |
ој споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша ј |
Извините, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен |
p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практи |
већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером поред одра, посматрао са сажал |
ао њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут |
тимају душу, будућност и срећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први |
ам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом могло додати две године, а теби слобо |
: све то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква |
подобан и силом се намеће питање каквих би плодова њихов дух могао донети, да су им опште прили |
е њене веридбе са другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} |
м толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се морати похита |
м приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, а |
и састанци код гласовира; па она велика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Ч |
пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је библијотека.</p> <p>Висока дворана за два спрата са вел |
Хајдемо даље, — говораше гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, овде у престоници неће |
оји се сад заустави пред Павловом малом библијотеком и настави:</p> <p>— На шта вам ових сваков |
ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге ствари.</p> <p>— Сматраћу за част.< |
гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, д |
засебан станчић, прибрао сам неку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште, на ка |
, од оног тренутка у оној благословеној библијотеци спадате у ред најсрећнијих људи на овом чем |
о?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем |
<p>И тада јој кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој је нехотице била сведок.{S} Она је п |
} Ово одвајење нарочито у последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски.</p> |
где стварне потребе нена, то отуђивање бива тако често, — упита младић.</p> <pb n="167" /> <p> |
варима или посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе |
и житнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те праз |
кне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од светске вреве; где су страс |
ило је живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху |
ржању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговора коректор му показа завој |
ено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само у границама нашега домаћега живота; ван њега |
има.{S} Ово последње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште |
но место у другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе овамо на |
це са грозначивим интересом.{S} То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредбама „вла |
и материне, која је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и представљала пред њом највећ |
дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и |
е.{S} Велика дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са дивним оригин |
ло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српства. |
та говорили.</p> <p>Певање се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се наро |
им положајем, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, гов |
више приближивао крај месеца, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и |
се радујете доласку пролећа, све већма бивате замишљенији.</p> <pb n="225" /> <p>— То не знам. |
ећом пажњом.{S} Чилаг продужи.</p> <p>— Бијографије немам.{S} Можете ли схватити бескрајност?{S |
где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са дивним оригиналима чувених живописа |
чера, као да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било |
им преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нис |
ица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са |
<p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p> <p>— Зашто, како? — упита гроф |
Католичанске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви б |
> <p>Каваница, коју мало час поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одво |
века, сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилост без о |
вића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, гд |
дигнем газдаричине празничне ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле пот |
вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа моли за у |
ервозно стискивала мараму од чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим |
обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, призна |
оју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском |
илост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је православна са иконостасом од грубо резане орах |
ри прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с кр |
лава — настави, кад не доби одговора, — била некада онако исто примамљива као она тамо на вашим |
рпском, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски з |
момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> |
ле.</p> <p>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само |
/p> <p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{ |
валности поднесе жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере достојна; он је завет |
им видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На заво |
едно и његова последња, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да |
ред отвореним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути |
из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на |
стајала усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако снис |
је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркасти |
њица је — рече она, — целога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} П |
ву толико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговор |
госпођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађе |
о развијеним нагим горњим деловима тела била је несравњена величанствена појава.</p> <p>И Павле |
ије знао, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа |
у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била најпунија, заузимао би своје место, које би му се |
ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш |
овори без забуне:</p> <p>— Покојна нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а |
не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз |
орих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше м |
је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром од гред |
је кнегињица већ за време свога говора била више окренута онамо но према коректору.</p> <p>Она |
а и угодним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновничка, посао мањи али одговорност велик |
им пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на желез |
бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао д |
и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разум |
учини љубав. — Унутрашњост малог дворца била је по обичном распореду турских господских кућа.{S |
скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није |
</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако |
обље заграђено филаретама; овамо напред била је реалка премештена из Чачка; даље болница, и нек |
е она могла надати успеху, која је овде била истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак |
<p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио |
волим те позоришне принцезе, али ова је била разборита и штедљива, и повратила је доста замашан |
е, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прстима је п |
чини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена старинским неспретним жигом са на |
мљива измена.</p> <p>Госпођица, која је била међу свима најокретнија, одмах му стаде објашњават |
{S} Поред своје старије сестре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> примет |
ј ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најм |
о, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету |
шир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле |
управо наслањала тада на српску која је била <pb n="151" /> јача и делатнија. — То је било наро |
на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, С |
о да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разгов |
ади у високој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле са |
с увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што је |
мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женска радозналост или несани |
најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
ћа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, пр |
сто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе |
ало подаље напољу...</p> <p>Каваница је била згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „ |
да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врло непријатан призор, ипак је ова јас |
ло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена силна пребацивања ко |
зид неке подугачке куће, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било |
p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико педал |
е“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевен |
ала за неког Баварског официра, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта |
леда напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај мл |
дговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не прим |
она тамо на вашим раменима; само што је била веселија, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас запи |
очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писм |
.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах |
hefoucauld</foreign> </quote> <p>Ноћ је била дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева н |
у, до душе, није била рођена, али му је била најближа, управо једина својта.{S} Кад се сит наја |
места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунска глава са потписом: |
у изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је |
њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била много ласкава за господина барона, који је, како и |
смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, управо једина сво |
зиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми |
ме се састанак сврши.{S} Госпођица није била потпуно задовољна са одговором Павловим, али му је |
ине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико је требала да буде, али она |
з речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће |
та, али сам пропала, јер је против мене била огромна већина у породици.</p> <p>— Вараш се, мами |
тали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била је повучена дугачка греда положена на два дрвена ј |
сцену у библијотеци, којој је нехотице била сведок.{S} Она је приметила немо признање у очима |
ирем тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Око |
ила у средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле дохватити.</p> < |
је некадања наследна кнежевина де През била у Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте даро |
Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје превелике доброт |
а два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, јед |
устите своју реч, али <pb n="135" /> би била велика штета и грех, везати се својим осећајима, а |
ега дела својега великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва |
сачувало ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не сам |
имо неке нарочите карактере, — слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сва |
ам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више сн |
ку улогу <pb n="214" /> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом просид |
моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла б |
ротивно својој женској природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дак |
с овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, војска би маширала и банда би свира |
оменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног јез |
твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја |
коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја? |
свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се у |
одобравала сам, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али даље не |
њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити |
и што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је |
високим зградама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој прилиц |
е сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хо |
одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чија са |
, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и у |
рени, држање сувише обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од ст |
дан од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољуп |
ече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} А |
о.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела по његовим оч |
на страни.{S} Државна је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година престао |
е сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на неколико недеља пред венчањ |
звеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак; |
присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> <p>Али отк |
је било потребно.{S} Али она се толико била обрадовала младићевој појави, да јој је њена понуд |
завесу и леже на подглавље.{S} Случајно била је погледала право у очи младићеве, у којима у том |
шти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха мога повученога и изгубљенога живота, |
ружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мен |
, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била само већина: сви су били против тебе; ти си остала |
леваше да оде.{S} Његова је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Не |
муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Дол |
наслагао измет друштвени, а у сусеству била је велика кавана где је беспослена госпоштина трош |
ћи своју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си |
би доба она женска прилика на престолу била у свом елементу; тада се она налази у најбољем рас |
он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му Ни |
кве промашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али ка |
годна места за своја разлагања, која су била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и им |
а није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито |
а њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер |
потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев |
и набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако набројано, а од |
а превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељства између мађарске и немачке народност |
знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори |
о што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да |
ећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним вратима.{S} |
женидбе или удаје једног или другог још била неудата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чин |
ло их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу |
књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане уже |
е места у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим Павлу непознатим узроком, још већ |
и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Десп |
p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледају |
развијати из преходница које су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део н |
и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосног лица као виновника.{ |
/> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприлике овак |
врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од |
киње, по препоруци из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово с |
узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова намењива |
го времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“ или бар, што је могуће, приј |
</p> <pb n="171" /> <p>— Да, мора да би биле врло занимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар ти |
опрезност и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb |
породичних предака.{S} Слике су већином биле старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „дворана пре |
ама употребљавају женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухват |
реко клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био дон |
ти.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо, отпри |
имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али |
јано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректор иронично.</p> |
госпођама са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, |
вне обале Дунавске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све |
јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно п |
ност после жалосног породичног случаја, били управо једно непрекидно размишљање о томе, како ће |
роф отворио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, породична блага и накити нагомилани од |
<p>Док су се дошљаци овако разговарали, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџи |
S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дан |
родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра |
и завршетку сваког корака одсечни ход — били су својственост овамошњем становништву, али неки п |
.</p> <p>Гости каванице „Код Занатлије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавин |
на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себ |
ке њихове старе културе.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком опште |
јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Французи...{S} Но |
, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде ништа. |
и је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној прилици, а и сад им ук |
ти какав велики ефекат вашим поступцима били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удеш |
а придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према с |
а балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.< |
овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Мож |
Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте ам |
p> <p>— Господине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до |
p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако ј |
и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не ми |
head> <quote> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих својстава.</p> <fore |
а, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд |
мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били?</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте били |
цу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове |
/> приметили у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога она није хтела и који је био |
знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то |
племенити Јанковић; његов отац и преци били су великопоседници у Славонији, тако се мисли.{S} |
ав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко |
руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ једном у нашој великој незгоди.{S} Хвал |
о се разговарала са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и п |
г свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да трпи ме |
и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брз |
о је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он би |
у својега пријатеља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи с |
својих љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје приврженике.{S} |
гох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро, |
дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову телу |
задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игранка продужи, Павле о |
н точак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, да од последњег села довде иду кораком, |
а у својој кући књижевне вечере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној ве |
тише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> < |
рка. — Није то била само већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са својим предл |
зван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} К |
млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и |
ну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло богати странци, свакако из |
ији; али сви њени најбољи просиоци нису били равни ни оним најлошијима који су се трудили да до |
ицама стотинаркама.{S} Нинчић преброја, било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу |
д је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисл |
ва првог виђења; невероватно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије |
рпало праве мотиве у границе учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај боле |
<p>Местанце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него његова мала собица |
датком (гарнирунгом) десет; треће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега р |
</p> <p>— Могуће, али то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— О |
употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах |
са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а почетак игранке био је од |
ржала према већини твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се |
гомиле људи који једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, јо |
аја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Пав |
{S} Ах, ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила |
к поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђе |
знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} |
тирачима и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебели |
н.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам |
> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} Било <pb n="197" /> је два три писма.{S} Гроф оде код о |
та он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би др |
ватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчи |
праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.< |
">LIBRI DONNARVM IANCOVITS</foreign>, а било је и новијега жига са речима <foreign xml:lang="fr |
Лондона по свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не |
овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну б |
нчић и Чилаг.{S} Присуство онога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био мл |
му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости најпоко |
нама суделовача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беш |
и на његово примчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој |
зиција нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и |
беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога, |
е, и они уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, |
е овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш |
гну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се гла |
ла прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на сави |
олико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледајући у Павла.</ |
ку, а благодејање је за потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином живота он је поста |
није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао |
оје посете; иначе сам решен да то донде било каквим средствима спречим и молим да ми изволите о |
нагледао сам се природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје |
ом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, |
/p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</ |
Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S} И |
nit="subSection" /> <p>Сутра дан све је било заборављено.{S} Странци устадоше рано, доручковаше |
а клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мр |
а њима, почео је похађати места, где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио |
оје срце као у згодно земљиште, које је било божанственом руком приуготовљено, те је једва чека |
да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао д |
но на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењено |
> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао |
, наново наста тишина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики |
к кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјајним успламтелим погледом бој |
какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда |
само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, а о п |
{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се |
под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвр |
он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је |
их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа |
хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некакав и |
кад слушах њихов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица |
је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово ј |
те обележје тадањега Београда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ давно п |
иром достиже до половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала до |
да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на |
ве немирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, када треба да полази на продудужење нау |
ладнијој, у борби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка н |
том погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и |
} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано осећање дивљења и туге.{S} |
pb n="151" /> јача и делатнија. — То је било нарочито због тога што је тада и университетски је |
гласом:</p> <p>— Стеване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо ок |
ако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио |
ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је из |
<p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога писма; и још истога |
о, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу и |
их лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, стоја |
спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђ |
е приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се толико била обрадовала мла |
местима овога града...{S} У друштву је било четири женских: мајка, крупна достојанствена; сест |
било намештено, већ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигур |
бао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S} |
неколико месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да и |
да ће моћи присуствовати, међутим ту је било највеће могућности, да постигне свој давно жељени |
дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом |
у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала |
погрешили; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу |
S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност будућности није га виш |
ило доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично |
њиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежа |
бро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни |
учен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намештено, већ изгледаше да му је било прирођено, |
м према постељи, што, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ за време свога гово |
спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реш |
је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још |
је било намењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржала.</ |
се пристајале.</p> <p>— Боље да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одврати |
епо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи |
те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и |
каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, за |
<note xml:id="SRP18970_N1">Слично томе било је неколико десетина доцније у Београду, када се о |
<pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од |
извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схвати |
естро, нарочито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — узвикну млађа сест |
моран; покрети, говор, погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању з |
</p> <p>То врло гласно довикнуто питање било је управљено Павлу, који је замишљено ишао неком о |
/p> <p>Мало друштво младића, повукло се било у један мали салончић, да заједнички вечерају, и п |
које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио кар |
велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он |
вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не |
"184" /> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла |
бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — напротив, налазимо да су оваки |
дговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> |
ица седе и размишљаше.</p> <p>— Како би било запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, ј |
и маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<ref target="#SRP18970_N1" /> Погледам н |
ил’ намера опасног потказивања — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем п |
акле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући у с |
га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она |
ене веридбе са другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ев |
теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим, да да |
м за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са другим п |
Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан |
успомене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињ |
етна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, |
к квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и како је она све унапред припремила, и |
које је због своје практичне вредности било важно.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео |
аспитује није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских породица, зато га његово д |
упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред ода |
>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати се, од дана у дан све је више гу |
{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руком, пошто је он тада већ био |
вањима државним, војничким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарс |
се удали.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи |
воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с ва |
ирунгом) десет; треће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес ч |
и млади, кадтад затрчати у самоубијство било то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и |
ознао се са човеком, чије је познанство било доцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{ |
, бар смер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <pb n="130" /> <p>— Ипак би |
и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати |
о даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситн |
мамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте мо |
ну и благородну породицу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и како ће се та |
великих душевних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би на |
румених образа и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и младићска снага шт |
Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и извади из |
ко уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад је |
ио при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове бил |
би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времена проведеног у безус |
смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ после |
држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам дра |
иким столом за писање; лице му је данас било још чистије но други пут, држање још одмереније, а |
и чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спре |
рвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се |
имо при томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се последице поч |
је ипак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било |
њима досад непознатим.{S} На умиваонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима |
едној скривеној ложи, где је у присенку било згодно местанце за разговор, чекао је госпођицу.{S |
Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати, по свој прилици, неко |
ама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђава светлост, не |
>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца одраслог и ос |
нила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било загонетно, овај му је усклик објаснио све.</p> <p> |
е хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан |
Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повр |
и тканина, па, ако би младом господину било могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, т |
толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које као да су давале |
е кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по сеоски |
рпска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окретност заједно са Г |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неко |
ом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњ |
а друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља ра |
се мало час водио између два пријатеља, био је за време болести први подужи и овако свестан, а |
И он је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је |
о лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је дола |
ако није био згодан за какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој каз |
ио неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лекар...</p> <pb n="255" /> <p>— Сигурно се добр |
подина барона, који је, како изгледаше, био мушки заштитник мале путничке дружине, а он у целој |
а сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ |
ним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност |
сао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, као да му је воља по |
p>Овај господин, са политираном главом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстаз |
ао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред |
би га ко замолио за његово познанство, био је врло учтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Оз |
пуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужн |
о неће да чини, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни |
мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се постеља о |
стор, каквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојености врло згодно место за одмо |
тан крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку |
асвим друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мо |
м лицу, бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Како је?</ |
у тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био |
а за завичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан његова чистога ваздуха, свеже воде, здрав |
ше проткана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већин |
де Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао |
n="73" /> држања и отменог мишљења.{S} Био је некада университетлија, а сада је коректор код ј |
чног боловања Павле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим |
остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале та |
ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сј |
р не знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n="89" /> на седницама скупштинским и општин |
таде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао |
а, тамо где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, |
авнога олтара приближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изглед |
, на какав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човек |
око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био |
очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио својим занатом, сапун |
облику летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек господарев или његови |
тио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опора |
а бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лекар...</p> <pb n="255" / |
; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> < |
ло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми придр |
оју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али судбина тек ос |
е ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком тренутку и коректор одговори:</p> <p>— |
до костију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је |
ина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност |
вим приликама.{S} Његов начин разлагања био му је можда местимице досадан, али је имао неку нео |
олица. <pb n="319" /> Кључ тога одељења био је увек код кавеџије; за случај потребе морао се за |
али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне ве |
Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ ун |
<p>— Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му |
— тешаше га Нинчић, — сувише сам суров био; опростите.{S} Несугласица сувише јако пада у очи, |
ове струје да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се |
сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, где је имао |
а је истина, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Не |
га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> <pb n |
а, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је ов |
ио најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци нису бил |
опао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу... али у |
он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој рав |
на, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим п |
ан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић, кој |
о и повратило његово здравље; као да је био задовољан са својим положајем, никад се више није ж |
о.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било |
велика питања, <pb n="318" /> којима је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично жив |
огај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је о |
ереса народа и људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и н |
bSection" /> <p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на ули |
тио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се св |
о га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у по |
ј тако звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњав |
с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њ |
потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији д |
е ословио.</p> <pb n="187" /> <p>Кад је био прикупио и средио приличан број песама, и превео го |
им најтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је био изишао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала т |
утно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, ка |
>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лекар.. |
неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, али је до амнестије |
у каваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред к |
у је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се посл |
говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} Ка |
какав је коректор очекивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ј |
једно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о том |
канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са суз |
сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволиком чистотом женске наклонос |
а онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће б |
ом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери |
је, подигоше заједнички Павла, који је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, да г |
Карпатскога литерарнога живота, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на културни |
ма први пут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p>Опи |
а човека, кога она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатиј |
сваким појединцем, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер; — нити можемо да и |
два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Босански кра |
вори и извади садржину.</p> <p>Завој је био напуњен новчаницама стотинаркама.{S} Нинчић преброј |
ала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, |
омадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми |
лики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својо |
ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озби |
у првим нашим друштвеним зачецима он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свакако |
и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковра |
уно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу својом |
ност, са западњачког гледишта пак он је био довољно објашњен положајем њиховим у туђем свету, о |
гранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чла |
one unit="subSection" /> <p>Намислио је био да оне две недеље, које <pb n="119" /> му је грофиц |
ода се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао |
ко је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му |
ј години већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, с којим сам поделила |
раво сваки час размимоилазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица |
рло сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ће |
и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био господин човек, мало просед, врло отмено одевен, ви |
ти први подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар ре |
Душане, оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше |
ознанство одиста изузетак.</p> <p>То је био човек средњих година још доста младолик али скоро ћ |
му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког трговца старога кова: у плавом турск |
тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотр |
сани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље |
еца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто трагање оста без успеха.< |
је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче |
ак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И он |
је би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у ос |
ала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је био задивљен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пред |
<p>— И приђите ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви С |
и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најпр |
ји је себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало пи |
је одмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку |
да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворе |
а или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> |
</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} П |
S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод за |
S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет |
он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка стаса; слабачка састава, мало ћелав и |
неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и засновица.</p> <p>На путу од к |
и он можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија, да кује засновице и да чека, док |
ао неки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони комади, за к |
а пута на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су |
тан њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У |
е својим досеткама: језик му никад није био одрешенији, дух досетљивији, око светлије и држање |
њему умео да произведе; али Павле није био више потпуно господар самога себе.{S} Његове ванред |
лона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно ретк |
неко неуздрмљиво убеђење које више није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да |
кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда |
е из овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не |
жде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично, |
свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако звани „велик |
нутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згодан за какво разлагање, био је довољан, да јој с |
авој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натпис |
ас у својој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу беспредметне чежње, а прошла је и душ |
е скоро девет сахата, а почетак игранке био је одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у к |
пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у |
гао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот има јед |
</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би по |
страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посета благотворно утица |
о вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почел |
олима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве пром |
милније, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, који су га ценили и због њег |
еда, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако |
м опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватруштин |
ту, и однео и остатак песама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али састанак о |
с познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Грчк |
ош једнако гледаше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знат |
д њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини суд |
је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Ал |
вог неискусног младића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да |
жања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, |
стајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жену, која га је родила |
би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси прж |
о утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву |
<pb n="58" /> желео, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у б |
дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на њ |
да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле |
им, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био свакако најпоузданији...</p> <p>Павле пресече грофи |
он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све друго |
огло завирити са стране, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих особина, који је |
,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми н |
га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви долазите од кн |
аринско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} |
и говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако |
</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађај.< |
ња, јер му је господин тата за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се ожен |
сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха м |
ваху професором и који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује грофовску |
бе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да прове |
рхиепископ; тамо две владике; овде овај био је царски главни надзорник; онај врховни пехарник; |
вих оваких случајева.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— |
све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а не |
чи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је |
е, нисам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали |
на сличном доксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим шареним дас |
али за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, н |
ућности није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло пр |
н ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не |
тога што је тада и университетски језик био латинско-немачки са превлашћу првог, а тада су на в |
но, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по очима.{ |
шега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше стране, и за |
их ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и з |
де ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље... |
{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде |
у.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе неш |
те се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности |
после извесног одупирања, али како сам био син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Т |
ојна нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета |
ате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих би |
друга посета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> <pb n="256" /> <p>— Тако? — рече Павле |
Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа нер |
мога мужа под царицом Маријом Терезијом био понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне |
ва мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта |
ш чвршће везивало небо, чијим се именом био заветовао крај самртничке постеље мајкине.</p> <p>С |
и онда, када је опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође |
луђерског реда, чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право |
ље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо |
сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руком, пош |
транци, управо странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнат |
ругу је већ пре неколико година престао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разла |
нако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, |
ише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> |
се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном |
благим осмејком.</p> <p>Павле се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, у |
вити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније прилике једне од најмоћниј |
тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за |
стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих био залогај ма б |
што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </div> <pb n="141" /> <d |
ше више престоница владаочева, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} Иност |
р они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљал |
дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је ли с |
погрешно или непотребно, — пошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чиним |
се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио свој |
само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако |
о толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде одјед |
су била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видет |
атила, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са |
донео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали нај |
предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по |
исано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверова.</ |
а.</p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, |
свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у инос |
и „раденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но трећега дана в |
Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењ |
нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио овај ст |
се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="145" /> постао западњаком.{S} Невине кућевне |
ку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n="24" /> <p>Међут |
и да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То |
отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно написао француск |
их уздужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким колима ју |
сним плановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, |
овине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Стан |
а је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољн |
био изгладнео до костију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био уста |
му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе сам се на |
литичког средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање |
Ту наскоро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са |
већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога п |
очео је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске снаге, где се пред ка |
ћа на крају</title>“ као и „<title>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико маље л |
допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао, нарочито да |
господине, према вама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да |
као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретн |
најодличнију.</p> <p>— Заборављаш да не бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Аг |
д тога града на више до Мохача изређани бисери Божје природе и даље досадне једноставне обале Д |
при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то |
и то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво из |
? — одговори госпођица. — Свакако имали бисмо врло доброг путничког маршала, јер господин барон |
а — на зидовима и на столовима — видели бисмо трагове неких арабеска, да их нису препокриле раз |
ошку слику његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, |
9" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујевац; (изговара |
прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и даље |
> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођо |
довршили у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb n="16 |
/> <p>— Зашто „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим да н |
има, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези |
ер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коректор га за |
о јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаље |
просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честитом Србину? |
буде имао какву праву потребу, коју не бисте могли намирити сами.</p> <p>— Учинићу, кнегињо.</ |
улазили у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала д |
је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да |
јала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади госп |
бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали да имате више животне снаге.{S} Ово је, д |
</p> <p>— Једино, — настави он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатности; зато ћ |
ли бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, |
о вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтели одустати од своје намере?</p> <p>— Грофе, — |
питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако б |
у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа |
а духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фаус |
оћу још неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављење про |
мо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на т |
је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, као да м |
гословенским акцентом, за твојим топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног случај |
х јасно светлише живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошанин који се об |
изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, тако ре |
штавим идејалистичким шљокицама.{S} Ова битанга што обичествује ту да седи потпомагаће вас у ва |
ти у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим рече:</p> <p>— О то |
римећивала само бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситни |
дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с у |
ти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, и |
ре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је в |
е болесник случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, |
кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према |
још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити |
о обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, затим рече:</p> <p>— |
ико, колико би вам моја наклоност могла бити пробитачна, — одговори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих |
ављеног без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаље |
, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој младој девојци, можда баш <hi>њој< |
лумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја |
о хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је |
са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — |
кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у трагању неколико |
е ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечито благодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Н |
о увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узал |
; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, да чу |
и који поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> <p>Коректор је често поред болеснога П |
асвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити јасније.</p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>— Верујем |
у, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело одговори:</p> < |
ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад |
ем од дужности?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле с |
бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јави |
— То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти |
у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбени да |
прецениле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или б |
е стојао је онај младић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{ |
недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцка |
а до Скопља непријатности; зато ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p |
че мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парипа, </l> <l>А пеш |
<pb n="215" /> са њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад додамо твој мираз и тетк |
?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали д |
не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Аг |
и, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплемен |
р сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</ |
нски саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је са |
а борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој сад н |
анка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазн |
развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим слободна и располагаће својом личношћу и св |
њила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не треба, дак |
и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да |
рофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срества за |
>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, у |
Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> |
ешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l |
е на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте уви |
утку.{S} Али немајте бриге, извештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, |
у срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога |
требати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, |
Како? — узвикну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била так |
а је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски.</p> <p>Унутрашњост одај |
један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе не |
ротињским приликама, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла |
е само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отм |
ти како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја |
неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и д |
јући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја |
умњајући махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде |
на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашо |
прирастао овима.</p> <p>— То никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим |
— рече грофица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица |
јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће |
, — одговори Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да вид |
да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луд |
рилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами |
, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да |
ћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда |
ало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми, |
тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напу |
>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви упроп |
у и поступило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцене у |
еме упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за он |
разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p> <p>Послужитеља мало |
тог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног гра |
ме могао приближно оценити каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним прил |
м да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> |
ошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану о |
сује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге ств |
екох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство унапред п |
рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени је ја |
/p> <p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах, |
гледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај нач |
право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођ |
кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p |
ћан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и |
?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да матери |
илаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, кад види да сте ја |
"253" /> <p>— Не верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чини |
ајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи. |
чаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривокле |
ња што га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није |
у науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних рачунџија без нау |
едини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да |
а.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти |
ла у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb n="287" /> Ми с |
ити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{ |
а, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и та |
а врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набр |
вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— |
о му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он |
</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш пред |
; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав к |
тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— П |
ати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе за |
звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— |
ати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече с |
ужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељ |
} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лут |
и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење треб |
ше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а о |
кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb |
сима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша тетк |
одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути сало |
ећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим за |
p> <p>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешност |
кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам |
их десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајте; |
ећ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и напослет |
рију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама |
елаз ка озбиљнијем посматрању човечјега бића.</p> <pb n="153" /> <p>Павле остави књиге на столу |
оре.</p> <p>— Ако таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и а |
ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на с |
о надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао ј |
љио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито рече:</p> < |
ађима много говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту |
оуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израч |
лико колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је бл |
зивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Би |
и сте, дакле, видели прилично света, па биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, н |
на што су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако набројано, а од сиромашнијих само оне што |
ју намеру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним приликама, које му је он т |
обавестите.</p> <p>— То ћу чинити, али биће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не познајем до |
ознајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и п |
нати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на |
а по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претвори у један побожни уздисај, у једн |
ам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему. |
, то ми је све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; |
ш и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Млад |
{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> <pb n="79" /> <p>— Ви сте чедо пр |
го предомишљала, на који <pb n="249" /> бих начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, — |
<p>— То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> <p>— |
не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф |
сматрати за наметање, ако признајем, да бих вас волео познати онаквог какви сами себе схватите. |
и, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</ |
љах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, д |
ам за ваше романтичне теревенке, већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да |
зна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Јес |
има.{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли |
ћити своју децу?</p> <p>— Господине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; за |
сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих |
сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, |
ав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га |
његове најгнусније манифестације.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у о |
сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остав |
енски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи |
лу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који |
ли радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упознамо, — рече искрено П |
и поуздано, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по |
јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина |
оћи, колико толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света |
— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одго |
чна, — одговори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p |
двојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљи |
улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам бити б |
ити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио другој омладини, рецимо |
затим, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довел |
ашне занатлијске сирочади.</p> <p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овог |
к, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје превелике доброте; но |
} Сваким даном постаје немирнија, рекла бих бујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твоја бриг |
тела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога требала да радим?{S} Теби је већ |
ти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој |
е ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, |
не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Мно |
е ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и |
смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињућ |
дравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у туђем |
но да се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зат |
бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овима.</ |
а вуцибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, тем |
ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледа |
ад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као жртва својега опозицијонога држа |
; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао |
и за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају |
Познајете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Ста |
ено погледа у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам |
онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах туђег чо |
ња да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, |
ицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав поло |
беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме |
е среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, |
или пропала великашка породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да с |
зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим |
је зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p> |
лијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де |
p>— Сутра сабајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с п |
<p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си |
ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S |
у увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се так |
била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак |
јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћ |
ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку |
ку забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин |
сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Д |
> <p>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на рас |
уђом бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега ов |
понављање.</p> <pb n="130" /> <p>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветод |
м потребни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу уда |
тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе |
чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим |
а веселија, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, не би |
ичности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваш |
ду, мислим чак око дваес форината могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход |
и није доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, |
азнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита |
оно био изгладнео до костију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био |
ак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{ |
молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, д |
нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете |
" /> јеврејском физијономијом.{S} Волео бих да сам видео господина песника на месту онога фанат |
нством, већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да ме је |
.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер |
ети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато продужавам овај живот,.. |
еном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ ко |
бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнег |
то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога. |
— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а то |
о и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би с |
ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, в |
ма стижу дела Ласалова, јавна предавања Бихнерова.{S} Он је можда телесна представа њихове наук |
ладно заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шумадијску расу.{S} Отворе |
ље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи поди |
па народне жеље, познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме |
и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стекле су му сталн |
обом ношаше, били су адиђари, породична блага и накити нагомилани од постанка њихова колена до |
д на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрег |
твовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте он |
и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком.</p> <p>Павле се толико био занео, да Н |
рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам закона средства да вам га не д |
ве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> < |
слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо н |
мојега, лепога девојчета, које се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених брижних тужн |
воме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте |
и је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени треба?</ |
а врло отменим осмејком пуним поноситог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим |
и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени је јако жа |
надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви с |
опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и |
ле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За данас |
ица Надвојводе Карла, број 43.</p> <p>— Благодарим на части.{S} Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} |
Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што с |
к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> <p |
о у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, благодаримо! — узвикиваше госпођица неколико пута и већ |
него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, благодаримо! — узвикиваше госпођица неколи |
pb n="111" /> услугу одиста бити вечито благодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редак |
ада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до крај |
гу око мога школовања; па како сам имао благодејања од Господара, то се од задруге тражило само |
</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</ |
лонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове било кап у море.</p> |
pb n="160" /> немате средстава, јер вам благодејање не стиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми |
ори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— Имаш ли благодјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове године још н |
ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p> <p>— И много, — одговори Павле.</p> < |
уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његово Благородије код грофа.</p> </div> <pb n="272" /> <div t |
је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и сад је само било питање, какву ј |
и благословени од оних које сте спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали; заврши |
их успеха и умрећете једном пресрећни и благословени од оних које сте спасли, благосиљајући мен |
елика отменост ових благословених лица, благословених богаством, угледом, лепотом, младошћу и п |
велика умиљатост и велика отменост ових благословених лица, благословених богаством, угледом, л |
м. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благословеној библијотеци спадате у ред најсрећнијих љу |
чним приликама, где младост, пргавост и благост личног карактера даду и посебно обележје; брзо |
, — па се већ унапред радовао колико ће благостања донети њиховој кући његова и његове жене смр |
следње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благостањем православне куће привукле тамо и цивилизова |
марао старе кости.{S} Он је темељ своме благостању положио оном помоћи, што му је у младости до |
о постала удовицом; у њему још живи њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и ка |
е био умирио, као да је пређашња посета благотворно утицала на његове узрујане живце.{S} Корект |
ком водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благотворном кретању безбрижне омладине Павле је могао |
.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при поласку, тешко би могао помислити, са |
ила, издахнула је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љубимца, пошто га је завет |
</p> <p>Павле се опрости од породице са блаженом надом да ће још једном имати права да прекорач |
то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му оте |
е посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</p> |
единим пламеном достигне до неба где је блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљ |
вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p |
ети оволику упорност, грофе, а противну блаженству своје једине кћери.{S} Грофица и ви спомињет |
е очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним животом и |
S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаш |
еревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на с |
за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ није ни |
Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?< |
еци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, |
да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да |
ети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, кој |
огледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показуј |
а би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше његове |
ајте ме!</p> <p>А.“</p> <p>Павле окрете бледо лице своје према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се |
S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; чим га и |
лова изненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и тек после неколик |
ревносно припремао.{S} У овом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово почело је да пок |
дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и сад леж |
ка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S |
пава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим на |
огласише своје прве песме, па умукоше; блејање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из д |
— У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царскога двора није ми могао толико очи з |
одском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљокицама.{S} Ова битанга што |
<p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, стајало је н |
ја, али врло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесете но тридесете године, али бога |
седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је се |
Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите ближе, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{ |
liebst!</foreign>!)!</p> <p>— И приђите ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељачком одел |
све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не м |
мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p> < |
инићу, кнегињо.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би |
S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} |
х типова, каквих налазимо у круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким становима: |
потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу |
омично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули су странци, управо странкиње, за к |
то је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цивилизације.{S} Ти си сама видела на на |
сјајна кошуља.</p> <p>Грофица га сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немо |
апољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и неприметно отвор |
— рече нека старица, која је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи штап. — Ту је књиг |
тре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на неколико недеља пред венчање мла |
е и сео на своје обично место код стола близу прозора, где је могао натенане да ради и уједно д |
: како која година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једно |
из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају своме, ипак није могао сносити мисао да му |
тчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, |
места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и |
нут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује њ |
тку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра у топлој посте |
једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођица ниј |
олба излишна, госпођице, овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно. |
енскиња, онде о занатлијском савезу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о шт |
да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остаде н |
им још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се мо |
једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да се разговар |
н, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незн |
обица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног најмил |
х.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла |
носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор хтед |
рати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла распознати |
ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед бо |
гу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жене.</p> <p |
нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; с |
питљиво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле |
куша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико |
ме би <pb n="60" /> Павловим родитељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад |
ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка с |
титуле, званија, неке институције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, |
дговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам виш |
и живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} |
ла државица тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде |
Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и в |
нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S} Или не, не |
аше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врлину. |
азумети што је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевре |
ових благословених лица, благословених богаством, угледом, лепотом, младошћу и племенитошћу.</ |
е може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— |
упита Павле.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот |
па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти и |
оје четрдесете но тридесете године, али богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада играти в |
сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплеменитију |
ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више не |
е, за ових десет петнаест година постао богат човек са приходом од преко дваест хиљада форината |
жи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а богата земља упућује на неку врсту ведра размишљања, на |
" /> са њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин велич |
ај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну бе |
Павлов отац а његов зет, као старешина богате задруге.{S} То никад није порицао, и често је и |
мислио да пред собом има чланове какве богате грађанске породице или нижега племства, која га |
је одилазио обично потпомогнут од своје богате породице или који је пријатељствима својих родит |
ах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо |
p> <p>То су били, нема сумње, неки врло богати странци, свакако из Австрије; ваљада каква углед |
а се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије породице и оне што често мењају преко године с |
</p> <p>Трудио се да добије позивнице у богатије породице и отменије куће, не би ли ту могао ба |
ову „индивидуалном организму“, то јест: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи; грађанину |
у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p |
о је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци које је у неколико уздигла необичност |
ем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица, којих списак имам код куће.{S} Овде |
у од правог турског, са ширим теменом и богатијом кићанком, а то складно заокругљује лице и узд |
</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задр |
селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас |
слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом к |
{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и воле |
и радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и ратови, јер им је ос |
<pb n="261" /> споменула је њено велико богатство и описала је њен карактер до ситница; није ут |
ио сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насме |
је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе с |
и.</p> <p>Пошто су површно прегледали и богату, неколико столећа стару архиву, и друга нека оде |
ала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, јер му је господин тата за младост |
у, у коме је изгледала као млада невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо на |
елања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално.</p> <p>Каваница, коју мало |
} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Н |
штошта, страшно и претерано, а већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих краје |
и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја |
.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај г |
нији свет шетао око подне: посећивао је Богослужења свију вероисповести; нарочито је читаве сат |
и здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— |
маћици:</p> <p>— Немојте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас мол |
о, много лакше, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задовољно о |
Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим кућама расуте |
копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била мол |
ђе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако |
а овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да |
а живот, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском по |
рце као у згодно земљиште, које је било божанственом руком приуготовљено, те је једва чекало да |
ладо чељаде још из Србије понело собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали |
ieu, mon Dieu, que faire!</foreign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> |
јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</ |
еда Нинчића, престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, кор |
.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње |
ест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад ј |
, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се корек |
Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S |
То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> <pb n="164" /> <p>Зазвони, зовну гос |
ише ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам |
.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди ко |
с и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо, — уплете се трећа дама, која је по свему |
во би принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има не |
загушљиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће |
јем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувише познатог, предрагог гласа.{S} Оставим пр |
и, о рајска шћери, </l> <l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Где све |
их забава налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруа |
леко, те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене |
госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспослена |
на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским путевима, саграђених од две дебље попр |
де је свет излазио после свршене Службе Божје, — кад одједном пројурише нека затворена господск |
града на више до Мохача изређани бисери Божје природе и даље досадне једноставне обале Дунавске |
још старија: рђава светлост, неподесна боја хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас јед |
најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погледа неодређеним изразом.</ |
нде о сиротињским домовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти реч „република“, али ће га други ућ |
м: „Шта република — анархија!“ Један ће бојажљиво: „Занатлијска изложба“, други дрско: „Страјк! |
</p> <p>Са сјајним успламтелим погледом бојажљиво се осврте према оном прозору, иза којег лежаш |
S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним какву ус |
</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он |
ала колико материнска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло от |
нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде |
зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p> |
ећ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо главну |
стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Извините, господине |
мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше |
е овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што м |
(а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) |
вим крајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да пут |
е имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити појединости, те хоће да и |
естан — није; да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоћ |
з суревњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — |
прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, ка |
е надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племенита |
га мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнегињица суморно |
година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико форината на луксуз, |
ема лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато рече:</p> <pb |
ему тугованку, која изли први и највећи бол његова живота пред погледом који га тако живо опоми |
у писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; наста бо |
према Павлу.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требал |
пита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да |
ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада |
<p>Он је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем |
ако сте сазнали, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазнати ко |
> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила |
И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним приликама |
вој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо пуштају зр |
estone unit="subSection" /> <p>Павле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен |
/p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћас. |
сукоба свог са грофом Јанковићем дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату |
ао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био јако бол |
p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је у |
тала је ћутљива, често зловољна, каткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у неко |
соби непозната човека а Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање, јако се збуни и |
почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже кући.</p |
е Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, та то је к |
дно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени толико необа |
b n="240" /> <p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате |
познатој светској вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, који је одилаз |
абачка светлост стражарских светила.{S} Болесник понекад подиже очи и погледа у прозор, затим и |
о су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава.. |
ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде имао какву праву потребу, коју не бисте м |
уго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> <p>Болесник врисну; бесни старац баци се на њега и поче га |
и мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у соб |
пешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Болесник полугласно рече:</p> <p>— Ваљада ће стићи за в |
о.{S} То може да пробуди <pb n="247" /> болесника и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код посте |
"243" /> ваше побуде, кнегињо; ево мога болесника.</p> <p>Коректор је махнуо руком према постељ |
молим за дозволу да могу посетити вашег болесника, који је за своје кратко бављење овде умео да |
помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед болесника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече |
Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је |
.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да |
ић.{S} Опет му позлило.</p> <p>Одведоше болесника до једног камена.{S} Успут се он мало прибра |
е.</p> <p>Нарочито је пред вече износио болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило |
свету постало досадно то вечито викање болесниково, његово често истоветне халуцинације, приви |
е сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање болесниково, већ његово уредно дисање.{S} Коректор је д |
>Из постеље је до њега допирало мумлање болесниково; кроз добро затворене прозоре пробијала је |
о, баци се поред одра на колена, ухвати болесникову врућу руку, наслони на њу своје лице још је |
слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стању болесникову и нареди му мало јачу храну, па, како се за |
кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која се по сј |
је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p> <p>— Случај је озбиљан и компликован, ре |
би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ после мучног споразумевања са Павлом нап |
S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је |
екарије, за које велите да се преписују болесницима сваком по његову „индивидуалном организму“, |
на последња писана непоузданом руком са болесничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао па |
p>„Милостива Госпођо Грофице,</p> <p>Са болесничке постеље част ми је замолити Вас да свакако о |
де и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.</p> <p |
по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младића, који у осталом није имао где, већ вез |
сретан.</p> <p>Коректор је често поред болеснога Павла радио свој посао; наместивши се поред п |
ије разлагање једино стога, што Павлова болест није имала ничега карактеристичнога, већ баш као |
срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да |
ј лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се болест!</p> </div> <pb n="306" /> <div type="chapter" x |
е:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила му се болест.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле бо |
сти?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао по |
сили из редакције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, чувао је пријатеља наизменце са до |
ући са неком потајном грозницом.</p> <p>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издах |
својега пута из иностранства.{S} Да је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — није; |
} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најод |
а немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, |
и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим |
n="304" /> јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у св |
е.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p> <p>— Опр |
вори:</p> <p>— Господин Ђурић је опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће |
аде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапут |
/> потпуну психо-патолошку слику његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за по |
Нинчићем.</p> <p>Њихово је држање после болести постало сасвим интимно.{S} Павле као да је пост |
еда зачуђено у лекара, кога је за време болести свега једном видео при свести, али га није добр |
о између два пријатеља, био је за време болести први подужи и овако свестан, а то је био први з |
ше; то беше први његов осмејак за време болести, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. |
х се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у туђем свету могла бити |
а му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је кратке дневне извештаје кнегињици, а Аг |
а ме изволите дневно извештавати о току болести.</p> <p>Нинчић се поклони и запита:</p> <p>— Ко |
ош мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у несвест под утис |
црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Уред |
е којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале достојном |
мајка га никако није пуштала због своје болешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.< |
боловаше дуго, неколико месеци.{S} Љута болештина не даде му да управља сам својом судбином, па |
чном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом погруженом под оним ужасним уда |
ла је долазак, — одговори му супруга, — боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — ре |
ли друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што |
зница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</p> <p>— Могу.< |
аплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хо |
ед кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе |
p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у р |
итељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане |
еткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што |
прочитао натпис на писму и усплахиреним болним лицем гледао у завој на коме крупним словима исп |
ила је реалка премештена из Чачка; даље болница, и неколико господских кућа крај пута што вођаш |
жује вече.</p> <p>О зид привремене мале болнице у Београду наслоњен је капак мртвачког сандука. |
сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворена врата |
околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема |
оде у једно од два одељења, колико их у болници свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поре |
носила, однесоше га у привремену војну болницу поред једног моста.</p> <p>Ту га сместише у мал |
се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући се.</p> <pb n="202" /> <p>— Не, при |
и вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете, кн |
оји га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако |
ане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго глед |
чић и замени газдарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... напиши... |
иже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнут |
ла зло: почела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле |
ила страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p>А |
> <p>То је било у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио господарем ситуације, најпре |
ги дан.</p> <p>После двонедељног мучног боловања Павле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и бл |
нам намера да верно до ситница исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <pb n="237" /> потпуну |
и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана н |
римицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види својега главнога |
бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући махну главом:</p> <p>— П |
milestone unit="subSection" /> <p>Павле боловаше дуго, неколико месеци.{S} Љута болештина не да |
милијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја с |
дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од <pb n="290" /> ове пропасти, кој |
subSection" /> <p>У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом крви, а још већом нав |
о је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тре |
а мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} |
бље и озбиљније воли моја свастика; она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа воле |
х јест, вода вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодарим |
/p> <p>Тек после неколико дана, када се боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније по |
аруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, држале су се тако г |
нце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивају |
тим приликама; али има још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном саста |
то што ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</p> <pb n="179" /> <p>— |
, који му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне в |
к бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе распитате преходно код других, па да |
о мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка ова |
афе снебивајући се пристајале.</p> <p>— Боље да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али м |
рним.</p> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље да сам послушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у |
ак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајте; онда боље донесите ми последња два броја каквог недељнога ли |
ио државну помоћ, враћајући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, па често |
.</p> <p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од ме |
да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — запита Нинчић. |
луга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> <p>— Јеса |
<p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да |
ан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен д |
Врања до Скопља непријатности; зато ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорт |
својих другова давао хране, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{ |
p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помо |
о бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили |
ије лепо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, |
вно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но |
јног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет, п |
оже се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престоницама досад.</p> <p |
го ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} |
гласом изговореним речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је бр |
апитати за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније да вас о т |
знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним пу |
заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и ос |
осле неколико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће |
: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу |
ори очи, — али нисам могла наћи другога бољега начина до онога што сам га досада употребљавала, |
оји су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, вар |
сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p |
ност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у плем |
чи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико практичних |
ко исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута |
морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по чемерно |
су му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт |
о писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости најпокорнији слуга Стеван |
вног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељака, те су налазиле за |
лно право посећивања најбољих српских и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимичн |
а да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам пом |
но тужила покаткад некоме од некадашњих бољих познаника Павлових, како се сасвим изменио и како |
тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толи |
мпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари |
кле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то |
и.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком трен |
сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр |
и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених огртача, <pb n="11" |
чино лице пуно замршених брижних тужних бора?!..</p> <p>Нама женама пребацују људи, да у писмим |
о канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p> <p>Врата се полагано затворише; коре |
ју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвеће |
вима и чистим убеђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таким се приликама Павлу полагано враћа |
упуствима час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћеног |
ртију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и квалификацијом.</p> < |
ој живот везала за његову присутност. — Борба је сада већ постада отвореном, и сељанка је водил |
гу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, во |
Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толик |
знати код нас; сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочита |
му се мисли све више замршивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таки |
t="subSection" /> <p>Од тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, изм |
а сачекаш оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице |
лости.</p> <p>Павле, у толиким душевним борбама очеличен, није се застидео на овај прекор, већ |
е заслужила, издахнула је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љубимца, пошто га |
— бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред великим предузећем својим он се ипак |
омијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сат |
увише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском извесног сажалења и |
ући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се истрошио...</p> < |
/> <p>Тако се Павле повијао у душевној борби између слатког очекивања и несносног страховања п |
али бујној му машти најприкладнијој, у борби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оно |
нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио |
то ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над про |
душа загазила била у једну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа замишљено преда се.</p> |
могао помислити, са коликом сте великом борбом извојевали код куће, и код других надлежних, ова |
љу са својом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им |
оворите, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година |
к, кад су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину са својим осећајима при повратку с пу |
атријотске идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овде |
ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегла |
литка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S |
е одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281 |
ер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то |
тупимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S |
е међутим добро видела његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замил |
мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један д |
као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно очекив |
пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно којешта.</p> <p>— Онда ниј |
.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју син |
ене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој бо |
тако јаким срествима и чистим убеђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таким се приликама Пав |
<p>Отпоче борба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва мог |
и.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу сн |
едан свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да с |
азвијене отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="146" /> струја свежег |
сао није више вређала, постао је правим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часовима посумњ |
епше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазила</title>“ и „<title>Милкина ку |
ас изабрао све тужне песме; севдалијске Босанске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви иск |
бан хрватски; видите, ова су четворица Босански краљеви.{S} Поручио сам неколико интереснијих |
а песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полага |
кој задужбини наших краљевских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но |
ри песме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазила</title>“ и „<title>Милкина кућа на крај |
in Gewohnheitsthier</foreign>.</p> <p>— Бравос, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; |
кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљу |
видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде седим власима.{S} Био је |
нај старац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа он |
унаказио дугачком косом и разбарушеном брадом, јер је присталица начела, да не треба дирати у |
); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе од |
>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чилаг поглади браду и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам ко |
<p>Он се саркастично насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с погледом н |
рвари свема нацртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би |
чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану и дугачке прсти на белој нежној |
ичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ш |
живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше руке |
све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштв |
во моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно |
у је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је |
та замашне помоћи.{S} Парница за развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим слободна и |
га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То |
.{S} Но ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити о |
91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се бранио колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага и |
у пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по њихову бр |
уди, настраних духова, недовољно оданих бранича, спекуланата па и издајица.{S} Има и таквих, ко |
l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Реду незнатнијих варошица у Срби |
div type="titlepage"> <p>Прештампано из Бранкова Кола за 1897.</p> </div> <pb n="3" /> <div typ |
а је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не са |
дирљива трагедија „Српски Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славним Беном Егрешијем и |
орској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да |
ш додаде:</p> <p>— Ја хоћу једно велико Браство.</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда |
<p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, припалио |
ти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки ши |
телесним изгредима.{S} Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако ист |
кама мајкине речи, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али дана |
ешту?</p> <p>— Тако рече, — одговори му братац.</p> <p>Мајка га погледа; седећи поред ватре од |
Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој Слави.</ |
о од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — |
ви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу једн |
воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и будућност ти је осигурана.</p> <p>Пав |
иликама у овој земљи, где толика његова браћа живе.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми смо по мом мужу |
роводе заједнички живот као нераздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао у неком стању с |
окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote> <p> |
аво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; по |
н најдаровитији и најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос св |
тра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла једнолика песма.</p> <p>Павле ст |
ка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по који пут га изудар |
ара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљив |
зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то |
лугова, њива, веселих долина, - питомих брда, цветних ливада, сочних пашњака; живописних села с |
о равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</ |
оградима, а само понегде нагло одсечени брегови поред Гроцке и Београда, представљали му се као |
p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; његова велика повученост после жало |
пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на његово примчиво срце што је досада било |
очито је пред вече износио болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном светл |
черја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу.{S} |
вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је |
Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах |
та и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заје |
јер је њихова првенства често нестајало брже или лаганије него што је и постојало, — већ по већ |
а и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходн |
ам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас |
да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како |
трудила се нарочито да истакне.{S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, кој |
{S} Лупнуше колска врата, приближише се брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отва |
тку уђе у собицу.</p> <p>Са грозничавом брзином запали лампу, погледа и узвикну:</p> <p>— Ту је |
затворена врата.</p> <p>После неколико брзих корака грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Про |
пирања, али како сам био син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали |
нас је ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, нека пикантна дама, незадовољна <p |
о обележје; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана |
а.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ј |
чног карактера даду и посебно обележје; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да |
а кнегињице де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И |
="232" /> <p>Газдарица се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.< |
се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и како је о |
а шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом р |
а, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Тако рече, — одг |
нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <pb n="156" /> <p>— |
тнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово пита |
ла усплахирено лице младе грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила сли |
брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се појави в |
што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то |
унђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} |
неколико година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изво |
Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погледа за |
она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог узр |
ју просилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младоже |
н се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се исто ч |
сак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, госп |
жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле у |
а, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Моли |
болелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно боле |
дбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а |
ед њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива госпођо г |
е га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад |
и пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, |
дешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњ |
гаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отворена и затворена врата.</p> <p>После неколико |
веће забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања |
удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> |
>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb n="245" |
ас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вр |
сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше године... пролазиш |
е.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се п |
скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентим |
рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али слабим гласом изговореним речима погледа мало |
хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, |
натна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} |
а се зачудио, када виде своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро ј |
још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање |
ивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војвод |
но застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освоји |
е очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво зане |
ојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучној неизве |
ало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набавити. |
времена за то, јер се последице почињу брзо развијати из преходница које су такође биле толико |
.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твоја брига, <pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти |
и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако |
ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, в |
{S} Женска радозналост или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да |
, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној м |
пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађас |
престаном послу и <pb n="43" /> вечитим бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га |
ин, опкољен вештим сплеткама материнске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намера |
ик у последњем тренутку.{S} Али немајте бриге, извештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала. |
ка, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Мо |
на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или веселих са |
S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам |
део у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школовања; па како сам имао благодејања |
>Она извади из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти |
отражи нужне ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позивницу и |
b n="69" /> лукаво измишљеног плана или брижљиво у тајности припремљене шале.{S} Жртву такове ш |
година, многи напојени туђим духом, што брижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме се после код кућ |
то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш д |
јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га као очигледан рђав пример св |
ла да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а прек |
го смеши на мајчино лице пуно замршених брижних тужних бора?!..</p> <p>Нама женама пребацују љу |
p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајку, која је у овом тренутк |
То је све истина, — одговори кнегињица брижно; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлаг |
, а дугачки танки прсти са својим белим брижно измивеним и дотераним ноктима чисто провидни; св |
но срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад |
у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима, од исте перади као што их је имала у коси |
ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну сестру, већ и з |
е бити потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p> |
мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти |
и не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из о |
све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; ње |
м бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће |
.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно је |
гло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да ле |
Говорим ли истину? — запитао је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде н |
прсте к својим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се |
ису доцније неки варвари свема нацртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утиш |
а деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га за |
as Ник-Ник, пун достојанства са великим брковима, који је заређао, те све факултете (изузев тео |
елу са широким фесом, дебелим спуштеним брковима и густим седим обрвама, испод којих јасно свет |
волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ј |
осетите нас.{S} Улица Надвојводе Карла, број 43.</p> <p>— Благодарим на части.{S} Доћи ћу.</p> |
треба избацити из школа.“</p> <p>Књига број 2. <title>Вечити Календар</title> испуњен разним п |
p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том крају има много великашких кућа |
ажовао као уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</ |
ма, да се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут почев од Загреба па до Лондон |
еког омањег позоришта, означујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састана |
Стеваном „Код Занатлије“... затим први број „<title>Раденика</title>“.{S} Није више излазило о |
још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније |
p>Кад је био прикупио и средио приличан број песама, и превео готово све на француски у стихови |
обележене бројевима.{S} Павле узе књигу број 1. <title>Календар</title>.{S} Унутра на корицама |
унска глава са потписом: „Адам“.</p> <p>Број 5. последња књига. <title>Историја Религија</title |
гих ствари и „Домаћим Лечником“.</p> <p>Број 3. <title>Географија</title>, као што је белешка н |
све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p>Број 4. <title>Анатомија</title> сисаваца, где је у ред |
онично.</p> <p>Момак донесе тражена два броја.{S} Коректор поче тражити.</p> <p>— Ево: „Игранка |
јте; онда боље донесите ми последња два броја каквог недељнога листа.</p> <pb n="138" /> <p>— Т |
le>“.{S} Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на |
<p>Коректор извади хартију и прибележи бројеве.</p> <p>— Затим имамо храну, — настави. — Ево с |
чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих десет да |
крајност?{S} Моје су авантуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој м |
отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бројевима.{S} Павле узе књигу број 1. <title>Календар</ |
мачке народности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала са српском, која јој |
умно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: један |
пољашност госпођа, којих беше четири на броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и теж |
међупростор, каквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојености врло згодно место |
Нинчић преброја, било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с ов |
е се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, и са |
купљали сви готово свако вече у толиком броју, да често немађаху места да седну, те стојећки ра |
каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на ј |
<p>Павле погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби |
била од тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала див |
вешање горњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вр |
старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанце. |
друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, да поста |
Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватре у до |
ти, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S |
ило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем поло |
и или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, |
<pb n="32" /> <p>Подиже руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да је обра |
е јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана лица, |
епушкастог српског дечка са враголастим брчићима и веселим погледом.{S} Она је све прегледала п |
о који пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, у |
се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и остале знакове на окрајцима |
уно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе омладине међусобно су општиле, катк |
м вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Грчкој, Мисиру —</p> < |
а ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али све то није још с |
о зидати, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је то з |
p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S} Какве будалаштине!{S} Грдни зидови који раздељују срца, па из |
погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо, — уплете се трећа |
њалице, лумпови, лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прс |
b n="270" /> грофица Агнеша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Гро |
е ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорит |
да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирск |
хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: будите људи, господари природе, а |
ксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у ко |
станак, коректор му је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да својим речима ни издал |
чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> <p>— Неминован је пристанак свију о |
смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако што и није о |
а, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да се в |
Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка |
ла толико изречна, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говорите |
у и свежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После |
ако кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{ |
та друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме чекал |
ашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли |
мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми в |
е, кад би могла постићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада а |
гињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо, — одговори посл |
м месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он |
дне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се |
/p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло непријатно, оно учини такав утисак |
на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <pb n="109" /> дакле, |
уда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у |
{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја |
а, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе садаш |
нијем положају него сам историјограф да буде непристрасан, тим пре што се претежно треба да бав |
чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после |
ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} О |
— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хлад |
сте неискусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер ћете |
ивој моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, господине |
разумеде, затим му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и |
раја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете свој |
разговоре.</p> <p>— Ако таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, а |
рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор од |
оге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и прил |
жње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“.</p> <p>— За |
но нежну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским и сиротињским п |
ите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, |
и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} В |
посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S |
ак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будете схват |
сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> <pb n="253" /> |
зати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, још је |
ни историјограф, који <pb n="150" /> се буде бавио изучавањем културнога развитка ових народнос |
на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај или издашно звање, т |
} Неће се задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је |
песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим примам |
волите обратити одмах, чим наш болесник буде имао какву праву потребу, коју не бисте могли нами |
Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ни |
ти мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прил |
ођице Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, мо |
озове домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји |
p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвности.</p> < |
та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у |
ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне |
/p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да то буде?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви мртви, и |
олази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци |
то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села у |
рошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслони |
одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову примедбу |
:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе |
Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред веч |
у обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати |
у загрљају његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} М |
ки чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бит |
р допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод бра |
сам још пре неколико година престао да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично зад |
чије да вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте м |
ном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, министрима, а можда још |
.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потребн |
зе захвалности, које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и иск |
а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта |
Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем. |
четрдесетој години, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</p> <p>— А |
Допустите ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n="13" |
ом припремити мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоће |
идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити. |
а то буде?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим ва |
одговором.</p> <p>— Једанпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. |
те ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније да |
лавној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле ко |
бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима |
/> вам их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, |
ја.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесет |
ине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало |
ак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгл |
ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговора п |
} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле с |
е <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будете схватили њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и П |
ћ.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му на т |
и јој је дати тек после две године, кад будеш напунила четрдесету, то би све изазвало веома нем |
садна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори |
кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учи |
коро под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладнокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досади |
неке титуле, званија, неке институције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по стр |
це окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p>После не |
минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— |
> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далматинско П |
дне једноставне обале Дунавске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају. |
Грцима и Јерменским трговцима давала је Будимском пристаништу ону живахност која је тамо повукл |
о га по луговима; доцније га пресели на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице на обранку. |
итаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p> |
ијат са лепом, тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у ко |
ичким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе омладин |
ку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу Пијуковићку?</p> <p>— |
н Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, к |
Е, дакле, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко |
Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p>После неколико месеци Павле је умео да |
о буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били. |
че да се гоји, да буде куснији залогај: будите људи, господари природе, а не храна хали.</p> <p |
ам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако примчи |
он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уверени да Њена Светлост може рачунати на моју о |
"148" /> подносили већ и већих мука.{S} Будите, дакле, разборити.</p> <p>Павле се са уздисајем |
оја одиста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам жел |
<p>Господин Чилаг још додаде:</p> <p>— Будите, дакле, паметни, послушајте ме.</p> <pb n="107" |
ма поздраве овога света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од |
ле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити |
да можете подносити и морске буре, само будите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме |
ују своју младост.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који би с |
/p> <p>— Ах, моји господски рођаци нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, |
да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала |
ихову негодовању, немађаху намеру да му буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Кару |
шћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, министрима, а можда још и нешто виш |
показују пороци прошлих поколења, па и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} П |
да му јадном и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и |
о би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb n="287" /> Ми смо рекли један другом све |
не прилике, образованост и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска умиљатост у опх |
ерархију, али сам са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде, само ако се може осигура |
ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших се да послове отољавам са највећом сав |
у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и будућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну благ |
војих осећаја жртвовао здравље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао |
за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; он се подмладио |
о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> <foreign xml:lang="fr">Renan</foreign> < |
гао приближно оценити каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним приликама |
сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља и вашега раскомаданог народа; и |
ан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадово |
за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде на углу испод једно |
ом свету објавити лепше дане и сјајнију будућност.</p> <p>Није нам намера да из те мешавине раз |
сасвим сиромах, да је образован, да има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округ |
зјашњене произвеле у њему неки страх од будућности и од последица својих дела.</p> <p>Старац ст |
и чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима ови |
навалили губитак родитеља, неизвесност будућности и онај неодољиви свирепи осећај, коме још не |
а није било муке чекања.{S} Неизвесност будућности није га више кињила; та почетак био је добар |
олети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на о |
ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим предузећем не |
аким даном постаје немирнија, рекла бих бујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твоја брига, < |
му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкладнијој, у борби за идејалом.{S |
да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у прво |
највише доживотне жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао.. |
што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном ду |
нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до мал |
Какав мирис?</p> <p>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, је |
спредметне чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила |
адања наследна кнежевина де През била у Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте даровит, мл |
то је једна стара мала државица тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је престала |
ко, колико да можете подносити и морске буре, само будите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, н |
Њима се храни једино известан ред људи, буржоазија, као што се каже.{S} Надувеним великашима он |
Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да жи |
S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запита, откуд та велика страст пре |
би понекад таку позивницу, али је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и киван |
еме и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или веселих састанака са зборишта или из |
>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каже све што м |
да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за врем |
.{S} Календар је потреба колико сат или бусола.{S} Он представља Историју, Астрономију, Хришћан |
о пред каваном, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је |
дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на |
к, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом т |
ио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја разлагања, која су била, м |
разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{ |
{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механом видели; затим бо |
ећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше.</p> <pb n="268" /> <p>— А |
го.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не буд |
ена за другога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој противна главна личност.</p> <p>— Ама |
е воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше.</p> <pb n= |
оклони, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p> <p>— Једино, — настави он, — могли бист |
така проговори:</p> <p>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако..</p> <pb n="208 |
ли је сваки час застајкивао и код сваке важније реченице гледао оштро у лице младићево.</p> <p> |
и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ ро |
вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињиц |
је због своје практичне вредности било важно.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео, да |
Шротово лечење и Вегетаријанство“, врло важно за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,. |
што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n="134" /> тога што му |
Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје речи, ј |
корак, који мислиш учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужн |
ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</p> |
атији; али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, |
ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да |
шњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја |
на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ј |
поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух тако покварен; прозори се уредно отварају.{S} По |
и, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буб |
а је, као муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну сре |
{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S |
итања, <pb n="318" /> којима је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у ома |
се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међу собом |
да се таванице могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер с |
мучила.{S} Био сам жељан његова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хране, слободе у држању и п |
њој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сата, а о |
pb n="146" /> струја свежег животворног ваздуха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја |
ео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух тако покварен; прозо |
но, полугласно, а погледом је лутала по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослови је мајка.</p> <p>Она |
, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у м |
е и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књижевности |
/p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... |
— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она препл |
p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— И |
одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту |
рвом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— |
а и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан |
и доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољ |
раву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, к |
о.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се ил |
ом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старца, |
ој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p>— Немојте за |
тку Павле удеси све домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и д |
у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњ |
авле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Пав |
, трају ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од не |
едак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском заступнику, који је још ту сед |
брећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S |
ло богати странци, свакако из Австрије; ваљада каква угледна трговачка породица, чији је син у |
> <p>Болесник полугласно рече:</p> <p>— Ваљада ће стићи за времена.</p> <p>Поручише носаче, за |
се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држ |
показује за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор. |
ускликнуо би често, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се би |
ка појединих специја (другова), које је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји имали пр |
вршетку, а стварањем целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, која |
>Павле се са уздисајем повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај месец дана, од кога је, на његов |
, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, као што, |
утврђено том квалификацијом што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павле потресен одврати:</p> <p>— Н |
ско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Има |
редстављају праву драгоценост за каквог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; али Па |
није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну служ |
даш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану партију.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — ускликну к |
/p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се положај, као ш |
вле не одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив |
д господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предат |
ка вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То н |
игледно обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му |
треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p |
он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га видим.</p> <pb n="38" /> <p |
на амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година сам „ш |
— нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо све |
или титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф |
и оштре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам дугујем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није к |
ла што нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је то зграда?</p> <p>— Полако, синко, полако.{S} Ка |
ече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, на |
а смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу |
тиве госпође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне осо |
ајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p>— |
на расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена противу свој |
p>— Допустите ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n=" |
измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док |
,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост зб |
сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита кнегињица узб |
брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем људе уопште, а оне ваше |
/p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у |
ро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одав |
о, и ја употребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекост |
на му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били |
То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволик |
а прва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и |
м, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви |
ћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви изв |
<p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p>— |
могли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце |
ам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ |
ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањује |
ока, о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми |
ва госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n="13" /> <p>Старија дама на |
е овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста |
анично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако |
едаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — објашњаваше мајка, — |
и у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S} Или |
лице Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами |
p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> <pb n="276" /> <p |
, скандалом, јавношћу или лукавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће на |
p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, гд |
реме пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим з |
?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p> |
падају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети, |
<p>— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће в |
браду и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридесет година доша |
но којешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После |
— Па лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање но |
е услуге; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још јед |
о, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће сми |
<p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте рачунати поуздано, али се надајт |
ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан или једно вече |
акле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — уп |
немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одгов |
о и вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од |
изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и |
е?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољивост ваших осећај |
p>— Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја вам математичном тачношћу износим све; написао сам вам |
тајући и стиснувши руку кнегињици, — ја вам честитам, Светлости, на тако великом и чистом пожрт |
и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једн |
авесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу, с поздравом од најплемен |
а њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нек |
лила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у св |
<p>Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, ш |
рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово. |
Јелени Грујићевој</head> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“)</p |
али спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја |
ку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ |
ебало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви н |
преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити д |
</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста |
едном у нашој великој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку и рече:</p> <p>— |
још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који |
а колико висина бакшиша.</p> <p>— Хвала вам, учинићу тако.</p> <p>Павле појури на врата.</p> <p |
о, — рече искрено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам |
ле ваше последње посете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p |
<p>— То никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете |
а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, д |
за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке |
м у довољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме и |
чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и |
га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је |
ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас |
и ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чил |
Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S |
<p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> < |
пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — упита напослетку старца.</p> <p>— |
ном заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Дов |
е код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изгледате! |
библијотеком и настави:</p> <p>— На шта вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, којима |
м се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо суви |
теља; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљокицама.{S |
) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле |
вих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљен |
а рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју н |
удете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете |
положају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Н |
гнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица?</p> <pb n="192" /> <p>— Отказала је дол |
>— Вратите се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви ст |
очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу в |
:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате ув |
о томе могао приближно оценити каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним |
п и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, |
видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери. |
ме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Леп |
по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Заб |
>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коре |
м, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на |
ђицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвал |
р ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— Веру |
ладе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд про |
силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући један |
н; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — ша |
, дакле, видели прилично света, па биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочи |
ми је све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; то в |
утом раду.{S} Моје негодовање нашкодиће вам онолико, колико би вам моја наклоност могла бити пр |
оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер нап |
кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се об |
ог тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако н |
довање нашкодиће вам онолико, колико би вам моја наклоност могла бити пробитачна, — одговори Ни |
сад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb n="28 |
треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што се |
ано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— Јо |
сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и великих |
звештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бит |
аде у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} |
каваљера.</p> <pb n="174" /> <p>— Чини вам се, госпођице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели, — н |
изине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког де |
један по један ваших идејала, износећи вам супротне и одвратне стране ствари и побијајући вас |
oreign> (краљевска ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је чо |
те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па |
проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедо |
pb n="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао св |
о, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, |
г света...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно |
ам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и |
ио у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега познанств |
о ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме пос |
Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p |
у и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете његову |
раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S |
м, дакле, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио ваш |
ичном тачношћу износим све; написао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате |
; написао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само ресулта |
/p> <p>Старац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се не ра |
с на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости |
p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Н |
лагано одговори:</p> <p>— Зато, што сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> |
ми?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — ре |
/p> <pb n="112" /> <p>— Позивницу нисам вам могао набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S |
n="285" /> ја се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне |
ваше потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>— |
поступати.</p> <p>— Даље, препоручујем вам највећу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје мл |
ам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућут |
ам дошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим |
да постанете чланом моје породице, ево вам прилике, прихватите је, — проговори наново гроф. — |
исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.< |
сто, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са по |
Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор к |
Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће би |
м и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у к |
од мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на сво |
ко вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати |
а овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити ка |
по, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље ј |
е писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и вр |
те да се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо |
га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се |
а та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} |
и ћете, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе |
>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњ |
та и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуд |
х много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p> |
једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— |
потрчите одмах на одређено време.{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам ко |
адашњи састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним дел |
вам био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко |
ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити |
ођо.</p> <p>— Опростите, господине, што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам та |
ато можете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега треба рашчистити ов |
шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Ал |
могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S} Гле, подужи састан |
и сте врло наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим |
ли <pb n="160" /> немате средстава, јер вам благодејање не стиже.{S} По повратке нашем овамо,.. |
је могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох в |
} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господине, — одговори грофица у великом гн |
</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам дати моју кћер.</p> <p>— Зашто, господине?</p> <p>— |
ом пријатном утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</ |
е разумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне |
учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми ј |
Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у |
и; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>Затим у |
дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певањ |
једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понављам |
би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Ш |
месечно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавиц |
) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу гла |
столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечито к |
ом.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — говораше <pb |
а да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме с |
Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке породи |
вим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истин |
тересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге |
вала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— |
права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате нов |
ог самоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни |
S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство унапр |
Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени ј |
м? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади господине, — рече гроф хладно. — В |
сама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, |
...</p> <p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, |
те, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше |
одужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам м |
еците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте |
рећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо в |
p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> <pb |
тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то |
> <p>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу вам једном, казаћу.{S} Имаћете прилике слушати мој глас |
ај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на и |
разумем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица суср |
ори Павле мало оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, |
ећ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> <pb n="79" /> <p>— Ви сте чедо практич |
<p>— Ако заповедате, грофице, набавићу вам коју.</p> <p>Агнеша радосно одговори:</p> <p>— Ах, |
говори госпођица смејући се, — оставићу вам толико, колико да можете подносити и морске буре, с |
" /> у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чај |
зналост, а о практичнијем делу говорићу вам другом приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библиј |
{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Јест, ј |
уздано, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по очи |
те украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, |
ље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у туђем свет |
о проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе рас |
воју кћер преда мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате |
азумећете одмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет |
Случај је озбиљан и компликован, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да |
њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам ј |
ви на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што виш |
p>— И после свега овога?</p> <p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није |
<p>— Шта, дакле, желите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном |
>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, р |
сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо. |
тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — говор |
проговори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у гр |
:</p> <p>— Јест, млади господине, према вама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам сво |
н на споразум једино из симпатије према вама.{S} Желите ли да се господин удали?</p> <p>— Нека |
ем, али ја сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодних прилика не могох испунити.{S} |
или праг пристојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} Молим, отпустите |
м силан?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињск |
споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем.{S} Молим ва |
о одговори:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате |
из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или ва |
Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам |
оће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвес |
већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи са |
{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кнегињо, |
ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упи |
ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расположењу.</p> <p>— Доша |
ут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, оцем удава |
сто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изло |
ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у веома |
вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао |
</p> <p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држи |
чинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим градовима, а |
<p>— Знате шта, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забав |
ер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па ос |
ним „напаћеним народностима“, али према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Ч |
вастика; она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније ти |
је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S} Али од свију просилаца он је ј |
би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p> <pb n="14" /> <p>— Није потребно, — одговори |
еља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лице |
нчићу, али ми није могуће поновити пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни |
отчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Ло |
нате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосн |
броте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p>Пријатељи се зглед |
Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p> |
војим познанством, већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило.. |
овор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој правозаступник.</p> <p>Грофица пребледе, прибл |
Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— |
с ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... мојим духом, коме не мож |
и понајчудноватија: о морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче |
амо у границама нашега домаћега живота; ван њега ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато |
шна сиротиња што је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо |
не црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита пи |
сле мале почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађа |
екнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досади |
ви пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, П |
била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мал |
ти, нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо |
ади...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску утопљ |
сечно неколико десетака, што скупљан за ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу св |
потпуно господар самога себе.{S} Његове ванредне прилике, стална неизвесност и узбуђење којему |
дсећао на случајности које би из његова ванреднога положаја могле да произлазе, ако би што погр |
обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанства које се уништава.{S} Зар немате срца. |
рном уображеношћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и данас непр |
у претпоставку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не ваља“; одл |
оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба д |
о <pb n="137" /> оца и данас непрестано варам оног честитог старца који ми је уместо оца; да са |
отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и данас непрестано варам оног |
што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је |
разапиње своје конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек посл |
ила огромна већина у породици.</p> <p>— Вараш се, мамице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то |
едати дражесне, да им нису доцније неки варвари свема нацртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад |
Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <pb n="21" |
м (гарнирунгом) десет; треће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак |
наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али |
Он је његовој домовини најближа велика варош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном жи |
зива још читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“ |
се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасн |
одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и око куће |
ења, различитог од оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред |
ла, јер су им очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше уви |
јући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио својим занатом, сапунџијским |
, да се добро упознао са свима деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што с |
виђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> желео, његов живот н |
а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских породица, зато га њ |
а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту пребивај |
ај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S |
по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и тада, |
Бранко</p> </quote> <p>Реду незнатнијих варошица у Србији припада Баточина.{S} Мало чувена по и |
става о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xml:lang="de">Battotchinna</foreign> |
— сразмера која би се и на остале наше варошице могла применити, само можда са још већим успех |
је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, замишљен корачао млад сељак, одевен у одело, |
ић, што смо га видели, да се приближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непоми |
школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, ма |
ске потребе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину |
, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</p> <p>Стигав пред прву механу приметио је вр |
док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, одмах потра |
да мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да позајми пристојно варошко одело, те да у њ |
нанику у варошицу, да позајми пристојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{ |
лико снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути из ва |
ужности изветрити не остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свасти |
те.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Говорио је српски, туђим нагласком, |
о пристајало његову звучном баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заб |
већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо |
86" /> врло дискретан начин трудите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже срп |
у грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким |
стре, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се |
а климну главом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесника |
јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећниј |
ош нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста крат |
ожају.{S} Употребите згодну прилику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са |
кле, сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велик |
а никад нећу пристати <pb n="279" /> да вас добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је ск |
е коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би |
дино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} |
> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам јед |
знали, но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ј |
у.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва чекам, господине.</p> <pb n |
са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево |
сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили к |
Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене п |
ли вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ п |
ка ли се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Је |
нити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити намет |
ако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} То јест, |
ко вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер, и в |
еман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на расположењу.</p |
о озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободно |
удски поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у |
да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто баш |
о вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно рече:</p> |
право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињиц |
треба.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставим |
м, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних |
оз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муж |
} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре ова |
буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p> |
рите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p |
видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим позн |
усан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер ћете бити нес |
те, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем |
могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, |
могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тр |
своје царство унапред проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Срб |
радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Па |
ним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове |
вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваш |
сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? |
а свежег животворног ваздуха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претвори |
имо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје |
о не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} |
јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица неприметно уздрхта, завали се у к |
S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне ода |
ашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> <p>— |
зрок.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како то?</p> <p>— |
и смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да ј |
изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што са |
/p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било |
— А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, |
ако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поу |
p>— Моје сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p |
што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добр |
n="267" /> вам дугујем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење ва |
ећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити |
p> <p>— Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго пре |
грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам да |
евој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам |
е.{S} То је неправично и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо збо |
послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чека |
мпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, д |
ита младић.</p> <pb n="167" /> <p>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — |
аријом припремити мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} |
вај одлазак постала је права манија код вас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери, |
ао сила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао |
рили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већ |
едва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> |
м само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара |
осета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> <pb n="256" /> <p>— Тако? — рече Павле и помис |
.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као к |
оме ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>На |
зом која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, п |
колико златних милијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, |
на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, али зна да ће доћ |
ас великим и судбоносним приликама које вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да п |
елим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Немојте васпитавати жене као цвеће, век као <hi |
и, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p |
; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркн |
н величанствен простор.</p> <p>— Ово ће вас место највише интересовати.{S} И ја га волим, па го |
што обичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког |
ћете можда напредовати, управо натераће вас да напредујете, али само привидно, а то је тактика |
ти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању |
дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматрате игранку.</p> <p>— З |
бе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај на |
и поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb n |
е васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса.{S} |
јгнусније манифестације.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог |
свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми господин |
је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за некол |
оћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог зв |
у, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам че |
овић, домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дош |
>— Није ми потребно, надам се, замолити вас, господине, да ми се изволите обратити одмах, чим н |
болесничке постеље част ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпођице кћери д |
е и одвратне стране ствари и побијајући вас показивањем црних слика, каквих живот у довољној ме |
ше пред једна.</p> <p>— Причекајте, док вас пријавим.</p> <p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто да м |
е де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица |
{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја с |
чуо када прозбори:</p> <p>— Поздрављам вас, господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код |
будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који |
</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом п |
о сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам предста |
непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао као карактер који то заслуж |
земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам |
— и пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и квали |
p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушат |
јимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва пође.</p> <p>— Чудновата ми је |
ар, настави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, господине, оставити без савета.{S} Верујте да нема |
уде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинч |
да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим |
и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> |
шла сама, управо побегла од куће, молим вас, господине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова је молб |
рофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав, младићу.{S} Н |
т стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До врага |
име.{S} Ама, зашто опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то изв |
житељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што ст |
— Лепо, грофице, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p> |
помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле устук |
вато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва пође.< |
/p> <p>— Јест, јест, признајем, и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље наплачем, |
Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, |
најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се: |
</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, да |
тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (тако рече) својим познанством, в |
ла, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будет |
родица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" /> |
ами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите дневно извештавати о току бо |
>, господине Ђурићу, — рече гроф, — ако вас интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити |
, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим с |
ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, господине бароне, — одврати госпођица, — јер |
ише и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n="97" /> леп |
мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— З |
во гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж |
ар дан, господине докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Л |
ви то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, госпођо.</p> <p>— Опростите, господине, ш |
ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, |
ће можда имати некојих непријатности по вас, милостиве госпође, бар даде прилике мени, да вам с |
и каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним приликама које вас чекају.{S} |
шу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви траж |
офице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тренутку узнемирујем, али ја |
ни је велика част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас моли |
</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мис |
/> <p>— Само га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — |
а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> < |
и; ви ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепа |
аданог народа; и ето, овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпит |
твор човечанства.{S} Идите кући; чекају вас.{S} Однесите својима поздраве овога света који проп |
.{S} Немојте читати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног постепеног самоубијст |
умели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али |
сти.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Па |
Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским грофо |
те је, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити б |
Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпође П |
реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на дос |
ања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени очи у |
видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуш |
ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> <p>Гро |
о је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете оцењени као довољно јак, да о овој |
рати за наметање, ако признајем, да бих вас волео познати онаквог какви сами себе схватите.</p> |
а сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> < |
случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да |
еће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој |
вљање.</p> <pb n="130" /> <p>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац |
требни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити |
селија, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме |
кше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа н |
Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик |
неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се |
ашега раскомаданог народа; и ето, овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и |
а.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Немојте васпитавати жене као цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Е |
ам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти уве |
сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради в |
старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам |
мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке, која је рано поста |
еби.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од које је она примећив |
очито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица напослетку о |
ходном и пречом потребом „рацијоналнога васпитања“; један је сиромашак вечерас изнео јаде „сеља |
ас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше карактере, ваш |
а себичност, томе је све криво настрано васпитање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по соби.</p> |
ћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише бриг |
бичност њихова предузећа и њихово добро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, али је |
d>Мати и кћи</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модерном је друштву питање о животу и смрти |
професором и који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује грофовску арх |
ђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је много шт |
ng="fr">feu de roi</foreign> (краљевска ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем |
азио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично же |
њу потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа старо лукаво лице г |
.</p> <p>Мајка га погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе; она то спаз |
моме омршавелом телу нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше заносне мисли, које ће о |
} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с пр |
.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на п |
да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним при |
сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад |
е извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи старчеве, који се сад заустави пред Павлов |
му опијен од среће претераним речима и ватреним фразама описиваше први дивни састанак свој са |
зврнутим очима и расплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, или ча |
ај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском изве |
а брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{S} |
жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међутим испекла по |
ате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавајући нацрт |
звуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлад |
јах.{S} Па погледајте ону величанствену ватру у пећи, Французи би рекли <foreign xml:lang="fr"> |
е у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да би се у |
.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p> |
з свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватруштином не могаше водити рачуна о приликама, у који |
како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што иду |
већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у |
ила толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интересуј |
ог градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви |
ствар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци |
ате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви о |
певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам.</p> <p> |
како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на мој |
буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натераћ |
ше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја с |
и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово |
асавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица труло м |
и ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потребно, јер |
ректор одговори:</p> <p>— Потпуно ценим ваш поступак и поштујем <pb n="243" /> ваше побуде, кне |
b n="297" /> право само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не помогне.< |
ти дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</p> <p>Павле Ђурић“</p> </div> < |
> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге почивке П |
ила само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важ |
на личност.</p> <p>— Ама која?</p> <p>— Ваша кћи.</p> <p>— Ах, господине, имате ли доказе?</p> |
бро семе; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и |
Напослетку рече обазриво:</p> <p>— Када Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, онда ј |
сујетних и себичних интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем раз |
ву.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то |
другом приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте мла |
ле једва пође.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није |
е врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас |
вог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле је неколико |
>— По чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша н |
учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p> <p> |
овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примит |
есник случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја га |
умф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По оно |
на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није понудила да седн |
те „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при поласку, тешко би могао п |
сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно незадовољство с |
Коректор седе и написа одговор:</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Ва |
о добро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене лекарије, з |
аше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене лекарије, за које велите |
Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, вашу разборитост и одличну образова |
познајем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене |
аше науке, ваше рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене лекарије, за које велите да се преписују |
Павле устаде.</p> <p>— Господине грофе, ваше пређашње разлагање, које ви назвасте саветима, пун |
омице трчите у тако звано иностранство, ваше слатко, примамљиво, тајанствено иностранство.{S} В |
ити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, вашу разборитост |
хоћете да се преобучете; није потребно; ваше је одело врло живописно, останите тако.</p> <p>— А |
али?</p> <p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>Павле радосно узвикну:</p> |
е вешт чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине може и нестати. — рече младић пола шаљиво |
ваш поступак и поштујем <pb n="243" /> ваше побуде, кнегињо; ево мога болесника.</p> <p>Корект |
ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше карактере |
жила код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваше сестре?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није добио писм |
рхталим гласом:</p> <pb n="263" /> <p>— Ваше лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите м |
дски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје |
јете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не м |
господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам |
д реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{ |
та једна од најотменијих девојака, онда ваше право још није довољно утврђено том квалификацијом |
не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих могао узети већег |
узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у |
увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим невина спор |
е молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.</p> |
и?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p> |
зване народне обичаје, па историју, па ваше потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска бл |
м био спреман на још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако |
S} Тамо <pb n="103" /> има пуно младића ваше народности; ви ћете видети ужасну разлику између в |
ала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слобо |
а опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда, к |
свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са свој |
кољен искреним пријатељством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бо |
е ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, |
> <p>— Отприлике на неколико дана после ваше последње посете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле |
ствар није крила, ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да в |
молити Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпођице кћери до моје посете; иначе сам решен да |
на крајња срества, да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном ш |
ратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па ваше п |
познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми т |
дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после |
д умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?< |
запита:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одгово |
пристанком њезиним?</p> <p>— Не разумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа дос |
ни.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода Бар |
<p>— Радост је на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих непријатнос |
Зашто?</p> <p>— Јер не познајем довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павл |
Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена кне |
ог народа; и ето, овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, |
pb n="269" /> <p>— Познајете ли рукопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то питање!</p> <p>Павле и |
мирно:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се по |
редног света сложених интереса и између ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сус |
бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити |
{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и о |
в живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случајно оз |
м.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече младић, — још не видим шта сте ви д |
и, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосног лица као виновника.{S} Главно је да сте |
би, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је |
цима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тираниј |
</p> <p>— Зар тек сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, |
вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесника, који је за своје кратко бављење овде у |
} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене о |
како добро познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман н |
плећа положити будућност ваших земаља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако васпитавају ва |
а се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут почев од Загреба па до Лондона по |
натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!< |
и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, |
ност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та |
овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно.</p> <p>— Јест, јест, при |
еч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о ваш |
говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не же |
у нашега познанства...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубиш |
, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у ова |
здрави, то ће имати да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да |
Милостива госпођо грофице, дошао сам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је приметила утисак, кој |
евно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништа |
лни.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем положају.{S} Употребите згодну прилику, да вас јо |
мо није потражило <pb n="308" /> тамо у вашем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, где би |
идети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и оволико да к |
мо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропастиле, велите.{ |
о даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор рече |
арче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?< |
тако што помислио, а имам обзира према вашим особеностима.</p> <p>— Увек та нежност, која ми с |
е Ђурићу, много, и сувише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћем |
шно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Ж |
а онако исто примамљива као она тамо на вашим раменима; само што је била веселија, отворенија.{ |
а природа, и очигледно незадовољство са вашим положајем види се по спољашњости, ма да сте ових |
је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако как |
, немојте је, кнеже, много узнемиривати вашим разлагањима.{S} То ћете моћи други пут.</p> <p>Во |
p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>— Верујем вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте |
римити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта |
ном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање |
ао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, молим за |
ете тамо произвести какав велики ефекат вашим поступцима били они ма како добро прорачунати и м |
младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте |
и и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p>— |
о могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше д |
рићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— |
сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита младић |
бичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког свето |
која представља сексер.{S} То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању.</p> <p> |
иста класично, као што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класично, |
отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="146" /> струја свежег животворн |
ву сироту споредну личност истргнути из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чила |
ади ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса.{S} Свака ваша реч и |
спразнити душу обарајући један по један ваших идејала, износећи вам супротне и одвратне стране |
срећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела и |
не смејете мојим последњим речима; камо ваших подругљивих примедаба?</p> <p>— Немам шта да прим |
то саветујем с погледом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав баци |
на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако |
колико поштујем <pb n="282" /> чистоту ваших осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам ј |
, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте |
ане.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој народности.</p> <p>— Према нашој?</p> <p>— Ја, са |
у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p |
јмити, колико смо вам много захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми |
, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој таштини; три живота, од којих два треба да су вам |
ку и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душевним борбам |
...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и зано |
.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Д |
Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у туђем свету могл |
ед тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости најпокорнији слуга Стеван Ничић.“</p> < |
слао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа |
полажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, |
би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад |
тви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смрт?</p> |
; ваше лепо држање, ваше личне особине, вашу разборитост и одличну образованост, коју сте, као |
то ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску искреност пуну поштења и непосредности; |
о оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она |
Зашто се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле се поново диже:</p |
ате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде |
о би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему |
чних интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још н |
гледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одгов |
ост, намере, карактер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу |
оцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао |
ило ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>П |
житељ рече:</p> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милост к себи.</p> <p>— Идем.</p> <pb n="176" /> < |
<p>— Молим, говорите.</p> <p>— Дајте ми вашу кћер, грофе.</p> <p>— Не могу, господине.</p> <p>— |
че Нинчић, — пошто немам част познавати вашу прошлост, намере, карактер и прилике, уопште вашу |
р ми је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, а о практичнијем делу говорићу вам др |
нио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзи |
осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем <pb n="282" /> чистоту ва |
је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врло непри |
госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одгов |
им вас, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господине, — о |
ете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слушајући.</p> <p>— |
ико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми с |
у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{ |
и у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила. — примети грофица Павлу.</p> <p>Он |
ту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе |
ства за Хидротерапију, Шротово лечење и Вегетаријанство“, врло важно за сиротињу и врло издашно |
foreign> </quote> <p>Ноћ је била дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шу |
т, а богата земља упућује на неку врсту ведра размишљања, на философију практичну и често врло |
"50" /> а она га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она |
, жена покорних и родних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна |
са пристојним поклоном, мало намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом |
} Отворено кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним усна |
себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човеком, ч |
ник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да сам мало |
а Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n=" |
де светиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под ок |
својега оскуднога стања или недостатка веза морали да остану код куће, а међутим њихов би се д |
вишу љубав, а материнска приврженост и веза два створења оплемењује је и скоро приближује чове |
Јест, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним народност |
је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човеком, чије је познанство |
која га је родила а која је свој живот везала за његову присутност. — Борба је сада већ постад |
ао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна покрета и |
дића, који у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се с |
се у средини сакупљене <pb n="235" /> и везане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени к |
су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савијут |
n="135" /> би била велика штета и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно |
к и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, које ће трајати, док ја будем жива.{S |
и стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас з |
ку реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовањ |
ли дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p |
, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим много, ја с |
препреку, - сада га је можда још чвршће везивало небо, чијим се именом био заветовао крај самрт |
она хтела, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па, ако би младом господину било могу |
бели јастучић са старинским избледелим везом; иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела |
замиловао коју“, али није хтела да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Павле ј |
овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, |
отчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, које ће трајати, док ја б |
е већ одавна уздигло над њом, једино их везују још природни осећаји, у које баш зато и није сме |
жена на трулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви друг |
ао таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвално |
{S} Немојте васпитавати жене као цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној |
лова певања, које га је овамо домамило, век и душевним сродством, које постоји између тих песам |
{S} Ја сам проживео свој <pb n="327" /> век са свима патњама и сластима земаљскога пребивања.{S |
чи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и з |
на! — узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја |
овом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети сваки каквим занатом, а лети радећи т |
етнаес година.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога сељака, који просечно мало живи а |
по чемерној долини мисаоној, у којој се век почео заглибљивати; требао је да нађе једном ослонц |
они на капији.</p> <p>Прође читав један век, док сањива надзорница отвори капију.{S} Баци јој д |
Кнегињица је — рече она, — целога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају. |
ари светски каваљер, који је целог свог века имао посла са префињеним карактерима.{S} Овај му с |
ика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепелом, и која је своју клицу имал |
лагове идеје нису лудорије, оне су плод вековних патњи, али њихова несрећна је страна да оне по |
м породицом и доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, која се у породици ч |
ош нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим круговима.{S} Овде смо тек |
је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију о |
сом од грубо резане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших |
слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, |
то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, |
он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропастиле, вел |
ађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га н |
зе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред велелепну зграду нарочито подигнуту огромним трошковима |
гледа љубопитљиво:</p> <p>— Није добио, вели?</p> <p>— Нисам, као што кажете, госпођице.</p> <p |
увен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је |
</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда је забранила њојзи да иш |
алијанац као тип породице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто ј |
ву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не з |
рајк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба пос |
неразборито учинила, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошт |
над наукама, или, (пошто писац белешке вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене с |
ој подлози, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у нар |
су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас |
у свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, |
нио је утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова |
им.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће к |
једно велико Браство.</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Ш |
овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међупросторима налазимо вртове, |
трасна, јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је већином са села; друштвених разлик |
еван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиск |
и им је објашњавао нарочите особине.{S} Велика дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, |
оизићи баш нека велика корист?</p> <p>— Велика неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа мно |
приврженике.{S} Њих није уздигла каква велика интелектуална моћ, већ симпатија коју произведе |
учинило и изненађење којим га обузе ова велика супротност, или можда велика умиљатост и велика |
о ливадама и бреговима завичаја; његова велика повученост после жалосног породичног случаја, би |
ом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са четири снажна коња, где су се п |
обузе ова велика супротност, или можда велика умиљатост и велика отменост ових благословених л |
рад.{S} Он је његовој домовини најближа велика варош, нужно је да млад човек, који жели да у ја |
p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— Велика неће, али некоја зацело |
еша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико педала дол |
е своју реч, али <pb n="135" /> би била велика штета и грех, везати се својим осећајима, ако та |
омаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунска глава са потписом: „Адам“.</p> <p>Број |
да, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не мо |
светлост, неподесна боја хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбор |
ни дивни састанци код гласовира; па она велика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га |
вљем полагано уселила у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима тињ |
д бурна призора једном запита, откуд та велика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих, да |
ече коректор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно |
ком, чије је познанство било доцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше један |
о измет друштвени, а у сусеству била је велика кавана где је беспослена госпоштина трошила паре |
и после кратког размишљања, — одиста је велика незгода <pb n="163" /> што то писмо нисам добио. |
ем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>— Мени је велика част и највећа радост, што вас ту могу поздравит |
да је ову мисао изазвала с једне стране велика противност између овог скученог југословенског ж |
творише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанствен прос |
и, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу, је |
упротност, или можда велика умиљатост и велика отменост ових благословених лица, благословених |
ијонална свест, која је почела стварати велика дела и на оделитијим пољима.</p> <p>Гости кавани |
ледаоцима, којима је морала пасти у очи велика противност између предвечерја и зоре живота.{S} |
чиновничка, посао мањи али одговорност велика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један |
места да седну, те стојећки расправљаху велика питања, <pb n="318" /> којима је био пун ваздух |
ржоазија, као што се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају, а простоме народу још мање.{ |
дашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, министрима, а можда још и нешто више.{S} Је |
S} Да је то једна осиротела или пропала великашка породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас |
lang="de">Magnatenviertel</foreign> или великашки кварт.{S} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, шет |
путе на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и поступило, али |
а нека одељења, која се обично налазе у великашким кућама, вратише се у главни стан у салончић |
број 43.</p> <p>— У том крају има много великашких кућа; не знам....{S} Али чекајте, покушаћемо |
лизацијом, што је врхунац уљудности.{S} Велике идеје, огромни таласи и покрети човечанскога дух |
није могао добавити себи позивнице због велике строгости којом се при позиву поступало.{S} Међу |
ало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића.{S |
ановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су о |
него четири угла а са уласком из једне велике округле одаје; соба за друштвене игре, соба за у |
8" /> и љубазније, но што то поред њене велике љубави — која се огледала више у њеним делима но |
ими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате |
имамио га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Тада се за помађаривање није знало. |
оштено срце увидело да су му и дужности велике и одговорност пред својом савешћу огромна.{S} Он |
тих прилика без — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред великим предузећем св |
несретна страст већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзна |
м средствима, да се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут почев од Загреба па |
своје „мисли“ и обележавајући нацрт за велики општи рат противу капитализма, <pb n="302" /> ра |
ати на то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим поступцима били они ма како добро п |
ш по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, |
обиту одајицу, чију средину беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. <pb n="319" /> Кључ |
укућане, да одмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови |
но.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики зид неке подугачке куће, пред којом је била праз |
акав каква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши деч |
, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа |
у салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велики одмор“.{S} Већина гостију повукла се у друга оде |
шић, alias Ник-Ник, пун достојанства са великим брковима, који је заређао, те све факултете (из |
</p> <p>Висока дворана за два спрата са великим видним прозорима.{S} Па како беше већ напуњена, |
ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред великим предузећем својим он се ипак не смеде одати сво |
ажио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом са неким другим отменим госпођама с |
о проређеније, и по осталим градовима и великим заводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових г |
атичан, леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким л |
д грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим великим столом за писање; лице му је данас било још чис |
ква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним приликама које вас чекају.{S} Нег |
о време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градовима није тешко младим људима, ако су при |
.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више драж |
е на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје в |
ре позлаћени ступови; по зидовима слике великих сразмера, умерено живе колоратуре али тим више |
ова вештина, толико и наук за познавање великих душевних покрета, што би уједно било и лепо и к |
фица саопштила да смо вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтели одустати од своје намер |
ка, што ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те ј |
ушали; завршићете свој живот као творац великих и славних дела, као првак својега народа и добр |
</p> <p>— Ми нисмо можда створили ништа велико досад, али смо бар одржавали равнотежу, коју су |
је од много малога лако било пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од т |
ао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово велико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> < |
чићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико изненађење под руком осети неку тврду ствар.{S} |
и вртијаше главом.</p> <p>— То је неко велико узбуђење, — рече газдарици. — Срце силно куца и |
атим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу једно велико Браство.</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта |
одици; <pb n="261" /> споменула је њено велико богатство и описала је њен карактер до ситница; |
те.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p |
би се одрекла и највећега дела својега великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад |
вцу умро, и да је три четвртине својега великога имања оставио њему.{S} Уједно га је власт позв |
пороцима људским толико противној науци великога осниваоца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, кад је |
ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодостојника; ето, овде видите, то је један архиепи |
м и, пре свега, не научим ценити његову великодушност и хитру генијалност, — али оним тихим пок |
нгуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој моћи завођења.</p> <pb n="124" /> <p>Павле одоб |
, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мир |
сте нам били покровитељ једном у нашој великој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољуби пруж |
а је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> <p>— Светла госпођице, — про |
.</p> <p>После доручка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да |
ј он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно пр |
У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом крви, а још већом навалом мисли за први |
вога старца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове ре |
едајући да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, д |
ешко би могао помислити, са коликом сте великом борбом извојевали код куће, и код других надлеж |
приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом шареном марамом обриса зној са чела.</p> <p>— П |
, — ја вам честитам, Светлости, на тако великом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што |
вана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим л |
е дати, господине, — одговори грофица у великом гневном узбуђењу; — она је већ испрошена за дру |
а и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам |
ти Јанковић; његов отац и преци били су великопоседници у Славонији, тако се мисли.{S} Међу ови |
ије, као што би и она на мени приметила велику, управо одвратну промену.</p> <p>— То није никак |
/p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на велику висину и заузме место иза широког ступа те погле |
Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост због части коју му указујете.{S} Он је, д |
гледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила по овим иначе по |
то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се н |
ри:</p> <p>— Ах, збиља?{S} Учинићете ми велику радост.</p> <p>— Сматраћу као хитну заповест.</p |
и одличан човек, који ће некада играти велику улогу <pb n="214" /> у животу; ти би била чувена |
је да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер |
он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако |
ли; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на |
оста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица Евс |
аши младићи у иностранству уопште имају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да се ко |
еја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост приметих касније, да сам сасвим доцкан уч |
лософи, чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити |
:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смело |
изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност у осећајном свету, који <pb |
е.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Ш |
срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на св |
код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га видим.</p> <pb |
м, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у |
е, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свег |
ке су га упропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Немојт |
куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти |
реба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља. |
њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме |
мансијери.{S} Женске су га упропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањ |
који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, овај сиро |
еших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли |
ктере, ваше скупоцене лекарије, за које велите да се преписују болесницима сваком по његову „ин |
код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет прекид |
че изненадног случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме над |
уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми да се ум |
иш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко го |
ћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, госпођо.</p> <p> |
же и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може |
з велика и лепа врата ступише у огроман величанствен простор.</p> <p>— Ово ће вас место највише |
горњим деловима тела била је несравњена величанствена појава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за |
рочито кад додамо твој мираз и теткичин величанствени прилог.{S} Па још ћете врло срећно живети |
, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“ или бар, што је могуће, пријатније.</p |
го; ви ћете и имати оних <pb n="102" /> величанствених успеха и умрећете једном пресрећни и бла |
гнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у величанственом положају, прико, као што се каже, паде в |
гледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанствену дворану пуну сјајне лаке мирисаве маглушт |
се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону величанствену ватру у пећи, Французи би рекли <foreign |
ним цветићима; прозори на локалу средње величине са истим завесама и истим цветићима; над врати |
је са шеснаесторо кола разнога облика и величине; па се опет попеше на други спрат али на друго |
ла ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је међути |
оделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци |
твојем не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S |
учинити како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Агнешо?</p> <p>— Није лепо да трудимо господина, |
амењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто ј |
вори постали без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.< |
ијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није немогућна?</p> <p>— Апсолутно је м |
појави висока женска прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Он |
<p>У собу уђе омалена женска под густим велом; црте коректор није могао распознати, али је мога |
на њу своје лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Бо |
долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песници немају |
а доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она п |
и смо по мом мужу управо сународници, — вељаше она са љубазним осмејком. —- али они су се одавн |
гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Св |
{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p>Број 4. <title>Анатомија</title> с |
е редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У |
уђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Је |
брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.< |
— Зар ми не бисте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коректор га зачуђено, тако рећи, узнемирен |
или глава Минерве са крупним очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус |
и, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, т |
вости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али |
есна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је к |
боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, к |
тави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасн |
осилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, о |
ду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, најпре у иностранство, затим по |
даоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским грофом, и маркизом немачкога |
<p>— Ви сте, можда, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> <p>— |
чунају дани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> < |
у среће, али је на неколико недеља пред венчање младожења напусти, да узме другу још сјајнију п |
.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам |
те га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то нагово |
урати, да за то време неће она извршити венчање?</p> <p>Коректор је сада бар желео знати како м |
звештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго решавала, нема |
ијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о наш |
окрену леђа коректору, подиже и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице младић |
це, пратио погледом неки бели сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, који је вирио из ко |
а достојанствена; сестра, мала, сува са веома привлачним и симпатичним лицем; једна госпођица, |
а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректор иронично.</p> <p>Мо |
сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улази |
зе реч и окарактериса општи положај као веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо можда створили ништа |
имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволиком чистотом женске наклоности и |
напунила четрдесету, то би све изазвало веома немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.< |
цај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћ |
а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смелом барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње сто |
ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; н |
о су автографисани табаци, излажући све вере по постанку и суштини својој, а на крају листова с |
га стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али они сви г |
нам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да |
ичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n="89" /> на седницама скупштинским |
даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, |
саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је |
ми било врло тешко испунити после њене веридбе са другим просиоцем; још би било у питању и њен |
у су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учинити |
спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка одреди |
> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје верне Агнеше.</p> </div> <pb n="316" /> <div type="chap |
а несвестица.</p> <p>Није нам намера да верно до ситница исцртамо боловање нашега јунака и да д |
ели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте п |
не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утајити?{S} Не, н |
.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, седите; он |
, Македовласи и Јермени.{S} Православна вероисповест <pb n="149" /> има протопресвитеријат са л |
о подне: посећивао је Богослужења свију вероисповести; нарочито је читаве сате провео радним да |
оклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских писам |
и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али није оставио без неповољне крити |
и напишеш опширне одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као |
нети душу.</p> <p>— Верујем, господине, верујем, — одговори стара госпођа са комичном забринуто |
тебе мислила.</p> <p>— Верујем, прико, верујем.{S} Али на мене више немају утицаја те конзерва |
г живота само на тебе мислила.</p> <p>— Верујем, прико, верујем.{S} Али на мене више немају ути |
сније.</p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>— Верујем вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе н |
овољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она посл |
>— Знам, и особито ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи |
де опсенити око и занети душу.</p> <p>— Верујем, господине, верујем, — одговори стара госпођа с |
ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите. |
> <p>— Да ли је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим нови |
са страхом.</p> <pb n="253" /> <p>— Не верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.< |
снути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја чисто предвиђам.</p> <p>— По чему? |
да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— |
и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још данас.{S} Није донесена са компетентне стра |
а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те пес |
<p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица |
кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S |
нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> < |
а наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, сам |
вас, господине, оставити без савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болест |
је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имал |
а науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при поласку, тешко би могао помисл |
намо свињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рад |
але.{S} Жртву такове шале дочекивали би весели усклици или подругљиви поздрави, чим би се појав |
амо на вашим раменима; само што је била веселија, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас запитати, |
Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку |
сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену изме |
српског дечка са враголастим брчићима и веселим погледом.{S} Она је све прегледала пре него што |
м се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - питомих брда, цветних ливада, сочних |
.{S} Али он је после бурних призора или веселих састанака са зборишта или из ђачких кавана обич |
иру —</p> <p>— И у Калифорнији, — упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био |
уга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али мене је гу |
— Дакле, ту је чвор! — узвикну коректор весело.</p> <p>— Познајете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд |
о ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да припадам |
како при овакој прилици може.{S} После веселог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека н |
пом, а при брујању потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа ста |
етлија, са којима је остао неко време у веселом разговору.</p> <p>Мало друштво младића, повукло |
ња у штали, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S |
> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни своје заб |
, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам д |
е каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне момчадије.</p> <p>Улазећи виде |
е на скривено место, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад |
у па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наст |
ама и на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљивија и понајчудноватија: о морској зм |
си, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре |
расположењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још |
два пође.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није исти |
, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још |
очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузданим кораком иш |
одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да нисте увређени?</p> < |
b n="249" /> бих начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али ни |
а каквим крупнијим догађајем или каквом вести новинарском, која даје згодна материјала за претр |
га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако је п |
во, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има |
ст није имала ничега карактеристичнога, већ баш као компликација назеба, <pb n="238" /> напора |
ивовске сразмере овога светскога града, већ и помисао на малене почетничке несређене прилике мо |
</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте, можда, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и |
чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини |
која сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли |
ео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше прав |
бити не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена што су ту била. |
а накарађена слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја прија |
ење које више није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био трезвенији, мо |
, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу. |
младића, који у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг |
к дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с ле |
а тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај поч |
иваш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мен |
а сачувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смр |
ршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... учините и |
зближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али против тога се |
жи састанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{S} То је одист |
Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је |
Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће. |
адњи, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера поправљања.</p> <p>— То није поправљање, то |
на.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде |
S} Није донесена са компетентне стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је мог |
видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичн |
вим гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати плем |
Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и |
фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и остаде голог |
Ту не помаже пренемагање, драга женице, већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па пос |
сети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакри |
месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} |
и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска чељад подуље треба неге, не |
е долазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака заједница, свака д |
још ни претпоставити да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти |
о су му се осећаји према њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном животу не гледа пре |
авле опет није могао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица наново опомену:</p> <p>— |
ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаш |
ет, изјасни да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чил |
це, али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио |
ло Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући глас и речи пр |
ам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као н |
ђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родитељском.</p> <p>М |
и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији пр |
вита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</p> <p>Старац наново |
а.{S} То га направи не само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу св |
е поздрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Ј |
твујете (тако рече) својим познанством, већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би |
ић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то |
зио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дуж |
ходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" /> каже, „идем на крев |
са стране, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих особина, који је туђину увек |
не само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је ба |
е да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и св |
чу <pb n="246" /> мумлање болесниково, већ његово уредно дисање.{S} Коректор је довршивао рад |
ри могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегств |
{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да |
<p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте |
иљно сетно му лице није било намештено, већ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и |
као културних јединица не само опасно, већ и показује знаке неправилна развитка. <pb n="84" /> |
то што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље |
Госпођица није отпочела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, к |
личен, није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p> |
ли: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба постепености у развитку, а нарочито — армониј |
уздигла каква велика интелектуална моћ, већ симпатија коју произведе или њихова личност или њих |
те да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> |
асењу његову и оних који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта његова жестина.{S} Али о |
оћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А |
сли.{S} То није била молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претвори у је |
али није хтео да се противи болеснику, већ после мучног споразумевања са Павлом написа ово пис |
<p>Грофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, п |
амо за своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И ка |
ком на том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним појетичким задахнућем.{S} Прелазе са |
есец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао |
иближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} |
чења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв шт |
не очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, остаде |
њено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља з |
акако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="183" /> <p>Гос |
ране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кро |
му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као г |
?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</ |
вде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био |
нарочито у последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски.</p> <p>— Сад разуме |
почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да |
њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Ш |
е овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је |
или лаганије него што је и постојало, — већ по већем утицају — тренутном или трајнијем — њихови |
“</p> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише |
ише безобзирно.</p> <pb n="178" /> <p>— Већ је учињено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и |
ћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пра |
војих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, н |
n="87" /> на њ утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигну |
из постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше постала војвоткиња Баркари.</p> </div> <pb n |
, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агн |
спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјај |
оштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало досадно то вечито викање |
ете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>Н |
у и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама |
а за његову присутност. — Борба је сада већ постада отвореном, и сељанка је водила очајнички и |
ступи она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање болесниково, већ његов |
ранци и чланови странака — које се тада већ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћифте, паланча |
сто претерано патријотском, јер се тада већ беше увелико пробудила политичка, нацијонална свест |
написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверов |
ладић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили шетњ |
гаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мири |
а „општим образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији на |
ла тако, да је младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи чест |
.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што |
њих у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за образованим светом.{S} Но полагано се |
звони ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф уста |
Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} |
и није било потребно, јер је кнегињица већ за време свога говора била више окренута онамо но п |
је њена понуда изгледала природна; сад већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан |
ут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна о |
ивала.</p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим кораци |
b n="200" /> својој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред својим п |
о подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништ |
ло сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при којима му је Ни |
p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим претв |
ситету, час у својој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу беспредметне чежње, а прошла |
е бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> <pb n=" |
ијим.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ давно одређена година, па и друга се већ бејаше при |
затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му о посети кн |
да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што ви |
лико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутиј |
ћао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у |
ца у великом гневном узбуђењу; — она је већ испрошена за другога.</p> <p>— Та просидба не важи, |
имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофиц |
живи њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади в |
“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но трећега да |
нула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење кћери и |
<p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у распол |
е остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави |
ужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку појединост својега романа са младо |
аљевске породице.</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати се, од д |
тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — |
вега овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир зб |
и својом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb n="131" /> пријатно утицао на Павла, |
<pb n="152" /> храна почетнику који је већ научио читати и писати.{S} Календар је потреба коли |
јача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним животом и наставити ков |
илици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се |
Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како |
обичним незгодама насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> < |
азнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једно |
још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу |
ало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено тек с |
рагање оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, збо |
Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи мате |
треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</ |
ом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи |
га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио ова |
белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и мла |
мре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — |
ије могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; не |
е помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година престао био оптерећивати.{S} О |
ратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати |
ило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно |
/p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се |
p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb n="23 |
подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам част.</p> <p>— Немате |
у времену, кад се престоница Кнежевине већ давно преместила у овај старински Дунавски град, те |
нико није видео.</p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, |
стао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај |
ећ давно одређена година, па и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако бол |
Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој љубави, ко |
оро дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће благостања донети њиховој |
радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају |
вде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзисте |
за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима са отменим |
а насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их везују још природ |
м ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно г |
„Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне |
<pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шест |
е одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста |
вом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити? |
уски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо |
S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се |
ао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p> |
питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — ре |
ш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветар |
<p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> <p>— В |
ликим видним прозорима.{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколико ун |
— узвикиваше госпођица неколико пута и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и остале, |
зносимо при томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се последице |
акле, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Ка |
удили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на нек |
своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</p> <p>Коректор је ре |
p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p> <pb n="273" /> <p>— Же |
ађаху.{S} Математика, дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још до |
ер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не с |
.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само про |
ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике. — одговори коректор. — Он се не може назва |
желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му м |
сами причасте, <pb n="148" /> подносили већ и већих мука.{S} Будите, дакле, разборити.</p> <p>П |
последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можд |
месецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени р |
ти тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој |
нити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужности...</p> <p>— Ах, је |
ти напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када |
/p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завича |
о као уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p |
мо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, господине, — од |
нам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за Ваш |
з тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је свршена.</p> |
p> <p>— Није нужно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићев |
тинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похита |
<p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, проговори: |
х да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="145" /> постао западњаком.{S} Невине кућ |
, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова ш |
ата месечно.{S} Како овим животом живим већ више од десет година, то имам преко пет стотина фор |
13" /> <p>— Шта мислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје мате |
је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p> <p>— |
ј! — и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним болним лице |
</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашчишћавали неколико пу |
рца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у другој половини каван |
такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.< |
ака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола он |
ворио је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је о |
ила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па пр |
јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи |
.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али г |
тва.</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Мла |
ео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише |
е хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер |
, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи |
ли и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилиц |
срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле |
еш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су |
е.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, |
а. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних тешк |
износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели |
назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не зн |
леменито срце кћерино не само потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утиса |
путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћ |
—</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила мо |
авикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер |
јављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем |
х је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <milestone unit="subSection |
е ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из поро |
е Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам мог |
је су за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; он се под |
> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војвоткињине прилике такође су се |
га је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати |
гледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ праве |
тим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви.</p> <p |
женине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнеже |
ранкама употребљавају женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле у |
, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је |
ставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} |
аланчани, путници, па и учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљаху но другде, али |
ао на пребацивања Чилагова која трајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта с |
своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чино |
и прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жало |
да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p |
очаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге з |
ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у |
био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама у о |
рочито подигнуту огромним трошковима за веће забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њи |
великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буде с |
носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости остане преконоћ ту.</p> <p>Странци су |
оследице, оне су на младог Србина имале већег утицаја, но што је он могао унапред определити.</ |
тичне теревенке, већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужва |
м сународнику, хтео да осигура себи што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма к |
аније него што је и постојало, — већ по већем утицају — тренутном или трајнијем — њихових досет |
премаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, |
</foreign>.</p> <p>— Бравос, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао, — у |
је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да одлож |
ead> <quote> <p>Пријатељство даје срећи већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олакшава.</p> < |
вај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртиј |
га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа не го |
гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио.</p> <p |
оспође слушале, затим посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} |
— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S} У свако |
вало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша, овог т |
е на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где има иоле мало заједнице међу омлад |
ца, или касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспослена вирећи к |
шице могла применити, само можда са још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а мног |
је мало час наступио „велики одмор“.{S} Већина гостију повукла се у друга одељења, али сала се |
лове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљу |
управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, какви |
ропала, јер је против мене била огромна већина у породици.</p> <p>— Вараш се, мамице, опрости, |
ваном Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ што је положена |
— рече јој кћерка. — Није то била само већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена |
p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, дос |
лавни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто зај |
ли, још су туда пролазили; друштвене и, већином, патријотске идеје одавде су се кретале у борбу |
а десетоструки милијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изаб |
а, али они сви говоре матерњим језиком, већином и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну |
ло много штошта, страшно и претерано, а већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљениј |
тома, а избор није велик; госпоштина је већином са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју за |
биља, могао бих вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас |
уди, којима даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је чит |
ав, добро одевен; израз лица нежан, али већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале |
па кад се одовуд врате, доносећи собом већином врло танку спрему, нису стекли искуства ни мало |
— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокруг својега рада: али ми у нашо |
и здраву душевну снагу своју, и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} Њима се х |
у слика породичних предака.{S} Слике су већином биле старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „дво |
есу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином православни, али припадају <pb n="132" /> племс |
pb n="71" /> и на предавањима.{S} То су већином матори ђаци, или пропале егзистенције, или особ |
погрешку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" |
ричасте, <pb n="148" /> подносили већ и већих мука.{S} Будите, дакле, разборити.</p> <p>Павле с |
сто да се радујете доласку пролећа, све већма бивате замишљенији.</p> <pb n="225" /> <p>— То не |
шњом сетом, <pb n="34" /> почеше се све већма појављивати.{S} Први афекат што га потресе, кад ј |
.</p> <p>Како су дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb n=" |
ца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га па |
не каквим Павлу непознатим узроком, још већма га изненадише, тако, да није умео шта да одговори |
потреби додати путницима.{S} То му још већма пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте изабра |
петља, који смо као неки додатак свакој већој университетској омладини.{S} То су, мање више, пр |
ела госпоштина седи, какве има у свакој већој престоници, и где обично има пуно малих станова и |
лили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> <pb |
у глави са великом навалом крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше кам |
епши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак око дваес форината мог |
оји је у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да би |
ају затекла његова газдарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична |
од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села варош |
лице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред вече износио болесника на брежуљак, где би га сунце зал |
ије прошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бун |
ли најзгодније време састанку беше пред вече, кад другови посвршују своје школске часове или ко |
огађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> <milestone un |
ха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка нада.{S} |
ху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће |
ти зимњи дани да попуштају, обично пред вече састајали, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> за т |
ћом Јанковићевом, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према |
оре, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле подиже бо |
и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид привремене мале болнице у Београду н |
погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су |
ткако наново поче овамо долазити, свако вече га дочекиваху са највећим одушевљењем.</p> <p>Он п |
атко случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подижући главу и победо |
.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, да често немађаху места да седну, |
единости, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и к |
едлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек п |
</p> <p>У таквом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У |
м, као што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>К |
томе бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори |
и чланицама приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се по |
е је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{S} |
гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Говорио ј |
та празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} |
у вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, мо |
и дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на вр |
нака, са највећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању отменога света продужи своје трагањ |
а, свега доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пецив |
ише она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје, била сам сетн |
нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у мал |
ециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчића.{S} Свега рана дневно стаје чет |
до виђења, дакле!</p> <p>— Пријатна ти вечера!</p> <p>Напољу коректор тихо рече домаћици:</p> |
у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред известио да ово н |
ло у један мали салончић, да заједнички вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јуна |
човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, која рече да јој с |
к.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Овај је чардак био на |
и остане преконоћ ту.</p> <p>Странци су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали как |
ана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај без |
оналнога васпитања“; један је сиромашак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „раденичкога сталежа |
Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах и |
а приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у о |
акако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто баш данас?</p> <p>— |
н; прозори се уредно отварају.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до |
ву себе: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, договарали се о потребама |
зиме приређивала у својој кући књижевне вечере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На т |
г промене лежишта, или можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале |
маћицу на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа в |
чки вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата заб |
Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне |
о време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она |
стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана има |
гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p> |
и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац |
гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је издејствовао да |
око светлије и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, који |
вори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p |
двечерје; приближује се време молитви и вечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се п |
многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала н |
досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђао, приближи се једанпут његову столу, поклон |
а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за |
своје трагање.</p> <p>Неколико сјајних вечери прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се приреди |
болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али слатко јео |
на предавања; у позоришта и разне друге вечерње представе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да добиј |
екад таку позивницу, али је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао |
поравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером поред одра, посматрао са сажалењем зажарено лиц |
ша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да по |
ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да седне крај њега.</p> |
тако даље, у том току је износио своја вечита пребацивања овом окорелом заступнику назадњаштва |
није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S} Ха |
ослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких појава међутим општи |
из школа.“</p> <p>Књига број 2. <title>Вечити Календар</title> испуњен разним потребним упуств |
лог у непрестаном послу и <pb n="43" /> вечитим бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, в |
Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи м |
није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као |
удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито девојаштво своје сестре.</p> <p>— Ти знаш, — нас |
цијалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечито каљав.{S} Ту је Ч |
м заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, |
ете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што |
пуном истинитог чара и блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али остави |
за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечито благодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша ј |
слатко-нежно насмејаним лицем а плетући вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и то |
али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по очима.{S} А |
твоје дужности...</p> <p>— Ах, јест, то вечито <foreign xml:lang="fr">noblesse oblige</foreign> |
ћ и читалачком свету постало досадно то вечито викање болесниково, његово често истоветне халуц |
атанцетом стоји рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Минерве са крупним очима или Вене |
не побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега ч |
коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да јој из захвалности поднесе жртву, |
омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су се поквар |
у дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом својим |
до неба где је блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену п |
афовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ уд |
н је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери када сам наново в |
повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи ант |
ашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине мож |
еба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, онако исто као што у другој каквој |
p> <p>— Зашто, како? — упита грофица са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму |
а је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{S} Због свадљивости његове почео је да |
, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материнске бриге, јако се чува да ишта |
у таквим приликама огледа колико његова вештина, толико и наук за познавање великих душевних по |
p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случајно оздрави, то ће о |
а, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мислити. |
мо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо времена за то, |
лагања, која су била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на |
3" /> крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој светс |
назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да све |
агујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S} Постала је |
они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати посл |
ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинска св |
век чувао тих познанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми т |
је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнит |
ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам |
меру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопшт |
.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљењ |
и.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не |
— Дакле, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} |
> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади; зар вам је то чудн |
м гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете |
ика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изустите сво |
бијена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} |
не, улазили у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имал |
биљно. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Представници шаке јада |
велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз т |
аким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, д |
ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и |
.</p> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорн |
оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, |
м. — рече стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих ва |
илаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} |
p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете његову пуноважност.{S} Молим, дакле, |
ојте ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, пр |
а се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами |
тиче изненадног случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме |
то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте г |
улогу интриганта. <pb n="295" /> Само, ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше пог |
p>Павле не одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или намет |
осјачка посла.{S} Ја имам своју војску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упуст |
дан корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> < |
киде:</p> <p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p> |
сама се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав професор; ја нисам тако строга... |
и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми да се |
о на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} П |
} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести как |
је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, под |
офица и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад |
личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитиј |
млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нис |
жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној прилици, |
и од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније сетити.</p> < |
3" /> има пуно младића ваше народности; ви ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они |
рече искрено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам покло |
м добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похита |
ого сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="102" /> величанствених успе |
?</p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит тон младић |
о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о археологији.</p> < |
знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:la |
— говораше гроф даље, — <pb n="277" /> ви ћете нас приморати насиљем, скандалом, јавношћу или |
и од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са и |
ите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирање и певање.{S |
је понело собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како |
начело напретка и среће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</ |
p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он |
, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заин |
pb n="282" /> чистоту ваших осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон н |
S} Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детет |
се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да |
те и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете |
ко који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам |
жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, |
је младићско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се временом умирити, покушајте.</p> <p>Павле га |
вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{ |
остављена сама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, господине, улазили у његове за |
} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натераће вас да напре |
у Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте даровит, млад, говорите српски, имаћете прилике |
прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном |
есто: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћ |
њи трошак нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</ |
ање треба да се постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размиш |
ко је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам |
трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на |
ране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами себи.{S} Настаје питање да |
стављање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, дакле, |
лом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја |
илаг и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних моји |
бих да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пресећи Гордијски чвор.</p> <p>— Зашто? |
е полагано <pb n="82" /> изгрицкали.{S} Ви јатомице трчите у тако звано иностранство, ваше слат |
ас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати н |
вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ једном у нашој великој незго |
земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захв |
здан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надокнађује све; а на |
а не разумем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте га прекорач |
авам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и |
праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Ал |
једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких п |
начину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само ресултат: потпишите га!</p> |
римамљиво, тајанствено иностранство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша |
ли зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад |
змакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Дол |
и, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе может |
еразумљиво љубазно држање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да н |
ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвиш |
па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схв |
утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо бољ |
болесника и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже |
вати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу |
е цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати как |
јпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила об |
ка, постигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у величанственом положају, прико, као што се каж |
да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, |
аписали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чиновнички посао, она је |
ке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— |
оспођице, — одобраваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељив |
и био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уверени да Њен |
ођо, — одговори Павле достојанствено, — ви сте прекорачили праг пристојности и зато се даље са |
пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благословеној библиј |
че онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са исп |
млади господине, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам закона сред |
е Агнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S |
.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше |
је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ва |
мењам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте, можда, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он |
ићу вам обвезан.</p> <pb n="79" /> <p>— Ви сте чедо практичних родитеља; сељак у господском рух |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Ви сте, дакле, сада у извесности о своме положају у ово |
} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чила |
ме на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас |
?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Д |
те грофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, дакле, знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да госпо |
p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у |
ва уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господине Чилаже?</p> <p>— Јест, господине, ја, Чил |
да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> |
лике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје с |
Ментор неискусним новајлијама.</p> <p>— Ви сте, господине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према |
недеље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То |
е и седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господине Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори |
авле крокну један корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, |
јој се после извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — одсвирали нешто, <pb n="169" /> го |
но за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад |
<p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју пропаст?</p> <p>— Ви говорите, |
ам, као што кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— |
им подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од |
крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из |
<p>— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете |
бих вам могао једну набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p> |
а још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојм |
еци да забораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као у |
о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али |
скрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се |
ладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p> |
ли не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, не |
ћ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — |
о да је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није потребно; ваше је одел |
и били?</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила! |
а?</p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</p> <p>— Зато што ј |
ном, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви долазите од грофице Агнеше; — говорио је даље корект |
рт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за |
, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S |
не гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад посл |
ј где сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели прилично света, па биће вам позна |
младићима.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} |
андала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви |
?</p> <p>Павле се поново диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу |
а пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав |
смејала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади г |
ле дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душо |
драва и руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, господине грофе?</p> <p>— Да, надао с |
ама села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, милостива госпођо, знате у главноме моју намеру и у |
годна одговора, затим настави:</p> <p>— Ви сте моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу |
т, збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам |
доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту |
<p>Павле напослетку проговори:</p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота ва |
га премери озбиљним погледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћете само Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.< |
>На послетку проговори Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију. |
офица дрхћући од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу п |
</p> <p>Павле радосно узвикну:</p> <p>— Ви ми то саветујете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} |
буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме чекали, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — о |
Сад сте ви узрок.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како т |
.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— |
а.</p> <p>— Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам |
, дакле, желите своју пропаст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је |
слабим странама противниковим</p> <p>— Ви, дакле, сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ов |
м очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте |
нети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа по |
месеци <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам. |
нао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мој |
вотиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се н |
га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш поквар |
<p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се м |
аваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и с |
е подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему ј |
Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — одговор |
вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мисл |
се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш по |
оњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба да обраћате више пажње |
да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас |
<p>— То не знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одгов |
у је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излаз |
вакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете |
вле је погдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, — |
тинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај р |
S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које о |
ш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и |
проговори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S |
не грофе, ваше пређашње разлагање, које ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправности.{S |
е изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, напроти |
кажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неискусним приме |
аном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез |
држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила н |
је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде в |
она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које |
ците ми, господине Чилаже, зашто дирате ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — |
ин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини |
знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Приметио сам |
е прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам в |
ите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед |
ете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, |
а, он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом |
аново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог човека?</p> <p>— Човека, рекост |
раве овога света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачк |
говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држ |
пита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговор |
ку своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</p> <p>Коректор је |
ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, господин |
с ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме с |
укао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а ја н |
нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госпођо. |
/p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад |
— уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, в |
а — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу |
у Павла.</p> <pb n="92" /> <p>— Сад сте ви узрок.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је н |
и.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене х |
стина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... ми |
трави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта жел |
а, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, призна |
ије.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори, за то вре |
требно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> <pb n="79" /> <p>— В |
> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час каз |
ељиво прекиде разговор:</p> <p>— То сте ви, који желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим про |
љно утврђено том квалификацијом што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павле потресен одврати:</p> <p> |
оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли паралелу између оног напредног свет |
иву ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо |
иностима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се |
те ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ са |
м свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами |
ва.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} |
је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се мног |
ме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог последњег ча |
>— Могуће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо |
ље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није н |
решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете |
{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слушајући.</p> <p>— Тако је, господине |
а струја лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена укло |
те том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када |
заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?< |
ери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> < |
?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p> <pb n="273" /> <p>— |
Он је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезин |
> <p>— Никад га нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Павле |
потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S} |
ако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади ч |
енству своје једине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то по |
а на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете влад |
чете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече: |
оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега у |
га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ окв |
к не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо на |
— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библијо |
оје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије |
{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку на |
му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем |
шла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо уп |
је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево |
амо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас |
атија, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му |
ати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} |
много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако |
</p> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb |
игледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, го |
и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситн |
} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичет |
ним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мрт |
ље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква је с |
ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ћ |
да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинчић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.</p> <p>— |
не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то |
умешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко најв |
ам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n="148" /> подносили |
за неког светог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло |
вим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у |
то је мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете доласку пролећа, све већма би |
ђице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови др |
.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем |
немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља |
ађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим д |
ом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људ |
ити преко кога.</p> <p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да јој одговорим?</p> <pb n="241" /> < |
а двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препоручите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p> <p>Млад |
дно.{S} Гоњени проклетством родитељским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијс |
сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље |
p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се |
хтедох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а в |
о повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схватите, — одговори она својим меланхоличним изр |
даде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Агнешо?</p> <p>— Није |
е очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна |
?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб |
будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али би |
<p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то |
меја и поглади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, сла |
ао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме ј |
сте ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— |
Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из |
су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, |
памтио.</p> <p>— Господине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово |
{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо р |
ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле |
ој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја вол |
и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати посла само са онима које сада позн |
дан зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p |
о је, дакле, град полагано почео губити вид политичког средишта, ипак је у ствари још био то; и |
ма а усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Ко |
/p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађ |
ор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва м |
мириса босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближује мајка са својим неж |
писаћим столом и веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улази без куцања а зажарена л |
ојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесељено неодлучно лице Павлово још рече:</p> < |
снику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болесник |
чиним смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сув |
осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба д |
ете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено лице, коректор настави:</p> <p>— |
ма погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила по овим ина |
моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу у |
, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Ah, mon Dieu, mon |
вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све |
ађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутрашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно у |
што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сј |
егне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</ |
ља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ вид |
свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у не |
начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је врло л |
же поглед према лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато ре |
о мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи вр |
еда коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путниц |
да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се о |
та или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав страхотан тер |
и?{S} Откуд ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по с |
ручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину из |
зу средишта цивилизације.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе културе.{S} О |
е, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите ближе |
све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем |
у љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју теткиц |
ори кнегињица достојанствено; — али сам видела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била д |
исам била она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.</p> <p> |
рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, која ме је корел |
е сузе.{S} Са урођеном лукавости својом видела је да је племенито срце кћерино не само потресен |
емиреност од оне вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасв |
ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћа |
нешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</ |
о једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели прилично света, па биће вам познато, како се осе |
вађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирно седео код с |
а којима — на зидовима и на столовима — видели бисмо трагове неких арабеска, да их нису препокр |
Србин?</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад |
госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује варошици, стајао је ту у гомил |
да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљевам.{S} Предв |
у у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад г |
се, госпођице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели, — настављаше госпођица, — како му фрак стоји ка |
рете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да |
важан тренутак, кад су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину са својим осећајима при |
јатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо |
ама често су сви говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединос |
им стилом и старословенском азбуком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугач |
мало покрета.{S} Испод забаченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше протк |
</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватиш |
о преда се.{S} Путници међутим, како се видело по њихову негодовању, немађаху намеру да му буду |
атрала још опрезније.</p> <p>По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више толик |
је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте матере |
да се постеља обично намештала још при виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изненађе |
данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и |
уђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван |
о.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она последња писана непоузданом руком с |
а.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у |
м мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијам |
ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је р |
мирна и незадовољна духа оставља живот; видео је себе утонула у множину свакодневних поситних и |
<p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путни |
да није умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младића при пролазу на састанак са супрузима Ј |
нило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек после нек |
ледала онај део дворане, који се одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљао неки Ше |
} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био ма |
вом приликом није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, |
ије потребно, — одговори младић, кад је видео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p |
ија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковачки калфа на |
p>Седоше — По њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb n="73" / |
Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са барон |
..</p> <p>Павле пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ак |
је?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он |
томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци је |
ош бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадовољна духа оставља жив |
фе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му |
лији видети нечега необичнога; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ |
њици:</p> <p>— Мене, кнегињо, нико није видео.</p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да ради |
оситних и покрупних дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног своје |
на уљудан начин, а коректора није више видео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, |
ирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што представља напредак целог човечанства на |
.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват, одвратан, |
ском физијономијом.{S} Волео бих да сам видео господина песника на месту онога фанатичког занат |
ам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак |
њег заступника?</p> <p>— Никад га нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> <pb n |
у би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, |
, кога је за време болести свега једном видео при свести, али га није добро запамтио.</p> <p>— |
цније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у т |
кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у другој половини каване у |
добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} |
а! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба видети.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је твоја ств |
она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, |
одине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстит |
те ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах |
а пуно младића ваше народности; ви ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни |
бље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, мо |
кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није видео ништа.{S} Како |
прави време и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја са |
ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чист |
м се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако |
а-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам н |
овима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> |
оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа |
вор безбрижне момчадије.</p> <p>Улазећи видећемо пуно једноножних столова од лажног белог мрамо |
моје писмо.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да |
да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у своме очаја |
посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га пристојно одевеног, пусти на галерију захтева |
о саветовала, и одобравала сам, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпати |
још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице матер |
се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим ти успеха.</p> < |
м да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајте; онда боље донесите ми последњ |
м што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја з |
ости.{S} Вратих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb |
{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила на |
гомилани лекови. — Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како |
сти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерц |
е човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и |
</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посмат |
тишла, коректор узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S |
а радозналост или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подиг |
он „замиловао коју“, али није хтела да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Па |
ог патријотизма, најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на образованом Западу“, па ча |
е у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој |
опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Гости су |
капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће |
им хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га не |
ле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут после он |
="162" /> не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— |
ом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедереву све? |
јако боловао, те је хтео још једном да види својега главнога наследника, да се са њим поразгов |
Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноли |
о није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, |
ити наметљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави: |
видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погледа за њим.{S} Она |
има што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песници |
ло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да |
била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до |
е свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материнске бриге |
а догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Ни |
рахотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, |
гледно незадовољство са вашим положајем види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана к |
тишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</p> <p>— <foreign |
сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је |
ати места, где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у |
су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — наст |
говарамо о другим предметима који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p>— П |
ити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави вазду |
о, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледа |
Лекар, по свој прилици, дневно долази, видим по лековима; али да нема и каквих других потреба? |
своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не би |
пропалица, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, је |
лаже, ништа не разумем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте г |
<p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, а |
у:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p> <p>— Зашто, како? — упи |
и, види се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи све системе: алеоп |
/p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се |
есело одговори:</p> <pb n="161" /> <p>— Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили мој |
дине Чилаже, ништа не разумем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; не |
е синуше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, |
могли рећи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу увер |
елим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га видим.</p> <pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У врб |
нска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректор одговори:</p> <p>— Потпуно ценим |
де.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p> <p> |
ошла сам само на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; а |
ати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— |
тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<foreign xml:lang="fr">Agenture Impérial d'Autr |
/> <p>— Па шта ћете после?</p> <p>— Да видим.{S} Збогом.</p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко вр |
могуће писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у кр |
м у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигле |
ама и квалификацијом.</p> <p>— Дајте да видим квалификације.</p> <p>Чилаг га опет погледа неким |
итам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели:</p> <p |
свим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господину, али нисам донео за њега ништа, |
уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече још доста опрезно.</ |
е тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, |
на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради |
Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али о |
г.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара грофица додаде:</p> <p> |
цне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом |
сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смр |
ије ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову великодушно |
имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте |
га вашег говора — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно зас |
сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да |
<pb n="219" /> <p>— Оди, изближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам |
био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна |
реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, али з |
.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете његову пуноважност.{S} Молим, |
цртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна с |
ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко нас |
а се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се |
павам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто баш дана |
чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим ствар |
узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S} Д |
p> <p>— То треба видети.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш |
<p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа.</p> <p>— |
о, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле |
уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живе |
е-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Босански краљеви.{S} Поручио с |
опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му |
S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви |
вимо, дакле, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, |
камо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја |
е су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала |
м делу говорићу вам другом приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте на |
је неправично и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас за |
јвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S} Али од св |
<p>Извади читаву хрпу хартија.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је „Уредба госпође Пијуковићке“. |
естите. — одговори Павле тихо.</p> <p>— Видите ли ове хартије, — настави господин Чилаг. — Ту с |
е лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде н |
спусти и хладнокрвно настави:</p> <p>— Видите, младићу, овде су интереси врло заплетени.{S} Он |
и је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте |
гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познаје |
те књиге, што их овде у неколико редака видите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нароч |
а има доста великодостојника; ето, овде видите, то је један архиепископ; тамо две владике; овде |
гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} То је много |
p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме и |
S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хрпу хартија.</p> <p>— Вид |
нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле погледа |
ало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободног држања, али нећу да чиним, пошт |
чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад |
ву светог евангелисту Марка.{S} Као што видите преостаје ми од редовног прихода четири до шест |
је прибелешка:</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас о |
саше моју личност оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња |
.</p> <p>— А, дакле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја д |
есити...</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим друг |
.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту. |
ш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и з |
.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље по |
сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S |
слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После дв |
Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S} Дак |
екла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почет |
Висока дворана за два спрата са великим видним прозорима.{S} Па како беше већ напуњена, то је п |
намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним рукама.</p> <miles |
драперија, која се до земље продужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљене <pb n="235" /> |
ећу, која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ак |
добро затворене прозоре пробијала је у виду неодређеног шума каткад врева културнога живота, а |
ада казивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он запита: |
о, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне мате |
аг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећа з |
али на доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз механска врата, и разум |
је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у каван |
е.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђао, приближи се једанпут његову столу, поклони се пр |
и <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> < |
је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевена господина — чиновника или професор |
коро пола године прошло од њихова првог виђења; невероватно је, дакле, било да се са свога пута |
м са својим мислима.</p> <p>— Добро, до виђења, дакле!</p> <p>— Пријатна ти вечера!</p> <p>Напо |
обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У поврат |
небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути салончићу кћерину, где је п |
ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, немој, |
о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> <p>Муж врти |
иво.</p> <p>— Ја мислим само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну кнегињица. |
рло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> <p>Грофица неприметно мрдну главом:</p> <p> |
</p> <p>— Није, господине, опростите, — викала је грофица више но што је говорила; — моја је кћ |
и беше највеће узрујаности.{S} Гости су викали, момци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу |
алачком свету постало досадно то вечито викање болесниково, његово често истоветне халуцинације |
ли.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душане!</p> <p>То је |
осити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, господине; идите.</p> <p> |
да ме заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете |
, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти |
због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због |
<p>— Шта ја имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади |
т, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, ш |
/> <p>Ту ућута и погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, |
аде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изненађења. —</p> <p>У средини дворане, у којо |
ловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још |
е не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Ето так |
ј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде ве |
тина трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше |
амо њега очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљив |
плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као мл |
ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p> |
ано за време ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали |
чише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену в |
то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме |
д види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би |
{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122" /> црну каву или које јело в |
ом положају, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа |
само последица вашег жалосног лица као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели.{S} То је |
а умерени зелени висови често са дивним виноградима, а само понегде нагло одсечени брегови поре |
радовима, где се учи младеж, беспослена вирећи кроз полуотворена врата или иза завесе какве кав |
д чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, |
ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у ј |
ош ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он |
на једном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој млад |
оман позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд |
ца; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред |
а прелазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), али м |
употребљавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при с |
у човечанству.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, п |
p>— То неће имати толико утицаја колико висина бакшиша.</p> <p>— Хвала вам, учинићу тако.</p> < |
ћао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на |
друговима од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа |
терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, није у |
ма одуживао, али то никад није достигло висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада д |
n="113" /> <p>Павле се попне на велику висину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз |
па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају, те се умереним таласањем спу |
мочарне обале, а с лева умерени зелени висови често са дивним виноградима, а само понегде нагл |
нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чуј |
} То потврђиваше и држање младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетк |
и под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до мале болнице. |
као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегнутој хаљини са симетрично р |
днога куцања.</p> <p>На прагу се појави висока женска прилика са густим велом на лицу као што и |
поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка стаса; слабачка састава, мало ћелав и про |
књига.</p> <p>То је библијотека.</p> <p>Висока дворана за два спрата са великим видним прозорим |
здравије него његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред вече из |
мрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе високи углачани горе позлаћени ступови; по зидовима сли |
а црква неког калуђерског реда, чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога |
ве уличице лежао је Павле болан.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић, |
{S} Илић</p> </quote> <p>На углу узане, високим зградама урешене, улице у Пешти била је у то до |
ица у Баточини звала бароном); са неким високим мршавим господином, кога називаху професором и |
неку врсту престола што стоји под неким високим ступом, и пао би обично на један други поглед у |
нежним погледом; врло лепо, развијено, високо чело и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и б |
о предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем <pb n="282" |
гама романтичне школе, — коју у осталом високо ценимо као одличну манифестацију човечјега духа, |
о бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, ваш |
ма које заузеше средину трга око једног високог религијозног споменика, иза кога се дизаше стар |
же.{S} Но то би значило да су странкиње високог положаја.{S} Свакако награда казивала је, да су |
заустави; мутан му поглед прелете преко високог реда огромних кућа, затим залута по светини кој |
тељица, каквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја |
жованом <pb n="265" /> нојевом перади у високој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкаст |
ешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром од греда, а наоколо пространо |
ао више уображности или охолости, но ли високом положају њихову — да то у његовим младићским оч |
звине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не може |
упустим се у интимност са извесном врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја |
исписано стојаше:</p> <p>„Милостивој и високородној госпођици Грофици Агнеши Јанковићевој у Пе |
уштвеном центру, радо су гледани српски витезови у појединим нацијоналним комадима:{S} Оберњико |
саћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка стаса; слабачка састава, мало ћелав и просед; има |
човек, мало просед, врло отмено одевен, витка стаса, дугуљаста, румена, пуначка лица и врло леп |
ко му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна |
адаху једној књижевности, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту угарском, т |
ли смо са женске стране и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова |
сно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да г |
им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта вичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе у |
ападнув на коректора, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми |
овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш |
ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око начела. |
отерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је |
ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; |
као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетилац) |
орове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописуј |
/p> <p>Она — вељаше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирниј |
владаочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаш |
ним путем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо |
цу своје мајке, која се у породици чува више од пет стотина година, у вредности од пола милијун |
без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо |
мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није задовољило сазнање да је она у граду, сада ви |
Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода |
кања.{S} Неизвесност будућности није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доц |
неким њему још тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но шт |
је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, |
може да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и |
овољило сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се од |
ро-српских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколи |
тупак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити |
дине мој, стекао сам једног приврженика више, и то каквог!</p> <pb n="299" /> <p>— Приврженика? |
д њене велике љубави — која се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годин |
негињица већ за време свога говора била више окренута онамо но према коректору.</p> <p>Она прис |
вде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо |
ан јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба постао је сасвим несносан, пре |
Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S} |
руги човек постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитоперена слика само... можда реални |
поремећено: у моме омршавелом телу нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше заносне ми |
м не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест, ко |
ви пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева уме |
н, до Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Божје природе и даље дос |
има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом могло додати две го |
људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали |
а сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам т |
и мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откако у ову кав |
врат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да се зл |
вде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој ј |
.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и |
анас је сама она у таквом положају, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и уз |
ли да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорично потражујемо од писца, |
јатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе зго |
а озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито рече: |
</p> <p>— Немам узрока, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам |
име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео |
ом лепом фином хартијом.</p> <p>— Ништа више?</p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном позивницо |
енога и изгубљенога живота, никад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољш |
шава отворена борба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он посла |
дноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљиво пог |
сподине, опростите, — викала је грофица више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја |
руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао код пр |
рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?</p> <pb n= |
ле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{ |
3" /> разнога стила, троугластих или од више него четири угла а са уласком из једне велике окру |
могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити с |
о коректорово почело је да показује све више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако рећ |
ха, затим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; наста борба, да их се отресе, и насрта |
ше наваљује, тиме се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори |
То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случајности које би из његова ван |
огуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је |
затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватр |
теране, недозвољене љубави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричн |
ектор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо реч |
посету, и однео и остатак песама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али саста |
број „<title>Раденика</title>“.{S} Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} |
о да још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много одлазио од куће, али је тим више траж |
је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба које се код женских означава |
обити на уљудан начин, а коректора није више видео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Су |
Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отвор |
во.{S} Али, пропадајући једном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише |
ијална пропалица...{S} Та га мисао није више вређала, постао је правим борцем.</p> <p>Можда је |
Чилаг и даље звучним гласом. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човеч |
а сети, облада њиме стид.{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче п |
ледало се неко неуздрмљиво убеђење које више није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S} |
</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>При овим |
изоване делове света.{S} Његово је поље више на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим др |
пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле д |
Верујем, прико, верујем.{S} Али на мене више немају утицаја те конзервативне мисли.{S} Из твоји |
е марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> |
ниверситетској омладини.{S} То су, мање више, пропалице са свакојаком прошлошћу, који су омрзли |
но пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, с |
љубимца, пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она ум |
се заклео код самртничке постеље да се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву |
збуђено оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шеши |
задовољан са својим положајем, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада сумо |
не крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну сестру, |
х дужности но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и |
p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се показује, но по себи сам |
ку да често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде. |
их речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос присут |
рсту сиротињског уверења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је он |
остале друштвене уредбе.</p> <p>Што се више приближивао крај месеца, Павле је бивао све нервоз |
p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>О |
ј одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад |
сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb |
обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање: |
понавља.{S} Али бисте требали да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, |
то своје расположење треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало |
мати најплеменитију жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу |
младић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у иностранство? — упита сестра.</p> <p>— Мислио са |
тима који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш |
pb n="46" /> <p>Крагујевац тада не беше више престоно место владаочево.{S} Књаз се у последње д |
ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више оног младићског поуздања, у његову понашању недост |
или.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, он је то био стварно у друш |
творише; коректор погледа онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој п |
, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране, недозво |
ном, освештен присуством родитељским, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред с |
о чувам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађујем, нарочито у млађим годинама имађах скоро |
о сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млита |
за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју т |
пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи |
а тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој |
оштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати т |
удбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско уображење, лажна м |
а сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало ч |
ете?{S} Сто, двеста, триста хиљада, или више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и поглед |
тих одељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појединим рафов |
одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци д |
/p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</p> |
а вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се |
тених, жена покорних и родних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није ст |
та са источног дела, тамо где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у |
они нису знали да ће школовање трајати више од петнаес година.{S} Петнаес година, то је век у |
те.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употреб |
треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} |
а.{S} Поглед му беше непоуздан, покрети више одмерени, држање сувише обазриво.{S} Ја сам била с |
ом; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита узбуђ |
p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p> |
погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — додаде |
погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и одгово |
кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад |
о новцем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осе |
спасао... хтедох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преоста |
, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредни |
од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би |
Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега свет |
оз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се |
ше хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <p |
олико много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави |
а душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део сво |
азмера, умерено живе колоратуре али тим више скулторских позиција; с обе стране удубљења, у сва |
к се похвалама госпођичиним смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слат |
анаца, које је он у први мах приписивао више уображности или охолости, но ли високом положају њ |
а, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак око двае |
редак конвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет |
и ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред |
ребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и по |
е се после синоћњег опроштаја није хтео више показивати.{S} Уклонио се на скривено место, те је |
у умео да произведе; али Павле није био више потпуно господар самога себе.{S} Његове ванредне п |
међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће ук |
оба, претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилничка п |
етрдесет и четири новчића, месечно мало више од тринаест форината.{S} Додајмо да по који пут по |
<pb n="122" /> црну каву или које јело више, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаест фор |
ти не остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она болује |
м, продужите, — додаде.</p> <p>— Нећемо више, татице, — рече Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— |
смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зн |
састанете.</p> <p>— То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила |
а сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све више удаљава |
ој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја |
} Нема сумње, наша симпатија беше нешто више него обична људска страст, она је постојала у прир |
спитање; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак и упор |
кашима, министрима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може |
тима“, али према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} |
лост била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држ |
убављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве данас више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа |
ки сензацијони комади, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публике, орк |
му се осећаји према њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном животу не гледа пред со |
а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужност |
месечно.{S} Како овим животом живим већ више од десет година, то имам преко пет стотина форинат |
тојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} Молим, отпустите ме.</p> <p>— |
ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи |
млађим годинама имађах скоро за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но једна велик |
, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} То м |
у наручје своје људске слабости.{S} Ту више нема другог излаза до одлучнога корака.</p> <p>— Т |
им?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за |
код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да |
есам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове < |
егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откако у ову кавану долази и д |
амо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у дру |
м градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и |
S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас уч |
ао да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у дав |
не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке породице, има права |
ао да је погодио згодан одговор.</p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако до |
увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанко |
о доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</p> <pb n="204" /> <p>Напослетку дође ч |
о наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појава.</p> <p>— Н |
ким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим |
{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу мат |
инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска приврженост и веза два створењ |
атематици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакл |
де год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак у |
броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова краљевске поро |
.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са врло ма |
е ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви |
у вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке породице, има права на титулу Светлост?{S} Х |
око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... моји |
својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо судбином своје земље |
ђе носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.</p> |
ћи да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.< |
и де През, одакле је грофица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице |
хоћете још више?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања пост |
сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb |
анас су строги у одабирању због доласка владаочева.</p> <p>— То неће имати толико утицаја колик |
ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, он је то био стварно у друштвеном и политич |
ујевац тада не беше више престоно место владаочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пож |
га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Тада се за помађаривање није знало.{S} Тек |
држале су се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стајали |
а је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга н |
дите, то је један архиепископ; тамо две владике; овде овај био је царски главни надзорник; онај |
азе на другој страни града у нездравим, влажним, полумрачним подземним одајама (тако беше тада) |
да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што |
давао, али га је дневно двапута облагао влажним облогама и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ћ |
пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и отвори прозор.{S} Било |
S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре |
помилова и пољуби му сјајне црнпурасте власи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од тога д |
тка брада беше проткана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лица нежа |
а, са појединим наредбама „власти“ или „власника“, са каквим крупнијим догађајем или каквом вес |
место: но изгледа да ћу постати јединим власником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <p |
ога имања оставио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоста |
{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p> <p>— То је питање још спорно, господине Ђури |
ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површин |
вестили о предузетом путу.{S} За турске власти иначе носимо собом упуства за нашу сигурност, у |
к одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, или решити о старешини задруге или друго што.{S |
се слатко насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му |
{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти; једна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредн |
евним питањима, са појединим наредбама „власти“ или „власника“, са каквим крупнијим догађајем и |
седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут за |
твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам |
м или изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Б |
сам жељан његова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хране, слободе у држању и простодушности.{ |
А</head> <quote> <l>Чудни су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l |
ко се оваки разговори у младости обично воде, понегде нашироко објашњавајући ситнице, а често п |
редсобље, стану пред отворена врата што воде у једно од два одељења, колико их у болници свега |
показује несравњено живописно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристани |
од стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на б |
ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом |
ога развитка ових народности, морати да води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антаг |
тмен господин са двема госпођама; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузн |
исмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао д |
ада већ постада отвореном, и сељанка је водила очајнички и победоносно.{S} И до последњег трену |
<pb n="201" /> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, продужавајући |
о се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и срам |
те слободно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусретљивост и д |
демократији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им |
остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприлике овакав разговор:</p> <p>— Не би чове |
е, према Крагујевцу.{S} Друмом, који је водио кросред средине њезине, јурили су лаки стремови с |
новчића дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то д |
али Лепенице усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је м |
био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим групама често су сви говори |
рху своје омладине заједно са мађарском водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благотворном кретањ |
ушевним патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној страни живота, почео је да |
дити.</p> <p>Разговор, који се мало час водио између два пријатеља, био је за време болести прв |
.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф показива |
Мучен грозничавом ватруштином не могаше водити рачуна о приликама, у којима се налазио, па би с |
гао и одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се о |
це, дочекивао газда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред |
ти и освежити добрим воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекрасна.</p> <p> |
није у Београду, када се открио некакав водоскок од прста дебео који је после неколико дана уса |
S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му |
посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му помогли?</p> |
јака.{S} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="289" /> пребрис |
и.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубим |
ио почетак душевног растројства, којему вођаху тајанствене сањарије младога Шумадинца.{S} Овај |
сецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским путевима |
дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} Католичанске цркве отворене су ц |
згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет дру |
дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особиту од |
>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, замишљен корачао млад |
неколико господских кућа крај пута што вођаше у пивару, једином недељном забавишту отменијих г |
Ово друштво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који |
равим приређивачем те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — упад |
о би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи |
натовари полумртвог младића на кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на Будимску ст |
сти!..</p> <p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио јо |
је воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, јер му је господин та |
у младог... војводу Баркарија.</p> <p>— Војвода Баркари?{S} Откуд ти та мисао, мати?</p> <p>— В |
/p> <p>— Неки војвода Баркари.</p> <p>— Војвода Баркари?</p> <p>— Јест, тако неко закарабуљено |
ена.</p> <p>— Како је свршена?</p> <p>— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— |
, тог одличног младог племића?</p> <p>— Војвода Баркари је одличан младић, без сумње, ја о томе |
а.</p> <p>— Растају?{S} Зашто?</p> <p>— Војвода је постао прави пустолов.{S} Имају двоје дечице |
, по праву припада човеку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбином мој |
е у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло симпатичан, |
ла и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно |
ном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине које га |
роба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја са |
упита Павле једва дишући.</p> <p>— Неки војвода Баркари.</p> <p>— Војвода Баркари?</p> <p>— Јес |
пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А |
Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутрашњости?</p> <p>— Има.</p> < |
њима.{S} То ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред младом, и толико је био поуздан |
војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Г |
о?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а, |
шу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо |
утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p> <p>— Кроз две три недеље, надам се, гроф |
радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода пружи ку |
мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутраш |
а да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија.</p> <p>— Војвода Баркари?{S} Откуд т |
ед припремила, известила <pb n="221" /> војводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то ј |
кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она |
а то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад ј |
зила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси раније рекла, док |
S} Парница за развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим слободна и располагаће својом |
лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, нека пикантна |
а Агнеша Јанковићева већ бејаше постала војвоткиња Баркари.</p> </div> <pb n="293" /> <div type |
8970_C14"> <head>XIV</head> <head>Писмо Војвоткиње Баркари својој пријатељици Племенитој госпођ |
бзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војвоткињине прилике такође су се јако промениле.{S} Ње |
емље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До |
м се у једном отменом друштву састао са војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала и да је п |
речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво ж |
>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quote> <p>Познато је да, кад наступе да |
бне путе, у крило чуднога света!</l> <p>Војислав</p> </quote> <p>Павла је, дакле, само смрт мог |
сах</p> <p>Лакомислене ретке те.</p> <p>Војислав</p> </quote> <p>Драга моја Јелице,</p> <p>Ово |
д дворцем са неким старим човеком, пола војником пола грађанином, који је ту вршио неку надзорн |
вака заједница, свака друштвена група — војници, официри, чиновници, ђаци, странци и чланови ст |
език; у врло угледним звањима државним, војничким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се ш |
тигоше носила, однесоше га у привремену војну болницу поред једног моста.</p> <p>Ту га сместише |
у Крагујевцу, то би била читава парада, војска би маширала и банда би свирала.{S} То би било св |
ско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова интелигенција, заставе, новине, говор, беш |
>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам своју војску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић није смео да |
лком; прочита се које писмо од детета у војсци, или која наредба на општинским вратницама и на |
pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више он |
Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, ка |
одосмо на Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао б |
обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш вол |
осле су се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становништва; о оде |
нисам Мефистофело, како бисте ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чи |
ек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад |
n="105" /> јеврејском физијономијом.{S} Волео бих да сам видео господина песника на месту онога |
и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам |
едино зато што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима ј |
у весело Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да припадам каквом реду, — одговори Нинчић, — нит |
или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Државна |
ио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њ |
ку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме се |
говори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коре |
не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> < |
и Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам |
о тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> некада неку девојку, која се звала |
ило први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у цреп |
Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га п |
{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упознамо, — рече искрено Павле.</p> |
за наметање, ако признајем, да бих вас волео познати онаквог какви сами себе схватите.</p> <p> |
нај свет чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га виш |
ако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> |
е тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, већ д |
манифестације.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да с |
ј.{S} У крилу ове народности научио сам волети људе, ценити пријатељства и мислити на задатак ж |
е, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат |
говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} |
е страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у |
опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеко |
вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она болује од те страсти према вами |
о девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што |
ајало његову звучном баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели |
им за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— |
се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских, па и ма |
{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пиј |
место највише интересовати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; пре |
дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Во |
м гласом рече:</p> <p>— Зато што другог волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Мол |
отивна војводи?</p> <p>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S |
не лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је била разборита |
што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безус |
74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раско |
ез рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Грофица одговори ломећи руке:</p> <p>— Ам |
ада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако |
Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код р |
и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и |
ам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих осе |
совати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпут ов |
је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у коректо |
гу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; а |
ице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наш |
/p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно; |
ро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси раније рекл |
моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мами |
<p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје неразумљ |
ечне воље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико је требала д |
те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за |
на пунолетства или удаје; треће је њена воља супротна породици и свима породичним као и сталешк |
просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он и |
у, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S} Или хоћете да |
.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Ва |
се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно |
од неком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p> <p>— Ч |
оф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> <pb |
ом радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода мени под повољнијим по |
са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он |
између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задрж |
при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— |
.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, против свога убеђења послушај старију искуснију в |
е грофица Агнеша заручена противу своје воље.</p> <p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја са |
S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и |
свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим ствари |
ништа досад није чинило противу изречне воље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била |
својим, а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туробности у човечанству.</p> <p>На |
мају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отмени; то је |
џовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ |
а децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је при |
сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Па |
као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n="295" /> Само, ви |
с га запаљено тело доведе овамо противу воље, да се под хладовином сводова освежи и душа му се |
пропаст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младост |
молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем |
лијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Барк |
то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али уза |
.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама |
p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер |
рофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би бил |
жите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и једнострано о |
о побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни испитати своју кћер преда мном?</p> <p>— Приметих |
е. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтели одуст |
, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи где је девојче |
д, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још је б |
преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, јер му је го |
вога убеђења послушај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће, |
на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзн |
враћао са котарицом пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива, каквих на земљину |
ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је |
</p> <p>Тамо поред одра гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} |
на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир м |
p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам? |
вости оног лепушкастог српског дечка са враголастим брчићима и веселим погледом.{S} Она је све |
у Долину, преко Грделичког Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом |
— настави он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатности; зато ће боље бити да се |
ности; зато ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се уна |
> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша н |
ом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата, приближише се брзи кораци под сводом на степеним |
иђали како улази и излази кроз механска врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њи |
е и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола шт |
је лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се б |
ремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова болова |
м, учинићу тако.</p> <p>Павле појури на врата.</p> <p>— Чекајте, човече; понесите двоглед.</p> |
ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душане |
о о томе говори, док не упадне један на врата са новим проналаском, рецимо са „уништењем естети |
огом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.</p> <milestone unit="subS |
има споља; чим га изнутра кроз стаклена врата угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђури |
зак је на две три степени кроз стаклена врата покривена иза медене решетке зеленкастим завесама |
<p>Ту је наишао на још једна затворена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим ру |
нестаде кроз брзо отворена и затворена врата.</p> <p>После неколико брзих корака грофица се ип |
S} Уђу у предсобље, стану пред отворена врата што воде у једно од два одељења, колико их у болн |
поглед управљен кроз тренутно отворена врата право у нас; управљач тога погледа женског пола с |
еж, беспослена вирећи кроз полуотворена врата или иза завесе какве каване, помодне трговине или |
ја је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <pb n="156" /> <p>— Пст!{S} Господине Ђурићу |
та; сви покуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још прогов |
} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанствен простор.</p> <p>— |
ду, управљеном кроз тренутно отшкринута врата право, могао би назрети један цео свет слатких сн |
амо још непрестано отварање и затварање врата, гуркање столица, звекетање судова, трчкарање мом |
горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куц |
на степенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо |
title>“.</p> <p>Скоро затим се отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична врата на ули |
аву према њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе го |
тренутака.{S} Затим се наново отворише врата, коморник изиђе, остави их отворена, а сам остаде |
каткад врева културнога живота, а кроз врата обазриво пословање укућана; ову тиху дисармонију |
</p> <p>Прођоше кроз неколико ходника и врата, и напослетку стадоше пред једна.</p> <p>— Причек |
<p>Она брзо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која се зати |
да га неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лам |
авле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Службе Божје, |
крстић.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата скупоцен крстић урешен драгим камењем, на златном |
кошуља.</p> <p>Грофица га сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је |
улије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p>Један пос |
ађа женска подуже боравила онде.</p> <p>Врата се полагано затворише; коректор погледа онамо; Аг |
удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што вечито лети и |
спода?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим младим господином, који |
писак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} |
често јако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи собом већином врло танку спрему, нису с |
ће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор.</p> <p>— Ти распитујеш о св |
сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, |
ну, па, како се за време његова бављења врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном |
"24" /> <p>Међутим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у г |
клени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— |
Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непо |
и пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{S} Од |
иђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице |
памтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су стра |
признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title>Кме |
се и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили |
гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</p> <p>Болес |
лала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; ка |
му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, п |
ући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} Имај |
одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Б |
посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но инак |
ужила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, |
преостатке онолике љубави.{S} Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро ј |
лазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређ |
аде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања.</p |
гу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем п |
акле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије породице и оне што често мењају пр |
зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако |
> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлос |
и.</p> <p>— Добро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико |
моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле д |
нда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је домаћиц |
а је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, која ме је корела за моју несмотре |
е једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена врата углед |
другљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалитети |
а истим завесама и истим цветићима; над вратима с обе стране обичног натписа на домаћем језику |
, где их је, по степену госпоства, пред вратима а под ступовима надстрешнице, дочекивао газда, |
ине“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онда намеш |
еднолика песма.</p> <p>Павле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра |
акле истина је!</p> <p>Па се онда упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно питање, да |
{S} Оставим прозор и похитам балконским вратима.{S} Изиђем на балкон; погледам доле... и угледа |
а у млекару изнутра, али пред отвореним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће, |
ку уздржљивост.</p> <p>После две године вратимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описати мој с |
и <pb n="60" /> Павловим родитељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и з |
љина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, гос |
} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p>Како су дан |
е, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, господине, — одврат |
авде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; |
риближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вр |
рдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> <p>— Добро; свакако мислим да се вратим за |
донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да л |
>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру неколико мо |
олу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је погодила његову ми |
, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; |
, слободе у држању и простодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро |
, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зван |
Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеја.</p> |
инчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ј |
а се обично налазе у великашким кућама, вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{ |
е се подругљиво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} А |
а газдом, његово скривено стражарење на вратницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за го |
војсци, или која наредба на општинским вратницама и на механском зиду, или у новинама вест, по |
у.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орманима било је |
трана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоломан пут преко средине Балканског Тропоља.{S} Њој |
у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжовано |
је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем |
латан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио |
и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у ст |
Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу |
мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" |
се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мут |
куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек после много година, многи напојени туђим ду |
њима непознатој светској вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, који ј |
протекцијом себи израдио државну помоћ, враћајући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако |
их је газдарица, по наредби лекаревој, враћала.{S} Једино је пријатељ му Нинчић имао слободна |
<p>У таким се приликама Павлу полагано враћало здравље.{S} Али се са здрављем полагано уселила |
гнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој гроф |
ађа спази, кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном дивног свежег воћа: жутих кру |
Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном вазду |
пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојн |
стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгод |
код самртничке постеље да се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S |
т чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине може и нестати. — рече младић пола шаљиво пола |
ега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и |
pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па |
речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли |
<p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, от |
лико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је о |
иже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака, док |
њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече |
ше требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> < |
на, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, |
ијала је у виду неодређеног шума каткад врева културнога живота, а кроз врата обазриво пословањ |
ако бива у местима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се неср |
и пропадају у њима непознатој светској вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S} Други д |
састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим |
<p>Стигав пред прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} |
њом помислио на будућност, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна лична независ |
срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; мој |
рата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и |
ш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом |
а, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњ |
ао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога |
смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мој драги кол |
био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица доносила своју идејицу, коју је прекодан |
ини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја св |
дна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљорадника, а десеторо забринуте господе и за |
узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја то у |
нас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна форината, — рече домаћин.< |
е за место које је због своје практичне вредности било важно.{S} Сад сам са неким душевним неми |
осталом моје опомене не би могле имати вредности без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он започе |
дици чува више од пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега |
вана овако она ће временом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су површно прегледали и богату, |
је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запитат |
то му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то ј |
ођици и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце кнегињичино, која се у свему држал |
а пропалица...{S} Та га мисао није више вређала, постао је правим борцем.</p> <p>Можда је понек |
и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћу прекинути разговор.</p> <p>— Гов |
сам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, |
вера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори |
да у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лека |
</p> <pb n="53" /> <p>— Па за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом |
ам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, |
ош имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио карту, којом |
је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбране или, управо рећи, оптужбе |
преко године своја места пребивања, за време зимских забава налазе се у престоници од пре Божи |
елским изразима сусрео неколико пута за време својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао |
до чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источним |
е погледа зачуђено у лекара, кога је за време болести свега једном видео при свести, али га ниј |
у Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашњег разлагања неколико пута хтео да плане, |
с водио између два пријатеља, био је за време болести први подужи и овако свестан, а то је био |
а се омладина српска.{S} Нарочито је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан |
реди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и коректор, остаде мало дуже |
љ тикаше; то беше први његов осмејак за време болести, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми, Сте |
</p> <p>Све је то причао испрекидано за време ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, т |
било потребно, јер је кнегињица већ за време свога говора била више окренута онамо но према ко |
објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} Та |
<p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је јо |
свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а |
д јој се једном здравље поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само да се Павле не би |
— Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ја сам г |
а нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> некада нек |
це.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спа |
ко дан мирно, место.{S} Али најзгодније време састанку беше пред вече, кад другови посвршују св |
има, камо је Павле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чила |
де „псећи језик“) које су му у последње време, по његовој наредби, доносили из редакције у Павл |
unit="subSection" /> <p>Било је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака |
вори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим покривачима.{S} |
епо је летње предвечерје; приближује се време молитви и вечери; заточеници изађоше сви и стадош |
но обично траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака, ма и најсиромашниј |
био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада па |
узрока преместе овамо на дуже или краће време, или се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p |
асну разлику, коју од пријатеља направи време и патња, али он га је желео видети срећним, и реш |
а јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам |
је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, ујак г |
из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што |
да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко |
онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевре |
ш једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је |
не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек |
/> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима, показивао |
ош у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежи |
а, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се |
и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек |
е грађански брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и |
ниверситетлија, са којима је остао неко време у веселом разговору.</p> <p>Мало друштво младића, |
гом.</p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко време стајаше под капијом, гледајући за њим са сажалење |
бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — она је м |
н се извезао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p> |
и ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад додамо твој мираз |
ате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете доласку п |
е служило једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призор |
О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо са |
рам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим избором.</p> |
не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити, |
е стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, страшно и претера |
приступачан.</p> <pb n="68" /> <p>У оно време у поменуту каваницу скупљала се омладина српска.{ |
ина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градовима |
времена.</p> <p>Поручише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однес |
авле размишљаше како да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имат |
дилазили у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић |
дно са штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник однесе његову посетницу у унутрашње одај |
е?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од н |
е?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање?</p> <p>Коректор је сад |
ла испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} |
примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престоница |
авао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он је наставио своје б |
ка са старим Чилагом, Павле, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да |
обро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико тренутака ра |
покушати, — одговори младић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<foreign xml:lang="fr"> |
} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправи |
им ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом? |
им групама често су сви говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се у по |
осан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој ње |
ласно рече:</p> <p>— Ваљада ће стићи за времена.</p> <p>Поручише носаче, за то време дадоше му |
треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке дод |
усред дивног парка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширне одговоре.</p> <p>Али, ве |
ао чинити једино зато што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, |
обијем поверење.{S} Како сам имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама, где помало на |
асно, — она је још неудата, те од дугог времена...</p> <p>— Дивота је ово. — потврђиваше „настр |
омена на њих у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за образованим светом.{S} Но пола |
је ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту безд |
ти; не треба, дакле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куца |
саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p> |
их ђака.{S} Како ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ва |
т.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата треб |
p>— Дању се одмарам или радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упозн |
ећ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није би |
овараше Кррагуевац), како би колар имао времена, да људски поправи паетон, зато не можемо да ва |
више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанс |
на препоруку.</p> <p>Није прошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p> |
Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отворене очи подиг |
ли је и то било немогуће.{S} После мало времена проведеног у безуспешном трагању, друштво би пр |
вештином, то би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се последице почињу брзо развијати и |
p>— Само овде.</p> <p>— Зар немате дању времена?</p> <pb n="93" /> <p>— Дању се одмарам или рад |
потребним упуствима о мерама, рачунању времена и поред других ствари и „Домаћим Лечником“.</p> |
аво сјајан положај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле вољ |
икакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена залуду.</p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени се јако |
прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упознао се |
о још раније тамо негде у давно прошлим временима.{S} То сам осетила нарочито једном у Банату, |
родио у колиби родитеља онога, који је временом, онако кривоног и прљав, постао демагогом у Па |
о уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се временом умирити, покушајте.</p> <p>Павле га погледа оч |
њости на имању.{S} Очувана овако она ће временом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су површн |
елији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви искрено дубоко пријатељство бе |
ежје тадањега Београда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ давно премести |
рнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, када треба да полази на продудужење наука, кој |
Појави се неко таласање, затим све јаче врење, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S |
ико погружених просјака.{S} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb |
, који нису никакве школе учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у |
колске часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, задиркивања, споразумевањ |
а је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је о |
ости су викали, момци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са |
Чекај да ти помогнем...</p> <p>Болесник врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.< |
проклињати некакав свет пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетника, што је сило |
светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа рад |
е помишљајући на највишу идеју васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик Богоматер |
ију, Шротово лечење и Вегетаријанство“, врло важно за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Ист |
сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја |
То је био господин човек, мало просед, врло отмено одевен, витка стаса, дугуљаста, румена, пун |
ашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку |
војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са живим и велики |
емате част? — продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, госп |
мао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено, високо чело и црномањасто лице; и |
вега треба сада да се на <pb n="186" /> врло дискретан начин трудите, да вас још покоји пут поз |
, а има повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се |
тки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појава.</p> <p>— Немојте то, госпођице, п |
— Ах, јест, —- потврђиваше госпођица, — врло живописно и прекрасно (<foreign xml:lang="de">alle |
? — упита га један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</ |
ају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p> |
ага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p> |
лађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ак |
е. — како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање но што зарађујем.</p> <p>— |
м, не беше ничега особитога осим њихова врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте |
а вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то |
6" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, госп |
p> <p>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само изве |
Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добави |
И можда бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке |
, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испр |
оперску музику и да млади господин има врло срећну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то |
кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изн |
S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> <pb |
е ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царс |
ме други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Представници шаке јада у некој мешав |
три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромни зидови с |
.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са врло малом цивилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је |
јој изабраници, — рече стара госпођа са врло отменим осмејком пуним поноситог благовољења и пру |
<p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог шешира видело му |
женског пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетући в |
p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} |
је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно утицао долазак овог новог госта; али |
а је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим ок |
к бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш |
{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; један господин и један малишан.{S} Го |
аздаричине празничне ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и |
е указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је врло |
и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са |
јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> <p |
а састава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напре |
господин, са политираном главом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, обја |
ко замолио за његово познанство, био је врло учтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљно с |
г на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако |
а његова сестра.</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хт |
же, — одговори озбиљно Нинчић, — ако је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприча своме |
и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим |
можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.</p> <p>— |
колико десетина области.</p> <p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могућ |
и рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а њег |
о разговарала са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb n="165" /> <p |
<pb n="171" /> <p>— Да, мора да би биле врло занимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар ти не на |
ени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним |
пак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их |
послетку дође час растанка.{S} Павле се врло церемонијално захвали код грофице на милости и ужи |
а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што |
драв и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако н |
ин величанствени прилог.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадн |
Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?. |
а мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко до |
То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло доброћудна.{S} Издавала је стан увек српским млади |
таса, дугуљаста, румена, пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли |
рчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, немате права д |
ева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, |
х је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </div> <pb n="141" /> <div typ |
аста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста |
етаријанство“, врло важно за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо |
би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p> <p>— Кроз д |
ла.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло богати странци, свакако из Австрије; ваљада каква |
ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесе |
ар Калај, паланачки племић, сиромах али врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} Фон |
} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје што |
у је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке |
<p>— Видите, младићу, овде су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваш |
ишта ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито рече:</p> <p>— Моје |
стри, милостива госпођо, јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и |
="215" /> са њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин |
на броју, био је због своје одвојености врло згодно место за одмор, разговор <pb n="196" /> или |
</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину, преко Г |
оћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к в |
p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, |
утиском лепоте оних стихова, са једним врло финим и немарним покретом бацити на страну његову |
о вам се он онда показао само са једним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, |
се одовуд врате, доносећи собом већином врло танку спрему, нису стекли искуства ни мало, а о др |
ње и упустим се у интимност са извесном врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{ |
е и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би они без |
године.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљиву, али привлачну и свежу природу, која је з |
ово саопћење требало да буде по друштво врло непријатно, оно учини такав утисак само на ону кру |
реобучете; није потребно; ваше је одело врло живописно, останите тако.</p> <p>— Ах, јест, —- по |
="75" /> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих |
амера опасног потказивања — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положа |
руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са другим просио |
тељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг |
говори госпођица. — Свакако имали бисмо врло доброг путничког маршала, јер господин барон, како |
се да оде грофовској кући: написа једно врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенцију“.{S |
ко што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетичан народ, — одврати кнегињица.</p> <p>— По |
мо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно довикнуто питање било је управљено Павлу, к |
твари, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини |
ишљања, на философију практичну и често врло појетичну.</p> <pb n="142" /> <p>Моја је мајка има |
јава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокруг свој |
и и румунски, као и словеначки језик; у врло угледним звањима државним, војничким и друштвеним |
не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; што се даље ње тиче |
је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану партију.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — ускли |
квирима, представљајући какву уображену врло нежну Емилију са белим голубовима, или побожну Ген |
овићка чекала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је |
воткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S} Сад се |
Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам |
к човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост |
не <pb n="235" /> и везане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се |
екаше други послужитељ.{S} Дошљак скиде врскапут, предаде му га заједно са штапом и остави каља |
и има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, штапа и кишобрана; ако над столом за писање |
ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви мо |
Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт мог |
за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, ве |
да и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и Монтескиј |
аким тренуцима лако облада човеком нека врста тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је |
у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S |
а, где се са Северозапада ка Југоистоку врстају бело окречене, чисте и са општим покривачем југ |
а певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред господски |
градовима и великим заводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових градова они често живе своји |
ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом залут |
по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више врем |
n="295" /> Само, ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака испашт |
ке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, |
аборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што се више хватао за |
ођеност, а богата земља упућује на неку врсту ведра размишљања, на философију практичну и често |
а врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под неким високим ступом, и па |
и сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак свак |
оше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле ј |
т „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младеж“,... то н |
да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени, само |
аја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу |
исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти |
гранци и његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p |
а пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше главом.</p> <p>— То је неко велико узбуђење, — |
часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпођица, или касирка, к |
и да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну |
/> <p>— Реших да овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као |
е и простран; у међупросторима налазимо вртове, а од неких су направљена нарочита ограђена мест |
и теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту пребивају злочинци, |
о к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала |
а гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће |
ијатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно заг |
говора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} На |
клопац и постави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{ |
одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, |
оред одра на колена, ухвати болесникову врућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покрив |
е мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</p> <p>— Могу.</p> <p>— После иди па прилегни, к |
кобројну децу...{S} Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за |
или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем |
ај био је царски главни надзорник; онај врховни пехарник; имали смо са женске стране и два пала |
ј живот има једну лепу засновицу, један врховни идејал: да постанем ревизором.</p> <p>Све је то |
и, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио коло.</p |
даду и посебно обележје; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић пос |
онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац уљудности.{S} Велике идеје, огромни таласи и по |
редставља напредак целог човечанства на врхунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, имађах пријатеља, ко |
емачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељства између мађарске и немачке н |
.</p> <pb n="167" /> <p>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — одговори |
тали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: један је доправљао плот, други де |
аместивши се поред прозора писао је или вршио своје коректуре над дугачким „језицима“ хартије ( |
ла војником пола грађанином, који је ту вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога се распитао |
ог Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска кола; ту су понекад пројури |
а сам предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јав |
е он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријатељств |
о син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајк |
остављају другови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај ка |
коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} |
— Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изиграти.{ |
у мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али |
вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала пр |
<pb n="130" /> <p>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у |
е држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</p> <p>— Како то |
то?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кне |
lang="fr">Monsieur Jouritch!</foreign> (Г. Журич!) — узвикну госпођица. — Прекрасно, прекрасно. |
одговор:</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, |
анци преноћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распре |
рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је |
он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (к |
каквим срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже м |
био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} Католичанске цркве отворене с |
то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу жи |
еђутим то је он удешавао само стога, да га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за |
емогао и одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али с |
.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасно |
ином представљао родитељско очајање, да га је на отвореној позорници ударила капља, те је наско |
— Опрости, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде за |
авник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац нано |
ти.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња и |
аследника, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело последњи пут посаветује и да му |
у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ |
ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш пок |
, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га видим.</p> <pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У |
и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће |
је победио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај |
пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би |
зима Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} Н |
ти, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састан |
Стеване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у п |
женска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректор одговори:</p> <p>— Потпуно це |
, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ће |
е.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски послужитељ. |
аг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку пос |
и, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— О |
лике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак нем |
>— Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог |
Други не постоји.</p> <p>— Како?{S} Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Мож |
на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“ |
о даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом пр |
је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у К |
>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</p> <pb n="17 |
а баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осе |
ла, она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне |
звесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у том |
тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и с |
коју српску песму, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да |
ер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запи |
ше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> нудила |
ину, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па би |
њем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе су |
положењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, а |
е угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што |
лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко |
вске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађ |
тарословенском азбуком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма мога |
да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби |
?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када к |
и овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га |
ти главом према младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја се са нер |
а сува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, ако желите.</p> <p> |
е заоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде |
девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за |
p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у |
е што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, т |
ење, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у |
Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</ |
о појединостима, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутр |
е за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољн |
умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинст |
венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она захва |
; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није ч |
ушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о |
рича се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Е |
је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); вид |
овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p> |
ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора кнегињица га запита |
ављења онде.{S} Гроф је издејствовао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове сас |
о био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше к |
р, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога Чи |
ше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше |
не очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је т |
ће две године.</p> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Поми |
ако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих мог |
р сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили |
тра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он још с |
от је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио немог |
уче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим |
ћи, тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од <pb n="290" /> ове проп |
p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли с |
..{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за сво |
еварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p>— Војвода |
/p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не |
је добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођице |
и позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав јед |
лили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у П |
а земља отела ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везивало небо, чијим се именом б |
лна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није задовољило сазнање да је она у граду, сада |
соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му о пос |
ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p> <p>Закло |
уације, најпре откри младића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним заст |
о лице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли |
та бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћ |
оног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, тежак, неуморан, неп |
Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> |
доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта |
настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу |
ћаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} |
ити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет ч |
амице, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стиде |
<p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Как |
— Сигурно новцем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толик |
вас место највише интересовати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; |
ња, — одговори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p |
нске породице или нижега племства, која га је, његовим заузимањем ослобођена од претерана страх |
а, насилничка појава овога старца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, све је то учин |
о прави злочин напустити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову прис |
добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог |
нежности, да она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мај |
ма како приближи својој сврси, а мајка га никако није пуштала због своје болешљивости.</p> <p> |
а оте се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га |
и да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, о |
/p> <p>— Нећу, нано, нећу.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурасте вла |
ече, — одговори му братац.</p> <p>Мајка га погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено л |
" /> војводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добр |
а.</p> <p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дан |
кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате |
одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним поклоном, мало намрштених |
достојанственом изразу лица.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огр |
вим Павлу непознатим узроком, још већма га изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Н |
тетака, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочито при |
уђење ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност |
амисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га довед |
матралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</ |
мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но оно пр |
је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и |
испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешав |
цем али слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачким о |
ак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — проговори, — |
Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, прор |
ца се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је? |
се сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу |
је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозност, која је отупила с |
где Чилаг, нападнув на коректора, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} |
авладао идејом „свеопштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијо |
<p>Она извади из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала |
се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у |
орална и материјална пропалица...{S} Та га мисао није више вређала, постао је правим борцем.</p |
а се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили?</p> <p>— Жели |
мен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси |
p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знаде |
жили?</p> <p>— Желите да знате? — упита га сатанским осмејком.</p> <p>— Желим.</p> <p>— Ево! — |
портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ни |
Господин није ништа добио.{S} Госпођица га погледа љубопитљиво:</p> <p>— Није добио, вели?</p> |
ијем?</p> <p>У место одговора кнегињица га запита:</p> <p>— Откад сте у Пешти?</p> <p>— Отприли |
p>Павле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте на |
ена чиста сјајна кошуља.</p> <p>Грофица га сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је поз |
очекујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> < |
на своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погледа са родитељским поносом:</p> <p>— Јел’те, гос |
ости и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} К |
/p> <p>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куц |
еме својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сар |
ице где је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковићевом, где би се |
те да видим квалификације.</p> <p>Чилаг га опет погледа неким дрским погледом, да младића подиђ |
логе Нинчићеве, <pb n="264" /> и најзад га Павле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ћ |
{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде пов |
што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки |
луку да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом и о |
р сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистр |
под трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над узр |
вима оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала у ов |
да га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p> |
шег тамошњег заступника?</p> <p>— Никад га нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?< |
е сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ прекиде г |
х краљевских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац р |
питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p |
кло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Драги Го |
раћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она узвикну радосно:</p> <p>— |
а на части!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.</p> <mil |
вог ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и њег |
ar Belgrade</foreign>.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти пр |
ли, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те |
/p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; |
се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гледајући му у |
наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више ни |
о?{S} Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био са |
чекања.{S} Неизвесност будућности није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити |
кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на Будимску страну у кућицу усред лепе башти |
ио не само лепотом Павлова певања, које га је овамо домамило, век и душевним сродством, које по |
проста сељачка душа предвиђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јур |
бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова |
га осуђивали а брижне матере спомињале га као очигледан рђав пример својим слатким размаженим |
х своју реч.</p> <pb n="99" /> <p>Павле га слушаше са највећом пажњом.{S} Чилаг продужи.</p> <p |
стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаш |
p>И задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га запита:</p> <pb n="96" /> <p>— Реците ми, господине |
еменом умирити, покушајте.</p> <p>Павле га погледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер? |
е би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа подозриво, али га ипак запита зашто га тражи |
Зато што сам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p> <p>— Н |
p> <p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Пав |
акво је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко с |
ао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми се из |
враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цветне лив |
ступова и углачаних зидова.</p> <p>Горе га чекаше други послужитељ.{S} Дошљак скиде врскапут, п |
мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свако |
д овога се распитао о појединостима, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му |
хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу са |
тарчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хо |
и уморни посао већ постао несносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато |
наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било |
зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхтало |
најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погледа неодређеним изразом.</p> <p>— <foreign xml:l |
поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, |
говор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисм |
{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих од |
гаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S} Али ви ћ |
ну:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> <p>Грофица неприметно м |
шњости?</p> <p>— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити |
младић једва чујно.</p> <p>— Поклоните га једном својој изабраници, — рече стара госпођа са вр |
Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> |
е да потпишете само ресултат: потпишите га!</p> <p>Павле напослетку проговори:</p> <p>— Ви сте, |
ете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја в |
реба да останете у своме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо п |
не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вр |
ио је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Пав |
и да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај теш |
карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле |
.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништ |
а ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само |
што помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се |
да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом са |
м пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће бит |
жљиво да изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република — анархиј |
ни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама што га чекају |
и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} З |
на је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али |
рхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p> |
никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положај п |
им забележио.{S} По свој прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле ве |
разговор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој правозаступник.</p> <p>Грофица пребледе, |
е почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријатељи“ из једног скупа, то га ја |
наново поче овамо долазити, свако вече га дочекиваху са највећим одушевљењем.</p> <p>Он прогов |
е него пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичине, госпођице Фернек, |
ну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадњака.</ |
ло мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пр |
отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да в |
врлину.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу |
укама.</p> <p>— Но, признајем, — тешаше га Нинчић, — сувише сам суров био; опростите.{S} Несугл |
и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе крив |
коме нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудиш |
трчаху и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — пита |
и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они до |
који је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдари |
о вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену војну болницу поред једног моста.</p> < |
е износио болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатном |
а уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејално |
S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужи |
ушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је врло учтив, |
их, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању уз |
само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p>И године прођ |
о нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држање странаца, које је он у први |
о даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само |
Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div> <pb n="108" |
ве то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти |
сеци <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p |
.</p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај |
цу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране |
извади писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то ње |
<p>— Пст!{S} Господине Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас |
н поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред све своје урођене или само пр |
ладића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и о |
војим младићским невиним погледом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Г |
<p>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ства |
ада, представљали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се |
ћи бол његова живота пред погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајк |
радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта његова же |
— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p>По |
почеше да остављају другови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То ј |
— онда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако |
ести свега једном видео при свести, али га није добро запамтио.</p> <p>— Господине докторе, зар |
је био своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да |
љиво, затим све са већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио.</p> <pb n="187" /> <p>Кад ј |
топлином.{S} Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним облогама и затим о |
</p> <p>Павле га погледа подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, причекај |
о је рекао.</p> <pb n="177" /> <p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, |
ш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли н |
младић.</p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крају и заб |
ахирено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако |
S} Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n="297" /> пр |
— Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам, — |
Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је сам |
по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су |
ва на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш, |
се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу једн |
анпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни мног |
ато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније |
трам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Ср |
е врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је готово цео д |
да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишк |
гледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p |
гат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну |
ог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега је |
е нисам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p |
олим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гн |
авле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n="334" /> Он |
S} Овај га после мало одупирања, видећи га пристојно одевеног, пусти на галерију захтевајући са |
p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе рук |
ешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде с |
ља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком.</p> <p>Павле се т |
им га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвесно, али окрену гл |
рника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га пристојно одевеног, |
> <p>— Не пристајем, гроФе!</p> <p>Овај га премери озбиљним погледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћет |
ичека, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кавану.</ |
не са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је |
ре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гроф.</ |
ен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{ |
лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то |
ктор зловољно, — онда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свак |
авле чинио своје завршне припреме, ујак га је обасипао својим практичним саветима, који су могл |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ујак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му |
извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опомену на дрскост намере. |
о <pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато |
Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намер |
м му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла |
наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти каж |
сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте |
ја употребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да |
ва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не |
спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мал |
акле, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу же |
85" /> ја се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне пре |
сала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати |
крас и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без |
ва на сваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу |
нам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p |
пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у |
ије било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што кне |
гињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благ |
сокола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше |
да небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљс |
и!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим |
ије све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шт |
сток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара г |
абави му троколица <pb n="298" /> и сам га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталиш |
испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно |
удем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мога ле |
<p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам |
другога бољега начина до онога што сам га досада употребљавала, то јест, да долази и даље мој |
разговор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он не |
ње кнегињичине, госпођице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег п |
можда је то учинило и изненађење којим га обузе ова велика супротност, или можда велика умиљат |
одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не мог |
и право погледа у лице младићево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најбл |
а стиснутом марамом на устима.{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше речи?</ |
брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај га погледа узверен |
над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена врата угледаху, заори се у кав |
д грофице Јанковићке добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је |
не показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари господин позва да метне фес на главу, али |
а његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао |
су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, |
гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла његова газдарица, која пред вече |
прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако |
S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му с |
е је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гласом:</p> <p>— Стеване!</p> |
ак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орманчи |
ине пада некакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да м |
Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања уз |
пријатеља направи време и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p |
нут боља прећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по некол |
<p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло много времена, а он |
се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као |
ри полумртвог младића на кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на Будимску страну у |
да издржи какав већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну |
авити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш |
је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане |
них крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Д |
ђе и донесе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да |
седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи.</p> <p>Странкиња узвикну полугласно, баци |
м и политичком погледу.{S} Иностранство га је још једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Бео |
но уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} Затим га |
м је услужни младић нашао ковача, довео га и показао му штету, препоручујући му да се што пре п |
ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан |
Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у држав |
чима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, онога ви |
в до коректора, одједном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по г |
аријом Терезијом био понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Та |
ник све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намир |
и.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој без |
ав, али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти |
о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико |
Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</p> <p |
<p>У том његову пословању узнемиривало га је само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се |
еко поште једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> < |
емо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представ |
код куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— |
, као и његов начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} |
, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што ст |
нај Србин?</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је до |
ра госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује варошици, стајао је ту у го |
великога имања оставио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе |
толу, поклони се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био |
„начелни пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном, зат |
ростирање револуцијонарних идеја.{S} То га направи не само популарним, већ је његов тихи глас б |
то је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше мишић |
одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао ш |
но.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко |
астанак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ наш |
ти с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да н |
је много аристократских породица, зато га његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавес |
асположење Агнешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем реметити, јер би |
, све док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограни |
равала по правилима општега морала, што га је поставио дух човечанства, да од овог маленог плит |
.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу т |
77" /> <p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно |
приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блист |
је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он са |
умети у овим ситничарским приликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је с |
згубио је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су бил |
он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од с |
јадиковао стаде жестоко пребацивати што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек н |
му запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у друштву; и прилично познавање |
ак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, породична блага и нак |
о одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу н |
аш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, |
има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И то |
/p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим језиком. |
си противна војводи?</p> <p>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не во |
е већма појављивати.{S} Први афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, б |
.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за време |
p> <pb n="325" /> <p>— Није овде; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде |
Гле дивне логике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то |
еда подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се нисам |
је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека он |
ено, на мишицама својега љубимца, пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} |
у је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре сврати код |
мејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђао, приближи се једанпут |
узнемирено погледа и одговори тек пошто га је неколико тренутака посматрао:</p> <p>— Да изостан |
то сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он |
оз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</ |
трату.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако |
{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као |
е, почињући да очајава.</p> <p>Коректор га озбиљно запита:</p> <p>— Јесте ли имали грижу савест |
? — рече опрезно Павле.</p> <p>Коректор га погледа, затим полагано рече:</p> <p>— Има их много; |
и поклонити једно вене?</p> <p>Коректор га зачуђено, тако рећи, узнемирено погледа и одговори т |
уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тело доведе овамо противу воље, да се под х |
јотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери његов |
, доврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S |
Знајући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не |
та више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те породиц |
е.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случајности које би из њего |
еди у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окре |
негињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је крат |
а својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смел |
љ.{S} Дошљак скиде врскапут, предаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време ко |
латном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при ра |
био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, пр |
одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена ин |
ратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће. |
ишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не |
услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мал |
аде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин |
авој са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страта, зат |
негде угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести < |
зо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са с |
анци су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз механска в |
<p>Ту поплашено застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су |
да је сахранио неколико тетака, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала другој. |
што веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S |
мо словенскоме племству.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе како |
Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале |
Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb n="236" /> похађали, али их је газдари |
нео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га као очигледан |
пште био омиљен међу друговима, који су га ценили и због његове темељне образованости, али дана |
ређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну помоћ, претекли, а њ |
на.{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурба |
тао све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свршио <pb n="324" /> кратак прег |
рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> < |
у и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и |
аново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво |
, — говораху му другови.</p> <p>Како су га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку кад иско |
ум да испитује чудновату прилику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} П |
сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у свој т |
пак поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па |
} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у вод |
д умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједном отворише уст |
у болницу поред једног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар. |
а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <p |
>— Приврженика?</p> <p>— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p> |
не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — одговори јој |
е ли скандал усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим гласом |
м на балкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S |
аш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, |
да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико тренутака размишљања разумеде, за |
рпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио |
о <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним мест |
де, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме одел |
ње какве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче |
а под ступовима надстрешнице, дочекивао газда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или к |
ћ, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потре |
<p>У том га је положају затекла његова газдарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То |
миваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједном отворише уста П |
овачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима асурица и четке за о |
уше, <pb n="236" /> похађали, али их је газдарица, по наредби лекаревој, враћала.{S} Једино је |
не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужила покаткад некоме од некадашњих |
затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када дошљакиња у |
.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а ј |
а њих покуља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдарица се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са си |
<p>— То је неко велико узбуђење, — рече газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не |
.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему рече:</p> |
о сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празничне ципеле,... била је врло дебела да |
осподе, остаде у механи дајући утпуства газди и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поу |
ма само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово скривено стражарење на вратницама, кроз |
говорио <pb n="326" /> неколико речи са газдом, који му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узв |
.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист |
инско Приморје; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски |
с лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним о |
већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, с којим сам поделила само ста |
ни, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који и нема сељак |
прекинут овде онде читањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле је желео д |
видећи га пристојно одевеног, пусти на галерију захтевајући само да се мирно држи и да се чува |
надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматрате игранку.</p> <p>— Знам, ал |
63" /> <p>— Ваше лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизно поздравље, на шт |
{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</p> <p>— |
же, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то |
онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени |
ћа, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; треће јело, било вариво било тесто |
и тацлијама; остало, осим простих белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та |
отворих прозор.{S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворила проз |
ванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица за лекове.{S} То је |
На огромној гранитној плочи стоји диван гвоздени ступ са неколико кракова на сваком са пет свет |
руге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p |
атног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем што га с |
l:lang="fr">sur la terasse!</foreign>), где ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или и |
ење са њима може донети добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то з |
поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству била је в |
из свог ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и |
ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја |
ом Банатском дворцу усред дивног парка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширне одгов |
емена, бавих се подуже у канцеларијама, где помало научих књиговодство а у радионицама изучих ш |
појавила и у другим сличним приликама, где младост, пргавост и благост личног карактера даду и |
р.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где има иоле мало заједнице међу омладином појединих на |
каквих има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспослена вирећи кроз полуотворена |
ао нарочите особине.{S} Велика дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшен |
пристајали у једној од успутних механа, где их је, по степену госпоства, пред вратима а под сту |
ка путничка кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три же |
узалудан — ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне мук |
је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, али је до амн |
е обично место код стола близу прозора, где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу |
p> <p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.</p> <milestone unit="subSection" |
, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Службе Божје, — кад о |
зрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрск |
тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ |
/> Он ми је прибавио приступа на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу |
8" /> са њима, почео је похађати места, где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>П |
> <p>Оде право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога послужитеља, кога |
ј 4. <title>Анатомија</title> сисаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац |
оравску Долину, она мала узана равница, где се са Северозапада ка Југоистоку врстају бело окреч |
> </quote> <p>У једној од оних уличица, где обично осредња или осиротела госпоштина седи, какве |
ше и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз |
а одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} |
ио је у годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим предузећем не процењује дубоко и не |
а.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где стварне потребе нена, то отуђивање бива тако често, |
пред механу у пратњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} Стара госпођа разговарала с |
p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно настави:</p> <p>— В |
, дневно), али кога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваки |
зив твој одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти |
а стојала одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на полеђини повеће тврдо п |
сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго |
ак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову |
ио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами д |
но пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међу собом и разговарају са чува |
илом затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагања и препирке, које отуд шире нервоз |
ређивала у својој кући књижевне вечере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој је |
зориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згодно местанце за разговор, чек |
доручка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигур |
тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа живе.</p> <pb n="166" /> <p>— М |
вле оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао на неколико университетлија, са којима је |
на мисли пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; гд |
ле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путов |
гињица држи његову карту у десној руци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле |
ишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у један свој з |
ред вече износио болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном светлошћу и при |
n="26" /> нешто са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> |
дахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио |
друштва упита младића:</p> <p>— Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има дв |
често налазио пред кућом Јанковићевом, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи |
="129" /> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела |
4" /> пробудио и погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну свој |
/> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ев |
и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио словачки и мало руски.{S} Често се дешав |
м залута по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним изл |
је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најсјајније ј |
доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од |
стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио ос |
{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким страним новина |
али, госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим познаником, |
која се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаш |
вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима с |
</p> <p>Она се упути салончићу кћерину, где је послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињиц |
ји, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и остало д |
замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у иностранство.</p> <mil |
ово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он |
Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас м |
ли.{S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица доносила своју идејицу, кој |
а мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо |
ређе појављује, а срећа радије пребива; где се поједини необични догађаји дуго претресају, а го |
исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на усне, са којих тад |
а у местима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређ |
е; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива; |
затим му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одг |
{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу |
овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледала је да |
дице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешти, на университету, или управо по ј |
ено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има неколико чисти |
ели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био |
огледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча до |
и од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Ов |
а о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— |
, да га видим.</p> <pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта |
адна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он |
/p> <p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А где сте научили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где с |
олико тренутака, док доврши.</p> <p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори све, |
У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p> <p>— Зар немате дању време |
све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ће |
че Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица?</p> <pb n="192" /> <p>— Отказала је |
едним јединим пламеном достигне до неба где је блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је |
тство; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{ |
едео са својим новим познаником, угледа где Чилаг, нападнув на коректора, удара га по глави вич |
/> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи |
дана врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кнегињица не одговори |
ени, а у сусеству била је велика кавана где је беспослена госпоштина трошила паре на страну сви |
трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од ш |
и, па и учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак |
онде показује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих суко |
има, они сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је пот |
ом расположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и |
и у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци преноћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је |
затим и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, који је изне |
ола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се госпо |
е у дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: зати |
ше, није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ удеша |
у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио |
. он је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издржљивији, |
ше нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш |
какве има у свакој већој престоници, и где обично има пуно малих станова и соба намештених за |
у, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је гл |
ie par Belgrade</foreign>.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо т |
стазом која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господин |
ољно а пола невољно приближи се постељи где је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер ка |
га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после кратке п |
>— Шта вичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је с |
18" /> Немца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, ви |
о се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је об |
есног младића, који у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Ч |
ло би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да |
се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у обли |
се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p |
аху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно |
ом сам из Баната са источног дела, тамо где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и у Гор |
> <p>— Вратите се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} В |
ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му м |
ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Приметио сам, да наши млади |
авле је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих д |
омада нарочито хвалила једно лепо место где млади официр објашњава другу, како је то могуће да |
ма, вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала |
вечанство, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивај |
учили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пол |
каваном, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да про |
е она глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p |
и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећивао је Бого |
а се састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати цело после п |
/l> <l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</ |
II</head> <head>ЗАВЕТ</head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у |
га отвори.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S |
ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога спо |
имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— Верујем, го |
е, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и |
у га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, почео је похађат |
ов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каз |
би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних рачунџија без науке што се зове „математика“ |
чим ценити његову великодушност и хитру генијалност, — али оним тихим покретима срца, што топло |
милију са белим голубовима, или побожну Геновеву са изврнутим очима и расплетеном косом, или ва |
омаћим Лечником“.</p> <p>Број 3. <title>Географија</title>, као што је белешка на унутрашњој ст |
учавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији |
врђиваше и држање младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку сваког |
пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да |
знаш да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и др |
вљеве, нити је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образованост његова није |
ресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</ |
па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрс |
се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хла |
аћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цветне ливаде |
је била нацртана једна велика мајмунска глава са потписом: „Адам“.</p> <p>Број 5. последња књиг |
д радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али |
.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да |
и. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби одговора, — била некада он |
лазак, — одговори му супруга, — боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, |
ли можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се п |
S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непоми |
вде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, али виш |
, — рече газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зн |
рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Минерве са крупним очима или Венере која се смеши |
и шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p> |
лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — про |
да у лице младићево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, |
а.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; т |
сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није можда сметња са њене |
м становништву, али неки покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег укуса.</p> <pb n="9" |
се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О једном писму?{S} Дакле, романт |
црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p> <p>Овај господин, са |
мене по свој прилици изискивати.{S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш |
полу празнично, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од пра |
телу нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по с |
лаг, нападнув на коректора, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш |
, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га |
n" /> <p>У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом крви, а још већом навалом мисл |
је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са белог му чел |
твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упита Па |
а просидба не важи, јер је њој противна главна личност.</p> <p>— Ама која?</p> <p>— Ваша кћи.</ |
/> вам дугујем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење ваше кћер |
ивот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има |
, само смрт могла спасти својих смерова главне препреке: љубави материне.{S} Само је овим грозн |
се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ не хтеде да чује за другог на то место |
ше радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали, поставише мене на његово место: |
консулат.) Тако исто још остадоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град полага |
мо две владике; овде овај био је царски главни надзорник; онај врховни пехарник; имали смо са ж |
се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет врати Па |
део да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу |
га и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, |
алазе у великашким кућама, вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је |
а поново поче гонити: напрасно умре наш главни надзорник, и поче подуже препирке око кандидациј |
са и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу велику с |
немио случај, сломио се један точак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, да од посл |
; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, Бет |
критичној рубрици.{S} Доцније постадох главним сарадником и кандидовало ме је уредништво и за |
а вашег жалосног лица као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Дру |
{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и како је она све унапред припремила, известила |
а забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то |
једнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при |
, те је хтео још једном да види својега главнога наследника, да се са њим поразговори, да га јо |
но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приближује неки човек.{S} Био је у дуго |
мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њ |
помислити, е ће се одати једино својој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну |
едија „Српски Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељск |
стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичара..</ |
дговори са киселим осмејком:</p> <p>— У главноме јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини |
полази на продудужење наука, које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако потребно |
а настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ј |
кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле |
, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Ко |
оворили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често управо |
/p> <p>— Ви, милостива госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, |
са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили |
ама женама пребацују људи, да у писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја у |
примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две |
јвише и једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама |
ске послове, преместих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности |
епавицама; није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над узрујаним |
и се да мислима да друга правца, али му главобоља подри душевну снагу.</p> <p>Последице јутрошњ |
Је ли, сине, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; |
да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом својим једноставним уредним откуцај |
његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће |
S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше главом.</p> <p>— То је неко велико узбуђење, — рече газ |
је промет незнатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпођица, или касирка, каквих има |
је називаху госпођицом стаде климатати главом према младићу, као да хоће да га поздрави или ох |
ено, на пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> < |
це.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, — примети Павле.</p> <p>— Да, господине, и у от |
н.</p> <p>Овај господин, са политираном главом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би |
да је онај мали господин са политираном главом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову |
што је њену смрт највећма проузроковао главом он.</p> <p>Али колико мора да је силна та матери |
>Павле је поздрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва гос |
визиту.</p> <p>Грофица неприметно мрдну главом:</p> <p>— Не иде.</p> <p>— Требало би, — потврђи |
а кнегињицом де През.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу д |
е ових речи?...</p> <p>Госпођица климну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем |
је у стању да одговори; она само климну главом и седе на своје пређашње место.</p> <p>Грофица г |
ло боловао.</p> <p>Ујак сумњајући махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси ли <pb |
то пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касн |
ако се овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеше да му с |
пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе г |
и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— |
олазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру. |
ај стари господин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у ли |
{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо д |
уче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио с |
Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проузроковала његове патње, али је |
плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде |
а неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те в |
а, затим, непрестано је држећи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако |
огледа са толико нежности, да она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих се |
сурове песме.</p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p> <p>— Али о |
ече навлаш пролази поред мене, подижући главу и победоносно гледајући у мене одозго а са стране |
један тренут пред палатом и, подигнувши главу, уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута |
екао, док се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p> |
ни то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да |
разговарао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опомену на др |
ао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам |
а твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ и вас |
си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на г |
да га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и отвори прозор.{S |
верено и прими лек бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде с |
реба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим женскадиј |
ге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је |
замени газдарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... напиши... једно |
ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела |
уге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет в |
етника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу унаказио дугачком косом и разбарушеном брадом, је |
ије отровна, — одговори Павле.</p> <p>— Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгла |
, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да с |
мети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој, ост |
унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спр |
во.</p> <pb n="32" /> <p>Подиже руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да |
е може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје.</p> <p>Ов |
изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем н |
> <p>Говорећи то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет година! — узвик |
огла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо? |
адате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не тражите хране од мене?</p |
</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бис |
ију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празничне ципеле, |
, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пр |
ли од нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без |
жила и пристала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слоб |
<p>— Надате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођо, — оговори |
ве по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак ту |
негињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није могу |
љине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбори:</p> <p>— Поздрављам вас, |
драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај |
т година учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака, које су га издржав |
пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изго |
ећ је даље свирала и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погл |
и не само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} О |
е као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Зна |
казаћу.{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада |
p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежности, ко |
де исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пустите |
остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, н |
дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</ |
ање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та |
тако веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{ |
, ох Боже, и сувише познатог, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и похитам балконским вратима.{ |
е издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „< |
мо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видит |
та и даде га коректору.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Драги Господине Ђурићу,</p> <pb n="240 |
} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по прашњаву тл |
уће, да се мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, ода |
p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Павле гласно.</p> <p>— Да, да, — одговори госпођица мало нест |
базривија.“</p> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови с |
приђе, скиде шешир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине |
х, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна |
е пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно довикнуто питање било је управљено Павлу, који ј |
— Ми смо учинили своје, — одговори гроф гласно; — заручили смо девојку.</p> <p>— За оног кога о |
дахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим српск |
ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S} Пав |
мо више, татице, — рече Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица?</p> <pb n="192 |
бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира; па она велика библијотека; гроф Тима; затим, |
p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прстима је површно прелетала преко клавијат |
{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње жел |
="52" /> <p>Он при овим брзо али слабим гласом изговореним речима погледа мало боље у матер, и |
вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибат |
соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини сре |
уо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>.. |
му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је животи |
свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте онда само |
ало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном крив |
убити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким граматичким погрешкама, за тв |
иста класично, — додаде Чилаг са танким гласом комично подражавајући говор неке фине даме. — Да |
ао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb n="131" /> пријатно у |
ске наклоности и он одговори уздрхталим гласом:</p> <pb n="263" /> <p>— Ваше лепе речи дубоко с |
а неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим гласом настави:</p> <p>— Је ли то скандал усрећити свој |
ој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гласом:</p> <p>— Стеване!</p> <p>То је било први пут, д |
у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила му се болес |
> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гласом изговорене речи.{S} Затим полагано одговори:</p> |
, — говораше испрекиданим и непоузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала на |
рити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади господине |
одговор, она јој довикну својим снажним гласом:</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, шт |
оштено саветујем, — рече својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад |
тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласом. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; |
ораш? — Ту застаде, уздахну, па чврстим гласом настави: — Добро.{S} Кад мислиш?</p> <pb n="53" |
усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато што другог волим.</p> <p>— Д |
да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да приз |
<p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте |
у Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом, прихвати кутију и от |
то вам је заказао подужи састанак...{S} Гле, подужи састанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ ст |
кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом, прихвати кутију |
ате ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та |
lang="fr">un livre français!</foreign> (Гле, француска књига!)</p> <p>Појава момкова, као и ова |
ека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери његова б |
ја пријатељица лична и искрена, која не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најт |
ше зато да у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, који ј |
са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путници међутим, како се вид |
Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p> <p |
о помоћи; грађанину, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху нај |
т брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога Чилага.{S} Међути |
а цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, д |
ворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмех |
би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са пуно признања према овим старијим пр |
ега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака, док доврши. |
p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим младићским невиним поглед |
чић још неко време стајаше под капијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљајући:</p> |
ечи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врс |
стале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве промашио је кола, |
а за руку, притискујући је непрестано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није |
мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече онда он |
оред мене, подижући главу и победоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас |
Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком који му је одредио |
де год је могла то да учини неприметно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више по |
и слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачким оком.</ |
неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је |
оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у позоришту, или у каквом роману читала о њему, |
ну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи, са |
ња.{S} Она, која је у својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђе |
мо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очигледно је било да |
живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, а мештанке се упињаху на |
о кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Кра |
рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио онај трули живот |
има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песн |
м тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p |
з очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— М |
да најживљем друштвеном центру, радо су гледани српски витезови у појединим нацијоналним комади |
разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, |
екла дванаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом у вели |
дну дубину од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина у свему л |
у.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу |
кле!</p> <p>Павле је неколико тренутака гледао у <pb n="288" /> непомично лице грофово, који је |
подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то прим |
ојега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказмом |
и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га |
астајкивао и код сваке важније реченице гледао оштро у лице младићево.</p> <p>— Читали сте Хајн |
S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на који |
ижује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb n="12" /> чуђе |
це.{S} Седео је непомично на канабету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају з |
ом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћ |
а ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одгов |
седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часком се скупи око њ |
ис на писму и усплахиреним болним лицем гледао у завој на коме крупним словима исписано стојаше |
крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао |
ио у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb |
положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од |
те природе, или епизодама занимљивим за гледаоце а трагикомичним за суделоваче — жртве каквог < |
ти, а то се сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима је морала пасти у очи велика противн |
о може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.< |
и?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од обожа |
пођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле се надала пом |
Наша је редакција добила две позивнице; гледаћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{ |
забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте рачунати поуздано, ал |
<p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на надлежном месту.</p> <p |
вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан или |
слонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, |
уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} Затим га зап |
васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој |
ади расправе заоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Пав |
је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> < |
животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе |
или друге какве продавнице са интересом гледаше фино одевеног младог човека што иђаше тешким ко |
/p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни к |
же и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да с |
о да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да |
на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и остаде гологлав. |
ачити сувишну интимност, са западњачког гледишта пак он је био довољно објашњен положајем њихов |
Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S |
/head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја ра |
о се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица поможе да проћердам сву огромну очевину.{S} Сад |
где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наслед |
и у медицинаре; па природњака који ће и глумовати, само да се дочепају иностранства; и док тога |
Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> |
— Могуће, али то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих се |
ња, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S |
незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта м |
саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, господине; идите.< |
S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусоб |
имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади господине, |
господине, — одговори грофица у великом гневном узбуђењу; — она је већ испрошена за другога.</p |
аду, те да овде намести своје централно гнездо; он разори наше домаћинство на спахилуку у унутр |
нај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пр |
им више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни п |
о коректора, одједном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глав |
а, нова интелигенција, заставе, новине, говор, беше српско; ћепенци, многе каванице, одело сред |
ада сетан, али никада суморан; покрети, говор, погледи и држање било му је још нежније него пре |
епосредно искочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне сил |
ју.</p> <p>Једногласно „Живео!“ прекиде говор.</p> <p>Затим се канда све тише разговараху.{S} Н |
са танким гласом комично подражавајући говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на п |
но, јер је кнегињица већ за време свога говора била више окренута онамо но према коректору.</p> |
За данас доста.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?< |
чић је првих дана остао при оваком тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, јер је у ти |
ора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам д |
p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати.</p> < |
воре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су га непрестано напре |
оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи са једним увијеним табаком хартије.{ |
ељске оданости.</p> <p>— Сестро моја, — говораше јој кнегињица Страта још једнако радосно. — ха |
је пролазна слабост.{S} Хајдемо даље, — говораше гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, |
рамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, ка |
окри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше испрекиданим и непоузданим гласом, — да сам ти |
јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше гроф даље, — <pb n="277" /> ви ћете нас примор |
стајати на расположењу једнога дана. — говораше <pb n="120" /> му Нинчић. — Ако желите да се с |
лопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није можда сметња са њене стране, ма |
и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе |
дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му д |
И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим језиком, већином и не знају друкчије.</ |
живети још бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа. |
ш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица исприча сцену у биб |
Не; оно је њена својина...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p> <p>— Тај <foreign xml:lang="fr">Monsie |
— рече Нинчић.</p> <pb n="338" /> <p>— Говори само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</ |
довикну својим снажним гласом:</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати. |
е, па погледа строго у сестру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја сам писала Павлу.</p> <p>— „Ђурићу“ |
ава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Чила |
је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{ |
ри:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> <p |
разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="1 |
откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p |
прилике као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила |
, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој матерњ |
аквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, господине.{S} Извол’ |
ј пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и прилике изискују, то |
и тада се често целе недеље само о томе говори, док не упадне један на врата са новим проналаск |
партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрп |
из Баната са источног дела, тамо где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Уга |
одна материјала за претресање.{S} Ту се говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијском сав |
конзервативне мисли.{S} Из твојих речи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ |
амерама, и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S |
е знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер једа |
она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. — |
<p>Своју мајку никад није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, и |
пили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да п |
ите, — викала је грофица више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природн |
амере.</p> <p>— Пошто си пређе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две |
умевала са српском, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S |
Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила мој поступак |
уздржљивости Стратиној, али нису ништа говорили.</p> <p>Певање се настави и бивало је све слоб |
чно живо; у омањим групама често су сви говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу |
ете један другом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто |
разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и француски.{S} Таман су се догов |
војим приликама и сањаријама.{S} Они су говорили о своме животу уживајући и сами у своме разлаг |
доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски.</p> <p>— Сад разумем.</p> <p>— Шта?</p |
одољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим ли истину? — запитао је младића бришући зној са |
е, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти доса |
сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са ов |
ажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он то |
ојима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте |
ећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ниш |
већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болеста |
уђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти говорим много којешта.</p> <p>— Слушам, Светлост.</p> < |
е.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — |
рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како г |
познат с приликама господина Ђурића, — говорио је послужитељу. <pb n="239" /> — Он је мој приј |
ам представио; а то захтева учтивост, — говорио је некако подругљиво, — и ако знам извесно да м |
> <p>— Ви долазите од грофице Агнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, |
рија.</p> <p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обе |
орња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог шеш |
гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симпатија беше нешто више |
</p> <p>Cicero</p> </quote> <p>Павле је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има |
ка саби густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире разла |
, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је с |
из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, корек |
у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам се добро.{S} П |
живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је |
драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као |
а, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен |
г туђинца, који је са толико окретности говорио о њиховим приликама.{S} Његов начин разлагања б |
Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Да |
ао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да својим реч |
у је онај заљубљени младић толико много говорио, те ју је по томе познавао много раније но што |
љашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Друшт |
господине Ђурићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Говорио је српски, туђим нагласком, но се никако не би |
у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оце |
ницама државе.{S} Ви сте даровит, млад, говорите српски, имаћете прилике да се истакнете у Горњ |
>Гроф се олако поклони:</p> <p>— Молим, говорите.</p> <p>— Дајте ми вашу кћер, грофе.</p> <p>— |
видите, у овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле је неколико тренутака гле |
с затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; вид |
рићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразу |
; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Говорите.</p> <pb n="139" /> <p>— Кажите ми, — проговор |
ко, јер ћу прекинути разговор.</p> <p>— Говорите, дакле, — довикну му Павле кратко.</p> <p>Гроф |
али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По |
} Молим, господине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћем |
ма се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да себе пр |
ма се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав професор; ја нисам тако строга...{S} |
акле, желите своју пропаст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је ви |
ашто?{S} Зар сте покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла ка |
>Павле се поново диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео |
приђе својој мајци:</p> <p>— Зашто тако говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волети искрено и |
ем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</p> <p>— То м |
де пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p> <pb n="300" /> <p>— Реших да овог младића |
еваше, затим рече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, мол |
она прва.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она климну главо |
пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити:</p> <p>— Јест, млади господине, према вама са |
акако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она |
вашу радозналост, а о практичнијем делу говорићу вам другом приликом.{S} Видите, ово нека је ва |
оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и ја да гладује |
знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од |
мећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то уд |
це Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> < |
љубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво заруче |
оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео дов |
сам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да |
се узбуни нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> |
досадило девојаштво.</p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, ево отв |
вле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сате поред његова одра, |
чна врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још проговорио <pb n="326" /> неколико речи са |
сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и окарактериса општи положај ка |
ем да сте учинили своју дужност.</p> <p>Говорник метну руку на хрпу хартија коју је донео и кој |
асање, затим све јаче врење, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио |
рно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здрави |
9" /> дакле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећим не |
т, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми |
је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и |
што би трајало неколико месеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, пост |
случај употребила за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледала је да замр |
head> <head>ЗАВЕТ</head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљ |
мам да живим још свега неколико, можда, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштани |
мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно |
, оне ће живети и после неколико хиљада година, као што су свет покретале и пре многих тисућа.. |
> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а с |
је да ће скоро у државну службу; једна година или неколико месеци овамо или онамо њему је било |
доласка овамо прође већ давно одређена година, па и друга се већ бејаше примицала крају, а уја |
се у породици чува више од пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p> <p>— То је ле |
довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој п |
трпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају |
о тамо; неки се враћају тек после много година, многи напојени туђим духом, што брижљиво <pb n= |
ница трајати, по свој прилици, неколико година, јер ће моја породица учинити све, да то спречи. |
и се налазио сваки, кога после неколико година једнолика живота снађе што необично.{S} Погледа |
.{S} Тима Јанковић умро је пре неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, ко |
ила мала, а задругу је већ пре неколико година престао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ и |
у овом малом граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући се пристајале.</ |
еру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док се не уведе грађански б |
потпомагала; но ја сам још пре неколико година престао да будем на терету задрузи и због тога с |
осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор |
видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може веровати, |
а ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао колик |
јати више од петнаес година.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога сељака, који просеч |
да ће школовање трајати више од петнаес година.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога |
јајан свадбени дар; она још нема четрес година, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар о |
аветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо ниј |
по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти |
о ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, |
е зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себ |
слати, али је мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, т |
ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не прест |
и, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја |
љда чули, доста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове каванице. |
ко овим животом живим већ више од десет година, то имам преко пет стотина форината уштеде у ште |
тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом могло додати |
испричам којим сам начином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреств |
гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет година! — узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно |
очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, задовољно је тапшао и глади |
ито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога пронеше глас да је сахран |
е много млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе посетниц |
споредне зараде месечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, |
а сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао богат човек са приходом од преко дваест х |
као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајт |
ове „математика“, али дође после хиљаду година један спекуланат и рече да је то математика, а о |
се, шта више, за оних више од десетину година, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, не |
</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачних година... да ли су мрачне?...</p> <pb n="345" /> <p>... |
зузетак.</p> <p>То је био човек средњих година још доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је о |
ни необични догађаји дуго претресају, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде |
ђане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре |
кад и више зарађујем, нарочито у млађим годинама имађах скоро за трећину више прихода, али тада |
нталном подлогом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости, |
ичке критике.{S} Ови су људи у најбољим годинама својим најсвежији део својега дара страћили у |
им делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговора коректор |
љивији, задобио би Агнешу... али у оним годинама младости он можда немађаше ни искуства, а није |
оје се код женских означава са „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удеше |
ћу, много, и сувише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се к |
куснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте |
ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— Ја за |
о, напротив, ја налазим да је разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а |
а крупна госпођа другој сувљој такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у поче |
али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим пред |
> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да о себи говорите |
ву неправде и друштвених злочинстава... године су пролазиле, пролазиле... он је старио, остарео |
— Ама зашто бисте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мисли |
оставити у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; невероватно је, д |
и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране, недозвољене љуб |
на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није д |
S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нек |
ен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, али је до амнестије одлежао само некол |
ита човека, као и несрећа.{S} После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, |
њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунила четрдесету, то би све изазва |
ну женску уздржљивост.</p> <p>После две године вратимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описат |
} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште |
њему би се пред светом могло додати две године, а теби слободно откинути бар четири, и онда би |
Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога |
годјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n="63" /> <p>— |
гнешина удадба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после |
се при позиву поступало.{S} Међутим ове године, како се чујаше, аристократија, која је обично у |
која је обично у групи посећивала сваке године једну од грађанских забава, спремаше се да дође |
ловање његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у домовину и онај при |
верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне г |
е, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом нов |
>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> <p>— Добро; свакако мислим да се вр |
рактер до ситница; није утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљиву, |
д отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима асур |
ближе је своје четрдесете но тридесете године, али богат, озбиљан и одличан човек, који ће нек |
и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше године... пролазише мучно...{S} И он је одиста радио ис |
огао задобити за своја начела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнаест |
е тако ретко долазио кући, у три четири године једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је |
тским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силазити као кнез.{ |
у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам пропао, али на овогоди |
е породице и оне што често мењају преко године своја места пребивања, за време зимских забава н |
а другој.{S} Ту је нарочито при почетку године „балек“ (дошљак, почетник), кога треба поучавати |
е листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза ш |
другом месецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, о |
, када се приредила игранка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клу |
ји нагодба, да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим ј |
х и поштених, жена покорних и родних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав |
но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb n="160" /> немате средстава, јер вам б |
га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поноси |
ити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошеница: то није рђаво, да за то в |
ељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која |
ртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину <pb n="286" /> изгубио сам једно за другим родит |
оји дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела д |
ао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{ |
жбу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим била мала |
дједном онолико колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико коли |
{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годину.{S} Само једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И |
а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели прилично света, |
ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p>И одиста, |
био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи пом |
.{S} Волео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Крагујев |
шобран; кат хаљина са једним ногавицама годишње; зимски капут, који се, поред мог начина живота |
риходом од преко дваест хиљада форината годишње, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.< |
тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: будите људи, господари п |
ави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скид |
{S} Испод забаченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде |
е право у лице старије госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи се и из |
у уображену врло нежну Емилију са белим голубовима, или побожну Геновеву са изврнутим очима и р |
т простора.{S} Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, г |
живом разговору стоје поред кола усред гомиле људи који једнако придолазе.{S} Било је ту, као |
квом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Служ |
се приближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb n="12 |
са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у дв |
прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика п |
на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну |
покретима.</p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појави се неко таласа |
е су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомо |
мер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} |
а привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш главни надзорник, и поче поду |
еријално и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњени проклетством родитељским ви ћете се, пргави и мл |
ји, правији.{S} Ви никад нећете пресећи Гордијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем ка |
већи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n |
оглади брк и поче ходати <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле |
лаћена харфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смелом барок |
е испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сестром |
вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> |
твори капију.{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена врата |
му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи све систе |
ас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин |
стима, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост мал |
е се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси покаже своју позивницу.</p> <p>Јед |
једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходник |
колико добро одевених лица, шетајући се горе доле или разговарајући се овде онде са старешинама |
p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред дворкињ |
едину с обе стране лађе високи углачани горе позлаћени ступови; по зидовима слике великих сразм |
рави, испустио своју књижицу и погледао горе, размишљајући о својој судбини и о своме незгодном |
сте у грозници.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај |
ак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинч |
а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да би се састали |
ених ступова и углачаних зидова.</p> <p>Горе га чекаше други послужитељ.{S} Дошљак скиде врскап |
први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{ |
дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са белог му чела и ру |
Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо. |
млитава тела, са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати некакав свет пун у |
бела, млитава тела, са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати некакав свет |
и ослабела, млитава тела, са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати некака |
огледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бл |
газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{ |
в.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са |
е.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви с |
е, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, једва |
је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере р |
на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу |
пски, имаћете прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} К |
p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београдски горњи град, у старински <foreign xml:lang="la">Singidun |
изговорене и разумеваху се споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „новине“.</p> <p>Реч „новине“ |
ближиваше, држао је очи подигнуте према горњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, по |
ј хаљини са симетрично развијеним нагим горњим деловима тела била је несравњена величанствена п |
за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ удешена з |
у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њезиној примети и прочита ове крупније на |
и више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио слова |
> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p> |
о чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљива |
те му није могуће свршити оправку а да господа продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у при |
</foreign> </quote> <p>Јесу ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар се пок |
да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство унапред проуча |
лим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n="63" /> <p>— Лепо.{S} Знај, и од ме |
изведе; али Павле није био више потпуно господар самога себе.{S} Његове ванредне прилике, сталн |
ловања; па како сам имао благодејања од Господара, то се од задруге тражило само да ми се по не |
осла.{S} Ја имам своју војску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у |
це, — био је увек приуготовљен за дочек господарев или његових синова, који су се ту родили.</p |
дељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио господарем ситуације, најпре откри младића и прегледа г |
, да буде куснији залогај: будите људи, господари природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мал |
показивала увек као сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењу.</p> <p> |
ељу или господару, како хоћете</p> <p>— Господару? — упита Нинчић.</p> <p>— Да, господине мој, |
чуђење и послушност према спаситељу или господару, како хоћете</p> <p>— Господару? — упита Нинч |
и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод оп |
оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} Стара госпођа разг |
них), јер су многе загубљене, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није има |
} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> |
дних земљорадника, а десеторо забринуте господе и занатлија — сразмера која би се и на остале н |
мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу уздрхт |
придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, још једне омање каруце и дв |
већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, остаде у механи дајући утпуства газди и одређу |
а свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна кола |
ога фанатичког занатлије, и обратно.{S} Господин Хајне се међу својим друговима од заната није |
p> <p>— Госпођо грофице, један гост.{S} Господин Ђурић.</p> <p>— Онај Србин?</p> <p>— Јест, јес |
уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p> <pb n="14" /> <p>— |
<p>Кнегињица седе и ослови је:</p> <p>— Господин није ништа добио.{S} Госпођица га погледа љубо |
оказа Павла придошлици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић не одустаје; накнаде не прима, али прети |
тренутку и коректор одговори:</p> <p>— Господин Ђурић је опасно болестан, тако уверава лекар: |
знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег пријатеља од мене.</p> <p |
је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{ |
Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах д |
Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{ |
ода није богзна каквог стања, јер му је господин тата за младости био доста лаке руке, док је ж |
импатије према вама.{S} Желите ли да се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као |
дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи све системе: алеопатија, омеопатија, идр |
умраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га |
/p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p> <p>— Случ |
је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинчић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.</p> <p>— Пов |
> <p>— Видите ли ове хартије, — настави господин Чилаг. — Ту су читава имања.{S} Стотинама хиља |
ва ризница за оперску музику и да млади господин има врло срећну спољашњост за таке ствари.</p> |
стазу, објашњавајући кнегињици да млади господин дивно пева, да су песме које предаје права риз |
али, госпођице Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и |
.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи.</p> <p |
му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} |
том се обелодани Павлу да је онај мали господин са политираном главом неки чувени музичар, кој |
ало негодовања.{S} Једном га онај стари господин позва да метне фес на главу, али он му се и не |
<p>Мало затим у собу уђе неки непознати господин у уличном оделу, без поздрава оштро посматрају |
дговори младић, кад је видео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и |
аве изгледао као политиран.</p> <p>Овај господин, са политираном главом, био је врло љубазан и |
итавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала бароном); са |
са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S} Обја |
у њима седе две врло фине женске; један господин и један малишан.{S} Госпође грицкају неко фран |
ста иза бедема приближује се неки отмен господин са двема госпођама; једну води под руку, а дру |
умњиво премери придошлицу.{S} То је био господин човек, мало просед, врло отмено одевен, витка |
исмо врло доброг путничког маршала, јер господин барон, како ми се чини, не радује се много ово |
"SRP18970_C13"> <head>XIII</head> <head>ГОСПОДИН ЧИЛАГ</head> <quote> <p>Има злих људи, који би |
уцкавим друмовима.</p> <pb n="15" /> <p>Господин барон одговори са киселим осмејком:</p> <p>— У |
:</p> <p>— Прекрасно, прекрасно!</p> <p>Господин из страног друштва упита младића:</p> <p>— Мол |
стоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још додаде:</p> <p>— Будите, дакле, паме |
.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Господин коректор сркну од своје каве, затим настави:</ |
ко да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа |
ба, до душе, није била много ласкава за господина барона, који је, како изгледаше, био мушки за |
<p>— Ја сам прилично познат с приликама господина Ђурића, — говорио је послужитељу. <pb n="239" |
на.{S} Могао си ту виђати добро одевена господина — чиновника или професора, — или људе не сасв |
једну дежмекасту госпођу и једног малог господина са сјајно улицканом црном пароком, од чега му |
ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног господина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки |
наложеној пећи угледа старо лукаво лице господина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчан |
о је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се |
повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми господина Нинчића.</p> <p>— Које му је адреса?</p> <p>П |
p>— Ја сам, госпођо.</p> <p>— Повереник господина Павла?</p> <p>— У свему, госпођо.</p> <p>— Да |
и господски послужитељ.</p> <p>— Тражим господина Павла Ђурића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео с |
е и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно |
е ли госпођа грофица примити још једном господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показала писмо и р |
изијономијом.{S} Волео бих да сам видео господина песника на месту онога фанатичког занатлије, |
, Агнешо?</p> <p>— Није лепо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} А |
негињицу са госпођицом и да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје ме |
reign xml:lang="fr">A propos</foreign>, господине Ђурићу, — рече гроф, — ако вас интересује да |
/p> <p>— Ово су одиста крајња средства, господине, то није џентлменски.</p> <p>— Али је разложн |
м главом, — примети Павле.</p> <p>— Да, господине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лак |
Господару? — упита Нинчић.</p> <p>— Да, господине мој, стекао сам једног приврженика више, и то |
још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо |
ан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, господине грофе?{S} Та <pb n="275" /> зар још не увиђат |
м да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, господине.{S} Извол’те само за мном.</p> <p>— Кнегињица |
већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, господине, — одврати Павле, — и ја сам заменик у послед |
ређивача узвикну:</p> <p>— Зар тек сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, |
е.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти |
ивате мене слушајући.</p> <p>— Тако је, господине Чилаже, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, ја |
вреда човечанских права?</p> <p>— Није, господине, опростите, — викала је грофица више но што ј |
а завести! — викну Чилаг и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чу |
ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али |
Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то време у |
вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p> <p>— |
а родитељским поносом:</p> <p>— Јел’те, господине, да није доброг стања, могла би зарађивати св |
ковим</p> <p>— Ви, дакле, сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и д |
се као пред испитом.</p> <p>— Извините, господине, — проговори најпре мања сестра, — нас јако и |
уверавам, госпођо.</p> <p>— Опростите, господине, што вам се не представљам; ја... ја то не см |
свему, госпођо.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у ова |
еискусним новајлијама.</p> <p>— Ви сте, господине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према вашим г |
се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни |
:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Говорио је српс |
редба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господине Чилаже?</p> <p>— Јест, господине, ја, Чилаг.{ |
доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у ваш |
од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је м |
авле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И |
пита:</p> <pb n="96" /> <p>— Реците ми, господине Чилаже, зашто дирате ви онога човека због мен |
а не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама заш |
</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили |
у треба разлагати, задобити, агитовати, господине мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човеча |
ашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господине, — одговори грофица у великом гневном узбуђењ |
реда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно споразумела, сад им |
као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ва |
аветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, господине, улазили у његове замисли и смерове, ви бисте |
ај је озбиљан и компликован, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не г |
е да вас уверим?</p> <p>-— Једва чекам, господине.</p> <pb n="81" /> <p>— Погледајте око себе.. |
, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека д |
ти око и занети душу.</p> <p>— Верујем, господине, верујем, — одговори стара госпођа са комично |
окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу, с поздравом од најплеменитије женске, |
још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, господине бароне, — одврати госпођица, — јер ће на даље |
ене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим, господине, за доказе; доказе молим.</p> <pb n="269" /> |
у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Гов |
очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, |
екова данас да препише...{S} Добар дан, господине докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је на |
тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће поновити пред вам |
радио приступа.{S} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао како о мени ми |
а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, господине, — одговори Павле мало оштро.</p> <p>— Доказа |
мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи ошт |
ласт?</p> <p>— То је питање још спорно, господине Ђурићу, — одврати гроф. — Полиција имађаше ск |
рам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господине Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори овај са шољ |
огу вам дати моју кћер.</p> <p>— Зашто, господине?</p> <p>— У таква разлагања не могу улазити.< |
али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар не |
домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S |
је ми потребно, надам се, замолити вас, господине, да ми се изволите обратити одмах, чим наш бо |
када прозбори:</p> <p>— Поздрављам вас, господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене |
астави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, господине, оставити без савета.{S} Верујте да немам ком |
ама, управо побегла од куће, молим вас, господине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова је молба изл |
, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и д |
рављаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пустите га мал |
>— Ви, господине Чилаже?</p> <p>— Јест, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и |
ми вашу кћер, грофе.</p> <p>— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћу је отети.</p> <p>— Спречићу.< |
а која?</p> <p>— Ваша кћи.</p> <p>— Ах, господине, имате ли доказе?</p> <p>— Изволите питати њу |
врата.</p> <pb n="156" /> <p>— Пст!{S} Господине Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам дошли!{ |
а кажете?</p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Господине грофе, ваше пређашње разлагање, које ви назва |
и, али га није добро запамтио.</p> <p>— Господине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> < |
„Исток“,... ха, ту да станемо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не разумем.</p> <p>— Видим, вид |
и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име он сада изговори нежно, што |
</p> <p>— И шта вам је казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо |
/p> <p>— Желите ли да то буде?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не |
о скандал усрећити своју децу?</p> <p>— Господине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и |
им настави:</p> <p>— Ви сте моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како |
</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Драги Господине Ђурићу,</p> <pb n="240" /> <p>Дознала сам да |
само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли |
но.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади господине, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје бла |
на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</p> <p>Старац наново поче ходати, али |
сту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади господине, својим умним способностима створио би једну |
поче му говорити:</p> <p>— Јест, млади господине, према вама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете |
, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не тражите хране од мене?</p> <p>— Не зн |
да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, оцем удавачиним.</p> <pb n="271" /> |
p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви долаз |
>— Добро.{S} Јулијо, остави нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти д |
ање.{S} Стара госпођа разговарала се са господином бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио да |
<p>Сасвим је друкчије стајала ствар са господином Чилагом.{S} Он је својим оштрим погледом про |
вала бароном); са неким високим мршавим господином, кога називаху професором и који је некада у |
p>Вратар се поклони пред отменим младим господином, који се, поред њега пролазећи, упутио у ста |
нске у страном оделу са једним старијим господином, што сад у живом разговору стоје поред кола |
</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофиц |
foreign> (Ах, шта да дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крстић.</p> <p>Девојка устаде, ски |
пих везова и тканина, па, ако би младом господину било могуће, могао би им набавити које; оне, |
просто рекла како мислим о овом младом господину.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: а |
ова и соба намештених за издаваше махом господичићима, што се спремају за своје позиве или по ш |
— рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио: |
нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цр |
кантном измењивању мисли са оном младом господом, што се око ње искупи и на које је она потроши |
а кола; ту су понекад пројурила и тешка господска каруца са лепом опремом; туда је касао усамље |
— кад одједном пројурише нека затворена господска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи |
и.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} |
одском крају?</p> <p>— Нисам знао да је господски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно ш |
т воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња мес |
леда ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ако |
мо у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји господски рођаци нека буду задовољни с оним делом што ј |
у, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски послужитељ.</p> <p>— Тражим господина Павла Ђ |
ваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом |
нарочито она крупна, држале су се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, отмени и ф |
уметница!{S} Мало подаље почињао је ред господских кућа и државних надлештва.</p> <p>У том, так |
е ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у свечану трпезарију, на доње |
тена из Чачка; даље болница, и неколико господских кућа крај пута што вођаше у пивару, једином |
ца била је по обичном распореду турских господских кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по |
замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском крају?</p> <p>— Нисам знао да је господски к |
и сте чедо практичних родитеља; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим и |
роз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је на |
удешавамо своје предавање према степену господства оних којих слушају.</p> <p>Грофица се не осв |
Тиме Јанковића седели су обоје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред пис |
авле устукну један корак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље но што је било п |
; била је домаћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу |
, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба занатлија |
Рекох ти, — окрете се најстарија крупна госпођа другој сувљој такође у годинама. — да не идемо |
ијатна неуглађеност!) — промрмља крупна госпођа.</p> <p>Младић, који досад изгледаше јако збуње |
поде, где је наставила цртање.{S} Стара госпођа разговарала се са господином бароном.{S} Младић |
једном својој изабраници, — рече стара госпођа са врло отменим осмејком пуним поноситог благов |
де да иде.</p> <p>— Молим. — рече стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни.</p> <pb n= |
вде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало |
м, господине, верујем, — одговори стара госпођа са комичном забринутости, — ако нам до Солуна н |
е мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га видели, да се п |
а је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у пита |
е до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три недељ |
сит тон младићева одговора учини, те се госпођа предаде судбини.{S} Госпођица међутим непрестан |
су разговарали о накитима, стара им се госпођа такође придружи и примети, да и оне имају код к |
сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показавши на крстић.</p> <p>— Учинићу, — одгово |
ком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофица примити још једном господина Ђурића?</p |
дна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Јанковићевих.{S} Извади једну књигу, Агнешо.</p |
швапски“ министри.{S} Отмена спољашност госпођа, којих беше четири на броју, дивне путничке хаљ |
а, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на питања |
сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хо |
ближује се неки отмен господин са двема госпођама; једну води под руку, а друга иде сама поред |
ада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забави, то би најпре могло да буде |
ким полијелејом са неким другим отменим госпођама са којима се праштаху, јер су биле при поласк |
су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, држале су се тако господс |
ске; један господин и један малишан.{S} Госпође грицкају неко француско шећерлеме, малишан љушт |
<p>— Видите овај свежањ, то је „Уредба госпође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „Прибежиште јев |
, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, испаде лепо повезана књижица из руку.{S} Наста |
некојих непријатности по вас, милостиве госпође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а м |
изгледу, уметнички занос присутне су је госпође слушале, затим посматрале са све већим чуђењем, |
сврте, већ гледаше право у лице старије госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим овај дар!</p> < |
а, а на сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита |
ко желите, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуковићке.{S} Тамо <pb n="103" /> има пуно мл |
да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда назвала бил |
очак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и француски.{ |
>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> <p>— Моје сестре?{S} Моје сестре?{ |
ржаве, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А где сте научили немачк |
е надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и своје жеље његовој и изјавише д |
а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево мишљење и додаде, да сажалева што ће з |
ости.{S} Гости су викали, момци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често |
Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, а |
број послузи, — приметила је сестра.{S} Госпођица је међутим набрајала све поједине ситне учтив |
чини, те се госпођа предаде судбини.{S} Госпођица међутим непрестано узвикиваше:</p> <p>— Прекр |
зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођица није била потпуно задовољна са одговором Павл |
</p> <p>— Господин није ништа добио.{S} Госпођица га погледа љубопитљиво:</p> <p>— Није добио, |
ца нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и |
ве док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничав |
а сам изневерена.{S} Али није могуће да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— Сл |
те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у већим гр |
а привлачним и симпатичним лицем; једна госпођица, жива, лепа, окретна.</p> <p>— А, а!</p> <pb |
(ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље |
ему топлији осећај према кнегињици, кад госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испричал |
ом читам у неким страним новинама да се госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де През, удала за |
да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, је |
.</p> <p>— Прекрасно! — придружи јој се госпођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену ве |
тако.</p> <p>— Ах, јест, —- потврђиваше госпођица, — врло живописно и прекрасно (<foreign xml:l |
Благодаримо, благодаримо! — узвикиваше госпођица неколико пута и већ се наместила на доксату, |
</p> <p>— Јесте ди видели, — настављаше госпођица, — како му фрак стоји као наливен, и како му |
оби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприлике овакав разговор:</ |
су приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне одаје.</p> <p>— Како? |
вле гласно.</p> <p>— Да, да, — одговори госпођица мало нестрпељиво. — Њена Светлост Кнегињица Е |
и остатак душе.</p> <p>— Не, — одговори госпођица смејући се, — оставићу вам толико, колико да |
и даље, молим.{S} Зашто не? — одговори госпођица. — Свакако имали бисмо врло доброг путничког |
вас жалим, господине бароне, — одврати госпођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусур |
да долазе на марвену пијацу, — примети госпођица Фернек.</p> <p>Све се насмејаше.</p> <p>Грофи |
p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била |
uritch!</foreign> (Г. Журич!) — узвикну госпођица. — Прекрасно, прекрасно.</p> <p>— Ученик Пари |
Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпођица поплашено. — Ти си му, дакле, признала.</p> < |
е ништа необично.</p> <pb n="183" /> <p>Госпођица ућута.</p> <p>— Ти ми ласкаш, Јулијо.</p> <p> |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Госпођица Јулија оде напред.</p> <p>— Госпођо грофице, |
, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпођица климну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја ње |
љајући своја неразумљива измена.</p> <p>Госпођица, која је била међу свима најокретнија, одмах |
пут пријављују? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођица се наново појави:</p> <p>— Уђите.</p> <pb n=" |
>— Причекајте, док вас пријавим.</p> <p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто да ме двапут пријављују? |
</p> <p>— Ништа, ништа, госпођо.</p> <p>Госпођица Фернек уђе.</p> <p>Кнегињица седе и ослови је |
> <p>— То сам већ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и ш |
Имаће за сваког. — учини младић.</p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој да неколико упустава |
изу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођица није отпочела одмах разговор, већ је кроз мал |
p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, затим рече:</p> <p>— Свакако би с |
е. — Да ме не примете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица такође збуњено одговори:</p> <p>— Она хоће на |
ебало прекинути.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Госпођица оклеваше са одговором.</p> <p>— Једанпут мора |
159" /> <p>Павле порумене.</p> <p>— Да, госпођице, морам признати, јесам.</p> <p>— Добро.{S} Ју |
издати.</p> <p>— Ова је молба излишна, госпођице, овај је младић близу моме срцу... као и ваше |
племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе садашње младе пле |
е га кратко писмо дворкиње кнегињичине, госпођице Фернек, којим га је молила да се са њом саста |
а.</p> <pb n="174" /> <p>— Чини вам се, госпођице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели, — настављаш |
, вели?</p> <p>— Нисам, као што кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили писмо?</p> |
ло порумене.</p> <p>— Како то разумете, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети која иде мож |
говор:</p> <p>— То сте ви, који желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи гледати кроз |
а пак рече:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутн |
жим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, |
о? — упита сестра.</p> <p>— Мислио сам, госпођице, али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће испу |
мејком:</p> <p>— У главноме јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солу |
о пријатна појава.</p> <p>— Немојте то, госпођице, пред мајком споменути, она то нерадо слуша.< |
јој, — одсвирали нешто, <pb n="169" /> госпођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, |
лађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви долазите од кнегињице де Пре |
е нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, драга госпођице, — одобраваше живо она сува, — ви сте тек уве |
великој плавој кутији.</p> <p>— Светла госпођице, — прозбори јој учтиво и званично, — дошао са |
и Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпођице кћери до моје посете; иначе сам решен да то д |
орао одговарати на питања мале женске и госпођице.{S} Када су разговарали о накитима, стара им |
о сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицом.{S |
и; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у рукам |
у је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да својим речима ни издалека не вређа племе |
јаше:</p> <p>„Милостивој и високородној госпођици Грофици Агнеши Јанковићевој у Пешти“.</p> </d |
е Баркари својој пријатељици Племенитој госпођици Јелени Грујићевој</head> <quote> <p>Ја Вам пи |
> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, милостива госпођо, јер ћете имати врл |
През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико ходника и врат |
аповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господина који је дошао у п |
зненади странце.{S} Она што је називаху госпођицом стаде климатати главом према младићу, као да |
се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен |
им „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој сестра.</p> <p |
о згодно местанце за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубаз |
нају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако б |
бе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину с |
итељ уђе.</p> <p>— Замолите Њену Милост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми см |
код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу, чија је нар |
и.</p> <pb n="164" /> <p>Зазвони, зовну госпођицу, и заједно одоше одајама грофичиним, све трој |
азио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођичиним смејао и он више по дужности, кад виде да |
рати она узнемирено.</p> <p>— По речима госпођичиним, која ми као пребациваше што се девет месе |
месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујев |
S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита кнеги |
оћ за даље странствовање —</p> <p>— Да, госпођо сестро, нарочито кад би то странствовање било о |
нисте увређени?</p> <p>— Немам узрока, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извеш |
ас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, госпођо.</p> <p>Госпођица Фернек уђе.</p> <p>Кнегињица |
а:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо да посетимо м |
вела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгле |
иле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета које почиње да гово |
мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да пробуди <pb n="247" /> болесника |
ми да се умирим!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће |
абораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> |
Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому |
овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит т |
ећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у |
велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, госпођо.</p> <p>— Опростите, господине, што вам се не п |
ли ви господин Нинчић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.</p> <p>— Повереник господина Павла?</p> <p>— У |
ори:</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> |
поклони и запита:</p> <p>— Којим путем, госпођо?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и |
умили?</p> <p>— Наш је разговор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој правозаступник.</p> |
, а глас јој задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођо, — оговори озбиљно Нинчић.</p> <p>— Има ли добр |
м и правима човечанским!</p> <p>— Лепо, госпођо, онда ћемо чекати, док <pb n="270" /> грофица А |
ј хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам по |
еник господина Павла?</p> <p>— У свему, госпођо.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко сам?</p> |
е моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, — одговори Павле достојанствено, — ви сте прек |
p>Госпођица Јулија оде напред.</p> <p>— Госпођо грофице, један гост.{S} Господин Ђурић.</p> <p> |
сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо, — одговори после кратког размишљања, — |
<p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, милостива госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок мога дола |
мачки:</p> <p>— Допустите ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим. |
е придружим госпођици сестри, милостива госпођо, јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам |
/p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госпођо.</p> <p>— Одавде?{S} Одакле?</p> <p>— У оближње |
уће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Д |
рибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива госпођо грофице, дошао сам по вашем налогу...</p> <p>Гр |
писмо:</p> <pb n="233" /> <p>„Милостива Госпођо Грофице,</p> <p>Са болесничке постеље част ми ј |
ле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а |
ог предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу Пијуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако се зове. |
о учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и запита, да |
је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођу и једног малог господина са сјајно улицканом цр |
успутних механа, где их је, по степену госпоства, пред вратима а под ступовима надстрешнице, д |
јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је већином са села; друштвених разлика нема. |
ичица, где обично осредња или осиротела госпоштина седи, какве има у свакој већој престоници, и |
била је велика кавана где је беспослена госпоштина трошила паре на страну свирку и на виле у кр |
> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, ко |
>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и и |
творена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобљ |
напред.</p> <p>— Госпођо грофице, један гост.{S} Господин Ђурић.</p> <p>— Онај Србин?</p> <p>— |
лавним домовима беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но |
је неповољно утицао долазак овог новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у о |
киде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господине Чилаже?</p> <p>— Е |
ло разговоран бацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејкујући се на ђ |
фица је ипак одликовала Павла нешто као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића кој |
ла каваница, удешена по свој прилици за госте средњега реда или средњих новчаних срестава.{S} У |
} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Гости су викали, момци трчали, госпођица врискала, а та |
негодовању, немађаху намеру да му буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Каруца су |
рисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зн |
ика дела и на оделитијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код Занатлије“ били су нешто сасвим дру |
час наступио „велики одмор“.{S} Већина гостију повукла се у друга одељења, али сала се још ниј |
авеџија је ипак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога ла |
а уредност осигурало поштовање редовних гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису |
редовно на железничке станице и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу странаца; |
нчић.</p> <p>Павле отпрати пријатеља до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се |
ектор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, — одговори Павле.</p> <p> |
име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци прен |
ко желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати ц |
> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коре |
одужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особиту одајицу, чи |
роф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима |
фово, који је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из гос |
то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Ст |
е досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај |
сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилост без обзира |
ела својега великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једн |
едаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми |
м пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.</p> |
али да чинимо са сваким појединцем, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер; — |
страховање и јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе учтив |
ко се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да |
ће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину з |
више интересовати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар |
<p>И тако овој двојици пријатеља прође готово цело после подне у занимљивом међусобном споразу |
дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је готово цео дан остављао отворен; после неколико дана на |
Нинчићем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p |
ено дубоко пријатељство без усиљавања и готово само собом неким пријатним природним начином, ко |
акојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, да често немађаху ме |
озну младеж“,... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срества за Хидро |
и средио приличан број песама, и превео готово све на француски у стиховима, реши се да оде гро |
еправилна развитка. <pb n="84" /> То је грабеж за иностранством без обзира на душевна расположе |
ни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град полагано почео губити вид политичког средишта, ипа |
већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи умор |
но преместила у овај старински Дунавски град, те је та промена донела собом много новина што су |
тамо и цивилизоване елементе и украсили град с извесним тековинама културе.</p> <p>У тим образо |
ину Карпатских земаља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима |
Ђура</p> </quote> <p>У београдски горњи град, у старински <foreign xml:lang="la">Singidunum</fo |
Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велика варош, |
вом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је око |
ад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> <p>Први дани прођоше у обичним незгодама нас |
ету, или управо по јавним местима овога града...{S} У друштву је било четири женских: мајка, кр |
ед на дивовске сразмере овога светскога града, већ и помисао на малене почетничке несређене при |
нута раван, до Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Божје природе и |
тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке. |
Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству би |
гентније кривце налазе на другој страни града у нездравим, влажним, полумрачним подземним одаја |
вништва као и са досадашњом спољашности града, створиле неку нарочиту мешавину својствену овоме |
исели из свог ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат |
ибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћер |
еравам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас п |
лаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— Лакше, младићу, лакше.{S} Почињете |
ма свакојаке врсте.{S} У некима од ових градова они често живе својим одређеним животом, често |
алени град скоро у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима се назива још читаво једно предгр |
агреба па до Лондона по свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} |
прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градовима није тешко младим људима, ако су при новцу.{S |
и је добро познат ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још в |
та, само мало проређеније, и по осталим градовима и великим заводима свакојаке врсте.{S} У неки |
ад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где има иоле мало заједнице међу омладином п |
и касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспослена вирећи кроз по |
отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести своје централно гнездо; он ра |
ко је проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на университету, час у с |
тска заступства још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се пр |
S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од |
<p>— Ви, дакле, знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег пријатеља |
појединих народности, тако су и у овом граду одраслији ученици по разним групама имали свој од |
"> <head>XVI</head> <head>У БЕОГРАДСКОМ ГРАДУ</head> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце |
ћиш човечанство, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе сн |
занатом, а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишт |
у народности са својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предгра |
ише није задовољило сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> < |
намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа сп |
S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, к |
е је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с у |
.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер је већ |
му.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчања одос |
ар, што је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најсја |
врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му |
у, једином недељном забавишту отменијих грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево |
приликом питао за његов стан једног од „грађана“ (званичан назив ових ученика јесте „университе |
азив ових ученика јесте „университетски грађанин“), па затим забележио.{S} По свој прилици чека |
еким старим човеком, пола војником пола грађанином, који је ту вршио неку надзорничку службу.{S |
јем скупље, које ће му полагано помоћи; грађанину, који само на посао гледа, такве да га што пр |
да пред собом има чланове какве богате грађанске породице или нижега племства, која га је, њег |
на, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време живо радио |
групи посећивала сваке године једну од грађанских забава, спремаше се да дође на ову игранку у |
штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разн |
у направљена нарочита ограђена места за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Б |
браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који |
дим за твојим гласом, за твојим слатким граматичким погрешкама, за твојим југословенским акцент |
олте; на врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжованом <pb n="265" /> нојевом перади |
погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној плочи стоји диван гвоздени ступ са неколико к |
алом, прича је — прича, која има својих граница, смерова и својега тока; она не треба да буде н |
нежевина де През била у Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте даровит, млад, говорите срп |
влу.</p> <p>Разговор је текао у обичним границама, како при овакој прилици може.{S} После весел |
рилично раскошно.{S} Али то бива само у границама нашега домаћега живота; ван њега ми се само п |
тово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећај |
м младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Ц |
мом, кроз питому Моравску Долину, преко Грделичког Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вард |
трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви |
, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, живо |
сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелода |
ј Русији женска је јака као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже п |
} Заљубљеност?{S} Какве будалаштине!{S} Грдни зидови који раздељују срца, па изађу несреће!{S} |
едине таванице била је повучена дугачка греда положена на два дрвена једва отесана ступа, што с |
а црква са високом засебном звонаром од греда, а наоколо пространо гробље заграђено филаретама; |
то су стајала усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе била так |
љавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању бр |
евима, саграђених од две дебље попречне греде са четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мос |
, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само је |
добром челикорезу, или „<title>Фауста и Грете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „Кар |
тако говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисл |
и <pb n="135" /> би била велика штета и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде по |
дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао |
но погледала, као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да |
имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} |
онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини |
весно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је ув |
ст, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје |
озбиљно запита:</p> <p>— Јесте ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад ст |
ан господин и један малишан.{S} Госпође грицкају неко француско шећерлеме, малишан љушти помора |
ве.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљн |
трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим бла |
т чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред своје |
се тапшање при сејању брашна и женскога грла једнолика песма.</p> <p>Павле стаде пред вратима, |
м моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој сл |
ајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја! |
м. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанства које се уништава.{S} |
ај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближавао, знао је и за по |
ећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша при |
вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке по |
стину: да материнска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p |
</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу јед |
> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p |
отворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити о |
г дана о Задушницама, када је отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са |
звонаром од греда, а наоколо пространо гробље заграђено филаретама; овамо напред била је реалк |
кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка противног своме здравом разуму, |
ем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То исто бива и са дневним пит |
преке: љубави материне.{S} Само је овим грозним и највећим губитком могао постићи слободу одлуч |
ебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мало.< |
ло?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и |
у, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта |
иљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</p> <p>Болест је није дуго мучила; као што ј |
наново наста кињење самога себе; наста грозничава јурија, неразборита, крајње напрегнута, сати |
> <p>Напослетку уђе у собицу.</p> <p>Са грозничавом брзином запали лампу, погледа и узвикну:</p |
више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватруштином не могаше водити рачуна о прили |
се извесним полетом проузрокованим оном грозничавошћу, којом су се политичке прилике у земљи по |
мо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, одонуд пак псо |
Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је |
з мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и |
Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стањ |
д гласовира; па она велика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p> |
ило <pb n="197" /> је два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише признање, а мла |
орманима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је са |
последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је издејствовао да га приморају да иде из земље, к |
пити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гле |
му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио |
и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p> <p>— То |
му.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и срдачн |
{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;... |
> <p>— Одите ближе, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; |
подом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф пок |
вам објаснити, млади господине, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребља |
тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са |
pos</foreign>, господине Ђурићу, — рече гроф, — ако вас интересује да разгледате нашу кућу, ја |
младићу, и то сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпељиво.</p> <pb n="280" /> <p>Па |
— Како би било запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на |
шине на жену првенчетову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше гр |
е.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу |
на слабост.{S} Хајдемо даље, — говораше гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, овде у п |
ипак тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше гроф даље, — <pb n="277" /> ви ћете нас приморати насиљ |
па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да |
ружници живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мислило |
ели су обоје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p> <p |
у тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда |
су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p |
> <p>— Ми смо учинили своје, — одговори гроф гласно; — заручили смо девојку.</p> <p>— За оног к |
Зато што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је ли скандал усрећити људе?</p |
/p> <p>— На жалост, тако је. — одговори гроф; — са оваким се симптомима појављује само <pb n="2 |
још спорно, господине Ђурићу, — одврати гроф. — Полиција имађаше скрупула, али сам их ја растер |
дио: најпре у одаје чији диван намештај гроф показиваше, свуда сам објашњавајући код понеких ле |
са; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су адиђар |
/p> <p>— Забадава, — објашњаваше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} К |
лике, прихватите је, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} |
нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми јед |
="SRP18970_C12"> <head>XII</head> <head>ГРОФ ТИМА ЈАНКОВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су |
еће пуне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се |
сти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазвони и ћутећки сачека послужитеља ходајући по с |
отоману, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка стаса; слабачка састава, мало |
рава оштро посматрајући младића.</p> <p>Гроф руком показа Павла придошлици и рече:</p> <p>— Гос |
?</p> <p>— Не може бити јасније.</p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>— Верујем вашим речима, јер зна |
вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно сп |
амо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то |
, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио све у већу ват |
ите, грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, кој |
/p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам дати моју кћер.</p> |
лавом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнеги |
акле, — довикну му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашњег разлагања неколико пут |
увши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак објаснио не само лепотом П |
сприча кратко признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било? |
у добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом рече:</p> <p>— Лепо, младић |
ном чинити одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се олако поклони:</p> <p>— Молим, говорите.</p> <p |
да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред св |
но немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<t |
Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p> <p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви |
p>— Је ли скандал усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим г |
ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p> |
честиту Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф се неприметно осмехну али, погледав у озбиљан и ус |
на...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена кнегиња Александра де През |
своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је личност младићева утицала повољно, он је морао |
<p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим великим столом за |
p> <p>— Одведите Његово Благородије код грофа.</p> </div> <pb n="272" /> <div type="chapter" xm |
tone unit="subSection" /> <p>У кабинету грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга, госпођа г |
те своју пропаст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Пав |
поново диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео док сам д |
ћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас...</p> <p> |
кну један корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, али ја |
оговори:</p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој таштини; три живот |
p>Затим узвикну:</p> <p>— Не пристајем, гроФе!</p> <p>Овај га премери озбиљним погледом:</p> <p |
он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју пропаст?</p> <p |
хоћете силом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом просидбом.{S} М |
говорите.</p> <p>— Дајте ми вашу кћер, грофе.</p> <p>— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћу је о |
— Ја не могу разумети оволику упорност, грофе, а противну блаженству своје једине кћери.{S} Гро |
есреће?</p> <p>— Онда најмање!</p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја |
тели одустати од своје намере?</p> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам з |
нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То ст |
тељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, господине грофе?{S} Та <pb n="275" /> зар још не увиђате да сам в |
е:</p> <p>— Ви сте ме чекали, господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ зна |
тупа.{S} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофиц |
/p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Господине грофе, ваше пређашње разлагање, које ви назвасте савети |
е душе и изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше постала војвоткињ |
им осећајима.</p> <p>Кад је био изишао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толико да се |
p> <pb n="165" /> <p>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине са сликама, које |
; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито девојаштво своје сестре. |
о, онда ћемо чекати, док <pb n="270" /> грофица Агнеша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од |
и стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде д |
тивну блаженству своје једине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакак |
ара грофица учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада вра |
гињица се, у место одговора, заплака, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p>— |
ко задовољство.{S} Овако пак, кад млада грофица заврши свирање, он дуго није могао од усхићења |
требао да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на |
ба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица напослетку остави своју матер и седе на столицу |
ковића седели су обоје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег сто |
пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја |
но.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофица примити још једном господина Ђурића?</p> <p>— О |
ата.</p> <p>После неколико брзих корака грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шт |
душевне немоћи.</p> <p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погле |
једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је |
enan</foreign> </quote> <p>Једнога дана грофица Јанковићева изненада оде у одаје своје сестре и |
Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша т |
ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре неколик |
пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша почела песмиц |
ако сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи, |
Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“, |
ти <pb n="206" /> да тугујеш? — запита грофица прекорно. — Ти би требала сад, напротив, са нам |
образива.</p> <p>— Зашто, како? — упита грофица са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о ј |
руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p> <pb n="172" /> <p>— Ах! — узвикну кнегињиц |
маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала бароном); са неким високим мрш |
> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена противу своје воље.</p> <p>— О |
Није, господине, опростите, — викала је грофица више но што је говорила; — моја је кћи малолетн |
у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> < |
аљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се |
е две недеље, које <pb n="119" /> му је грофица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, очеку |
ћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја се грофица полугласно. — И теткица ће скоро под шамију.</p |
нца.</p> <p>Прође неколико дана, док се грофица <pb n="210" /> предомишљала и, кад смисли згода |
е, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, дакле, знате!< |
цом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не помаже пренемагање, |
дар; она још нема четрес година, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p> <p> |
светите у ове неразумљиве тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле је сачувао своју хладнокрвност и |
<p>— Могуће, да се мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону стр |
е узнемирити, драга моја Страто, — рече грофица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, бић |
волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем |
мате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам т |
на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песници немају обичај |
је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким да |
а.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, господине Ђурићу, в |
ети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>— |
и само две женске, кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она пр |
да кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете |
су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одм |
могу вам је дати, господине, — одговори грофица у великом гневном узбуђењу; — она је већ испрош |
или бар неопходном потребом, — одговори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ |
нам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи ов |
управо у вашу почаст научила. — примети грофица Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши устаде и поклонивш |
урођене или само прирођене поноситости грофица је ипак одликовала Павла нешто као госта са дал |
> <p>— Немој се трудити, — одговори јој грофица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање. |
ту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички |
бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред једним наслоном, на чијој предњој |
ише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и великих жрта |
посетиле најпре кнегињица Страта, затим грофица Агнеша.</p> <p>Ово саопштење није учинило онај |
гнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба видети.</p> <p>— Па да видим |
су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Пр |
је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, |
ају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, пре |
оше пред палатом.</p> <pb n="222" /> <p>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одеље |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Грофица Александра Јанковићка чекала је Павла у сјајном |
се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, опет скиде наочаре, |
це, дошао сам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је приметила утисак, који је произвела код овог |
он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p> |
ла укрућена чиста сјајна кошуља.</p> <p>Грофица га сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеш |
окрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на |
о, и ја очекујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није понудила да седне, нити је она сама сел |
ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова неће да овај више дол |
је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очевидно љутита.{S} Зати |
да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно |
оворио је течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз к |
спођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> о |
гињица суморно погледа преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за раме:</p> <p>— Страто, немој од ме |
на и мољаше: — Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдн |
Фернек.</p> <p>Све се насмејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са |
већена у осећаје грофице Агнеше.</p> <p>Грофица одговори достојанствено:</p> <p>— И ја сам мисл |
а тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размишљаше.</p> <p>— Како би било запита |
на, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, |
о јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала као укопана; после неколико |
ће га с вами мој правозаступник.</p> <p>Грофица пребледе, приближи се Павлу са стиснутим песниц |
тела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе, |
задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Грофица одговори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти зб |
шена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофица се нервозно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с |
и седе на своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погледа са родитељским поносом:</p> <p>— Јел |
Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врло непријатан призор, ипак |
кле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико к |
у господства оних којих слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- |
вите га на једну почасну визиту.</p> <p>Грофица неприметно мрдну главом:</p> <p>— Не иде.</p> < |
p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући у сестру, која је ћутала.</p |
>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наглашујући сваку реч:</p> <p>— Код ме |
дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и о |
tlepage"> <p>СТЕВАН М. МАТИЈАШИЋ</p> <p>ГРОФИЦА АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>У СР.{S} КА |
тио трагање, да се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плано |
ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мој дол |
ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати. |
свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми иск |
то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам дугујем поштовања.{S |
/p> <p>— Кроз две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако до |
баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате, грофице, набавићу вам коју.</p> <p>Агнеша радосно одгов |
ита грофицу:</p> <p>— Како сте сазнали, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више |
м још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за одговор: |
ега овога?</p> <p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, н |
<p>Кнегињица је не могаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отворена и затворена врата.</ |
Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше.</p> <pb n="268" /> <p>— А откуд знате д |
S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио карту, којом га моли да је пос |
доста опрезно.</p> <p>— Ви долазите од грофице Агнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте је |
век, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човека а |
Павле се врло церемонијално захвали код грофице на милости и уживању што му је пружила позвав г |
на одређено време.{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе корист |
иња би приметила усплахирено лице младе грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме |
а сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> <p>— Моје сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад в |
да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p> <p>Грофица одговори достојанствено: |
у извештајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли стоји о |
ом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим прил |
-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена кнегиња |
ешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица |
<p>— Да ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништа извесно н |
ст, што вас ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n=" |
ица Јулија оде напред.</p> <p>— Госпођо грофице, један гост.{S} Господин Ђурић.</p> <p>— Онај С |
е је ослови:</p> <p>— Милостива госпођо грофице, дошао сам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је |
p> <pb n="233" /> <p>„Милостива Госпођо Грофице,</p> <p>Са болесничке постеље част ми је замоли |
лим те... напиши... једно... писамце... грофици да... одложи... заручење,... док ја тамо одем.. |
ши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао |
нешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p |
, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила да видим |
<p>„Милостивој и високородној госпођици Грофици Агнеши Јанковићевој у Пешти“.</p> </div> <pb n= |
<p>Он извади писмо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, т |
.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнуте наоча |
p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади хартију и |
ој кући: написа једно врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одг |
њу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говориш |
и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како му с |
аку појединост својега романа са младом грофицом саопштава <pb n="185" /> Нинчићу, очекујући ув |
ку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред све своје ур |
ћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запита грофицу:</p> <p>— Како сте сазнали, грофице, да Павле л |
о најпоузданији...</p> <p>Павле пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вр |
већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу две, али |
сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на двор |
м не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они |
онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили нарочити коњаници), он |
То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p |
се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза широке дебелим ћ |
овну госпођицу, и заједно одоше одајама грофичиним, све троје узбуђени.</p> <milestone unit="su |
ти, пошто сам и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, разумљиво, и ако није пот |
ипак изгледа неразумљиво љубазно држање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате ст |
ођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнегињица запита своју сестру:</p> <p>— |
о своју хладнокрвност и на ову примедбу грофичину, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, |
тио!{S} Молим, познајете ли породицу... грофова...{S} Јанковићевих? — рече опрезно Павле.</p> < |
стрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, |
во и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да |
едао Павле уз предусретљиво објашњавање грофово, који је уживао у своме егзотичном госту, о ком |
гледао у <pb n="288" /> непомично лице грофово, који је своје укокочене очи управио на њега, з |
</p> <p>Павле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p |
ава.{S} У повратку морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом стању, |
је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске породице, он се мало мирније држао, у чему су |
има их отприлике двадесет и шест, које грофовских, које баронских.</p> <p>— Јесу ли Срби?</p> |
а француски у стиховима, реши се да оде грофовској кући: написа једно врло учтиво писмо грофици |
гове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућу посети, уместо после две недеље, тек пос |
спитач, али и доцније остао, да уређује грофовску архиву и остале збирке, и да напише историју |
у наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} Било <pb n="197" /> је два три писма. |
ле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанковићем дошао болан кући, није му падало на у |
и.{S} На дан венчања постаћете угарским грофом, и маркизом немачкога царства, као што сам и ја; |
ам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, оцем удавачиним.</p> <pb n="271" /> <p>— Ах, да |
егов очајни положај свако признање; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватр |
доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</p> <p> |
о је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се заузима противу |
могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно ш |
мо понегде нагло одсечени брегови поред Гроцке и Београда, представљали му се као страни који г |
шевима својих другова (од сваког добија грош, сексер, дневно), али кога напослетку нестаје, где |
љан дечко, који се решио да сврши науке грошевима својих другова (од сваког добија грош, сексер |
} Била је православна са иконостасом од грубо резане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај иконос |
али непосредних до простоте, до сељачке грубости.</p> <p>— Мени се, напротив, чини, мамице, да |
песнице и погледао претећи у пријатеља, груди му се силно надимаху, али одмах затим удари у сип |
.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е ни |
поменом мушку младост и каваљерство.{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му поглед прелете прек |
зумети, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измен |
се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужа |
S} Некакав сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, на |
адиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у о |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом к |
да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде н |
пријатељици Племенитој госпођици Јелени Грујићевој</head> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме рекох с |
ет.{S} Свака заједница, свака друштвена група — војници, официри, чиновници, ђаци, странци и чл |
овом граду одраслији ученици по разним групама имали свој оделити живот, у који се, онда као и |
Разговор се водио обично живо; у омањим групама често су сви говорили у исто време; видело се д |
чујаше, аристократија, која је обично у групи посећивала сваке године једну од грађанских забав |
ама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Немачка, Српска и Јев |
ајпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и Јермени.{S} Православна вер |
су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Франц |
овлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим кућа |
S} Њихова јужњачка окретност заједно са Грцима и Јерменским трговцима давала је Будимском прист |
сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> д |
а и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, ако је ос |
х, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде |
нико не би смео претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, њене очајне узвике, њено страшно лице |
сам од твојих даскала (старинско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си |
рбији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Грчкој, Мисиру —</p> <p>— И у Калифорнији, — упаде весе |
{S} Због свадљивости његове почео је да губи популарност.{S} На скуповима се често завађао са с |
>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остварењу |
а се у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прили |
наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је било |
и су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, неизвесност будућности и онај неодољи |
ећ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{S} Оди |
S} И ако је, дакле, град полагано почео губити вид политичког средишта, ипак је у ствари још би |
ине.{S} Само је овим грозним и највећим губитком могао постићи слободу одлучивања и независност |
мера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га |
нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена залуду.</p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени с |
аши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљен |
предаде портиру неколико молби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Пав |
ви му троколица <pb n="298" /> и сам га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту. |
алих варошана.{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а нешт |
ви.</p> <p>Како су га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину пред го |
непрестано отварање и затварање врата, гуркање столица, звекетање судова, трчкарање момака, уз |
да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком |
рци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја к |
да; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњ |
; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстариј |
једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нем |
е јаче врење, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све с |
рагу се појави висока женска прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p |
и.</p> <p>У собу уђе омалена женска под густим велом; црте коректор није могао распознати, али |
ким фесом, дебелим спуштеним брковима и густим седим обрвама, испод којих јасно светлише живе п |
вечанскога духа чисто су запљускивали и гушили моју примчиву словенску душу, као што је префиње |
света и несташна разговора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго н |
оћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, проговори:</p> <p>— И |
ли на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележи бројеве.< |
ла (старинско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек б |
лизу једна другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{ |
ла, ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, |
1" /> <p>— Погледајте око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле |
м погрешила, што сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друк |
много.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не |
ош не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гр |
мисли све више замршивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутр |
кнегињици да млади господин дивно пева, да су песме које предаје права ризница за оперску музик |
тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо |
} Ово последње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу р |
који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилост без обзира на поло |
и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу |
и, да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, |
ла, што га је поставио дух човечанства, да од овог маленог плитког живота начини непроходну дуб |
ући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне |
ладић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је предвиде |
/p> <p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, није матерински; да је то свиреп |
; међутим то је он удешавао само стога, да га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао |
м и услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да, да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија |
девет месеци нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате право. |
ата? — упита Павле гласно.</p> <p>— Да, да, — одговори госпођица мало нестрпељиво. — Њена Светл |
у; још би могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор |
{S} Напослетку смисли да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље н |
ло је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315 |
искуства, а није био толико рачунџија, да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, |
а би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја |
} Дошла сам само на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво |
овде стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да за |
ом да види својега главнога наследника, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело пос |
изнемогао и одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, ал |
, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није јој споменула ни да пр |
ири у последњем часу вечитога растанка, да јој из захвалности поднесе жртву, која је за њега би |
вој прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у опширније разлагање једино стога, што Павл |
— видели бисмо трагове неких арабеска, да их нису препокриле разне несташне шаре цртане оловко |
та.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није м |
војега љубимца, пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и |
одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, |
уштву странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре није долазно са својега |
о трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“; па кад предлагача ј |
што је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, |
слутње његове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и однео и о |
о од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; но ја сам ј |
шеном брадом, јер је присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{ |
мало час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је т |
стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињ |
писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише признање, а млади остадоше поред иначе доста |
оузроковала његове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је ни |
ра улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толик |
ица одговори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} |
га листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да.</p> <pb n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и сад так |
крајним, понекад очајничким средствима, да се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва |
упути се појединим рафовима и орманима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показ |
е, а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је тада бил |
има, којих памет није толико развијена, да их оствари, она дакле прибегава умним људима да их з |
усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје превелике доброте; но ти си ми се по |
вног парка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширне одговоре.</p> <p>Али, веруј, ниса |
ррагуевац), како би колар имао времена, да људски поправи паетон, зато не можемо да вас још и с |
н положај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али |
ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је уза |
узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да |
</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p |
ступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумњ |
есницама.{S} Изгледала је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} |
но вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у к |
ска ухода, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ак |
јају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљ |
само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет |
а се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле м |
лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S |
грши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надима |
ру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачи |
извесну свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву |
упуства, онда замоли господина Ђурића, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу |
ке, већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим т |
ши много времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“ или бар, што је могуће |
ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде на |
прилике једне од најмоћнијих породица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај |
свака, ма и најсиромашнија, заједница, да својим члановима и чланицама приреди бар једно прија |
>Кроз неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за |
р је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао га је да замоли |
припремио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено |
ако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну гла |
да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју год |
ића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, |
ишта приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту |
заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми с |
ане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опа |
S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скор |
дина, јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а же |
ност.{S} Ја наравно немам толико снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту спор |
> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле |
ијој госпођи ковачево мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> |
ве се насмејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајућ |
њанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S |
душна.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, н |
ишљала и, кад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби |
и.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајућ |
о свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да седне крај |
пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породиц |
а његова газдарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријотк |
у прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће до |
узе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад |
ложаја.{S} Свакако награда казивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Т |
огла понизити, напротив, послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, |
да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</ |
уго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста |
кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S |
у би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за |
војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја располажем до њена пунолетств |
чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му |
упио пријатељевој постељи, приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био |
од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се ј |
На моју велику жалост приметих касније, да сам сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, г |
о дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, Павле се исели из свог |
е бурну сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вр |
ни силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што |
Ја сам тешком муком израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племст |
> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али |
а на доксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Гос |
шевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који |
и се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела с |
асветли пламен младости са толико силе, да је морала заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту ле |
амо до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је иск |
даљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Ч |
мати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по |
свршен чин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и |
ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме зову.</ |
не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићевим Павле подиж |
вој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити |
холошким особинама суделовача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме |
апаљено тело доведе овамо противу воље, да се под хладовином сводова освежи и душа му се прибер |
љен.{S} Моја настрана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоломан пут преко средине Балканског |
ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневни ток често прекидао случајевима о |
ица које су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су |
ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављен |
ко интереснијих слика са женине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим. |
е скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је |
ери, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска приврженост и веза |
оле учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио и |
им поносом:</p> <p>— Јел’те, господине, да није доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и о |
ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, н |
м.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице |
бно, надам се, замолити вас, господине, да ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде |
</p> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју в |
ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле с |
ка добра.{S} По некад измишљава начине, да потражи тајну или стидљиву сиротињу на најдуховитије |
у згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте читати т |
само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} |
слике некада морале изгледати дражесне, да им нису доцније неки варвари свема нацртале бркове и |
м и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пе |
pb n="8" /> па је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали |
До душе, није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ |
естином представљао родитељско очајање, да га је на отвореној позорници ударила капља, те је на |
је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомислених поступака и р |
<p>— Опрости, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде |
е није званичним путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине |
дставник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац н |
>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан д |
требало још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нис |
се своје младићске жестине; чувајте се, да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете |
.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> а |
да путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости остане преконоћ ту.</p> <p |
бију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на неколико недељ |
>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одма |
но држање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје прир |
="186" /> врло дискретан начин трудите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже |
адног случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на в |
е брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!... |
ави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љ |
хинеску утопљеничку децу“... чули сте, да Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Овај опет „С |
овог човека?</p> <p>— Човека, рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А |
едрише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Ah, mon Die |
рока, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене |
Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи пом |
де бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар |
:</p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој таштини; три живота, од к |
> <p>— Мени се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је сп |
Кроз две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ н |
цу:</p> <p>— Како сте сазнали, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ни |
ашем међусобном држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто н |
са највећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању отменога света продужи своје трагање.</p> |
ше не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па, ако би млад |
тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више |
у дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb n="49" /> Саопшти, |
у горе поменуто двориште међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви м |
.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— |
за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душевног растр |
олико подмладио.{S} Његова намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он |
ладу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великаш |
знати.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажњ |
S} На свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био |
их је бар површно прегледао, видео би, да су она последња писана непоузданом руком са болеснич |
му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов |
је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са |
лико била обрадовала младићевој појави, да јој је њена понуда изгледала природна; сад већ није |
о нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво |
p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и испри |
м и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авли |
?!..</p> <p>Нама женама пребацују људи, да у писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Е |
ака.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си з |
ка хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: будите људи, господари природе |
ранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, |
епромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разреш |
господине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} |
тупи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У |
</p> <p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује варошици, стајао је ту у гомили и глед |
ој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би |
је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хит |
, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну бор |
Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности |
змислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јев |
лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна |
, признајем, и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље наплачем, јер то не смем код |
им колима.{S} С тога су били принуђени, да од последњег села довде иду кораком, док нису срећом |
лостиве госпође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне |
ма људи, који су тако површни и празни, да имају толико исто мало правих погрешака, колико одли |
је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</ |
ма злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих својстава.</p> <foreign xml:lang="fr"> |
грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви |
ш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али ду |
а наследника, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело последњи пут посаветује и да |
је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали сви су ту ста |
, <pb n="109" /> дакле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са |
сестре, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја |
одбацивао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако |
Ви сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу п |
су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се но |
није био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад м |
го, али и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам нада |
милије осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно сла |
ском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући те |
две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање?</p> <p>Корект |
нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> < |
вреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, |
рљај.{S} По томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо изврше |
м се госпођа такође придружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских на |
квих би плодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодних погодаба за раз |
лучајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p |
не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се тр |
p>Али откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу ствар |
те то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи |
и тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели |
S} Какав мирис?</p> <p>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, |
вора није ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову велик |
ем што се још могло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтед |
ог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја и |
мо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где |
свега тога имао је само толико користи, да се добро упознао са свима деловима вароши и околине, |
езире свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, |
у је младић погледа са толико нежности, да она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер |
о тргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг, <pb n="11 |
је давала пуним рукама све могућности, да одрастеш ево овако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша |
међутим ту је било највеће могућности, да постигне свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му до |
ах, да је образован, да има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце |
недеља пред венчање младожења напусти, да узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила |
иле у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је в |
та.</p> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— |
адокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућит |
ио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чила |
ом утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</p> <p>Коре |
ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне воље Агне |
и се најпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих |
и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом породицом и доноси ти н |
/> <p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствар |
редати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> < |
<p>Павле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, ј |
<p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S |
за њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p> <p>У |
е Павле је могао много штошта да научи, да му оно није служило једино на то да би прекратило вр |
о прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се ч |
аста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром достиже до пол |
И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, о |
у оној слабој жени толико необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом св |
, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа |
собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да |
да када будете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p> </quote> <m |
милује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају |
е.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеј |
. — Из свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима |
својој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан |
оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше стран |
му.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је каз |
по; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците |
да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш |
мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и |
да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, |
стљиво, јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде |
>Она климну главом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесн |
посматрајући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није |
<p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на |
ори јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећ |
вам на расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена противу с |
о тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био са |
е сами највише желите.{S} Приметио сам, да наши младићи у иностранству уопште имају велику срећ |
ала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запита, отк |
; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га видим.</p> <pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— |
у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудовила.{S} Тима |
те сматрати за наметање, ако признајем, да бих вас волео познати онаквог какви сами себе схвати |
мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта гов |
кући једино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто т |
Босанске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је |
ичну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, |
ти већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма |
ане, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> |
отрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чи |
а одмереним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да увек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље |
и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> младићских п |
за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што р |
а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете |
борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</ |
елим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога |
срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смил |
.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Д |
га опет погледа неким дрским погледом, да младића подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита на хартиј |
од оног случаја постала најомраженијом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си |
} Код куће остаде само редуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радни |
и онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан п |
ј осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још |
авле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата, |
S} Коректор је довршивао рад с намером, да после позове домаћицу на кратку замену, док он буде |
замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Н |
би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставит |
гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступим |
н није сасвим сиромах, да је образован, да има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Уз |
од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за м |
о материнска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А |
дан за какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он |
ом надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уве |
.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут није пао један |
лицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност будућности ниј |
живота, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на културни развитак свих источних н |
ено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја |
лаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле |
доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у |
алишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мар |
мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене |
убави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, |
о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лак |
дити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите |
омоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало ч |
p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих |
кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује грофовску архиву и остале збирке, и да напиш |
то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођ |
ам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван к |
Грофе, — плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274" /> <p |
у дана била испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити |
мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не о |
да њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да жели |
} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је |
шта?</p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино зб |
> <p>— Допустите ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb |
е — По њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb n="73" /> држањ |
па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле са |
већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жену, која га је р |
д сам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом |
во странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаче |
а главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле |
јком.</p> <p>Павле се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да од |
окане пустога живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем добио саопштење, да му је |
знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погледа за њим.{ |
<p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г |
аг је победио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно што је он |
а одврати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; |
дговори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше. |
о...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална |
ати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не |
о је кнегињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао ј |
састанак, коректор му је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да својим речима ни из |
сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам ос |
>— Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујев |
узроком, још већма га изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазри |
и окружавали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџи |
то разумете, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, з |
врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ почео да се опоравља |
ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним |
ли још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, д |
, мало намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом изразу лица.{S} Прими |
еде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг |
учинио изузетак, а доцније се доказало, да је његово ново познанство одиста изузетак.</p> <p>То |
шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да |
ушевне борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је поср |
ла, али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p |
, заустави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за рук |
овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога, који ј |
прузима Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S |
д великом опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, |
ито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је |
Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш |
S} Без стварне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зеб |
но није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за пози |
е би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револу |
ао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем за |
посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</ |
тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечко |
треба полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p> <p>— Какв |
<pb n="24" /> <p>Међутим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине оче |
рлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="313" />женици нико не б |
орити, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час сас |
сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где стварне потребе нена, то отуђивање бива та |
то јест: плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијској или д |
S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дозна |
и сте у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она м |
.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чилаг поглади браду и настави.</p> <p> |
ми идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одби |
а се старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестр |
и Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му м |
али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у тврдо, |
његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само неш |
p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p> <p>— Знам; рекла |
не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} |
сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било м |
брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај мла |
а још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста к |
ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честита |
ујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријат |
о, не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства |
ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да предупредим ствар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав В |
о сам га досада употребљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће |
да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, |
редавим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофиц |
>— Стеване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа |
повукло се било у један мали салончић, да заједнички вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечер |
осадан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим ли истину? — запитао |
бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и незнатном |
тни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младић |
к је жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније м |
е свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послу |
их који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изг |
, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане после извесно |
ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни |
ија женска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректор одговори:</p> <p>— Потпуно |
ени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми |
ући утпуства газди и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданији преконоћ.</p> <p>За |
> <p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} |
сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођица није отпоч |
знаје ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћет |
и о препрекама које их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити или отклонити.{S} Затим ј |
даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, колико ће им после по по |
а испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај п |
сви готово свако вече у толиком броју, да често немађаху места да седну, те стојећки расправља |
кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p |
тога морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би |
себе, прибрао, и једва дочека прилику, да се користи слабим странама противниковим</p> <p>— Ви |
положају.{S} Употребите згодну прилику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш |
а и одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом, |
поноситог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он |
не.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— |
/> <p>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Г |
и или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одма |
а ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски послужит |
и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да |
Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку |
стојанствено; — али сам видела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно обазрива. |
утим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба постао је сасви |
а се тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васио |
бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p> |
ост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост |
летених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрси, не би требао да учини |
ављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном измењивању мисли са оном младо |
е отишла, коректор узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну |
, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдија |
удном тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој равне он још ниј |
сала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве |
p> <p>— Приметих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p |
оље и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање —</p> <p>— |
дакле, сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у ве |
е, упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико изненађење под |
/> <p>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што |
ава да живи аристократском повученошћу, да из своје палате или са свога спахилука презире свет; |
да оде неком свом познанику у варошицу, да позајми пристојно варошко одело, те да у њему наново |
прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак |
не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун ј |
ву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и |
удавачиним.</p> <pb n="271" /> <p>— Ах, да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је |
p> <p>Она узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ј |
Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита кнегињица |
е, замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има будућности, да је можда њима са |
, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој |
о, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после |
т према оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, јо |
подине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете! |
/> ће описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво в |
та ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</ |
ректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — говора |
ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу. |
ким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више м |
нскиња.</p> <p>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није немогућна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; |
нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком |
стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега имања; она ће, |
за слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чки |
ишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, |
тнаест дугих, мучних, мрачних година... да ли су мрачне?...</p> <pb n="345" /> <p>...{S} Састан |
жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> <pb n= |
S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледала?..{S} У к |
заклети... то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p |
>Давно очекивани тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајн |
је скривао читаву поворку важних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку вели |
на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну |
у лепу засновицу, један врховни идејал: да постанем ревизором.</p> <p>Све је то причао испрекид |
је у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љубав живи и после гроба и да она и после |
ко ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако |
и најозбиљнијих тренутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом |
честитог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да ве |
да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и |
иностранства.{S} Да је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао |
добије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде |
а ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевно |
м и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропа |
да то није родитељски, није матерински; да је то свирепост; да је то незаконито и да је очиглед |
јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет учињен у јед |
ли да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} А |
p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу т |
лом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам про |
безобзирном уображеношћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и дан |
и, није матерински; да је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанск |
м једну невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није до |
њала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па |
е су налазиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње вис |
родати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода мени под повољнијим погодбама но другоме, б |
ило; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, бић |
м, госпођице, али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по наш |
мислила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да тугујеш? — запита грофица прекорно. — Ти би требала |
и ја никад нећу пристати <pb n="279" /> да вас добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је |
и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном |
мој, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али з |
са очигледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверав |
} Овде је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лекар...</p> <pb n="255" /> <p>— Сигу |
мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас на |
истрошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сат |
зно са својега пута из иностранства.{S} Да је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — |
о стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала великашка породица |
и у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштв |
Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да |
ожда телесна представа њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевн |
а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће м |
пуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио п |
дох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како с |
а лица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се неш |
се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју о |
кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је ж |
.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, |
к, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се покло |
ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово |
ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p |
амо зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак |
н није безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, |
је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>— |
ао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта ра |
мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} |
вар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем људе уопште, а оне в |
што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прил |
заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела |
је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<foreign xml:lang="fr">Agenture Impérial d'A |
ј своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју |
буњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара |
И сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве матерњи јез |
али да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, |
ек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите ближе, теткице, |
<p>— Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног млад |
тајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— |
Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да г |
{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти |
стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај п |
е да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван |
S} Шта значи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да |
— да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рах |
p>— Други не постоји.</p> <p>— Како?{S} Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— |
ле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ от |
{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, |
ао и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би |
/p> <p>— Ти знаш, — настави дворкиња, — да си се уговором обвезала да уступиш твојим <pb n="180 |
мислиш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо б |
ато, — одговори јој госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да ни |
ше испрекиданим и непоузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту нам |
сад реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељ |
<p>— Ти знаш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ре |
.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом |
Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једн |
пођа другој сувљој такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе на |
<p>— Како? — одговори зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица такође збу |
? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје? |
— узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S |
олости, но ли високом положају њихову — да то у његовим младићским очима није ублажила љупка по |
питом и услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да, да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Ју |
вим стварима...</p> <pb n="171" /> <p>— Да, мора да би биле врло занимљиве.</p> <p>— Којешта?</ |
који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се јавиш, него...{S} А кад мислиш?</p> <p>— Прекосут |
убљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођице Евстратијо?</p> <p> |
им да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, али човек не живи само за с |
ро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким |
риђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер |
p>Павле се подругљиво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу |
и изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам об |
у намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека са |
ире побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосредних израза, али непоср |
</p> <p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако дете, али је у рђави |
сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурч |
оја нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам |
и сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд |
шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} |
арима.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете м |
> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не ве |
и, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо св |
лавом главом, — примети Павле.</p> <p>— Да, господине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо |
n="159" /> <p>Павле порумене.</p> <p>— Да, госпођице, морам признати, јесам.</p> <p>— Добро.{S |
е Чилаже, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте п |
лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њем |
{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест, које грофовских, |
сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли |
а се трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану п |
кли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благод |
— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледа |
ли какву вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да нисте увређени?</p> <p>— Немам узрока, госпођо.{S} Ш |
да.</p> <p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас м |
усамљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека |
се девет месеци нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате пр |
ла?</p> <p>— У свему, госпођо.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао |
јест, Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао.</p> <pb n="177" /> <p>— Али га није до |
Страта? — упита Павле гласно.</p> <p>— Да, да, — одговори госпођица мало нестрпељиво. — Њена С |
ако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једн |
/p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео |
да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="17 |
p>— Господару? — упита Нинчић.</p> <p>— Да, господине мој, стекао сам једног приврженика више, |
е да сам послушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље саветују.{S} То је било |
из Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу Пијуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако |
p> <p>— Стојим на расположењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> < |
амислити у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> < |
јем при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напустимо ствар? — упита је кнегињица радосно.</p |
ац разгледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?< |
неколико тренутака посматрао:</p> <p>— Да изостанем од дужности?{S} Извините, то не може бити. |
b n="299" /> <p>— Приврженика?</p> <p>— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ак |
ом писму?{S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и |
Што си га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињиц |
треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном састанете.</p> <p>— То није могуће; то |
30" /> <p>— Па шта ћете после?</p> <p>— Да видим.{S} Збогом.</p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко |
вет месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Краг |
нчић, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у п |
те ме чекали, господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје по |
ли?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита к |
ицу Агнешу војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње до |
у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Надвојводе Карла, а |
ли још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је |
помоћ за даље странствовање —</p> <p>— Да, госпођо сестро, нарочито кад би то странствовање би |
Кад сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара гр |
ици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто нов |
, разговор <pb n="196" /> или читање, а да се други читачи понамештани по другим тим међупросто |
Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са ко |
сле по повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права мани |
не стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим |
у оног писма није био забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је мно |
едно даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом |
стина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одгов |
имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због доласка Двора.{S |
Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> <p>— Неминован је пристанак свиј |
ти.</p> <p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива |
у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она пос |
оју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога д |
да ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ак |
коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилик |
тва је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и |
би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку |
ао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам др |
м, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад су |
зите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим |
оћ, те му није могуће свршити оправку а да господа продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у |
ер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао |
убав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знат |
Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ј |
> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Види |
а ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са женом |
таштини; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>З |
о и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш друге. |
ји.{S} То је било у времену, када треба да полази на продудужење наука, које је у главноме довр |
ојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да очајава.</p> <p>Ко |
јатељи су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мрачним странама живота. — Моје бављ |
и изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</p> <p>Павле Ђу |
воме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племен |
а, смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако што и ниј |
после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам код млад |
е. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, |
ле да падне у ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а |
лим да ви на то своје расположење треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први п |
ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован, најбољи лекари не зн |
нија, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да с |
претка и среће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— З |
, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се пока |
мем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте га прекорачити, па ћ |
лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са њ |
у.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао |
е кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мис |
истрасан, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особинама суделовача, — дакле, да н |
епо од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> |
његовој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно писмо, и |
да о својим намерама, и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређ |
тва; и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и п |
скоро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је о |
чи...{S} Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n="297" |
мње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb |
кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да ч |
ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклони |
еном надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био о |
вао ову уметност, а доцније добио права да посећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад |
, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском повученошћу, да из своје палате |
{S} Једном га онај стари господин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гл |
сто у другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже |
његове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућу посети, уместо после две недеље, тек |
га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово бављење овде, његов „рад“ |
звала к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.< |
лаго, и ја употребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рек |
плеткама материнске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегав |
оздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред све своје урођене или само приро |
адић.</p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крају и забеле |
ан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p |
, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам б |
одговор.</p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније питање понављао би |
рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало |
бно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису |
нска радозналост или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се по |
и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити смисла његовим неодре |
вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Је |
рећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“; па кад предлагача једа |
, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p> |
<p>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и п |
ет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако таки |
— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S} |
е кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући |
ом погрешком; но поред свега треба сада да се на <pb n="186" /> врло дискретан начин трудите, д |
title>Раденик</title>“ и други, изгледа да се сложи на „<title>Раденику</title>“.</p> <p>Скоро |
сланству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан трен |
рхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а има пов |
ица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и |
кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} Хајдемо даље, — говораше гро |
тавише мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим власником радње, јер ће се продат |
агано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, |
их.</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега |
инуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, милостива госпођо, је |
не не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија |
елом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечер |
ставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мис |
<p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млад |
викну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву |
рила, па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор |
ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, |
татељица имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разгов |
ате да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак; немојте узети на ж |
ло Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз |
лено, шта бих после свега овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање |
била толико изречна, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говори |
на, у загрљају његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S |
вио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоставштине.</p> <p |
евојци је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном осећању целе дружине узрок поглав |
већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, си |
и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари бил |
а се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш од своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе д |
Његова слабуњавост је, дакле, изгледала да произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Г |
.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се |
дворкиња, — да си се уговором обвезала да уступиш твојим <pb n="180" /> сестрићима две трећине |
{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред ово |
њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљ |
чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах пос |
је погледа молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе дол |
идети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одав |
је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер |
е у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гл |
говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега имања?</p> <p>Кнегињица |
рнек опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.< |
њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао ч |
Па ипак образованост његова није могла да превари око материнско, јер се осећаји не преиначава |
у она то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој женској природи и ако би била у |
пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је пос |
Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити |
т година мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растана |
на који <pb n="249" /> бих начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори оч |
тера, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озби |
сабајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, в |
же и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јач |
ела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Та |
на Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав |
очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p> <p>— То је питање још спор |
и осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Б |
еђеније мишљење.</p> <p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико матер |
пред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, је |
<p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</p> <pb n= |
да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њен |
и судбина једва једном, као да је хтела да награди његово постојанство, показа му једно од оних |
и она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ств |
бина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти |
умела, она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избе |
је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} |
ф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше |
ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем. |
вим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прошлих да |
тела прва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, ча |
је, можда, пуним потписом својим хтела да замени отворено признање?</p> <p>Као да је тиме хтел |
n="181" /> <p>— То бих ја свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би |
мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> |
pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење кћери и унука јој, и чес |
као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, |
ам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким граматички |
кћерину, где је послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одм |
ођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p>После до |
ничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна |
пштења.</p> <p>Грофица га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</ |
немогуће писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у |
ачну и свежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>По |
е, госпођице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, озн |
што бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављење пролазно, — молим посетите нас.{S} Ули |
епе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, |
— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами |
стојанствено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја |
а извесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у |
и; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би бил |
исам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједа |
приметила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{ |
рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тим |
рак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она с |
ије.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје пи |
. — рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтел |
/p> <p>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет |
е, изневерена од мога избраника, решила да останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не прот |
Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе с |
p> <pb n="273" /> <p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло т |
и: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму |
ете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањи |
сад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у раз |
а прави догађај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сирот |
ју ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколик |
Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином пред |
ица, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковије |
редовних гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до д |
знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очи |
<p>— Није лепо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису |
и је био најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци ни |
ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом |
а, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано |
о речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отворен |
>— Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао |
Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> изгрицкали.{ |
био је равнодушан према овој појави, ма да се постеља обично намештала још при виделу или у сум |
им положајем види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана као измењени.{S} Како му дра |
ао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, о |
авале су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је |
ујевац или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Др |
зим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине |
ста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при ча |
е вам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— |
овори:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> |
ао у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.</p> <p>Напослетку уђе у собицу.</p> <p>Са г |
} Једном читам у неким страним новинама да се госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де През, уда |
анимљивим крајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли |
и још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја |
ћина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, је |
твари, она дакле прибегава умним људима да их задобије, међутим оне овима не требају, па ако се |
с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, али му главобоља подри душевну снагу.< |
<p>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону мале |
астави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} |
их патњи, али њихова несрећна је страна да оне потребују само оним бедницима, којих памет није |
ави коју српску песму, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно |
доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуш |
осмејака и милостивих погледа, уверена да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред в |
државају, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу |
лице старога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последњ |
{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити в |
се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава |
, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да з |
ору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на |
д сам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им се кћер.</p> |
ење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> |
свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се в |
ваног патријотизма, најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на образованом Западу“, па |
те ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је ставим под |
ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не позн |
тити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више |
гнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> нуди |
атке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарамо о другим предметима који су на видику.{S |
да сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био б |
дозна за узроке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разгов |
томе распитате преходно код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго |
он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну |
ниси била довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, зати |
си пређе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега имања |
.</p> <p>— То треба видети.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти |
он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n="250" /> Агнешиних суза, која ј |
ео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу... |
сам, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улази |
срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли |
силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики терет — од |
зела несвестица.</p> <p>Није нам намера да верно до ситница исцртамо боловање нашега јунака и д |
јнију будућност.</p> <p>Није нам намера да из те мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочи |
има...</p> <pb n="171" /> <p>— Да, мора да би биле врло занимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— З |
није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и при ја |
<p>Павле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трго |
, чије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био |
ковао главом он.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметн |
е одовуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој п |
енуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и с |
чити смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја |
толиком броју, да често немађаху места да седну, те стојећки расправљаху велика питања, <pb n= |
опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мир |
— одговори кнегињица брижно; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш о |
que faire!</foreign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај млади |
клопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није задовољило сазнањ |
"fr">Ah, que donner?</foreign> (Ах, шта да дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крстић.</p> |
p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви зај |
p> <p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да јој одговорим?</p> <pb n="241" /> <p>— Не знам; како |
на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде г |
о за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би с |
ица се нервозно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим младожењом?</p> <p>— Други не постој |
у буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше б |
итаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о други |
ју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под |
нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју |
и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих, када |
ега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о т |
/> <p>— Већ је учињено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звал |
ве.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући |
; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину |
ранцуски.{S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те д |
другљивих примедаба?</p> <p>— Немам шта да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што |
вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би |
че опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Гости |
е?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока м |
оносно; коректор зато што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n= |
тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо, — |
а га изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазриво:</p> <p>— Када |
ања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је би |
емаљскога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; |
опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога живот |
{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају ро |
; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло |
поведа штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> < |
Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?< |
Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Ш |
не омладине Павле је могао много штошта да научи, да му оно није служило једино на то да би пре |
спреми вечеру, а старац позове младића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти |
нити, ако желите, или ако немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, н |
ешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Страту.< |
д све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут р |
вам разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n |
госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има |
најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се по |
виздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима |
твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се тв |
, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато шт |
p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он ј |
једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили. |
, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа |
а, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испити |
а, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које |
ђанину, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па |
рским приликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он |
песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице |
бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишт |
/p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим снажним глас |
е да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових пи |
; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарски |
е, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је било највеће мо |
S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са |
и ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујевац; (изговараше Кррагуев |
ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, г |
е натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође т |
аде и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала ј |
>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала |
олицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постанете члано |
а је, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао |
што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, али је син примети и тужно се |
е времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старог |
то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам и |
е натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Чилагом |
р у мировину, главни управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се |
га се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагу |
али ипак нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p |
черњем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе |
Онда оне са двора.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — рече стара госпођа, — немојте |
сно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стр |
у, где је послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах госп |
еде да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла |
све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p |
смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак |
ј?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се |
једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све више |
да спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на |
ој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, кој |
ица Страта још једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако), |
аде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те п |
у, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста зав |
зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочити демонски |
и:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди, изближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; |
и зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако т |
ко; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате? |
о зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причек |
јатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ |
то кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.< |
верење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да |
намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, ил |
p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да пробуди <pb n="247" /> болесника и да му проузрокује |
арим, оћелавим; једна ми глумица поможе да проћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам коректор с |
руго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S |
</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам |
реноћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{ |
држи какав већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу |
огла то да учини неприметно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако |
едала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим ис |
Са урођеном лукавости својом видела је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и по |
питује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне сваки поступак који је издалека личио на нас |
, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надам |
ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој |
p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p> |
но, у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате ш |
<p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>Павле радосно узвикну:</p> <p>— Ви |
Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је |
моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви |
расположењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра |
би тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачк |
дем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачит |
ој се век почео заглибљивати; требао је да нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и мла |
ио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случај |
та он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, а |
дакле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске |
недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p |
у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" / |
део га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или неколико |
још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} |
} У изузетном расположењу свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај |
је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнеш |
вом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под миш |
приметно озбиљно лице материно, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p> |
зивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешав |
ед капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли |
о је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, ш |
о материјалној страни живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да |
бе.{S} Због свадљивости његове почео је да губи популарност.{S} На скуповима се често завађао с |
ницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина једва једном, као да је хтела д |
губљене, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им л |
уочио расположење Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, |
S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило |
од куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{ |
ју.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи |
вле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; н |
е и слабачко тело коректорово почело је да показује све више знакова енергије; он сам постао је |
<p>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остваре |
лосног лица као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су |
а сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насм |
омовини најближа велика варош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџб |
<p>— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p> |
ти Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — одго |
hi>Војислав</hi> </quote> <p>Познато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом свету наст |
заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег описа пређе н |
езависно.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а |
да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> <p>— Раста |
јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Павле још једнако зачуђено одговори: |
упознали, но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S |
/p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p |
огодишње чамотиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озби |
рићу, — рече гроф, — ако вас интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Им |
млад, говорите српски, имаћете прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватским бано |
вичају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло |
главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног |
е са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене б |
х и словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— |
остао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, |
ајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се постави прак |
би из његова ванреднога положаја могле да произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му је пр |
дости са својом једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена н |
свим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију од себ |
д грубо резане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљ |
а узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви.</p> <p>— Идите, н |
држале према њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шума |
коме племству.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе како се језик |
скине с тим успоменама, које су претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, |
ње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да |
атељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То ј |
ој сам се заклео код самртничке постеље да се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову зак |
вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе распитате преходно код других, па да после |
ли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако ра |
небивајући се пристајале.</p> <p>— Боље да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете |
</p> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље да сам послушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том п |
у се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да још |
лавни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n="295" /> Само, ви сте |
вао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад |
ад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још дале |
Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; п |
"subSection" /> <p>Било је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим |
ла је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне гла |
наш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нек |
слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар н |
ти без савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, д |
бавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то |
ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може |
било то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и о |
е вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао да |
м господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју је он |
, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си же |
ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује л |
да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје предавање према степену господства о |
љда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије |
и су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти |
мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има |
ла близу прозора, где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} |
еби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жене.</p> <p>Свакако им |
ртиновићеве почиње ова идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенс |
<p>Сада га више није задовољило сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за |
остављени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од кој |
ељским, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај |
ка појава овога старца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су |
оју су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону зас |
отприлике као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мисл |
315" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чуди |
ди кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта |
у земљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мноштво |
баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда је за |
унавске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада не |
а си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је т |
н је потекао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а |
све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, |
у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић ј |
им погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у |
новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са |
а окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, кол |
" /> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док |
у сестру немило изненађена, труђаше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта т |
једну од грађанских забава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је |
урузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, али му главобоља подри душе |
позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кућ |
амо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би мога |
е, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић б |
о све на француски у стиховима, реши се да оде грофовској кући: написа једно врло учтиво писмо |
ве како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша св |
расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче ње |
н га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разли |
аже право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито |
представе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да добије позивнице у богатије породице и отменије куће |
енији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша |
су сви говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често |
и старословенском азбуком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма м |
ша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, управо сјајан полож |
едећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с дес |
сте могли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизмен |
нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате по |
ко дадох оставку на будућност, реших се да послове отољавам са највећом савесношћу; бавећи се ц |
уо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је |
лучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту сти |
да позајми пристојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га с |
о да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести своје централно гнездо; он разори наше |
ћах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам пис |
, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече својим обичним гласом.{S} |
— рече својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?< |
ретворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И |
S} Та <pb n="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртв |
право сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само ресултат: потпишите га!</p> <p>Павле |
мах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањ |
среће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и ос |
.</p> <pb n="268" /> <p>— А откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— О |
ме не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем |
дно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је |
ст ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S |
на ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не и |
<p>— Лакше, младићу, лакше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу каванског света...{S} Немојте с |
толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љуба |
али Нинчић остаде нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, али бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели |
сету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва чекам, господине.</p> <p |
84" /> вам их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећава |
и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан |
и мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад, |
њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли |
годила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није потребно; ваше је одело врло жив |
има са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: |
амо делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо ов |
ка жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:lang="fr">après m |
вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно тол |
Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросил |
и врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, који се зо |
ваше скупоцене лекарије, за које велите да се преписују болесницима сваком по његову „индивидуа |
>— Шта сте прибележили?</p> <p>— Желите да знате? — упита га сатанским осмејком.</p> <p>— Желим |
<pb n="120" /> му Нинчић. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја хран |
а напослетку старца.</p> <p>— То желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго |
е извршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да |
ријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p |
лијама и квалификацијом.</p> <p>— Дајте да видим квалификације.</p> <p>Чилаг га опет погледа не |
очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У ост |
подине, оставити без савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} М |
и на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија д |
клу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој мат |
чини, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довр |
ава: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајк |
м упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са |
још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли |
Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао |
е у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Сед |
Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у жив |
дно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да |
се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је |
9" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он ост |
ше и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе |
оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме че |
роизводе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као |
о непрекидно размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња о |
и већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да |
ко уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му |
>Грофица погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, |
ју, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не до |
чин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Кад |
начи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да |
ме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p> |
... да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе. |
, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n |
н — ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што се в |
је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S |
ве науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} |
.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да у |
<p>— За мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић |
много говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту неко |
рбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте ч |
е бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није правдало ов |
есна представа њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био |
атати главом према младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја се са |
мала сува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, ако желите.</p> |
ош не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавај |
доцније поборавити појединости, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разгов |
о сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном< |
— Боље да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — запита Н |
од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обуставити?</p> <p |
} Ја сам изневерена.{S} Али није могуће да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— |
узрока, о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар |
ицир објашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тре |
воме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у |
е по наваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочи |
е хиљаду година један спекуланат и рече да је то математика, а они славни покојници о томе ништ |
иротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка у |
то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: будите људи, госпо |
да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред |
едно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Уза |
астрано васпитање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по соби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S} |
.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци које је |
ла игранка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је |
да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радозналост била пробуђена, и он ј |
нично одело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и д |
> <p>Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га |
арија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се П |
раве заоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хт |
лице није било намештено, већ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредно |
идној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам |
, којима доцније Српство толико имађаше да захвали.{S} После десетогодишње чамотиње почеле су н |
овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Ч |
и отвори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> < |
љено затворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Б |
ог <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећа или неср |
преко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се да у нек |
опијао, или можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приб |
еодољива потреба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињат |
је више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна чов |
<p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају другови његови, али га нешто вукло да сазн |
не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — како то |
p>Она — вељаше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирнија, ре |
да сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се спрем |
била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држање с |
p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје |
ко болан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш млади |
дружиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову познанству.</p> <p>Младић одговори: |
спеше пред прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер с |
ожда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда образовање и |
за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао |
.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита |
ва сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по ве |
а, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе |
еве <pb n="144" /> младићских порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео до |
о томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав слад |
елим сплетом њихових разних интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но они |
у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се о |
ест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту |
ује грофовску архиву и остале збирке, и да напише историју породице.{S} Са кнегињицом дођоше јо |
да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није ви |
ја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато са |
{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему |
> ове омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Ср |
ете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје природне слободе, а то не би требало та |
н буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја |
и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима |
p>— Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомен |
смо да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод сиромашне занатлијске сироч |
у стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ј |
амо да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукав |
ење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега великога имања оставио њему |
ћу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите. |
Откуд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју |
а материнска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n= |
ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откак |
тница исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <pb n="237" /> потпуну психо-патолошку слику ње |
е да пробуди <pb n="247" /> болесника и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно об |
њом Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне |
збацујем празним <pb n="86" /> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвал |
} Како ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако ос |
највећега дела својега великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи |
авде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много б |
е не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти |
да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Св |
дном — зацело последњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све уја |
риметно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица |
боко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> |
све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве |
ко себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човеком |
о толико рачунџија, да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, живот је тако крата |
ијотизма, најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на образованом Западу“, па чак и у о |
њу да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи з |
е, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.< |
ију захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Па |
стива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n="13" /> <p>Старија дама |
да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посе |
оспођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за |
ђутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га |
м обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64" |
м и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у |
дати једино својој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш |
а се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вече |
ворио, да буде пажљив према госпођици и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце кн |
а се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одис |
да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсре |
пштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јеса |
<p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} |
званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, а |
иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p |
носи штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад |
тио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријат |
ни рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађ |
а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваши |
Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми |
/p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник?< |
је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанских права?</p> <p>— Ниј |
ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми |
оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове, |
p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић је |
рдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та при |
то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или |
едаје права ризница за оперску музику и да млади господин има врло срећну спољашњост за таке ст |
дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут после |
те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих |
рећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне до неба где је блаж |
ад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али |
ад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се р |
да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и ск |
д год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забрин |
холичним изразом.</p> <p>— Не могу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар. |
во ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог човека?</p> <p>— Човека, рекосте, |
Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробу |
неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а го |
нађење, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа |
посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му н |
еђашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, к |
од поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, о |
и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, почео ј |
S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изгубили?</p> |
озналост или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у |
е варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докл |
аметљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави:</p> |
асти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја и |
ад већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте |
хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо |
доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци. |
иво:</p> <p>— Када Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено |
на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују трагове душевне и телесне малаксало |
им и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, где је Па |
њица Страта. — Санда је забранила њојзи да ишта проговори унапред о посети мени или теби, а мож |
ијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, је |
га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше |
ла два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити појединости, те хоће да их утв |
евњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узви |
а ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, в |
ијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете |
твар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у дат |
жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослет |
жну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и др |
показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван |
ама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заје |
олно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу ско |
о из симпатије према вама.{S} Желите ли да се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле б |
ства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да то буде?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви мрт |
овако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја |
ите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бав |
волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш л |
благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама заш |
е, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама мате |
, дневно долази, видим по лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди ова |
ти.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју п |
ме слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После |
n="271" /> <p>— Ах, да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он в |
рирода не понавља.{S} Али бисте требали да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапск |
предаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — објашњаваше мајка, |
била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, готово сваки је био |
њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве матерњи језик.{S} Чудновата прилика.</p> <p |
то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном често заносн |
она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Павле још ј |
а сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, заце |
длог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати више од петнаес година.{S} Петн |
уднога стања или недостатка веза морали да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар т |
д узвишених појава човечјега духа могли да опазите и његове најгнусније манифестације.{S} Ја би |
одуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све домаћ |
огао да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, ра |
ојим практичним саветима, који су могли да представљају праву драгоценост за каквог ваљаног сап |
наукама, или, (пошто писац белешке вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све ос |
е утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слаб |
лазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим |
није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише |
ћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каж |
арош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што она о |
ропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте |
Светлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођица ниј |
де да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постанете чланом моје породице, ево вам прилике, при |
е на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, са |
атак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — на |
војводи Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени |
м погодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спекулативно предузе |
шег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то би већ било |
днокрвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства |
бар одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџиј |
зорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао |
а да је упропастим заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да проте |
} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се ве |
то кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко |
p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим |
њих створи занимљива црта карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве оп |
нуо путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристај |
ом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те |
да скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да |
е, да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега треб |
ни оним најлошијима који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једн |
сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним путем развија.</p> <p>Нинч |
ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и |
ности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нек |
е Јанковићке добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да |
ао о појединостима, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Ун |
гији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} |
чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако веле.{ |
ктор је сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку, али то ни сам н |
рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с |
>Подиже руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има бу |
је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао од |
беше мало користи.{S} Напослетку смисли да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред |
ога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда |
е ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџ |
да је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме |
едном се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим ш |
p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да пр |
Чека ли се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— |
осигурала успех, није јој споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из ле |
у је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на |
тен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој |
се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пред вече састајали, одилазили у ш |
ив, налазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта карактера или да се |
бни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију из |
те од кнегињице де През; будите уверени да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, и зато |
рпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље ст |
и чуде, како да не могу својој домовини да користе онолико колико се од њих ишчекивало?</p> <p> |
тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ћ |
<p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p> <p> |
ним начином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живот као нераздвојна бра |
b n="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али |
д нас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и једнострано од вас. |
иште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад дов |
дстављају опомену онима, који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сир |
се после сазва лекарски савет, изјасни да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случај |
<p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{ |
вани тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама |
равала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.< |
гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да још једном |
мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш |
утка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} С |
сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговор |
се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу гроф |
> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако |
о у годинама се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли |
ло лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар н |
b n="162" /> не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p |
прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто |
овања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно |
ка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим |
а утицала повољно, он је морао признати да је његово држање заслуживало сваку похвалу, а његов |
могао распознати, али је могао познати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинч |
сеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S} |
урнога развитка ових народности, морати да води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог ан |
.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштен |
трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави с |
у моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољство, што му је поред |
ев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, |
бичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трно |
кама и строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око |
ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је че |
на не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишта, или можда због добре веч |
де да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приближује неки ч |
сно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер је, као по стареши |
духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице |
а Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак |
у своје младићске успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену |
то што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S |
одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш |
Скопља непријатности; зато ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p> <p> |
д будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви упропашћав |
ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она за |
о сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> |
и, о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренут |
њу.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите д |
остаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није п |
>— На жалост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Срб |
дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не тражите хране од м |
тко насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учи |
похађати места, где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да |
о.</p> <p>Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, к |
ваздуха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треб |
овала, и одобравала сам, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али |
раду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, остаде у механи да |
ва одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за с |
Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднији |
е му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по с |
а да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју |
: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и |
твар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод |
да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отворени, али у соби |
еди у пријатном разговору дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз нек |
калфа на трибини раздрао, проповедајући да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и |
одговарао је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч њего |
е богату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће |
да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам м |
треба да радим? — упита Павле, почињући да очајава.</p> <p>Коректор га озбиљно запита:</p> <p>— |
жај, зацело не би допустили својој деци да забораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сес |
д једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> <p>— Добро; с |
о би у екстазу, објашњавајући кнегињици да млади господин дивно пева, да су песме које предаје |
. напиши... једно... писамце... грофици да... одложи... заручење,... док ја тамо одем...{S} Нек |
ојег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити појединости, те хоћ |
азили у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> |
задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у |
на желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се о |
ог доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде. |
p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скор |
шљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, |
је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће м |
им собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</ |
е питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели:</p> |
е осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка |
<p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> <p>Болесник врисну; бесни старац |
Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста пр |
>— То је зато што песници немају обичај да долазе на марвену пијацу, — примети госпођица Фернек |
p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи име |
није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад чо |
ца климну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито |
је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S |
<p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје |
уку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа ниј |
да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш |
о погледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде пре |
Павле мало оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, ког |
њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самр |
> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне младе девој |
Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесно? — упита он |
ставити да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште |
тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> < |
ашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасав |
мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— |
ћ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} В |
гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш |
ом узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти говорим много којешта.</p> <p>— Слушам, Светлост. |
и опоре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још свега неколико, можда, година, и моју још |
те свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју спрему, но да бисте је |
p>— То сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике. — одговори коректор. — Он се |
но лице Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми са |
а овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нис |
S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да до |
> <p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће |
учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад |
и прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S |
од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност. |
чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити сло |
који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са остало |
, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да уч |
тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговори Павле.</p> <p>— Гладан с |
у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки |
/p> <p>— Верујем вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} |
ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, к |
толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа ј |
</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку |
д последњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p> <p>— |
е, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и пр |
ђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} |
ле, знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег пријатеља од мене.</p> |
сталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Ме |
ац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званичним путем удалили одавде, и од оно до |
рићу,</p> <pb n="240" /> <p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога. |
ам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> |
бро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S |
Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедереву с |
:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> <pb n="276" /> |
ном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); |
њи али одговорност велика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но |
а сам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну |
е Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то зна |
инама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се |
еђе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— |
ћ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре н |
Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код ку |
чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити на |
дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете |
<p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>— |
свим овим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb n="86" /> речима и да д |
о успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите увер |
ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Прим |
а ли је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изи |
обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— Ти врда |
ном случају и поступило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су др |
{S} Нека буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па |
> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и н |
син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш |
смеја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред др |
а чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетичан народ, — одврати кнегињица.</p> |
акле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти д |
Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив ш |
ледњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p> <p>Говорник метну рук |
етку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> < |
а сам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га |
одговори:</p> <pb n="161" /> <p>— Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писм |
ше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, г |
рећи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и |
квој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, к |
а сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али она јед |
оћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао |
Лепо, да будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим, господи |
> <p>— Не, Страто, напротив, ја налазим да је разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има дв |
и да то буде?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим |
оћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>П |
ни у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити о |
удемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и мо |
иступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још ка |
ије овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</ |
дарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што |
је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је |
p>— Ви ми то саветујете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на не |
било каквим средствима спречим и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</ |
; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљив |
да је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите дневно извештавати о току болести.</p> < |
ита женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја б |
но слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божан |
наивно.</p> <pb n="170" /> <p>— Мислим да јеси, — одговори мајка одмереним тоном.</p> <p>— Ја |
прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она |
— Имаш ли благодјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n |
израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба.. |
револуцијонарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока пост |
вцу имам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се над |
одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте, |
е смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — |
аклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба да обраћате више па |
вратити.</p> <p>— Добро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после не |
му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам |
а.{S} Овај му се тренутак учини згодним да без насилних средстава осигура себи победу.{S} Стаде |
акако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак још ре |
њу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена противу своје воље.</p> < |
а тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} То јес |
веду за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би би |
у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> <p>— Изв |
оста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле з |
љем, скандалом, јавношћу или лукавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће |
ча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако д |
га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој |
е опрости од породице са блаженом надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће |
кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео |
скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, ви |
ртве, кад би могла постићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сад |
дмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет ф |
јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, |
име јако боловао, те је хтео још једном да види својега главнога наследника, да се са њим пораз |
— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, господине.{S} Изв |
ба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отм |
дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилику што су га у његову стану |
еме, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, ка |
Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер, |
ne --><!-- kraj ponovljenog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрас |
ом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а има повереника у свима р |
е кћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим средствима спречим и молим да м |
господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p |
> <p>Оне последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књиг |
кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо, — одговори п |
овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p> <p>— |
те тајанствености размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које |
ћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора кнегињица га зап |
сам погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином гроф |
Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа |
ти или отклонити.{S} Затим је покушавао да одреди последице тог неприродног и штетног изоловања |
.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух |
а бављења онде.{S} Гроф је издејствовао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове |
ав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у м |
ра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и сла |
ов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујев |
конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његов |
о онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав ј |
не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нерво |
Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забав |
је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, |
се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је |
чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога с |
мишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању |
је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње с |
анаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим гра |
између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако |
ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, |
би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да г |
лико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаш |
е шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири милијуна?</p> |
атељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а |
њима увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти с |
е, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој за |
ла, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме т |
нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се |
смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одговора, затим настави:</p> <p>— Ви ст |
У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом м |
био је под неком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</ |
е познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој ј |
опаст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да |
је донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим |
какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све |
га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није чула, проговори изненађено:</p> <p>— Ама |
као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} Од он |
и.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љут |
рупна, држале су се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, ст |
> <pb n="27" /> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p> |
/p> <pb n="90" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се би |
сно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p> |
не одговори, али је погледа молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче |
се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долаз |
кренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати |
гу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, с |
ђе лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посвет |
малаксава, и судбина једва једном, као да је хтела да награди његово постојанство, показа му ј |
одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> <pb n="118" |
в се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посета благотворно утицала на његове узр |
<p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче се и |
аде климатати главом према младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеј |
погледа задовољно у своју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> <p>Више није могао од |
да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се ро |
у је то и повратило његово здравље; као да је био задовољан са својим положајем, никад се више |
и је брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипат |
длучивања и независност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га |
hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не мо |
озор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога |
ећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећ |
г најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, |
ешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и та |
удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се п |
ном и зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже н |
творена господска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или гос |
ог човека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад в |
у стрпељива очекивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да је био з |
ло овде онде понеких личности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихо |
одиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће. |
ти постало сасвим интимно.{S} Павле као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић |
е стресе од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он с |
орене очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му ј |
усти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак.{S} Па |
е удаљавали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: да су то фил |
означава са „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још с |
јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме |
х је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола н |
, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достиг |
— и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд |
узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак с |
то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем. |
овање укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над глав |
се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као нек |
да замени отворено признање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверењ |
<p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске породице, он се мало |
и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку појединост својега романа са младом грофицом с |
тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном распол |
ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S} Али и |
им о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофиц |
осподине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама могу посетити само две женс |
малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако |
— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет |
м господском крају?</p> <p>— Нисам знао да је господски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је |
му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер није могао |
212" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S |
борбу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу |
ју своме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304 |
ја сам још пре неколико година престао да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично |
то ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослоб |
оро ће две године.</p> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} П |
очито што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Ов |
} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је |
ј заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате |
сасвим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господину, али нисам донео за њега ниш |
онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања ка |
ихово добро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном |
тињским домовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са |
?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, |
даше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb |
а говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама девет месец |
зите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Господине гроф |
рукчије да вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви ст |
руги нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Па |
ох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме ниса |
размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — |
требно, — одговори младић, кад је видео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>П |
Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, д |
о да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала п |
био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, |
м.{S} Коректор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му |
сете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павло |
рмана.</p> <p>Ако је младић икада желео да остане насамо с овом младом девојком, то је тај трен |
њањем и тражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике |
ло Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да припадам каквом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу |
еоград, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Државна је пом |
Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор м |
мам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упознамо, — рече искрено Павле.</p> <p>— |
же!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— |
овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих |
стације.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте ула |
видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— Лакш |
пробуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у |
воје господаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја |
ји је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики интерес наше породице, у којој сам ја |
<p>После неколико месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, м |
остију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празничне ципе |
о утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није био више потпуно господар |
импатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори от |
према свом напаћеном сународнику, хтео да осигура себи што већега утицаја при обрту у његовој |
пређашњег разлагања неколико пута хтео да плане, накашља се, подижући своје провидне прсте к с |
на; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректор |
и забаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатн |
уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она |
јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набав |
узданији преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коњ |
ао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</ |
сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он јо |
овања према овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да јој из |
ткад искрале под трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув |
/p> <p>— Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p |
настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изј |
азумео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ после мучног споразумевања |
, пропадајући једном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње |
ли кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све |
део да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам м |
твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Пав |
е праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико б |
ио тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ и |
, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на расположењу. |
а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводи |
а је младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером |
лико година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, |
unit="subSection" /> <p>Намислио је био да оне две недеље, које <pb n="119" /> му је грофица од |
два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{ |
роном.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којој би могао с |
без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да позајми прис |
оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какве богате грађанске породи |
војој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према |
ашна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гла |
разговор:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих ко |
ј, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза са |
тан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и гос |
адић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p> <p>— Једино, — настав |
а.</p> <p>Павле се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта ви |
сто одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступ |
нај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке грошевима својих другова (од сваког доби |
мислила да се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би као наме |
овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, |
стио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести с |
рње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете в |
живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио не |
то сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са |
срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви ј |
они сами и њихови протектори чуде, како да не могу својој домовини да користе онолико колико се |
рби?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</ |
осмејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сли |
ти, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати пр |
рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Како да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p |
ша у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{ |
Можете ли је обуставити?</p> <p>— Како да не.</p> <p>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шт |
обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Срб |
ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</p> <pb n="101" /> <p>Чилаг му се приближи и |
рудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога ж |
ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну м |
по брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Реду не |
, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен веш |
често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе |
ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који с |
чини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца одраслог и оседелог у н |
да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико |
ело, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само кл |
с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часком се |
да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме јо |
која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има с |
иродне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда |
Ах, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу и |
d>БДЕЊЕ</head> <quote> <p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се |
ејући се, — оставићу вам толико, колико да можете подносити и морске буре, само будите учтиви к |
осподином бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којо |
ече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p> |
њу моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ по |
, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да |
још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb |
а.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло непријатно, оно учини такав ути |
овог писма, које се очигледно усиљавало да прикрије страховање и јаку наклоност, и које је, гот |
руком приуготовљено, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако сил |
Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али |
тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слобо |
ма на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <pb n="109" /> дак |
свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито |
све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и о |
ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мир |
још опрезније.</p> <p>По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много |
"252" /> његово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и одговорност пред својом са |
ем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— |
млађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви искрено дубоко при |
вог виђења; невероватно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије пород |
лушах њихов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агне |
а трудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и |
звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и хода |
:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то |
/> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог положаја.{S} Свакако награда ка |
љају другови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда пр |
о смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задр |
са одговором.</p> <p>— Једанпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињи |
илазило неколико златних милијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настран |
па природњака који ће и глумовати, само да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаће уве |
ујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од <pb n="290" /> ове п |
отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумет |
е време, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео ос |
ео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb n="86" /> ре |
новнички посао, она је пак научила само да негује цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно |
?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може л |
беху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не б |
ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично. |
ног, пусти на галерију захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> < |
> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо са |
, то одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправ |
да...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за |
в у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново један изгубљени дан и једну залуд п |
сиромашак има <pb n="297" /> право само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувот |
осподара, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврш |
да, имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива природа, |
рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</p> <p>— Видит |
/p> <p>— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ћ |
— дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опасн |
спођо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзот |
а људски поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо |
н јако развијен карактер; — нити можемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају |
<pb n="21" /> <p>— Да, да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија.</p> <p>Младић |
{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега |
никакво извињење, — напротив, налазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљив |
p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ с |
увек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо св |
о више од тринаест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122" |
ости, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив тво |
ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео јед |
чнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки |
те довршили у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb n= |
, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш < |
ако закачиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок сво |
а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја |
о, али је сада налазио за јако потребно да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> |
је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, а о практичнијем де |
требала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње д |
где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ |
уо је понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, |
на моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега |
још један долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекр |
у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчев |
во уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече још доста опрезно |
зуспешном трагању, друштво би принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</ |
да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђава светлост, неподесна боја |
ди браду и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридесет година д |
/> <p>— То не знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не од |
пуно којешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>Пос |
арањем наслутила зло: почела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први |
о ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p> <p>Послужитеља мало умири ово ув |
некако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам част.</p> <p>— |
е вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на надлежном месту.</p> <p>— На надлежно |
Како велиш, Агнешо?</p> <p>— Није лепо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он да уп |
у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред он |
је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и г |
о?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, да ви |
орави да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када до |
ла за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледала је да замрси прилике и да |
а над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим посту |
чи, да му оно није служило једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је по |
стра, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива г |
умети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутк |
је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разг |
ило паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња решито |
<p>— Па лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање |
ћаји према њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик ов |
p>Павле се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеш |
мотиве при свршетку трудила се нарочито да истакне.{S} При бржим местима загреја се и она и слу |
чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени млади |
очи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="289" /> пребриса усплахирено чел |
отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете доласку пролећа, све већма бивате замишљ |
довољно познавао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он је наст |
преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p>— Војв |
н је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно поверити мени.{S} Ја |
рно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у |
м.</p> <p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто да ме двапут пријављују? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођ |
с нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ по |
ете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђ |
тета, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе са |
еван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо с |
ад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са с |
{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма каквим срествима. (Она у |
о месеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно о |
pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио. |
е?</p> <pb n="227" /> <p>— Тако сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узверено |
арним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако наново по |
ој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћет |
што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута |
ам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по то |
можда напредовати, управо натераће вас да напредујете, али само привидно, а то је тактика хале |
тавим под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико |
есничке постеље част ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпођице кћери до мо |
дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић б |
ина учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака, које су га издржавале, |
Да видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S} Добар дан, господине докторе.{S} Једва |
х, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто б |
би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{ |
тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде коректора. |
p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — рече гро |
у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189 |
у и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ |
јете услуге; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још |
<p>— И најјачу снагу може мала умешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити мој |
сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па к |
раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше главо |
тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} |
чувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, |
/p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и и |
гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати племенит |
изјасни да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг и |
зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје |
огло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегство гр |
> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто |
се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се п |
рећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="18 |
ожда, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота пр |
плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијској или другој си |
ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда |
ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта |
ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно рече:</ |
јурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, министрима, а можда ј |
шом“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да |
да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до ду |
форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" |
који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са мл |
ацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам |
ече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми с |
{S} Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви н |
дужују своју младост.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који б |
није се разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „ |
p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест сати редовно попијем једну чашу.</p> < |
S} Гроф је издејствовао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војв |
у добар бакшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматрате игранку.</p> <p>— Знам, али данас с |
ли Београду.{S} Али како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово |
ћајима при повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме је |
чала разговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега великога имањ |
програма.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са политираном главом неки чув |
њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин |
те право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнеги |
>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесника, који је за своје крат |
тор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ак |
зацело последњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак наши |
ко месеци.{S} Љута болештина не даде му да управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе |
каза завој са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страт |
га и показао му штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и |
м.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, |
ић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} |
му тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га |
му мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако |
оцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што је превазилазил |
ј женској природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није посл |
а нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у пе |
а ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опас |
њу да макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст |
ле, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само климну главом и седе на своје пре |
а земљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, није у стању да се уклони с мес |
мо бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским и сир |
Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће |
асног вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, |
о време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ов |
тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све |
о по њихову негодовању, немађаху намеру да му буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S |
и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становништва; о оделу женскињ |
и је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није зна |
лази кроз механска врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмл |
издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не разумем |
цама.{S} Ова битанга што обичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете |
И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпут овде се скуп |
није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођ |
редакција добила две позивнице; гледаћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле |
/p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте рачунати поуздано, али се над |
сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан или једно в |
вао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> мл |
Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојак |
има и других такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{ |
може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао |
, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он |
идите, доста слободног држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете |
ипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју пропа |
дакле, желите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од |
ете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И т |
<p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зато што га |
ом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, |
душник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да сам м |
и су чешће.{S} Очигледно се разговараху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} |
сече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље |
трес; наговарао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би мо |
бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав |
годнијем положају него сам историјограф да буде непристрасан, тим пре што се претежно треба да |
и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од д |
одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и |
ечи?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица наново опом |
Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренутака одговори:</p |
сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам тв |
S} Вратих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="14 |
уза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p |
занатлијске сирочади.</p> <p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога тр |
је доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, упр |
им те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, до ви |
ост, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пре |
јеврејском физијономијом.{S} Волео бих да сам видео господина песника на месту онога фанатичко |
да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудо |
јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину своје |
говорити:</p> <pb n="300" /> <p>— Реших да овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са |
предак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао до |
. дакле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — |
иш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У |
велику сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу |
{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном |
Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — од |
ј се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичар |
е задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> |
а треба да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш чов |
гледајмо своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има у |
и нај-најодличнију.</p> <p>— Заборављаш да не бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се |
има) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи, |
е даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но п |
ише пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.< |
и рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да иде |
удавача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— З |
е, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам |
дам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле |
.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек про |
ичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста |
> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо |
е?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, ка |
ара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигле |
о.{S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годину.{S} Само једну, ујаче.< |
тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећ |
у?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да идеш?</p> <p>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту застаде, |
ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање |
нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем а |
{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S} |
а себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом граду гд |
то питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли д |
та ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђур |
} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све |
<p>— А, дакле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си с |
<p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакн |
; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и о |
овори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да |
че:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одговори:</p> |
еделили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе |
ило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, |
и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављ |
хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђења!</p> < |
ам се довољно споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем |
b n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ није |
српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би приметила усплахир |
е желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим рад |
азвитку, а нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера |
аједно са Грцима и Јерменским трговцима давала је Будимском пристаништу ону живахност која је т |
о хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да одрастеш ево ова |
е онде понеких личности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова прв |
поре, што су му Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је младића јако изненадило чисто сурово |
ику, у којој би хиљадама својих другова давао хране, здравије и боље но она којом је онај „вели |
{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране, недозвољене љубави, која на |
Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац |
и пријатном топлином.{S} Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним облогам |
м, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак од два новч |
ничку децу“... чули сте, да Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Овај опет „Скупљање врхова |
оватија: о морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не м |
бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадњака.</p> |
ти; имам ужасно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта ра |
шам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим примамљивије усп |
аза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан. |
е.{S} Од наше су се народности одвојили давно, као многе друге наше славне и отмене породице.{S |
ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да |
ло највеће могућности, да постигне свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне ст |
/p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Правосла |
у рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то мла |
.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ давно одређена година, па и друга се већ бејаше примица |
ремену, кад се престоница Кнежевине већ давно преместила у овај старински Дунавски град, те је |
јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим временима.{S} То сам осетила нарочито јед |
ка, а међу њима она најсветлија.</p> <p>Давно очекивани тренутак, дакле, дође: да се увери да с |
ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно |
, неколико месеци.{S} Љута болештина не даде му да управља сам својом судбином, па кад се сломљ |
као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се као у с |
хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ов |
Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Дра |
ете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p> <pb n="229" /> <p> |
али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и суп |
јатности по вас, милостиве госпође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, д |
није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо неприја |
а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших се да послове отољава |
урност, у Београду пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле погледа коњаник |
на.</p> <p>Поручише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га |
врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покв |
ам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им се кћер.</p> <p |
ст, пргавост и благост личног карактера даду и посебно обележје; брзо постигав врхунац свој, бр |
вечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, ш |
да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели: |
ветлост.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> |
ајем или каквом вести новинарском, која даје згодна материјала за претресање.{S} Ту се говори о |
од Срба занатлија, младих људи, којима даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не |
рошлости</head> <quote> <p>Пријатељство даје срећи већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олак |
ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога |
рече:</p> <pb n="339" /> <p>— Добро, не дајем ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажовао к |
зо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да њега д |
то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини |
се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на галерију |
они:</p> <p>— Молим, говорите.</p> <p>— Дајте ми вашу кћер, грофе.</p> <p>— Не могу, господине. |
ерсоналијама и квалификацијом.</p> <p>— Дајте да видим квалификације.</p> <p>Чилаг га опет погл |
ним уснама а усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком рух |
чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здр |
што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ прекиде говор.</p> <p |
прему за дочек господе, остаде у механи дајући утпуства газди и одређујући стражу, да би се дош |
теног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећ |
а.</p> <p>У том, тако званом, „центру“, дакле, претресаху се дневни догађаји и прекодан искрсла |
запита Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ниш |
то се није могло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, к |
сам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчића.{S} Свега рана дневно ста |
о и пред свет.{S} Кнегињица Евстратија, дакле, заборавља разлику положаја, кад су у питању њене |
о томе ништа не знађаху.{S} Математика, дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Гос |
му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати посету.</p> <p>Павле се опрости од поро |
јим мислима.</p> <p>— Добро, до виђења, дакле!</p> <p>— Пријатна ти вечера!</p> <p>Напољу корек |
о је моје.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта, дакле, желите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је |
; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то |
ву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, разумем љубазност њену према њему, и разумем сви |
>— Јесам, — одговори Павле.</p> <p>— Е, дакле, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је |
више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? — |
> <p>Војислав</p> </quote> <p>Павла је, дакле, само смрт могла спасти својих смерова главне пре |
ећ протекла дванаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом |
де главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град полагано почео губити вид политичког средиш |
ма ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мис |
од њихова првог виђења; невероватно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Бо |
ињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— |
и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изгледала да произлази или од нерада или од неур |
ја је овде била истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће ов |
да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуду, која |
оме што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, виде |
Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу, |
ко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душом.{S} А |
допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића |
немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор.</p> <p>— Ти распитуј |
имо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... учи |
он оста непоколебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне после |
арочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захвални на в |
Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно т |
подносили већ и већих мука.{S} Будите, дакле, разборити.</p> <p>Павле се са уздисајем повинова |
один Чилаг још додаде:</p> <p>— Будите, дакле, паметни, послушајте ме.</p> <pb n="107" /> <p>Па |
овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле је неколико тренутака гледао у <pb |
прекинути разговор.</p> <p>— Говорите, дакле, — довикну му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је |
stone unit="subSection" /> <p>— Ви сте, дакле, сада у извесности о своме положају у овој целој |
ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али против т |
м провео једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели прилично света, па биће вам познато, како |
напослетку проговори:</p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој ташт |
етку проговори Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја |
ом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честитом Србину?</p> <p |
уступила трећину својега имања; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb n="335" /> кро |
е стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим рече:</p> <p |
д собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благословеној библијотец |
рофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, дакле, знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да господин |
— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју пропаст?</p> <p>— Ви говорите, гроф |
е желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него о |
/p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас |
премери озбиљним погледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћете само Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p> |
бим странама противниковим</p> <p>— Ви, дакле, сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова не |
је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви |
е мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера поправљања |
о мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сила, — проговори Павле. — То је код вас |
Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштв |
најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није немогућна?</p> <p>— Ап |
p>Павле му мирно одговори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити? |
у спекулативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао богат човек |
цу нема останка. <pb n="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се жи |
тлија.</p> <p>Давно очекивани тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде |
је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мача |
вање и свршен чин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то в |
, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захва |
ризнајете његову пуноважност.{S} Молим, дакле, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пу |
ије могуће да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе пи |
ост пред својом савешћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запита грофицу:</p> <p>— Како сте сазнали |
о што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — ре |
ој, у борби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не укла |
реба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме |
траћу за част.</p> <p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли |
тику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још |
о, грофице, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не |
ама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према прозору.{S} Једном с |
звикну госпођица поплашено. — Ти си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одговори кнег |
амо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су |
свесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за ње |
а мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићевим Павл |
S} Његово бављење овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га |
а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним как |
а две трећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{ |
велите, немате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n="297" /> право само да |
био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом ј |
вим набројаним.{S} Није, <pb n="109" /> дакле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једн |
од узбуђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још |
илаг озбиљно. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Представници шак |
једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор |
ав професор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући |
</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p> <p>— Тај <foreign xml:lang=" |
и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једн |
и ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</ |
е, подужи састанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{S} То ј |
Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а ј |
и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>О |
одговори му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи са |
p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, т |
о и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је |
аве, упита:</p> <p>— О једном писму?{S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам |
ави психолошким особинама суделовача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у |
о подражавајући говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да н |
ло час говорих.</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете. |
да ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазвони и ћутећки сачека пос |
<p>Путем дрхташе од узбуђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих |
/p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну коректор весело.</p> <p>— |
ињичино потврђиваше њен исказ.</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда упути вратима.</p> < |
/p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак ч |
} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да |
ога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата до |
је толико развијена, да их оствари, она дакле прибегава умним људима да их задобије, међутим он |
рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам |
довољно парче хлеба два, свега доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: ка |
ле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада |
наест форината.{S} Све што сам побројао дакле месечно триест и осам форината.{S} Од тога ми уве |
у је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана |
/> <p>— Тако? — рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стањ |
.{S} Молим, дакле, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја ис |
ојвода те испросио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је сврше |
њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју ма |
ри кнегињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изнев |
жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га напа |
пак одликовала Павла нешто као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића који им је у |
ш-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учест |
друге стране поглед на ове представнике далеке и напредне културе, овде, на лицу места; можда ј |
ма, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави поло |
цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу |
се ругаш канда!</p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брат |
је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад |
емири.</p> <p>— То је ствар онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саопштила д |
<p>— Господине Ђурићу, ми идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будемо разборити.{S} Ја тврди |
е...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Ка |
иде да је у својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — |
ут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p>Опијен, очар |
?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио ј |
ледна трговачка породица, чији је син у далекој страној служби, и који су могли дозволити себи |
садашњост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући речи пуне то |
Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф с |
да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.</p> <p> |
ди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам гајде.{S} |
странака — које се тада већ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћифте, паланчани, путници, па |
</p> <p>Нинчић му, продужавајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар |
ред била је реалка премештена из Чачка; даље болница, и неколико господских кућа крај пута што |
куће, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И |
ише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па и |
ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе. |
Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроц |
p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се т |
г или другог још била неудата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове г |
служила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, препоручујем вам највећу пажњу на све стране.{S} |
ш била неудата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p |
утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до Кар |
авле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити смисла његовим неодређен |
знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и |
том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање —</p> <p>— Да, госпођо сестро, нароч |
е.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се толико била |
рик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још |
о темена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљи |
о начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања теш |
тија де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико ходник |
извесног сажалења и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за врем |
олазите од грофице Агнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам чи |
шино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући глас и речи према Пав |
прекорачили праг пристојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} Молим, от |
о симпатична и племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета гл |
кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.< |
еферисала кнегињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толико несносној |
путник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не? — одговори госпођица. — Свака |
>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми |
и назвати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма к |
>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласом. — То није више обична тутњава, то |
Мохача изређани бисери Божје природе и даље досадне једноставне обале Дунавске до лепог Будима |
на.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што мења |
чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити? |
ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане после извесног одупир |
ада употребљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим в |
це Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћи |
, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су ручали |
ра да се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар. |
подине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакш |
је њена својина...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p> <p>— Тај <foreign xml:lang="fr">Monsieur P.{S |
ртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор, и так |
анка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе ил |
друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима |
ра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућут |
испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико на |
он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребацивања ов |
нице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу |
мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од светске вре |
из вида свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стан |
спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, која |
ом савезу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињ |
ма зашто стојимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва пође.</p> <p>— Чудн |
леда да је пролазна слабост.{S} Хајдемо даље, — говораше гроф. — Ова се библијотека, као што је |
тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше гроф даље, — <pb n="277" /> ви ћете нас приморати насиљем, с |
нам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам како рече.</p> <p |
има, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отиш |
абрен он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо |
још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам преда две трећ |
а шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још |
припадамо словенскоме племству.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о т |
ароне, — одврати госпођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p> <p>— |
ема прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка светлост стражарских свети |
панорама Београда, која се са Истока из даљине показује несравњено живописно; па лепа водена мр |
е јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све |
те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само з |
данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини, доле <pb n="16" /> пред степенима а са фесом у |
и фино одевени, стајали су у пристојној даљини очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали |
ри као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за образ |
, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!</l> <p>Воји |
е на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{S} |
отребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете |
је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле ви |
е овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?</p> <pb n="45" /> |
адам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај |
ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ д |
настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас |
годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p> <p>— И много |
ер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могл |
p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> <pb n="276" /> <p>Пав |
редставим.</p> <pb n="13" /> <p>Старија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> < |
разничне ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на ул |
ари, брзо увела лепотица, нека пикантна дама, незадовољна <pb n="307" /> са својом судбином, са |
> <p>— Боже, госпођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгледала осталима трима потчиње |
тајала мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу |
што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класично, — додаде Чилаг са т |
Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стаја |
што са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, |
задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На |
<p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји господски рођаци нека буду |
} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље |
доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у несвест под утиском лепот |
м комично подражавајући говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} |
">Ah, que donner?</foreign> (Ах, шта да дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крстић.</p> <p> |
ца исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <pb n="237" /> потпуну психо-патолошку слику његов |
се у интимност са извесном врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцн |
</p> <p>— Кад је госпођа мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је |
владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским грофом, и маркизом немач |
е ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S |
авле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и прохо |
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан све је било заборављено.{S} Странци устадоше рано, |
ила његова покојна сестра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> |
ати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле оде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— |
јних вечери прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се приредила игранка, која у тој години обећа |
две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске породице, он се мало мирније д |
а имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, |
" /> <p>— Ви сте, можда, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> < |
ослужитеља, који је долазио сваки други дан.</p> <p>После двонедељног мучног боловања Павле очи |
слиш?</p> <pb n="53" /> <p>— Па за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се пут |
а чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати тр |
/p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у |
час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф кој |
дине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазв |
емам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p |
{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати |
ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за |
Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи |
љно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су |
а својом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од срећ |
ј.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани дан.</p> </div> <pb n="155" /> <div type="chapter" xml: |
г на себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S |
амо да прибележи наново један изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по д |
и ћу, — одговори Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да |
им задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао |
ним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а о |
"subSection" /> <p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид привреме |
спречим и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији с |
најкраћи рок, проведе мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе погледу он није довољно позна |
ложи неког омањег позоришта, означујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај с |
. док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није ув |
да вам поклоним, као што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— М |
преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, др |
је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и |
нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењем пох |
ад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>— |
м са највећом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у р |
тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, ма |
ст велика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оста |
им покривачима.{S} Прозор је готово цео дан остављао отворен; после неколико дана натовари полу |
зменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не |
.{S} Католичанске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цр |
а или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзгодније време састанку беш |
ину лекова данас да препише...{S} Добар дан, господине докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер |
ој било немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, ме |
већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, м |
ешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, |
те изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас сте о мени го |
га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориш |
један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор оде и наско |
нут са „општим образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризаци |
када сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но што сам г |
а ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — говораше <pb n="120" /> му Нинчић. — Ако желите |
fr">Renan</foreign> </quote> <p>Једнога дана грофица Јанковићева изненада оде у одаје своје сес |
ео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, г |
<p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p>По њему се видело |
lestone unit="subSection" /> <p>Од тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одл |
можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што га је дос |
оварати цело после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан састанка |
о дана после првога писма; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно друго писмо. |
tone unit="subSection" /> <p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се су |
његову срећу, већ протекла дванаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> |
дође.</p> <p>Неког хладног новембарског дана о Задушницама, када је отишла на гробље своме чове |
ој целој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који п |
и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана |
ди својој било немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствов |
душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гл |
оје болешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и |
ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас сте о |
пустила тако, да је младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи |
ност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране, недозвољене љубави, ко |
ања осташе без успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још једна |
а једну добијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом, али је н |
.{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из мог с |
просити?</p> <p>— Отприлике на неколико дана после ваше последње посете.</p> <p>— Хвала вам, — |
ли и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога писма; и још истога дана по подне доб |
за тога странца.</p> <p>Прође неколико дана, док се грофица <pb n="210" /> предомишљала и, кад |
ео дан остављао отворен; после неколико дана натовари полумртвог младића на кочије и возао га п |
к од прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
а, кога је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ да |
азао подужи састанак тек после неколико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{ |
зак младићев.</p> <p>Тек после неколико дана, када се боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а |
нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> |
око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на две године |
ма умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се из |
ћи на отоману и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу |
квој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb n="236" /> похађал |
које се најмање надао.</p> <p>Неколико дана после оног изненадног састанка са старим Чилагом, |
квих овдашњих новина од последњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори момак. |
о?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> < |
једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али |
ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошеница: то није рђаво, да за то време уп |
г?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година |
ка је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком тону говора, што је Павла учинило |
агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева довде. |
за толике патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила у море, |
одних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома |
о спољашњости, ма да сте ових последњих дана као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике под |
место после две недеље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређен |
ам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали, поставише мене на његово м |
ва.</p> <p>Ваљало је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаес |
су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Французи...{S} Но мени се ипак не допадају ове ча |
е нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела ле |
о често заједничко измењивање мисли.{S} Данас је један завладао идејом „свеопштега мира“, сутра |
га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то |
ор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S} Добар дан, господине докторе.{S} |
посматрање оних племенитих црта, онога данас нешто сетног погледа плавих јој очију, и оног див |
м.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече млад |
је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</ |
ве.{S} Неки нарочити демонски израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још |
одине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> <pb n="256" |
се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле |
тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад |
ојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве данас више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, |
, истесаше моју личност оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} |
им великим столом за писање; лице му је данас било још чистије но други пут, држање још одмерен |
ој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно писмо, и ја оч |
, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ам |
ико неки сензацијони комади, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публик |
То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184" /> |
јим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили бе |
ица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и данас непрестано варам оног честитог старца који ми је |
ој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стране, не зато што би б |
та па и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буд |
ле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У |
посматрате игранку.</p> <p>— Знам, али данас су строги у одабирању због доласка владаочева.</p |
<p>Кнегиња уздрхта.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> <p>— Мој |
гао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</p> <p>— З |
} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb n="99" /> <p>Павл |
у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим гр |
асности са својим душевним расположењем данас изабрао све тужне песме; севдалијске Босанске пев |
м стазом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Први пут у |
ало због необичности саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, она је п |
нагомилани од постанка њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност од ј |
што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <milestone unit="subS |
колико толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде |
вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ п |
ј оштећени могао да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p> <p |
новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још данас.{S} Није донесена са компетентне стране, већ ју ј |
ти оправку а да господа продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини, доле <pb |
преходницама може се разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, |
S} За обичну салонску предусретљивост и данашње учтивости плиткоумних не марим, и зато је и не |
због његове темељне образованости, али данашње му држање задоби и оне, који су досада према ње |
сност и узбуђење којему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, претопао стан, можда и шт |
ено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми |
ино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако умор |
одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак објаснио не само лепотом Павлова певања |
ане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, могло би му |
а, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесника, и само би |
ion" /> <p>Тако је проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на универси |
са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију будућност.</p> <p>Није нам намера да из |
</quote> <p>Познато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом свету настаје доба забава. |
чник (калдрму) овога града.</p> <p>Први дани прођоше у обичним незгодама насеља, али затим је в |
е су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пред вече састајали, одилазил |
да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, |
ој кући несвршена посла.</p> <p>Како су дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевц |
у довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </quote> <p |
еба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима свога живота, када му јадном и изнемоглом отимај |
треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирнија, рекла бих бујнија.</p> <p>— До |
о их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао својој победи, која му се олакшавала |
; нарочито је читаве сате провео радним даном као и свецем по црквама православним и католичким |
те дању времена?</p> <pb n="93" /> <p>— Дању се одмарам или радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ј |
/p> <p>— Само овде.</p> <p>— Зар немате дању времена?</p> <pb n="93" /> <p>— Дању се одмарам ил |
ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе; |
би поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли б |
и ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Ту |
да завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— |
о је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, по Бо |
азио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p> <p>Он |
несена са компетентне стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је |
ужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније, — што |
али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој ук |
звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам |
свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друшт |
код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу |
јер би изгубили свакако сјајан свадбени дар; она још нема четрес година, — рече грофица.</p> <p |
уздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> <p>— Св |
ђе и остаде гологлав.</p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крс |
годинама својим најсвежији део својега дара страћили у посао њима неподобан и силом се намеће |
а надзорница отвори капију.{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна за |
њачка учтивост: женска младост и лепота дарива скупоценом успоменом мушку младост и каваљерство |
ундској, на границама државе.{S} Ви сте даровит, млад, говорите српски, имаћете прилике да се и |
твар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не м |
лај, паланачки племић, сиромах али врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} Фон Хаде |
пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, о |
вати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показавши на крстић.</p> <p>— Учин |
} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско турско-грчко име учитеља) да си био |
Швајцарском стилу са изрецканим шареним даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа ј |
га погледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, — |
ољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на море н |
године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунила четрдесет |
осим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господине, — одговори грофица у великом гневном у |
дба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, |
ни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити. |
и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен |
<p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам дати моју кћер.</p> <p>— Зашто, господине?</p> <p>— У т |
амоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до с |
замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је б |
е на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поп |
ш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</p> <p> |
имена, имена, и исто толико презимена, датум и поред тога свуда облигатна десетица која предст |
мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам |
.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за целу годину |
е бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Напи |
на трулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, по |
руги, похитају, да се толико напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину корист |
прави пустолов.{S} Имају двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да |
је — пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашо |
свакодневних издатака.{S} Ручак: чорба два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнир |
ери он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао је другове својим досеткама: језик му |
разговори често појављивали између ова два противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да |
у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете |
е библијотека.</p> <p>Висока дворана за два спрата са великим видним прозорима.{S} Па како беше |
ијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} |
љубав, а материнска приврженост и веза два створења оплемењује је и скоро приближује човеку. < |
шавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније побо |
а је повучена дугачка греда положена на два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред ка |
лесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да се |
р иронично.</p> <p>Момак донесе тражена два броја.{S} Коректор поче тражити.</p> <p>— Ево: „Игр |
Чекајте; онда боље донесите ми последња два броја каквог недељнога листа.</p> <pb n="138" /> <p |
устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је |
</p> <p>Каваница је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У |
е и реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S} Никад никога није ословио, није тражио |
пред отворена врата што воде у једно од два одељења, колико их у болници свега има, и погледају |
сте, један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор оде и н |
рофову пошту.{S} Било <pb n="197" /> је два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпи |
астаје доба забава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује с |
ледаћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом, |
пехарник; имали смо са женске стране и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски |
аде месечно, што просечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим за |
ошћу увек унапред показује за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде |
не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који |
јњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципел |
чкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчи |
изу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с д |
стоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, |
емена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће бити ок |
к.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, на |
била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а други |
њу; поред овога орман изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чивил |
Разговор, који се мало час водио између два пријатеља, био је за време болести први подужи и ов |
ота вашој таштини; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни.. |
ком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчића.{S} Свега рана дневн |
у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би |
наркама.{S} Нинчић преброја, било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта |
има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест, које грофовских, које баронских.</p> < |
и тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — реч |
ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је |
то десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес четири новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми до |
за већу споредну зараду, мислим чак око дваес форината могао бих споредно имати, а то би за мен |
адао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао |
ање и моја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто |
постао богат човек са приходом од преко дваест хиљада форината годишње, ако их узимам укупно по |
ијена у толикој мери, колико у омладини двају суседних југословенских народности на Балкану.{S} |
ом на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји припадах |
<p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђ |
је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут код н |
нео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле оде.</p> <milesto |
кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време п |
<p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто да ме двапут пријављују? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођица се |
ње наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се |
Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним облогама и затим обрисао на сув |
вице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Ни |
ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препору |
} Кнегињица Евстратија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се одричем то |
Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне о |
мења ствар.{S} Наша је редакција добила две позивнице; гледаћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше |
бе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Кој |
ступиш твојим <pb n="180" /> сестрићима две трећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће т |
завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар с |
дњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена врата покривена иза меден |
интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти с |
ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, |
пуштен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, али је до амнестије одлежао само н |
ожја по српским путевима, саграђених од две дебље попречне греде са четири тањих уздужних над њ |
према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у |
амо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; један господин и један малишан.{S |
е ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић |
зност и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb n="14 |
не пита човека, као и несрећа.{S} После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у миров |
јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунила четрдесету, то би све из |
да грофовску кућу посети, уместо после две недеље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба |
рођену женску уздржљивост.</p> <p>После две године вратимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће оп |
се при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> < |
ubSection" /> <p>Намислио је био да оне две недеље, које <pb n="119" /> му је грофица одредила |
ilestone unit="subSection" /> <p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код |
у се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са једним старијим госпо |
:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био пос |
р.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао да га посети нико из П |
несретног младог човека, кога заволеше две одличне женске у један мах и који поред сретних при |
ете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силазити ка |
и на породицу војводину.</p> <p>— Кроз две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сас |
спођа мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок м |
твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго |
зак.</p> <p>Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} |
и <pb n="194" /> једну немачку царицу и две француске краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово |
Али њему би се пред светом могло додати две године, а теби слободно откинути бар четири, и онда |
ати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце неговати, да |
а са пуно оружја разнога система; затим две сале, збирка старина под именом музеј, хаљине, новц |
а у оваким приликама могу посетити само две женске, кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово |
е видите, то је један архиепископ; тамо две владике; овде овај био је царски главни надзорник; |
ка дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са дивним оригиналима чуве |
сестрићима две трећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а друг |
у да одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, |
> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега имања?</p> <p>Кнегињица је дуго мис |
да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време |
>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијућ |
ма приближује се неки отмен господин са двема госпођама; једну води под руку, а друга иде сама |
S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, могло би му нашкодит |
искро Божија,</l> <l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини |
ћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљада, или више?{S} Колико хоћете?</p> |
ш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за те |
хта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погледа там |
, јест, имате право, — рече младић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред велелепну зграду н |
ата.</p> <p>— Чекајте, човече; понесите двоглед.</p> <p>— Ах, јест, имате право, — рече младић; |
место иза широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанствену дворану пуну |
ичног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изненађења. —</ |
, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се доба Павле изгу |
Она је приметила немо признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> < |
лико коњаника, још једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, те ускор |
о ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије, која се о |
} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми ј |
м љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја с |
вода је постао прави пустолов.{S} Имају двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабу |
one unit="subSection" /> <p>И тако овој двојици пријатеља прође готово цело после подне у заним |
између ова два противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{ |
е долазио сваки други дан.</p> <p>После двонедељног мучног боловања Павле очигледно ојача.{S} Б |
јско, нешто пола српско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова интелигенција, заставе |
} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ д |
још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпре р |
исам помишљао. — Блештави сјај царскога двора није ми могао толико очи засенити, да не видим и, |
адоцни није било допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се д |
спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препоручите.</ |
ам ви препоручите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — ре |
објашњавао нарочите особине.{S} Велика дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била ј |
/p> <p>То је библијотека.</p> <p>Висока дворана за два спрата са великим видним прозорима.{S} П |
м оригиналима чувених живописаца; затим дворана за музику, пуна разних инструмената; соба за ра |
старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом, |
Викну од изненађења. —</p> <p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чист |
е кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, који се одавде видео.{S} Публике беше мало, је |
оше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао на неколико университетлија, са |
ла сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна ра |
ао о некој великој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га два |
глед у сто метара дугачку величанствену дворану пуну сјајне лаке мирисаве маглуштине и армоничн |
и после својега одласка одавде.{S} Мали дворац, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по расп |
.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; петли огласише своје прве песме, па умукоше; |
њихов жагор, наново наста тишина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; с |
да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да би се састали са мало више љ |
о вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту пребивају злочинци, док се међутим казамати за |
Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, до |
траним новинама да се госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де През, удала за неког Баварског оф |
ш доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би приметила усплахирено лице младе грофице, к |
не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, |
p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов р |
оје сестре.</p> <p>— Ти знаш, — настави дворкиња, — да си се уговором обвезала да уступиш твоји |
да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња решито, устајући и стиснувши руку кнегињици, — |
истити ово, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не сам |
довољан узрок.</p> <p>— Како? — узвикну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавнијих узрок |
<p>У таком стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичине, госпођице Фернек, којим га је мол |
е забринуто.{S} Најзад се заустави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разговарали |
Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а у с |
ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред сестре на |
зијом био понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Тада се за по |
трошили као млађи супружници живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину оно |
ивлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и о |
ења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S |
вај му учини љубав. — Унутрашњост малог дворца била је по обичном распореду турских господских |
мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда се често шет |
S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим човеком, пола војником пола гра |
n="308" /> тамо у вашем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, где би имала доста времена, |
о препоруци из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање |
а са улице.{S} У једном прозору између двоструких окана облигатни бели јастучић са старинским |
ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p>Пријатељи се згледнуше.{S} Из овог пис |
</p> <p>— Зато што кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је н |
о. — Њена Светлост Кнегињица Евстратија де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.< |
и, пошто је некадања наследна кнежевина де През била у Бургундској, на границама државе.{S} Ви |
ме Јанковића, рођена кнегиња Александра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још им |
а сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметил |
се госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де През, удала за неког Баварског официра, и то је била |
, — рече он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уверени да Њена Светлост може рачунати |
сла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно окрену:</p> <p>— |
ајсилнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају у владаоце...{S} А. |
ао што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у Бургунд |
лим да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Дошла сам, |
} Од своје досадашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола |
на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али |
Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на т |
ичине празничне ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђе |
е и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен |
плавом турском оделу са широким фесом, дебелим спуштеним брковима и густим седим обрвама, испо |
рло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је готово цео дан |
ин.</p> <p>Полагано се успео уза широке дебелим ћилимом застрте мраморне степенице, поред позла |
илаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.</p> <p>Павле |
ада се открио некакав водоскок од прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</note> </div |
по српским путевима, саграђених од две дебље попречне греде са четири тањих уздужних над њима. |
игранке био је одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић оп |
че:</p> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет месеци <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га виђа |
екате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама девет месеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са |
</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да, госпођо.< |
ђичиним, која ми као пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А |
а ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а почетак игранке био је одређен, као оби |
ађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам мог |
<p>— Ама девет месеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнег |
ска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим круговима.{S} |
ако је то одиста једна од најотменијих девојака, онда ваше право још није довољно утврђено том |
само један заблудели осећај, једна луда девојачка засновица, која ће у кругу озбиљних дужности |
.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго девојаштво сачувало ти је извесну свежину, која би била |
немој се смејати.{S} Њојзи се досадило девојаштво.</p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си |
никада; грофица Санда рачуна на вечито девојаштво своје сестре.</p> <p>— Ти знаш, — настави дв |
ештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу |
за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћ |
ући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће |
истанак свију оних фактора, од којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? — |
кога доброга детета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Мл |
ца, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" /> млад |
дај господину, ево, твој крстић.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата скупоцен крстић урешен др |
а вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу |
одбити какав мали спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је |
је ублажила љупка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какв |
А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призори често понављали изм |
да желео да остане насамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, а |
— одговори гроф гласно; — заручили смо девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви |
Ја сам волео <pb n="337" /> некада неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јо |
, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена сујета казивала да је садањем |
ји је, мора бити, припадао некој младој девојци, можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана из |
авле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угледао у друштву странаца, а она је м |
пола невољно приближи се постељи где је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по на |
повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не р |
ви пустолов.{S} Имају двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће |
ало смисла поред колевке мојега, лепога девојчета, које се тако благо смеши на мајчино лице пун |
ас, господине Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице в |
као што је називао коректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фант |
а забринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за |
паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, |
пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био понемч |
чито у последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски.</p> <p>— Сад разумем.</ |
, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођу и једног малог господина са сјајно у |
н жељом мајкином — имао сасвим противно дејство ономе што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле |
имила га је у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоцена грана са леп |
тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> |
ешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p>Агнеша скоч |
ену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега великога имања и да би била готова и на ве |
на то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој женској природи и ако би била у ст |
и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а има повереника у свима редо |
а свест, која је почела стварати велика дела и на оделитијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код |
ао човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} |
Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да с |
p> <p>— Родом сам из Баната са источног дела, тамо где се говори више румунски.{S} Био сам међу |
тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, кој |
— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p> <p>— Оздравиће, управо |
ле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавања Бихнерова.{S} Он је можд |
рах од будућности и од последица својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу ва |
свој живот као творац великих и славних дела, као првак својега народа и добротвор човечанства. |
ва представљаху цивилизацију, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јак |
бро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и како је она св |
дбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза с |
пску која је била <pb n="151" /> јача и делатнија. — То је било нарочито због тога што је тада |
жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, |
љубави — која се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично би |
отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Вар |
ош не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумем |
уђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимично живе својим нацијоналним животом, што је и ра |
патичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, |
достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам |
ље, друго са чивилуком за вешање горњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, |
то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, а у сусе |
е много овом излету у полу цивилизоване делове света.{S} Његово је поље више на углачаном парке |
о користи, да се добро упознао са свима деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим |
и са симетрично развијеним нагим горњим деловима тела била је несравњена величанствена појава.< |
ло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами владам |
одски рођаци нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим распол |
да показао само са једним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да |
удим вашу радозналост, а о практичнијем делу говорићу вам другом приликом.{S} Видите, ово нека |
послове: један је доправљао плот, други дељао храстовицу или се налазио око коња у штали, док с |
е био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, те |
ременом, онако кривоног и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шт |
— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни пр |
м кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна.{ |
агрчи последње часове.{S} Неки нарочити демонски израз има данас ово лице; он се тога израза се |
враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потпомогнут од своје б |
е се исели из свог ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непо |
и у најбољим годинама својим најсвежији део својега дара страћили у посао њима неподобан и сило |
ствара себи уживања једино спекулативни део људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не |
аном црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p> <p>Овај господин, |
да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и, можда, још згодније прилике за леп |
ећ је кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, који се одавде видео.{S} Публике беше мало |
ирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, |
p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам |
сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, р |
Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што је превазилазило неколико златних |
штедљива, и повратила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и кара |
вој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш на |
о убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомогле само завршетку, а |
удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену м |
<p>А треба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} |
— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Болесник полу |
ано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шт |
мокцем (сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; треће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш |
сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове кав |
{S} Како овим животом живим већ више од десет година, то имам преко пет стотина форината уштеде |
S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом могло |
триес и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне зараде месечно, што просечно чи |
тридесет и пет форината плате и пет до десет форината споредне зараде месечно.{S} Од петнаест |
{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту |
сет; треће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес четири новчи |
предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао богат човек са приходом од |
ма каквих овдашњих новина од последњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори м |
тога ми увек преостају месечно неколико десетака, што скупљан за ванредне прилике, за новогодиш |
P18970_N1">Слично томе било је неколико десетина доцније у Београду, када се открио некакав вод |
четири самосталне државе, а у неколико десетина области.</p> <p>— То је врло интересантно; а д |
ру и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад ју је испросио. |
ција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откако у ову кавану долази и држи са ђ |
ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S} Добар дан, госпо |
ена, датум и поред тога свуда облигатна десетица која представља сексер.{S} То су имена ваших д |
тво толико имађаше да захвали.{S} После десетогодишње чамотиње почеле су нове струје да струје, |
а; преко хиљаду вредних земљорадника, а десеторо забринуте господе и занатлија — сразмера која |
} Фон Хадерик, такође пријатан младић а десетоструки милијунар... и још неки, већином су ми по |
на, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причека, |
а на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет му |
у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на главним ко |
.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> |
водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром о |
полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зе |
тна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би пространу авлију у којој је ж |
едељном забавишту отменијих грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца |
спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, где је Павле због мараме досад није спазио |
око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто |
S} Оберњикова дирљива трагедија „Српски Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славним Бено |
оди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и друго |
а узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о к |
м?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли св |
оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о вр |
ако си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и упра |
иш?</p> <pb n="213" /> <p>— Шта мислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала |
ву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце целог с |
а испитујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам |
:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које |
као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован, најбољи л |
војега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста |
дирљивим гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушиват |
p> <pb n="281" /> <p>— Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то р |
ано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, ка |
<p>— Да, она је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре |
је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p |
би уздрмала упорност у свакога доброга детета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васп |
стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци, или која наредба на општинским вратниц |
погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> |
ле гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n="57" /> <p>Он је завет учинио |
а сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих поколења, па и будући |
лучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежности, које беше раније тако обилно у њему. |
осио свеже слике својега <pb n="140" /> детињства, својега завичаја, својих засновица; а корект |
сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио словачки и мало руски.{S} Чес |
<pb n="339" /> <p>— Добро, не дајем ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажовао као уредни |
ва са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор употребљавају за |
{S} Из оближње основне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново |
ар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може ког |
бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве ма |
ујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за школск |
онај сељак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону |
<p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле одломи |
положај, зацело не би допустили својој деци да забораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођ |
да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска че |
енађено:</p> <p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се т |
ико одмереним током.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијен |
е у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га види |
е.</p> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицк |
ен досадашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тог |
p> <p>— Је ли то скандал усрећити своју децу?</p> <p>— Господине, ја бих тим унесрећио своју ку |
„Скупљање марака за хинеску утопљеничку децу“... чули сте, да Хинези радо даве прекобројну децу |
ли сте, да Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређ |
Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан с |
е постао прави пустолов.{S} Имају двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво, |
едусретљивости оног лепушкастог српског дечка са враголастим брчићима и веселим погледом.{S} Он |
к“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом |
бдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке грошевима својих др |
си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен |
а.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у |
едаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља с |
учио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... |
шим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могућ |
<p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће се десити и |
иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, ка |
ам се, госпођице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели, — настављаше госпођица, — како му фрак стоји |
о их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф показиваше, свуда сам објашњавајући |
р.{S} На огромној гранитној плочи стоји диван гвоздени ступ са неколико кракова на сваком са пе |
ање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или седећи крај прозора, удубио |
е за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Радио сам на д |
је било неко чудновато помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед |
са изразом <pb n="12" /> чуђења, управо дивљења, различитог од оног на лицу осталих варошана.{S |
в и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да нас |
{S} Жене ће престати да производе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, п |
чи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико педала доле, а го |
напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, |
cauld</foreign> </quote> <p>Ноћ је била дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева на ули |
ости, да одрастеш ево овако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша се упропасти.{S} Није пре ни издал |
шима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био бе |
ст госпођа, којих беше четири на броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мири |
ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сам |
ечима и ватреним фразама описиваше први дивни састанак свој са драганом, освештен присуством ро |
ка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира; па она велика библијотека |
потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је р |
вало по две забаве, била је украшена са дивним оригиналима чувених живописаца; затим дворана за |
а с лева умерени зелени висови често са дивним виноградима, а само понегде нагло одсечени брего |
етом, на коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{ |
ве разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по нар |
чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону величанствену ватр |
јашњавајући кнегињици да млади господин дивно пева, да су песме које предаје права ризница за о |
јатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја с |
сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је и |
у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног језера, пријатељица, каквих имађах још, и то по |
мо у вашем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, где би имала доста времена, да ми напишеш |
г краја улице враћао са котарицом пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива, какв |
да била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ретком и тешком инструменту, већ |
.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово доба о |
са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима, од исте перади као |
зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима свога живота |
Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмере овога светскога града, већ и помисао |
, будућност и срећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, ј |
еудата, те од дугог времена...</p> <p>— Дивота је ово. — потврђиваше „настрана сестра“.</p> <p> |
<pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем |
џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p |
н се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито од |
жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празничне ципеле,... била је врло де |
амо на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му |
па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше |
скренијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што |
већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му |
хове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених о |
зсмислену идеју?</p> <p>Павле се поново диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не знате, к |
амо на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин |
т, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде |
Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p> <p>— К |
.</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но |
ког религијозног споменика, иза кога се дизаше старинска црква неког калуђерског реда, чији је |
ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну своју пр |
ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг |
тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу својом бра |
дух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, |
зи у најбољем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а у |
е био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може ли се паметан |
гловитога сећања из историје.{S} Страна дипломатска заступства још дуго осташе у овоме граду, п |
сећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Боле |
дивне логике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је |
Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?< |
<p>— Реците ми, господине Чилаже, зашто дирате ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле дивне ло |
, јер је присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и о |
р зловољно, — онда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако |
им нацијоналним комадима:{S} Оберњикова дирљива трагедија „Српски Деспот Ђурађ Бранковић“ у гла |
д њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије, која се одигравала по правилима општ |
ла.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, ал |
поредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме |
егове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уз |
Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде своме про |
гој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по неко |
ешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држање странаца, које је он у први мах |
мумлање болесниково, већ његово уредно дисање.{S} Коректор је довршивао рад с намером, да посл |
е ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под не |
уморан од дугачког разговора, тешко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а о |
та обазриво пословање укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат |
треба сада да се на <pb n="186" /> врло дискретан начин трудите, да вас још покоји пут позову.. |
привредили.{S} Оно неколико практичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могл |
ње да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од које је она примећивала само бескрајно н |
ња.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва дишући.</p> <p>— Неки војвода Баркари.</p> <p>— Војвода |
огружених просјака.{S} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="2 |
p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стр |
ој <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p> <p>— То су све даље |
то га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма |
драви.{S} О току болести слао је кратке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извештавао о по |
званом, „центру“, дакле, претресаху се дневни догађаји и прекодан искрсла питања на особит нач |
начивим интересом.{S} То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредбама „власти“ или „ |
чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази, видим по лековима; али да нема и каквих |
другова (од сваког добија грош, сексер, дневно), али кога напослетку нестаје, где и зашто, то о |
ада је провео у трагању неколико часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непр |
вечера тринаест новчића.{S} Свега рана дневно стаје четрдесет и четири новчића, месечно мало в |
ом муком зарађивао оно неколико новчића дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p |
ном.{S} Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним облогама и затим обрисао |
риродно, ако вас замолим да ме изволите дневно извештавати о току болести.</p> <p>Нинчић се пок |
ти отворено.</p> <p>Међутим проводно би дневно по неколико часова лутајући по улицама, не би ли |
тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се шета |
адоше у ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, д |
старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, к |
сматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се каква |
ајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га по |
ше и здравије него његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред веч |
та би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била много ласкава за господина барона, к |
ле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb n="236" /> похађали, али их је газдарица, |
да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> |
је смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толик |
сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, ве |
био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога жив |
људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим начином живота потрошно све |
час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био код |
због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним пријатељством, али му је Ваше |
да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мисли |
сли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?< |
иверситетским ходницима, камо је Павле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чу |
научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неки |
ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, ј |
могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом п |
одобравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Шт |
ива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разишли којекуд послом, старији по њивама |
р би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним н |
их израза, али непосредних до простоте, до сељачке грубости.</p> <p>— Мени се, напротив, чини, |
неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан оп |
нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја с |
м да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те б |
ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска чељад подуље треба |
фица, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желела по |
ска час равна час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изр |
и му сада <pb n="162" /> не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнеги |
те у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле |
сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, до виђења, дакле!</p> <p>— Пријатна ти вечера!</p> <p>Н |
својега опозицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих |
м друкчије да вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви |
дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта |
о тронут због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, упр |
крупним очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украше |
о држаље украшено каквим женским радом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо с |
да обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У пов |
ства и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, да се где било с |
опште, увек сам мрзио класификације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта в |
и, ако само позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи јо |
из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути салончићу кћерину, где ј |
олико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си |
и он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао п |
оме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што |
афа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новч |
ава на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не са |
ити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправ |
> <p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не зн |
ије тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (тако рече) својим познанством |
описно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристаниште овог старинског мест |
ни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пр |
слабости.{S} Ту више нема другог излаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли мо |
т му позлило.</p> <p>Одведоше болесника до једног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на |
же јаруге, која се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на |
споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнегињица пристаде.</ |
у на свету, она је то створење увредила до срца, погазила њену неизмерну љубав, која јој је жив |
е може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне п |
Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пријатеља до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић |
успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога странца |
; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по св |
ти нагомилани од постанка њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност о |
нисам могла наћи другога бољега начина до онога што сам га досада употребљавала, то јест, да д |
ави он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатности; зато ће боље бити да се обрати |
ашега друштва расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градовима, а било их је и |
ва налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} |
ао обично, обилазио столове, те, стигав до коректора, одједном скочио и почео га гњавити, па, к |
" /> склопљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера |
ице младићево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљ |
е која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и ско |
<p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Ми |
>— Слушам, Светлост.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало |
> <p>Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <foreign xml:lang="de">Wagner</foreign |
драви га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да ј |
е у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— Није; |
на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и |
ски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харф |
и целиваше ликове светитељске.{S} Дође до мале иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} П |
и други нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу |
/> пребриса усплахирено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хлада |
а горњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљи |
ињао је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у |
{S} Са таким унутрашњим немиром достиже до половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која |
ло прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још |
штампаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до њега допирало мумлање болесниково; кроз добро затвор |
а умеренијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, удалио се и сео |
о осуђен на две године заточења, али је до амнестије одлежао само неколико месеци.{S} Кривица м |
ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S |
као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и |
постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="3 |
он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} З |
авном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту про |
даље досадне једноставне обале Дунавске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо |
е читати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног постепеног самоубијства у коме ч |
оварали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасв |
х и да једним јединим пламеном достигне до неба где је блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Ал |
остодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и |
друштву питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> <foreign xml:lang="fr">Ren |
ром јефтина похабана драперија, која се до земље продужава у виду чипкасте завесе у средини сак |
не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:lang="fr">après moi le délu |
ст, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка одр |
ена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнији |
ај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој к |
Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Божје природе и даље досадне |
т!{S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљиво погледа. |
висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворен |
евљени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продуж |
алати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризни |
ко ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, немо |
је водила очајнички и победоносно.{S} И до последњег тренутка свог одржала је победу.</p> <p>Ал |
дак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{S} То је одиста класично, као што |
исао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропа |
а.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног или другог још била неудата |
е Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмо |
се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дама |
е неки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер |
ју је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агне |
то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схватите, — одговори она својим мел |
ћ озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате |
несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротел |
колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти ј |
рачунају дани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p |
} Павле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Службе Божј |
е, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да с |
одложите заручење Ваше Госпођице кћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим |
преостаје ми од редовног прихода четири до шест форината месечно.{S} Како овим животом живим ве |
изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да |
ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно р |
ве, или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задоби |
ођа са комичном забринутости, — ако нам до Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} В |
платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем |
Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако |
е, да судбином моје кћери ја располажем до њена пунолетства или удаје; треће је њена воља супро |
горњем углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поре |
да, чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} К |
ик?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу |
" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот. |
врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране ил |
без успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка н |
; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви крив |
палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред ред |
ним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико презимена, датум |
елео, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у бездан одакле нем |
одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме н |
ти размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у остало |
а зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова. |
ожила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не бу |
ље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у |
е што га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт најве |
олом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилу |
/p> <p>— Апсолутно је могућна; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— |
онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> |
естица.</p> <p>Није нам намера да верно до ситница исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <p |
точету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је механу и околину.{S |
не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје вољ |
и.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим |
својим друговима од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од |
ам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не? |
ш оправдања...{S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сеља |
ико богатство и описала је њен карактер до ситница; није утајила ни њене године.{S} Она ју је о |
ковао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би св |
ам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне зараде месечно, што просечно |
са тридесет и пет форината плате и пет до десет форината споредне зараде месечно.{S} Од петнае |
ли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p> <p>— З |
p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ов |
су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, о |
е је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Го |
ише непосредних израза, али непосредних до простоте, до сељачке грубости.</p> <p>— Мени се, нап |
ни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а |
и Месојеђа, у образованом свету настаје доба забава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то с |
ство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благостањем православн |
сму, да Чилага нема више.{S} У последње доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Вел |
место владаочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како и |
етам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило в |
</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан |
врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели |
це.{S} Ово одвајење нарочито у последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски. |
ни једно није одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегл |
опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Одилазио је ре |
двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} Ни |
умевања или неспоразумевања.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом елемент |
кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овд |
тњем јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до |
> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешт |
лазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неи |
ваничним путем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, |
— то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица неприметно у |
ва и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мисли |
ећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</ |
се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, претопао стан, можда и што је мало више попио чај |
дном угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер |
рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме ј |
а углу узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те мале |
ама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за госте ср |
еднијим престоницама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијоналнога Балканско-К |
сту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба које се код женских означава са „средњим годинама“ |
а, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити себи позивнице због велике строгости којом се |
десетину лекова данас да препише...{S} Добар дан, господине докторе.{S} Једва смо вас дочекали |
врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Гов |
Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</ |
није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидет |
а) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити |
мињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, вел |
овде.{S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, седе |
уго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред |
тидите овако како сте, дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматра |
.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби одговора, — била некада онако исто примамљива као |
те?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте погрешили |
рвога писма; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} Затекло га |
ици своје народности; од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у оваким приликама п |
ничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и бл |
уке грошевима својих другова (од сваког добија грош, сексер, дневно), али кога напослетку неста |
едставе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да добије позивнице у богатије породице и отменије куће, н |
зило неколико златних милијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану ж |
разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, и |
тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора кнегињица га запита:</ |
који <pb n="249" /> бих начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи, |
вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да му је |
кад нећу пристати <pb n="279" /> да вас добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро |
добила две позивнице; гледаћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је проду |
Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по |
оним најлошијима који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном |
јатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шп |
сад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две позивнице; гледаћу да једну добијем.</p> <p> |
рагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, госпођо.</p> <p>Госпођиц |
да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одговори Пав |
а сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да нисте ув |
ослови је:</p> <p>— Господин није ништа добио.{S} Госпођица га погледа љубопитљиво:</p> <p>— Ни |
а га погледа љубопитљиво:</p> <p>— Није добио, вели?</p> <p>— Нисам, као што кажете, госпођице. |
ао.</p> <pb n="177" /> <p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је ч |
{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Видећеш до |
ече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p> |
сестре?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао.</p> <pb n="177" |
у кући предавао ову уметност, а доцније добио права да посећује породицу, но, изгледа, само у о |
ада време, јер је од грофице Јанковићке добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне |
Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{S} Павле |
оспођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било п |
згода <pb n="163" /> што то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже с |
би успео, да Павле није званичним путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да |
ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>— |
, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је |
тва, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наследна кнежевина де През би |
ртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће несреће?</p |
пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и стал |
исправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са |
о трку за позивницом, али је није могао добити на уљудан начин, а коректора није више видео, је |
ања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задр |
се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико |
егово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда молим |
у.{S} Очувана овако она ће временом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су површно прегледали |
<p>„<hi>Павле Ђурић</hi>, Србин, ускок, добра аквизиција, али још неискусан, мек, морална и мат |
о, знате, има нека госпођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба занатлија, младих људи, којима |
с; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод |
прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава начине, да потражи тајну и |
" /> Павловим родитељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у не |
вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, |
оја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са с |
, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за |
ејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодн |
те врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је би |
уда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој госпођи |
.{S} Коректност његове појаве и држање, добре материјалне прилике, образованост и лепе наде на |
превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, прича |
то због промене лежишта, или можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се н |
ицима својим, а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туробности у човечанству.</p> |
је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је мн |
оговори озбиљно Нинчић.</p> <p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— О |
еограду пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по њих |
т мајчина и његово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни с |
), где ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода |
реда, онда дружење са њима може донети добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> |
спевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима |
ди, који би били мање опасни, да немају добрих својстава.</p> <foreign xml:lang="fr">Larochefou |
де онде седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већином замишљен.{S |
аку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску |
Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и све друго б |
>— Поздрављам вас, господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако ду |
Изблиза, сасвим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сја |
ула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам. |
вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама л |
, уздахну, па чврстим гласом настави: — Добро.{S} Кад мислиш?</p> <pb n="53" /> <p>— Па за који |
т!{S} Господине Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас примети |
.{S} Зато рече:</p> <pb n="339" /> <p>— Добро, не дајем ти дефинитивна одговора; засад сам се а |
го гледајући за њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му |
немирнија, рекла бих бујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твоја брига, <pb n="188" /> знаш |
останем сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, до виђења, дакле!</p> <p>— Пријатна ти вечера!</ |
зи без куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати |
све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама |
оже имати два муже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, |
се после једне године вратити.</p> <p>— Добро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p> |
пођице, морам признати, јесам.</p> <p>— Добро.{S} Јулијо, остави нас саме са господином Павлем; |
гуће, ја нисам ништа приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан |
де пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљи |
Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам д |
та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише д |
удно, да се старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана мој |
то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми.</p> <pb n="78" /> <p>— Не може се рећ |
м држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш војвод |
ји или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо по |
е од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим градовима, а тамо у |
је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио овај ствари светски каваљер, који је цел |
- Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак п |
где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Младости беше само код једн |
га једном видео при свести, али га није добро запамтио.</p> <p>— Господине докторе, зар ви нист |
аново наста тишина; само се из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио |
тога имао је само толико користи, да се добро упознао са свима деловима вароши и околине, али и |
лимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осе |
.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> < |
потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овак |
ли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</p> <p>— <f |
рио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш |
ста; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То |
p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво али хладно.</p> <p> |
р...</p> <pb n="255" /> <p>— Сигурно се добро намирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам ништа примет |
подине мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још |
дну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и |
њега допирало мумлање болесниково; кроз добро затворене прозоре пробијала је у виду неодређеног |
бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћеног интереса народа и људства.</p> <p>Чилаг |
дим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњаваше му Нинчи |
д, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је т |
а чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевена господина — чиновника или професора, — ил |
му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на т |
даха разних заната.{S} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те |
кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="145" /> постао |
кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени, само добро, а ваша је земља |
тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову унутрашњу борбу; често и радо је пр |
сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или не |
, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато продужавам овај живот,... та, он |
ла необичност њихова предузећа и њихово добро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, а |
да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има још једно треће, б |
ако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се п |
фекат вашим поступцима били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На послет |
што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, |
ад налазимо у поменутој авлији неколико добро одевених лица, шетајући се горе доле или разговар |
нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту |
што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, немате права да ми |
ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито рече:</p> <p>— Моје писм |
>— Тако; а ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше |
сејем добро семе; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива. |
дбу, то јој је ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насрта |
о ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим к |
љеног чајника и веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа старо лукаво лице господина |
ад непознатим.{S} На умиваонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китњасти |
ом:</p> <p>— Јел’те, господине, да није доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вешт |
и госпођица. — Свакако имали бисмо врло доброг путничког маршала, јер господин барон, како ми с |
ања која би уздрмала упорност у свакога доброга детета, нарочито ако је то девојка млада и слаб |
у могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада то не |
адале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи, — приметила је сестра.{S} Госпођица је |
досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада <pb n="162" /> |
слика, рецимо, Бетовенова, у старом али добром челикорезу, или „<title>Фауста и Грете</title>“ |
лавних дела, као првак својега народа и добротвор човечанства.{S} Идите кући; чекају вас.{S} Од |
изгубљена, да није било твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а н |
огла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евст |
ску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb |
ше Српкиња, одлична патријоткиња и врло доброћудна.{S} Издавала је стан увек српским младићима. |
кад није порицао, и често је и стварним доброчинствима одуживао, али то никад није достигло вис |
убазна младића који им је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно разговарала са Пав |
а сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и бла |
Онда се још лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка ж |
била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било могу |
су били принуђени, да од последњег села довде иду кораком, док нису срећом још доста рано стигл |
д је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га |
ане и засновица.</p> <p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којој је и овде ч |
знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и бор |
нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гроф.</p> |
S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумн |
ли да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах з |
им, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако наново поче |
тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тело доведе овамо противу воље, да се под хладовином сводова |
волико да кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</ |
е ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми господина Нинчића.</p> <p>— Које му је адре |
ом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђавим коњима.</p> <p> |
бацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена силна пребацивања која би |
т да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнегињица прис |
Немојте читати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног постепеног самоубијства у |
сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чила |
Међутим је услужни младић нашао ковача, довео га и показао му штету, препоручујући му да се што |
ему.</p> <p>— Сутра сабајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи |
вао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских станова с |
</head> <quote> <p>Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина |
и разговор.</p> <p>— Говорите, дакле, — довикну му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време |
е као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се заузима |
ш не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим снажним гласом:</p> <p>— Говори!{S} Ти к |
моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>— Наш је разг |
овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно довикнуто питање било је управљено Павлу, који је замиш |
о коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је |
ни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли |
е био згодан за какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све |
то љутито, а нешто поплашено. — То није довољан узрок.</p> <p>— Како? — узвикну дворкиња живо. |
кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвал |
ина са малом платом, која му је међутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађивати но |
“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у опширније разлагање једино |
, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> |
е.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљивије.</p> |
н посете.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао самога себе.{S} Уместо да се за то вре |
ијих девојака, онда ваше право још није довољно утврђено том квалификацијом што сте ви ваљан мл |
<p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао. |
ећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p |
ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од |
не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доручак дакле седам новч |
p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не познајем довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Пр |
ознаћу вас онда када будете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p |
вим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S |
, са западњачког гледишта пак он је био довољно објашњен положајем њиховим у туђем свету, овде, |
ма, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепи |
равдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам |
показивањем црних слика, каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када с |
едећи на одру крај светлила на сточету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта. |
ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је мех |
младића; можда образовање и моја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој |
а, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га |
посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхт |
и у оца, чекаше неколико тренутака, док доврши.</p> <p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле му ук |
ећ његово уредно дисање.{S} Коректор је довршивао рад с намером, да после позове домаћицу на кр |
погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гла |
чилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју спрему, но да бисте је радо ј |
а исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик једне од |
и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, али |
а продудужење наука, које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако потребно да своје |
не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити |
у шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли |
илу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према |
— Како то?</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>— |
у ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Ха |
ашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта |
д механом — а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам се |
.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста прави дога |
ред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нин |
може предвидети, за нашу причу пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на путу према тадањем среди |
чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </div> <pb n="141" /> <div type="chapter" |
да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомогле само завршетку, а стварањем |
сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе сво |
прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само |
сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, усред |
то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се |
ти“ или „власника“, са каквим крупнијим догађајем или каквом вести новинарском, која даје згодн |
, „центру“, дакле, претресаху се дневни догађаји и прекодан искрсла питања на особит начин.</p> |
адије пребива; где се поједини необични догађаји дуго претресају, а годинама памте.</p> <p>Ту, |
узбуђење којему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, претопао стан, можда и што је мал |
огао натенане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ били доне |
сви после вечере сакупљени око огњишта, договарали се о потребама, одмарали се и правили распор |
амо немачки и француски.{S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледали и око себе |
ах потражио својега пријатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које би још има |
е бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p> |
вити.{S} Он баш председава једном малом договору.{S} Мислим, скоро ће свршити.</p> <p>Дошљак се |
он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у об |
јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало као последња |
рошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, |
незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може предвид |
маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан, |
заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово |
адају оваке авантуре...{S} Није чудо. — дода полугласно, — она је још неудата, те од дугог врем |
да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади п |
руку.</p> <p>— Али, молим, продужите, — додаде.</p> <p>— Нећемо више, татице, — рече Агнеша и о |
зи.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.< |
ладић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно.</p> <p>— Јест, јест, признајем, и |
х дама.{S} Ах, то је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гласом комично подражавајући гов |
не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде после кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па |
p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, |
видим, у Баточини.</p> <p>Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи, господин |
ните са ње.</p> <p>И после мале почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друг |
најстаријој госпођи ковачево мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с п |
исли, стаде, па мало спуштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом |
а догађај у Баточини.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик једне од њих:{S} |
мед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још додаде:</p> <p>— Будите, дакле, паметни, послушајте ме. |
ану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу једно велико Браство.</p> <p>Н |
ечно мало више од тринаест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb |
амо ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико форината на луксуз, рецимо, н |
ко време бити врло богата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин величанствени прилог.{S} П |
воје небрежљиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо још непрестано отварање и затварање врата, гурка |
ту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак свакој већој университетској омладини.{S} То су |
де, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} То му још већма пробуди радозналос |
ше.{S} Али њему би се пред светом могло додати две године, а теби слободно откинути бар четири, |
два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; треће јело, било вариво б |
СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају хартије стајала је прибелешка:</p> < |
под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љу |
<head>„КОД ЗАНАТЛИЈЕ“</head> <quote> <p>Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер |
олицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођица није отпочела одмах разгов |
и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна интересантна ствар.{S} |
цем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчић |
теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро |
жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:lang="fr">après moi |
/p> <p>Давно очекивани тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим |
ри, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} |
авним и целиваше ликове светитељске.{S} Дође до мале иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже. |
ња.</p> <p>Тако су пролазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p |
и је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са женом... |
амити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, или з |
ну од грађанских забава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је би |
слила да се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би као наметањ |
еће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној |
утим женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, д |
се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и ва |
пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла |
ајважнијим тренутком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, али д |
наравно многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> |
толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било могуће.</p |
ло лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршалом (то је |
е засновице и да чека, док његово време дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га |
о ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами |
изложба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322" /> све |
зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле подиже болну г |
без науке што се зове „математика“, али дође после хиљаду година један спекуланат и рече да је |
, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било |
им он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочити дем |
еду.</p> <p>Али и тај последњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног новембарског дана о Задушниц |
чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до ње |
замоли господина Ђурића, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кра |
ела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачних го |
у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде п |
који после одласка коректорова наскоро дође.</p> <p>Павле погледа зачуђено у лекара, кога је з |
ћи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од гро |
уштва.</p> <pb n="204" /> <p>Напослетку дође час растанка.{S} Павле се врло церемонијално захва |
вој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> |
ушу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да |
о сјајних вечери прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се приредила игранка, која у тој години |
идео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</ |
зволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</p> <p>Павле Ђурић |
о.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и |
е још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си к |
постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићевим Павле подиже п |
валим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и буду |
О томе нема сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још једном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, |
у Нинчић. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо |
тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{ |
чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два |
>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да в |
а, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?... |
рших гимназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове |
ише историју породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павл |
је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су |
оружја, алати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз |
оро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељ |
сместа укућане, да одмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак |
ви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава |
Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изглед |
ућност остварења његове тадашње највише доживотне жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и |
ело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек д |
такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издал |
у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто |
далекој страној служби, и који су могли дозволити себи овако необично и скупо задовољство.</p> |
обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} |
се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S |
Да, имате право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p> |
.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесника, који је за св |
pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се. |
ало дуже и поседи у пријатном разговору дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</ |
<p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци, што |
рског реда, чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право црк |
, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па да му тражи лека |
м шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити жив |
Господине Ђурићу,</p> <pb n="240" /> <p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништ |
е.</p> <p>Туда се често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из П |
се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те в |
и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком наба |
а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим младеж.{S} |
ајући у оца, чекаше неколико тренутака, док доврши.</p> <p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле м |
рачунџија, да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, живот је тако кратак... није |
еш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравно многи запитк |
се осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чу |
е осећаје.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимност изнесемо |
ати и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић, |
то то <pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— З |
говарајући се овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовима забављају са р |
га странца.</p> <p>Прође неколико дана, док се грофица <pb n="210" /> предомишљала и, кад смисл |
и често понављали између њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа |
а ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, |
рићу слао коју пару за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако м |
вле га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <mile |
т.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се <pb n="342" /> они намештају, кад на другом крај |
, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуд |
н тата за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном |
се неко таласање, затим све јаче врење, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај |
ња, па и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш наро |
тадоше пред једна.</p> <p>— Причекајте, док вас пријавим.</p> <p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто |
о Ђурић!“ — што <pb n="323" /> трајаше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код |
а нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто запо |
мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да |
товицу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из |
е често целе недеље само о томе говори, док не упадне један на врата са новим проналаском, реци |
чунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде |
јаке везе захвалности, које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица личн |
> <p>— Лепо, госпођо, онда ћемо чекати, док <pb n="270" /> грофица Агнеша Јанковићева буде пуно |
{S} Успомене се не би могао ослободити, док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљ |
<p>У овоме дворишту пребивају злочинци, док се међутим казамати за политичке или остале интелиг |
а капији.</p> <p>Прође читав један век, док сањива надзорница отвори капију.{S} Баци јој дарак |
да од последњег села довде иду кораком, док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чи |
ина.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипа |
ре неколико година, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко в |
сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а |
ињице де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпо |
ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам н |
S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма могао саставити и по облику |
д сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му р |
зарађивао оно неколико новчића дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Мож |
издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте према |
ез присуства духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на на |
по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивал |
после позове домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало |
више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало неколико месе |
.. грофици да... одложи... заручење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме пр |
својим једноставним уредним откуцајима; док је на <pb n="242" /> столу у неједнаким размацима ш |
х зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавн |
припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Н |
доносили из редакције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, чувао је пријатеља наизменце с |
не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти |
лијска изложба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322" |
Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p>Послаше |
горе доле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господин |
васпитали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за |
младића испратише захвални погледи, све док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, |
it="subSection" /> <p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске п |
азговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, ујак га је о |
и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су |
ти, само да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар п |
је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би пом |
пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па да му |
вну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најск |
није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о |
што не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година, откако се муч |
ви.</p> <p>— Идите, немојте питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те |
их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће пред |
та ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разговарали, били су и остали п |
Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, син је слатко спавао и с |
усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу |
цујем празним <pb n="86" /> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали с |
сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb n="86" /> речим |
е иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем људе уопште, а оне вашега к |
е у границе учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић пробуд |
ам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загаз |
штите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређашњем.</p> <p>— И после |
је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете његову пуноважнос |
то сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор који |
ена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који га п |
м случају учинио изузетак, а доцније се доказало, да је његово ново познанство одиста изузетак. |
, — одговори Павле мало оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колег |
p>— Молим, молим, господине, за доказе; доказе молим.</p> <pb n="269" /> <p>— Познајете ли руко |
и.</p> <p>— Молим, молим, господине, за доказе; доказе молим.</p> <pb n="269" /> <p>— Познајете |
а кћи.</p> <p>— Ах, господине, имате ли доказе?</p> <p>— Изволите питати њу саму.</p> <p>— То н |
је могао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми |
“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке њ |
а да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{ |
је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио погле |
екидно размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња одређив |
га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се |
дић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<foreign xml:lang="fr">sur la terasse!</foreign |
сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђак с |
ица неколико пута и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза степ |
лони се и оде.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе као пресечено.{S} На |
коноћ ту.</p> <p>Странци су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и из |
анци устадоше рано, доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваљ |
да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајцарском ст |
показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован |
с да препише...{S} Добар дан, господине докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болесн |
није добро запамтио.</p> <p>— Господине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, го |
рутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасн |
а, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон |
тио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и |
у седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак младићев.</p> <p>Тек после неколико дана, када |
адао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји о |
ца?</p> <pb n="192" /> <p>— Отказала је долазак, — одговори му супруга, — боли је глава или так |
ишао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак објаснио не само лепотом Павлова певања, које г |
ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, моли |
би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песм |
си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} |
естрића.{S} Нарочито откако се очекивао долазак млађега сина <pb n="47" /> Књажева, који је так |
На овог задњег врло је неповољно утицао долазак овог новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чув |
То је зато што песници немају обичај да долазе на марвену пијацу, — примети госпођица Фернек.</ |
дврати кнегињица.</p> <p>— По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица. |
ам га досада употребљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S |
метила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} |
да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена |
е по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво.</ |
еда у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и он |
и.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се по |
угом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази, видим по лековима; али да нема и каквих других |
и у душевно растројство за којим скоро долази и телесно.{S} Његово пребиваше овде стварало би |
од десетину година, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута показао као прав |
{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав, |
е, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу, с поздравом од најплеменитиј |
а, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жен |
/p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустави се, притиште мараму |
> <p>Послаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ват |
че унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки наро |
бољшању преко оног послужитеља, који је долазио сваки други дан.</p> <p>После двонедељног мучно |
мно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била на |
, а коректора није више видео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напре |
>Ми знамо у каквом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговора |
врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овима.</p> <p>— То никад нећ |
премити мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да |
једном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једанпут; кад је то п |
ићем који је са својом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му |
е за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p> <p>Послужитеља мало умири ово увера |
ио.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уверени да Њена С |
, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви долазите од грофице Агнеше; — говорио је даље коректор. |
Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам |
е слушаоце.{S} Откако наново поче овамо долазити, свако вече га дочекиваху са највећим одушевље |
ла, да са овим расположењем он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} Да је болес |
осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ давно одређена година, па и дру |
ате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да |
да се задоцни није било допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надај |
м, али данас су строги у одабирању због доласка владаочева.</p> <p>— То неће имати толико утица |
/p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је до |
</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете доласку пролећа, све већма бивате замишљенији.</p> <pb |
у коректора.{S} Овај се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— |
/p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини, доле <pb n="16" /> пред степенима а са фесом у руци, са |
м распореду турских господских кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то |
осподине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуз |
лом руком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено име и ј |
сва позлаћена харфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смел |
наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Ето таква са |
ак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрх |
а девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је нас |
рофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} |
и брк и поче ходати <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало |
итује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поч |
а лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Ли |
од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па |
о добро одевених лица, шетајући се горе доле или разговарајући се овде онде са старешинама, док |
>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред дворкињом.</ |
вратима.{S} Изиђем на балкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером |
м доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} |
нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на врат |
родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - питомих брда, цветних ливада, сочних пашњака; |
гао овако без пута тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој се век почео заглибљивати; тре |
личког Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <pb |
умереним таласањем спуштају у Моравску Долину, она мала узана равница, где се са Северозапада |
врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину, преко Грделичког Кланца поред Врања кроз Мораву |
руге, која се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, |
е ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на његово примчи |
овде је „Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ва |
орене и разумеваху се споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „новине“.</p> <p>Реч „новине“ понављ |
Слободоуман, тако веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло м |
дугим годинама мучно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти жив |
сећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{ |
тима народним: о намештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, о |
озлила, чувао је пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постати о |
едао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb n="88" |
епотом Павлова певања, које га је овамо домамило, век и душевним сродством, које постоји између |
стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да |
аквој зоологији нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунс |
{S} Али то бива само у границама нашега домаћега живота; ван њега ми се само понекад појављујем |
вратима с обе стране обичног натписа на домаћем језику стоји још натпис српски, немачки, румунс |
чунању времена и поред других ствари и „Домаћим Лечником“.</p> <p>Број 3. <title>Географија</ti |
и с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, господине Ђурићу |
ст од једнога милијуна форината, — рече домаћин.</p> <p>Кад прегледаше, изиђоше и затворише све |
нату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица прогов |
те ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потребно, јер, ка |
своје централно гнездо; он разори наше домаћинство на спахилуку у унутрашњости и све, што је б |
домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n="7" /> —- |
</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S |
ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} |
ечера!</p> <p>Напољу коректор тихо рече домаћици:</p> <p>— Немојте улазити; хвала Богу, лакше м |
овршивао рад с намером, да после позове домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери у обли |
> <p>И старац погледа задовољно у своју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> <p>Више |
д.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, немој, немој, молим те; ме |
овде о штедионицама, онде о сиротињским домовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти реч „републик |
.</p> <p>У тим образованим православним домовима беше Павле радо примљен гост и може се рећи да |
алене почетничке несређене прилике моје домовине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уништен, |
p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају своме, |
е дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велика варош, нужно је да млад човек, |
протектори чуде, како да не могу својој домовини да користе онолико колико се од њих ишчекивало |
чке године у Немачкој; затим повратак у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па оно |
оздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је |
ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На првим изб |
маћете прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две |
оред тога и на олтар друштвенога живота донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике |
баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у пис |
ово врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће |
и у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</ |
аопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваш |
ће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада жив |
е Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> < |
још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом.{S |
и до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим средствима спречим и молим да ми изво |
арински Дунавски град, те је та промена донела собом много новина што су, у стицају са старинск |
ва са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло |
јега пријатеља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје |
p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p>— Један мој |
м хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ре |
знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколико молби неких сиротих жена.{S} Ако је |
поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хартију и |
одмах одговори на својој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати |
рник метну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— В |
бећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово о |
лико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред |
о да видим како је господину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} |
рене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно написао француски пр |
ном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у со |
а Павла Ђурића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо ј |
нутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују |
рану и заспа.</p> <p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде |
година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнеш |
бао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет с |
— рече коректор иронично.</p> <p>Момак донесе тражена два броја.{S} Коректор поче тражити.</p> |
у, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игра |
<p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник?</p> |
{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, напрот |
</p> <p>— Не верујем још данас.{S} Није донесена са компетентне стране, већ ју је дао један од |
цењени као довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p> </quote> <milestone unit="s |
Но видећу.</p> <p>— Чекајте; онда боље донесите ми последња два броја каквог недељнога листа.< |
p>— Онда молим, дођите нам још једном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — реч |
p> <p>И заиста после неколико тренутака донесоше чај за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и з |
е већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано на |
ећ унапред радовао колико ће благостања донети њиховој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме |
менутог реда, онда дружење са њима може донети добрих плодова, где је памет и срце на свом мест |
итање каквих би плодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодних погодаб |
и, — рече овај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не |
чио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест са |
ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури лист |
— Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} Било <pb n="197" /> је два три |
ако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи собом већином врло танку спрему, нису стекли и |
тићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ве |
е проси формално пред целом породицом и доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје м |
новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шко |
да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“</p> <milestone unit="subSection" /> |
један кош, где је свака вредна пчелица доносила своју идејицу, коју је прекодан стекла размишљ |
у у последње време, по његовој наредби, доносили из редакције у Павлов стан.{S} Док болест није |
ства, тираније и сујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио пого |
то за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, а |
станова сиђоше у свечану трпезарију, на доњем спрату, која је изгледала као неки старински храм |
овало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На прв |
/p> <p>— Увек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији.{S |
апита своју сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко:</p> |
ав, колико да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се показује, но по себи самој.</ |
гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још |
а јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао да с |
, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчи |
данас Французи...{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладострасне, час сурове пес |
средине Балканског Тропоља.{S} Њојзи се допадају оваке авантуре...{S} Није чудо. — дода полугла |
p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а не |
бин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а |
није и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Па |
ош остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгл |
уче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја |
чистота, поред простоте, имађаше нечег допадљивог на себи, полу празнично одело у радни дан па |
е, пролазиле... он је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији |
</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> |
х ступаца.</p> <p>Из постеље је до њега допирало мумлање болесниково; кроз добро затворене проз |
на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка светлост стражарских светила.{S} Болесн |
е да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко друг |
око куће вршећи лакше послове: један је доправљао плот, други дељао храстовицу или се налазио о |
тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви искрено |
која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста за |
налазио за јако потребно да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p>До душе, ув |
е своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb n="160" /> немате средс |
ате преходно код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, и |
имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива природа, и |
, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — р |
ном доћи у овакав положај, зацело не би допустили својој деци да забораве матерњи језик.</p> <p |
p>— Јест, јест, признајем, и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље наплачем, јер |
а играња, и проговори немачки:</p> <p>— Допустите ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи |
и га обдржавају, већ колико могу, да то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, |
пству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други |
ми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да |
2, свега ручак дваес четири новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру — |
овчића и довољно парче хлеба два, свега доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој ка |
велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p>После доручка |
S} Позва сместа укућане, да одмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се |
зготови пре но други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша |
младина српска.{S} Нарочито је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно |
заборављено.{S} Странци устадоше рано, доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све удешав |
еће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да |
ље но у другим напреднијим престоницама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијо |
ем и лепим источњачким ћилимовима, њима досад непознатим.{S} На умиваонику било је доброг сапун |
не речи материне, која је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и представљала пред њом |
успех, могла би се јако подмладити; она досад није обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то |
живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да овако гово |
али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне воље Агнешине.</p> <p |
н ми је прибавио приступа на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, |
путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код |
зорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ његова живота, а она је била |
ако му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша |
еизмерну љубав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тр |
у десној руци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — |
писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али која је свом душом својом теб |
{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу.</ |
ћу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бит |
мља крупна госпођа.</p> <p>Младић, који досад изгледаше јако збуњен, чисто плачеван, освести се |
је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобравала сам, једино, ви |
аручје своје људске слабости.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безума |
на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе |
>— Ми нисмо можда створили ништа велико досад, али смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели д |
си и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти п |
ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и сад је само |
ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у трагању неколико часова дневно и сам |
угога бољега начина до онога што сам га досада употребљавала, то јест, да долази и даље мој пос |
је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у гр |
во.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, где је на |
говима и на његово примчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га у з |
ите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, и |
тко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме |
вле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове |
данашње му држање задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игранк |
чин разлагања био му је можда местимице досадан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове паж |
двидео да ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павлову, па је, из љубави према свом н |
противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и угодним животом.{S} Сад ми |
мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било загонетно, овај му је усклик објас |
ћаја са стварним приликама.{S} Од своје досадашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле |
својим имањем потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће до |
при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим начином живота потрошно све што је од куће п |
аринским навикама становништва као и са досадашњом спољашности града, створиле неку нарочиту ме |
и у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојо |
у да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој |
женства које вечито траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде после кратк |
нокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досадило девојаштво.</p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> <p |
ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам дан |
овори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад б |
само тебе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти до |
ча изређани бисери Божје природе и даље досадне једноставне обале Дунавске до лепог Будима нису |
је стога већ и читалачком свету постало досадно то вечито викање болесниково, његово често исто |
н куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у други |
ају — тренутном или трајнијем — њихових досетака, <pb n="321" /> које су уносили у ово често за |
ава два сата забављао је другове својим досеткама: језик му никад није био одрешенији, дух досе |
у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђао, пр |
језик му никад није био одрешенији, дух досетљивији, око светлије и држање умилније, као те веч |
/p> <p>— То је ствар онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо в |
какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам |
gn> </quote> <p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим велик |
ас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободног држања, али нећу да чиним, пошто би то |
у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (ре |
аме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био свакако најпоуз |
х просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волел |
b n="228" /> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле праштајући се.</p> <p> |
Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим градовима и |
Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се о |
дворцу усред дивног парка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширне одговоре.</p> <p>А |
то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодостојника; ето, овде видите, то је један а |
унских, па и малоруских и словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема б |
аћу, нано; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јеса |
до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод брака отпоче |
е у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пив |
ла разборита и штедљива, и повратила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је |
; она је постала самостална и стекла је доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} Ак |
лижњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни, ту му ујак |
о има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци |
је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као што б |
естрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстр |
признање, а млади остадоше поред иначе доста скривеног ормана.</p> <p>Ако је младић икада желе |
p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: |
нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају с |
ико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјеја |
рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али |
ложио оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старе |
поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам р |
ца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} Сутра пут |
оћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се |
ичам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{ |
је могао чинити једино зато што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер с |
то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама, где пом |
јер му је господин тата за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио с |
ављење...{S} Таквих сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани |
је најтајније осећаје.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимно |
дао сам се природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје неср |
ем да се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и најодличних партија.</p> <p>— Ти изабе |
на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива |
Ја пијем само три одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече младић, — |
на“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој сестра.</p> <pb n="22" / |
јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</ |
имо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Т |
> <p>То је био човек средњих година још доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетни |
идим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Над |
видим шта је са господином, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви долазите од грофице Агнеше; |
а волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно дв |
довде иду кораком, док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву |
и?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој и |
а да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању човечјега би |
нак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{S} То је одиста класич |
рочинствима одуживао, али то никад није достигло висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи |
запали дух и да једним јединим пламеном достигне до неба где је блаженство неисказано и вечно.< |
немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му |
а оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром достиже до половине пута.{S} То је било код подуже јару |
ан, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; |
{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не зв |
Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун достојанства са великим брковима, који је заређао, те с |
у је било четири женских: мајка, крупна достојанствена; сестра, мала, сува са веома привлачним |
<p>— Не, то нисам, — одговори кнегињица достојанствено; — али сам видела по њему, да је примети |
има!</p> <p>— Госпођо, — одговори Павле достојанствено, — ви сте прекорачили праг пристојности |
грофице Агнеше.</p> <p>Грофица одговори достојанствено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако |
веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом изразу лица.{S} Примила га је у званичн |
а њега била највећа али баш зато матере достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је |
Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захв |
љиво кркљање сата на зиду, који похвале достојном сталношћу увек унапред показује за један или |
изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да |
точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац |
рсти са својим белим брижно измивеним и дотераним ноктима чисто провидни; својом нежном руком п |
Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су н |
ој 43.</p> <p>— Благодарим на части.{S} Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до кр |
танка, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, — одговори Павле.</p> <p>У речени дан Павле од |
p>Павле се поклони и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубав |
} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу би |
бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде |
ек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао сам |
истала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом породицом и донос |
рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одго |
="273" /> <p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој |
ју, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она |
она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> <pb n="348" /> |
...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да |
— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који ми |
итуције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и зацело настраном калупу. |
кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофи |
Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима |
да опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја чисто предвиђам. |
преци знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, зацело не би допустили својој де |
о се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пријатеља до |
е ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не? |
но отварају.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу |
ирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би приме |
била тако сниска, да се таванице могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће |
смо више; — одговори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпо |
више да идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина, |
ућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћет |
м здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> <pb n="253" /> <p>— |
а је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — рече она, — це |
није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити |
и ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу други пут.</p> <p>С |
јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече својим |
жалост приметих касније, да сам сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, господине Ђурић |
упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав исп |
ода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити |
6" /> <p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одис |
су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјајним успламтелим погледом бојажљив |
аће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за |
ри томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се последице почињу б |
а сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> < |
које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није б |
<p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S} При |
адића на кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на Будимску страну у кућицу усред ле |
есто завађао са својим присталицама.{S} Доцније се разбратио и са коловођама: кажу да је почео |
одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p |
ово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, Павле се исели |
м на друштвеној и критичној рубрици.{S} Доцније постадох главним сарадником и кандидовало ме је |
утра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор п |
ле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се доказало, да је његово ново познанство одист |
спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један другом, истесаше моју личност |
који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио права да посећује породицу, но, изгледа, |
ишту ону живахност која је тамо повукла доцније трговину Карпатских земаља, и уздигла малени гр |
се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српство толико имађаше да захвали.{S} После дес |
">Слично томе било је неколико десетина доцније у Београду, када се открио некакав водоскок од |
е, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај или издашно звање, тад ће |
је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који после одласка коректорова н |
ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; једна ми |
тити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме |
нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити појединости, те хоће да их утврди.{S |
нарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти читање, па |
ји је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује грофовску архиву и остале зби |
лем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кнеги |
та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не треба, дакле, о |
код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотрености, којом са |
, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо |
оћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, драга |
тко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине тава |
{S} Овој је теоријској спреми придружио доцније најтемељније практично искуство.{S} Али, пропад |
ао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајка његова |
се са човеком, чије је познанство било доцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{S} То |
а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огр |
н, као што је она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили нарочити коњаници), она пређе и н |
а морале изгледати дражесне, да им нису доцније неки варвари свема нацртале бркове и Шпањолску |
аги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред |
смо.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја |
погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је |
би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршало |
Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек господарев или његових синова, који су се ту роди |
дмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, остаде у механи дајући утпуства газди и |
изговорила, па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати р |
, оптужбе самога себе, прибрао, и једва дочека прилику, да се користи слабим странама противник |
ан, господине докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар |
ове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докто |
tone unit="subSection" /> <p>Ујак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му, до д |
ер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако |
припремљене шале.{S} Жртву такове шале дочекивали би весели усклици или подругљиви поздрави, ч |
д вратима а под ступовима надстрешнице, дочекивао газда, момак или слуга са водом и слатким од |
ново поче овамо долазити, свако вече га дочекиваху са највећим одушевљењем.</p> <p>Он проговори |
родњака који ће и глумовати, само да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаће увек поја |
оро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S} |
во разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тре |
ви:</p> <p>— Милостива госпођо грофице, дошао сам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је приметил |
ако ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не ја |
огате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са |
азумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била |
це, — прозбори јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учин |
p>— Стојим вам на расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручен |
у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре јед |
м којим сам начином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреством свој |
аклетву погазио.{S} Без стварне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у кој |
присуством родитељским, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом загрли |
ицом и да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Па |
ио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, да |
његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за не |
а и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средин |
м приликама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа |
о као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p>— Како с |
акле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењ |
вом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згодан за какво р |
у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и |
к сада сасвим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господину, али нисам донео за ње |
врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расположењу |
, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је во |
S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуж |
> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274 |
енитог сукоба свог са грофом Јанковићем дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудн |
.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлак |
ишта или из ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са тим задовољним осећањем, да је и д |
се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, па |
ионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— |
године једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде с |
Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, да видим како му |
рез.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити в |
ше у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није јој с |
ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила |
а је проузроковала његове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као д |
лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се морала ув |
>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, господин |
а разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p> |
меопатија, идропатија, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па |
узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, ко |
љам вас, господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте ј |
ори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким х |
да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са в |
не Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; |
е Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чек |
гуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити једно в |
ењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој |
<p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говор |
пак морам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим изборо |
о јој је ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем ре |
<p>Горе га чекаше други послужитељ.{S} Дошљак скиде врскапут, предаде му га заједно са штапом |
рић!“ — што <pb n="323" /> трајаше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код јед |
је нарочито при почетку године „балек“ (дошљак, почетник), кога треба поучавати и кога обично с |
ру.{S} Мислим, скоро ће свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново на |
арошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb n="12" /> чуђења, упр |
арица, која се затим удали.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчића, престрави се:</p> <p>— Ах, Бо |
тва газди и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданији преконоћ.</p> <p>Затим је хт |
д? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разговарали, били су и остали присутни у |
есто прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књижевности, као и |
евности, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту угарском, тада најживљем дру |
е у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одис |
иво.</p> <p>— Ту не помаже пренемагање, драга женице, већ најпре треба извидети тачно у чему је |
ном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја Страто, — рече грофица озбиљио, — ништа ти н |
сирочади.</p> <p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога требала да ради |
S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, драга госпођице, — одобраваше живо она сува, — ви сте т |
аженијом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијон |
тке те.</p> <p>Војислав</p> </quote> <p>Драга моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личнос |
а описиваше први дивни састанак свој са драганом, освештен присуством родитељским, и више пута |
а, затим настави:</p> <p>— Ви сте моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видет |
о.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам |
а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти |
о... да ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Коректор оде за својим послом...</ |
заћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (тако рече) своји |
ктору.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Драги Господине Ђурићу,</p> <pb n="240" /> <p>Дознала с |
лачно.{S} На склопљеним рукама светлуца драгим камењем искићени мали златан крст.</p> </div> </ |
е, скиде с врата скупоцен крстић урешен драгим камењем, на златном ланчићу, и смешећи се предад |
кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље један |
последњих дана као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, осим |
сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не по |
n="169" /> госпођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте ми да |
сјају једва могла распознати од осталог драгог камења на њему.</p> <milestone unit="subSection" |
и тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем положају.{S} Употребите згодну прилик |
искреним пријатељством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</ |
прости са породицом носећи у срцу једно драгоцено сазнање.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ма, који су могли да представљају праву драгоценост за каквог ваљаног сапунџијског калфу што се |
.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети више |
бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по се |
ли сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везивало |
све су те слике некада морале изгледати дражесне, да им нису доцније неки варвари свема нацртал |
довима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улази |
гледа, уверена да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јој се при |
а је у уметности и историји симпатично; драме Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су све преведене |
почели да се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. |
у већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, заустављају |
е, <pb n="195" /> оружја, алати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених врата.</p> |
ратно не; над прозором јефтина похабана драперија, која се до земље продужава у виду чипкасте з |
повучена дугачка греда положена на два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред каване |
ји пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни |
, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде |
дној страни палате: зидови су покривени дрворезом што је служио као оквир читавом низу слика по |
itle>Фауста и Грете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „Карловачки сабор од те и те г |
да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убос |
ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединица не |
е През била у Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте даровит, млад, говорите српски, имаће |
то се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згл |
један народ подељен у четири самосталне државе, а у неколико десетина области.</p> <p>— То је в |
кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам |
а проведе још коју годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пр |
јој природни старалац по свима законима државним и правима човечанским!</p> <p>— Лепо, госпођо, |
овеначки језик; у врло угледним звањима државним, војничким и друштвеним било је пуно Срба; у Б |
подаље почињао је ред господских кућа и државних надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „центру“ |
тако, али су га други заводи, уживајући државну помоћ, претекли, а њему се мало привређује), те |
каквом другом протекцијом себи израдио државну помоћ, враћајући се, заузима боље положаје у зе |
аног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или неколико месеци овамо |
65" /> <p>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине са сликама, које је при поз |
т-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима, од исте пера |
према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца.{S} Било их је, хв |
енито срце кнегињичино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" /> и љубазније, |
аше боља; госпође, нарочито она крупна, држале су се тако господски, као да су владарке; мушкар |
е.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао |
тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено каквим женским радом; до тога отоман ил |
уно образован човек лепог <pb n="73" /> држања и отменог мишљења.{S} Био је некада университетл |
стављао као жртва својега опозицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло |
ер сам, као што видите, доста слободног држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад |
беше непоуздан, покрети више одмерени, држање сувише обазриво.{S} Ја сам била страсна а он туж |
нимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше много духа, те га и он |
је данас било још чистије но други пут, држање још одмереније, а дугачки танки прсти са својим |
пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта т |
ш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загонетно; сад сам те |
а пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је држање после болести постало сасвим интимно.{S} Павле к |
и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдан |
личност.{S} Коректност његове појаве и држање, добре материјалне прилике, образованост и лепе |
шенији, дух досетљивији, око светлије и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био оми |
ије обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држање младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти |
када суморан; покрети, говор, погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком |
ољно, он је морао признати да је његово држање заслуживало сваку похвалу, а његов очајни положа |
га хоће да бега — и то није, јер његово држање није правдало оваку претпоставку, у томе се њено |
је младића јако изненадило чисто сурово држање ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао је овај. — с |
али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно држање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осе |
дине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, вашу разборитост и одличну |
човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак |
а.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држање странаца, које је он у први мах приписивао више |
е темељне образованости, али данашње му држање задоби и оне, који су досада према њему били рав |
ар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами обмањива |
а значе моја опажања у вашем међусобном држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништа добро опазила, ма |
шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде |
ха, свеже воде, здраве хране, слободе у држању и простодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али наск |
ја се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У ток |
По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и м |
и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте према горњим сводовима цркве, ал |
ђе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши усп |
грофовске породице, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опо |
мо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мис |
крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ са |
око бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што приметила, а |
одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви ст |
н у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> <p>— Светла |
исам доста присебна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста н |
шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преос |
али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити. |
басу је пољупцима, затим, непрестано је држећи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно и д |
амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не може |
/p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, где је Павле због мара |
е сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађ |
своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живота. |
ну година, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута показао као прави Ментор |
а галерију захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" / |
инта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" /> |
ћу свој живот, да предупредим ствар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ |
с радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађаст |
страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју?</ |
Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак; немојте узет |
рхћући од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети ш |
ије.</p> <p>Чилаг га опет погледа неким дрским погледом, да младића подиђоше жмарци.</p> <p>Он |
а је занимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше много духа, те |
бојажљиво: „Занатлијска изложба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: |
га поплашено лице родитељско опомену на дрскост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одре |
ају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам |
обитога осим њихова врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало по |
ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем, — рече нека |
мађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг |
ма, зар немате више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за |
рошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, министрима, а можда још и нешт |
<p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> |
двема госпођама; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> < |
обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, али му главобоља подри душевну снагу.</p> |
ице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио само је |
, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе |
огату, неколико столећа стару архиву, и друга нека одељења, која се обично налазе у великашким |
о прође већ давно одређена година, па и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме |
S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом и |
одмор“.{S} Већина гостију повукла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Неки |
<quote> <p>Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <foreign xml:lang="de">Wagner</ |
своја места где се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједни |
или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, |
им гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетку трудила се наро |
а клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељн |
се народности одвојили давно, као многе друге наше славне и отмене породице.{S} Ово одвајење на |
о своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи |
име јако запоставља, па често и угушује друге одлучније таленте, који су са својега оскуднога с |
е, јавна предавања; у позоришта и разне друге вечерње представе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да |
љи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада годи |
игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предус |
ер су то примећивали трговци, бербери и друге занатлије што стојаху пред својим дућанима у овом |
оменице, <pb n="195" /> оружја, алати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених врат |
стране језике; каква им је књижевност и друге ствари што би образоване странкиње интересовало.< |
ичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге ствари.</p> <p>— Сматраћу за част.</p> <p>— Молим |
весе какве каване, помодне трговине или друге какве продавнице са интересом гледаше фино одевен |
ријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Там |
да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег описа пређе на поједино |
ва ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даљ |
вог скученог југословенског живота, а с друге стране поглед на ове представнике далеке и напред |
пустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити свој |
.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <p |
си њима прилагодан.{S} За овамо требају друге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да |
ругих.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србиј |
ан ће бојажљиво: „Занатлијска изложба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па |
лакше послове: један је доправљао плот, други дељао храстовицу или се налазио око коња у штали, |
само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват човек!</ |
ли се враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потпомогнут од с |
ријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грех |
да радимо с другим младожењом?</p> <p>— Други не постоји.</p> <p>— Како?{S} Да га није нестало? |
а, један вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особиту одајицу, чију средину беше заузео |
толици, наслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе т |
во да изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република — анархија!“ |
еније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну помоћ, претекли, а њему |
граничени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чиновнички посао, она је пак научила само да |
</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог узрока, што јој је |
облика и величине; па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружниц |
ef target="#SRP18970_N1" /> Погледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на |
оји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} |
овор <pb n="196" /> или читање, а да се други читачи понамештани по другим тим међупросторима н |
углачаних зидова.</p> <p>Горе га чекаше други послужитељ.{S} Дошљак скиде врскапут, предаде му |
ат</title>“, „<title>Раденик</title>“ и други, изгледа да се сложи на „<title>Раденику</title>“ |
ију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</ |
задњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, колико |
згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отер |
оног послужитеља, који је долазио сваки други дан.</p> <p>После двонедељног мучног боловања Пав |
а га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две годин |
вати вашим разлагањима.{S} То ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред младом, и тол |
младић, али се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га г |
сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му ј |
исоким ступом, и пао би обично на један други поглед управљен кроз тренутно отворена врата прав |
е; лице му је данас било још чистије но други пут, држање још одмереније, а дугачки танки прсти |
е наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у велико |
риметио, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она |
да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом прилик |
и пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће се |
, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му ост |
даше на ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Господин коректор сркну од своје каве |
Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу други пут.</p> <p>Старац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам |
ину <pb n="286" /> изгубио сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни |
ло тешко испунити после њене веридбе са другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> |
но у сасвим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом ш |
тајале под великим полијелејом са неким другим отменим госпођама са којима се праштаху, јер су |
еси ли поручио што, па да разговарамо о другим предметима који су на видику.{S} Ово се иначе ви |
луд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта |
ње, а да се други читачи понамештани по другим тим међупросторима не узнемирују.</p> <p>— Кад м |
ви утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један другом, истесаше мо |
зно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим младожењом?</p> <p>— Други не постоји.</p> <p>— |
се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, где младост, пргавост и благо |
јем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још данас.{S |
и да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престоницама досад.</p> <p>У то доба |
p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкине речи, а примедба млађег му бра |
бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само јед |
ита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби би |
вима о мерама, рачунању времена и поред других ствари и „Домаћим Лечником“.</p> <p>Број 3. <tit |
ликом борбом извојевали код куће, и код других надлежних, овај одлазак.{S} Код омладине на Исто |
оље да се о томе распитате преходно код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој |
и поче подуже препирке око кандидације других; управни одбор изабра мене за место које је због |
да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> < |
м, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} Ти о |
вотом, и ако нисам задовољан са животом других; али зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, |
<pb n="314" /> с ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини са сиротињом, и д |
видим по лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од свој |
ва одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих делова одела; спроћ |
и се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја располажем до њена |
сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тр |
<p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ доцка |
.{S} Али му сада <pb n="162" /> не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запит |
ој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле је приметио у том |
а допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико презимена, |
" /> желео, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у бездан одак |
натлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади господине, својим умним способностима ство |
зумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <pb n="130" /> <p>— И |
разлог, због чега бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни испит |
даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми |
{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о о |
да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има још једно тр |
оћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ реши |
ешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја с |
сти, или решити о старешини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, је |
твености размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у |
це „Код Занатлије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђ |
вам много сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="102" /> величанствен |
а по подне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и |
Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Господин |
би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо |
у врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али није |
— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио |
пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити, |
дну фабрику, у којој би хиљадама својих другова давао хране, здравије и боље но она којом је он |
е решио да сврши науке грошевима својих другова (од сваког добија грош, сексер, дневно), али ко |
представља сексер.{S} То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању.</p> <p>— Зашт |
стихова, па и изрека појединих специја (другова), које је ваљало овековечити, како би их млађи |
ом друштву; читава два сата забављао је другове својим досеткама: језик му никад није био одреш |
обици лежао Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb n="236" /> похађали, али их |
није време састанку беше пред вече, кад другови посвршују своје школске часове или кондиције.{S |
еде ићи, јер кавану почеше да остављају другови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме |
и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког |
нио је онако како су радили и остали му другови: придружио се заједници своје народности; од ње |
а, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су га непрестано напред гуркали, њ |
ме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то смео учинити отворено.</p> <p>Међути |
ратно.{S} Господин Хајне се међу својим друговима од заната није узвинуо до оне висине на којој |
вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, који су га ценили и због његове темељне обра |
p> <p>— Зато што другог волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме |
у, главни управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао прими |
своје људске слабости.{S} Ту више нема другог излаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја зна |
{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном дивног све |
и, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S} Он |
у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином представљао род |
ако би до женидбе или удаје једног или другог још била неудата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље, |
рали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим |
чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато што другог волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је тај?</p> < |
ироди и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам |
ном узбуђењу; — она је већ испрошена за другога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој проти |
опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољега начина до онога што сам га досада употре |
, — окрете се најстарија крупна госпођа другој сувљој такође у годинама. — да не идемо овим пут |
авале, а једна га у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочито при почетку године „балек“ (д |
остале интелигентније кривце налазе на другој страни града у нездравим, влажним, полумрачним п |
па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја ра |
осно. — хајде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о мени ј |
њих припадаху једној књижевности, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту уга |
другој омладини, рецимо румунској, или другој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо при |
ивам у каквој поштеној занатлијској или другој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два |
ш није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку |
ао и на своју половину.</p> <p>У свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и, |
учају ја бих се без околишења придружио другој омладини, рецимо румунској, или другој којој, по |
о још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само г |
едном већ видео овде, и који, стојећи у другој половини каване у разговору са неким младим људи |
ештачка творевина, онако исто као што у другој каквој зоологији нема места за мопса или домаће |
3" /> али тим примамљивије успомене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</ |
ном се руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{S} Била |
се <pb n="342" /> они намештају, кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Неки од с |
о што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете оцењени као довољн |
ост, а о практичнијем делу говорићу вам другом приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библија.{S |
ијатељствима својих родитеља или каквом другом протекцијом себи израдио државну помоћ, враћајућ |
да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{ |
ност. <pb n="287" /> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје |
н с другим, а доцније попуштајући један другом, истесаше моју личност оваку, какву је данас вид |
занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји |
осуђеницима обично је одређено место у другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочи |
ако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ нисам |
приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају, те се умер |
b n="244" /> <p>— Не оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази, видим |
е бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често претеран |
ђе туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни прем |
прода мени под повољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобра |
акле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до ж |
о лепо место где млади официр објашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заме |
побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју |
ном своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, |
ребацивањима отишао далеко, те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви |
види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умири |
ћи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим женскадија донесе |
пред венчање младожења напусти, да узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила онда, ш |
у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а богата земља упућу |
одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људима понављају или продужују своју м |
Никад никога није ословио, није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре младића и, |
а последњем месту споменутог реда, онда дружење са њима може донети добрих плодова, где је паме |
корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним животом представљају о |
природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да |
даше, био мушки заштитник мале путничке дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни м |
вала да је садањем угодном осећању целе дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао |
твар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и |
д своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала да пок |
и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би вр |
делити.</p> <pb n="294" /> <p>Сасвим је друкчије стајала ствар са господином Чилагом.{S} Он је |
не руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да будем искре |
ре матерњим језиком, већином и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — то давно |
> <quote> <p>Има ипак изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, |
днога дана имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, |
продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих |
извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, господин |
аном паркету, него ли по овим труцкавим друмовима.</p> <pb n="15" /> <p>Господин барон одговори |
редишту Кнежевине, према Крагујевцу.{S} Друмом, који је водио кросред средине њезине, јурили су |
еће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину, преко Грделичког К |
ским; на састанцима учених и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у |
твари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут почев од Загреба па до Лондона по свима к |
кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</p> <pb n="204" /> <p>Напослетку дође час раст |
из живота познатијих чланова каванског друштва.{S} Поред <pb n="67" /> тих сличица има ту испи |
, прекрасно!</p> <p>Господин из страног друштва упита младића:</p> <p>— Молим, где су нам собе? |
узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb n="135" /> би била |
арочити свет.{S} Свака заједница, свака друштвена група — војници, официри, чиновници, ђаци, ст |
се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, већином, патријотске идеје одавде су се кр |
из једне велике округле одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге |
оставио без неповољне критике ни остале друштвене уредбе.</p> <p>Што се више приближивао крај м |
би и Чилагове нападаје на тај проклети друштвени поредак конвенцијонализма; и не би слушао виш |
ње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству била је велика кавана где је бе |
угледним звањима државним, војничким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српс |
н је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зачецима он је био наша средина, можда нас ј |
е велик; госпоштина је већином са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и доби |
чео... његова побуна противу неправде и друштвених злочинстава... године су пролазиле, пролазил |
је студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао своју жртву: и посматрао је |
а сарадника уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и критичној рубрици.{S} Доцније постадох гла |
оже назвати оним именом, које би мм као друштвеној јединици највише приличило: он није само про |
дном Позоришту угарском, тада најживљем друштвеном центру, радо су гледани српски витезови у по |
рему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S} Ето, такви |
ница владаочева, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} Иностранство га је |
емена проведеног у безуспешном трагању, друштво би принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, |
ко говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p |
, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посма |
у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени поглед о |
начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, |
аристократских породица, зато га његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавестити, а др |
нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појединим рафовима и орманима, да разг |
време у веселом разговору.</p> <p>Мало друштво младића, повукло се било у један мали салончић, |
ла век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{ |
ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло непријатно, оно учини такав утисак само на |
>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb n="327" |
егињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је редом прилазио каквом инст |
близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе ка |
ео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хте |
te> <p>Питање о васпитању у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање до кога стоји б |
лишим много, ја сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињом Агнешом, која ме је после |
авле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао је другове својим дос |
о по јавним местима овога града...{S} У друштву је било четири женских: мајка, крупна достојанс |
у, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално.</p> <p>Каван |
На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напо |
њу су слабо <pb n="262" /> приметили у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога она |
а положај што га је мислио извојевати у друштву; и прилично познавање оних туђих сјајних прилик |
своје пријатељице, затим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb n="261" /> споменул |
оној младој девојци, коју је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала, да са овим ра |
аргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{ |
хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p> <pb n="172" /> <p |
и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И К |
и њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} |
двоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољ |
зе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рек |
здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбуђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, в |
су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> <p> |
воје послове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преостатке онолике |
болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кнеги |
едала?..{S} У кога? — запита Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, погодила сам...{S} Видиш да |
у је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, господи |
СМАНЦЕТА</head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа |
био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва ди |
е стране; толико је и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гостио |
раг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг, <pb n="114" /> скиде |
аленог плитког живота начини непроходну дубину од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интере |
остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она болује од те |
би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и у душе |
езније.</p> <p>По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много одлази |
примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрх |
им појетичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове др |
>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам с |
е видео мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га ос |
глед према лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато рече:</ |
а живописан а изнутра огромни зидови са дубоким прокопима чине силан утисак на посматраоца.{S} |
> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим гласом настави:</p> <p>— Је ли то ск |
р је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb n="131" /> пр |
ште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се после извесне почивке.</p |
.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоцена грана |
отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумра |
изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у јед |
се пред каквим предузећем не процењује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише нап |
а сама.</p> <p>После дуге почивке Павле дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у то |
te> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруш |
</p> <pb n="263" /> <p>— Ваше лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизно поз |
ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније прилике једне од на |
иче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако с |
у том времену између њих разви искрено дубоко пријатељство без усиљавања и готово само собом н |
комисленом жестином бацила у море, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих осећаја незадо |
ед палатом и, подигнувши главу, уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али се после |
а оно је било руменило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ ње |
скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проузроковала |
и мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне момчадије.</p> < |
је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем полож |
побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а же |
ад је довршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали |
>Кроз средине таванице била је повучена дугачка греда положена на два дрвена једва отесана ступ |
да га је много мука стало, док је овако дугачка писма могао саставити и по облику и по рукопису |
еткасту кратку браду напред избријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак |
но други пут, држање још одмереније, а дугачки танки прсти са својим белим брижно измивеним и |
рнкасте златом проткане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украше |
писао је или вршио своје коректуре над дугачким „језицима“ хартије (име првих дугачких извадак |
дугачким „језицима“ хартије (име првих дугачких извадака штампарских, понегде „псећи језик“) к |
неколико унакрст симетрично постављених дугачких ормана, са разним киповима на њима, а између њ |
паситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког разговора, тешко је дисао ходајући по соби.{S} |
пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле п |
аул“, који је своју лепу главу унаказио дугачком косом и разбарушеном брадом, јер је присталица |
па те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанствену дворану пуну сјајне лаке мирисаве |
аша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге почивке Павле дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— |
ску расу.{S} Отворено кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над ц |
ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно саздану срећу овог дома, и отераће |
.{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачних година... да ли су мрачне?...</p |
елим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поздрава и руковања Павле |
вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша с |
а дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле |
Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече он |
.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отворене очи |
живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред |
амен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала об |
представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појав |
фица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по |
ла је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да |
ћине својега имања?</p> <p>Кнегињица је дуго мислила, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да |
ајте ме.</p> <pb n="107" /> <p>Павле је дуго седео заклопљених очију; размишљао је о старчевим |
орима не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту |
тајном грозницом.</p> <p>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је усред ј |
ности.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго девојаштво сачувало ти је извесну свежину, која би |
о да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај дог |
а:</p> <pb n="118" /> <p>— Хоћете ли се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</p> |
еље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p> |
морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на који <pb n="249" /> бих начин мог |
unit="subSection" /> <p>Павле боловаше дуго, неколико месеци.{S} Љута болештина не даде му да |
најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако ж |
крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду у |
и главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле је |
ала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су |
риметно уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} Зати |
} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да |
бива; где се поједини необични догађаји дуго претресају, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако |
паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га за рук |
главу положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала дале |
к, кад млада грофица заврши свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p> |
а са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, када осети да |
нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешт |
огли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама девет месеци.</p> <p>— Каквих девет |
це.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> < |
ли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имал |
ама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама девет |
еци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти сла |
хвати Павла.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> <p>Болесник врисн |
пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико |
подиже и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли |
е.{S} Страна дипломатска заступства још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одсел |
а писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док јој грофица одговори, и она је то чин |
а са највећом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко време |
и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к |
Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се доба Павл |
полугласно, — она је још неудата, те од дугог времена...</p> <p>— Дивота је ово. — потврђиваше |
о то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} |
тара приближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше побож |
о несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прошлости м |
себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостало, да |
тре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам дугујем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није крила |
росед, врло отмено одевен, витка стаса, дугуљаста, румена, пуначка лица и врло лепих очију.{S} |
и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само да се Павле |
еких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или краће време, или се понекад после пресуде одма |
залуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.< |
а бављења врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разговору дозвољавајући да у |
е као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само ст |
а се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ м |
слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само д |
То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— |
им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> < |
ојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтеват |
се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријат |
умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p> <p>Говорник метну руку на хрпу хартија кој |
ћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по т |
рећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, |
утку узнемирујем, али ја сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодних прилика не мого |
ака посматрао:</p> <p>— Да изостанем од дужности?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест би |
} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужности...</p> <p>— Ах, јест, то вечито <foreign xml:l |
пребацивање, што му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да |
гово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и одговорност пред својом савешћу огром |
зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог |
валама госпођичиним смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смеја |
ило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} Али се више не може чека |
чка засновица, која ће у кругу озбиљних дужности изветрити не остављајући трага; вас куд и камо |
ожину свакодневних поситних и покрупних дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног пр |
нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном |
ам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће м |
е зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престрави се.{S} Чи |
е одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако и |
ање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне у |
рироде и даље досадне једноставне обале Дунавске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пре |
граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући се пристајале.</p> <p>— Боље |
е већ давно преместила у овај старински Дунавски град, те је та промена донела собом много нови |
; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се је |
плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну |
друге занатлије што стојаху пред својим дућанима у овоме часу када је промет незнатан, те понек |
то хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће пр |
е, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућанским; по кочијама које заузеше средину трга око је |
ма: језик му никад није био одрешенији, дух досетљивији, око светлије и држање умилније, као те |
е намеће питање каквих би плодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодн |
, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне до неба где ј |
лима општега морала, што га је поставио дух човечанства, да од овог маленог плитког живота начи |
што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, ка |
VIII</head> <head /> <quote> <p>Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <foreign xm |
јне и око њих се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“ |
тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уж |
гледа у суседа, такорећи, без присуства духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали |
де сте поред узвишених појава човечјега духа могли да опазите и његове најгнусније манифестациј |
имо као одличну манифестацију човечјега духа, поред тога што то радо признајемо и свима осталим |
, огромни таласи и покрети човечанскога духа чисто су запљускивали и гушили моју примчиву слове |
видео себе, како немирна и незадовољна духа оставља живот; видео је себе утонула у множину сва |
примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духо |
држање старчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p |
рећи антипатичне идеје протура са пуно духа, енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда одис |
појединих исповести, написаних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ов |
м управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви можда во |
еђу нама има покварених људи, настраних духова, недовољно оданих бранича, спекуланата па и изда |
оред своје старије сестре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> приметили у |
осле много година, многи напојени туђим духом, што брижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме се по |
ђу вами,... који ме презирете,... мојим духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Не |
воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг и даљ |
мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Н |
свакодневном и све истом раду укрућена, душа није могла разумети сложене мисли синовљеве, нити |
S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне. |
у се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28 |
војој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој |
ди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих борби у животу.< |
е пропасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђала, од које га није могла спасти и у коју |
у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично је одређено место |
од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је б |
те, има нека госпођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба занатлија, младих људи, којима даје |
нда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге почивке Павле дуб |
от у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у |
нутости, — ако нам до Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим |
родитеља; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљокица |
највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је |
, да се под хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{ |
рече и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже |
таде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно се |
отрчи на врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са |
оба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се |
сам својом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Ја |
, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p> <p>— Не, — одговори госпођица смејући се, — о |
би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била много ласкава за господина барона, који |
већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb n="236" /> похађали, али их је газдарица, по |
буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p> |
смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толико н |
е ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ п |
о, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота |
дима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим начином живота потрошно све што |
?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био код ва |
г части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним пријатељством, али му је Ваше др |
имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим д |
рситетским ходницима, камо је Павле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувен |
чите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким в |
излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер |
уће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повр |
бравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Што с |
по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разишли којекуд послом, старији по њивама, < |
и са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незг |
колико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опада |
а употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих |
отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска чељад подуље треба не |
а, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желела пород |
у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле се |
јега опозицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у т |
н, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта би |
ронут због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, управо |
а и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, да се где било суср |
те, увек сам мрзио класификације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више |
ко озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га |
он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по р |
још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је |
, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића |
.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањ |
..</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за |
ете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако |
случаја.{S} Потреба, неодољива потреба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће |
е грабеж за иностранством без обзира на душевна расположења.{S} Има ту правника који су отишли |
ожењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, на |
је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p> <pb n="115" /> <p>Јед |
, кад опази да му црте показују трагове душевне и телесне малаксалости.</p> <p>Он се зачуди том |
лика без — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред великим предузећем својим он |
срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостало, да и то раздро |
сећај и стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи.</p> <p>То је приметила грофица и она се |
остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и најб |
евања, које га је овамо домамило, век и душевним сродством, које постоји између тих песама и ње |
као хотимично, у сагласности са својим душевним расположењем данас изабрао све тужне песме; се |
дице.{S} А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о |
едности било важно.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијону ијер |
вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душевним борбама очеличен, није се застидео на овај пре |
ина, толико и наук за познавање великих душевних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{ |
е.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он је наставио своје безуспешне лутње |
и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, |
ила само да негује цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњени проклетством родите |
у заказану посету телесно још слаб, али душевно прилично прибран.</p> <milestone unit="subSecti |
бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, или за неке химер |
почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунав |
дање у бездан одакле нема повратка, и у душевно растројство за којим скоро долази и телесно.{S} |
икација назеба, <pb n="238" /> напора и душевног потреса, појављивала се код њега као што би се |
а је овај уредан човек приметио почетак душевног растројства, којему вођаху тајанствене сањариј |
bSection" /> <p>Тако се Павле повијао у душевној борби између слатког очекивања и несносног стр |
и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обратих њојзи за пом |
ен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, |
да друга правца, али му главобоља подри душевну снагу.</p> <p>Последице јутрошњег изненађења, у |
ма сушите мозак и исисавате себи здраву душевну снагу своју, и које су већином недовршене а у с |
наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала на на |
ута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од пр |
јега човека, шта сам у таквој узвишеној души пробудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост |
ом који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А как |
а да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осећајима.</p |
Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена и реш |
ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и |
ом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на |
<p>Агнеше Јанковићеве данас више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; за |
ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао прокли |
алијанције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу |
светској вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обичн |
досад ниси познавала, али која је свом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју утех |
е, у том погледу изједначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам сл |
е починити силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његов |
а телом још изнуреном болешћу и очајном душом погруженом под оним ужасним ударцима што су ми их |
ад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи |
срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спо |
азборита, крајње напрегнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно веч |
ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— Верујем, господине, верујем, — одговори |
Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући један по један ваших идејала, износећи в |
е са здрављем полагано уселила у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи век |
та, када му јадном и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу.{S} Њему би требало дивовске сн |
кивали и гушили моју примчиву словенску душу, као што је префињеност њихова пријатно ми надражи |
е и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значил |
а вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене н |
лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а бриж |
} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у главноме сво |
рско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере |
највише приличило: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, д |
n xml:lang="fr">Un etudiant!</foreign> (Ђак!) — мрмљаше најстарија. — Чудо, право чудо!</p> <p> |
и; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даљ |
ћу долазио сваки дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће претераним речима и в |
гло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више времена и да сте т |
ла јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа |
на група — војници, официри, чиновници, ђаци, странци и чланови странака — које се тада већ зач |
ужим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије |
м оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{ |
на предавањима.{S} То су већином матори ђаци, или пропале егзистенције, или особе са сентимента |
а, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута показао као прави Ментор неискусн |
ако рече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад проговори:</p> < |
о дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, ш |
док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе н |
седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђ |
имати од прилике свакодневну слику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свак |
у; школовање његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у домовину и он |
Ту су вам при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталон |
што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има |
у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким становима: по университетским ходницима, а често |
азимо у круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким становима: по университетским |
ли веселих састанака са зборишта или из ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са тим за |
по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак свакој већ |
е би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше. |
к дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или четир |
најправилније могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здра |
ам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по б |
ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београдски горњи град, у старинс |
>Агнеша је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је |
њикова дирљива трагедија „Српски Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славним Беном Егреш |
о?{S} Ваше сестре?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао.</p> < |
ржати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</p> <p>— Како то?</ |
</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињ |
говор:</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али |
тојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ им |
одговори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпођица поплаш |
е десило? — питају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет му позлило.</p> <p>Одведоше болесника до |
ла свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симпатија беш |
ле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно написао фр |
<p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак |
<p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се Павле Ђурић.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Monsieur Jouritc |
ију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одговори, |
?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи.</p> <p>Странкиња узви |
уђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилос |
ртији:</p> <pb n="347" /> <p>„<hi>Павле Ђурић</hi>, Србин, ускок, добра аквизиција, али још неи |
ода продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини, доле <pb n="16" /> пред степ |
<p>Ваш најпонизнији слуга</p> <p>Павле Ђурић“</p> </div> <pb n="234" /> <div type="chapter" xm |
еста и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна кола, са који |
оспођо грофице, један гост.{S} Господин Ђурић.</p> <p>— Онај Србин?</p> <p>— Јест, јест, што см |
ла придошлици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић не одустаје; накнаде не прима, али прети.</p> <p> |
и коректор одговори:</p> <p>— Господин Ђурић је опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међ |
p> <p>— У овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже |
аху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n="323" /> трајаше, док дошљак не зау |
чки живот као нераздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао у неком стању стрпељива очеки |
сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитоперена слика само... |
врло ваљану партију.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе.</p> <p> |
ужитељ.</p> <p>— Тражим господина Павла Ђурића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео сам ово писмо.</p |
с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Ва |
м прилично познат с приликама господина Ђурића, — говорио је послужитељу. <pb n="239" /> — Он ј |
да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрен |
били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан |
ђа грофица примити још једном господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да |
учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала права |
а Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.</p> <p>— За |
ш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са р |
lang="fr">A propos</foreign>, господине Ђурићу, — рече гроф, — ако вас интересује да разгледате |
<p>— Ви, дакле, сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлач |
новајлијама.</p> <p>— Ви сте, господине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према вашим годинама.{S |
А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Говорио је српски, туђим |
нио одсудан корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинам |
влу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу, с поздравом од најплеменитије женске, са којом |
ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о |
<p>— То је питање још спорно, господине Ђурићу, — одврати гроф. — Полиција имађаше скрупула, ал |
а га прекиде:</p> <p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више? |
S} Част ми је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жен |
ори:</p> <p>— Поздрављам вас, господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто |
p> <p>— Та ви имате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгл |
> <pb n="156" /> <p>— Пст!{S} Господине Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква с |
ло умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име он сада изговори нежно, што је нарочит |
И шта вам је казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будем |
смо је гласило:</p> <p>„Драги Господине Ђурићу,</p> <pb n="240" /> <p>Дознала сам да сте јако б |
/p> <p>— Ја сам писала Павлу.</p> <p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, |
веком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раск |
њему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својој главној наклоности и да ће |
, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда ш |
и пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да |
<p>— Јесам, — одговори Павле.</p> <p>— Е, дакле, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми |
е недеље.</p> <p>— Претпрошле.</p> <p>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, |
ер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надз |
бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња решито, устајући и стиснув |
опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Свето |
Има их много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</ |
асти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити теш |
ј се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само климну главом и се |
а писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како и |
новогодишњи бакшиш и моју славу светог евангелисту Марка.{S} Као што видите преостаје ми од ре |
м простих белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, |
1" /> <p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догор |
ија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се одричем тога, предајем вам га |
лели да постанете чланом моје породице, ево вам прилике, прихватите је, — проговори наново гроф |
</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То пис |
уделовача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ниче |
сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. |
х, шта да дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крстић.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата |
нула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног п |
ељ уђе и донесе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до |
.</p> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Ти |
у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у ово |
учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Страту.</p> <p>Павл |
и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој |
да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога ста |
p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури листа угледах б |
продрла.</p> <p>— Помало канда продире; ево мајка прима овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и са |
ем <pb n="243" /> ваше побуде, кнегињо; ево мога болесника.</p> <p>Коректор је махнуо руком пре |
ист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби |
дивљен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чиј |
бити исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’ |
и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који |
лавну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је упр |
код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, |
и често, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао с |
анцуске краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанковић; његов отац и преци |
велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам са |
Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и погл |
доста?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владал |
ћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S |
p> <p>— Затим имамо храну, — настави. — Ево свакодневних издатака.{S} Ручак: чорба два новчића, |
из ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отв |
те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних мла |
оја.{S} Коректор поче тражити.</p> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ва |
ским осмејком.</p> <p>— Желим.</p> <p>— Ево! — и пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред н |
итавом хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам |
е чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпо |
p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијиц |
смом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не з |
ту седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи.</p> <p>Странкиња узвикну полугласно, |
есовало због необичности саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, она |
знаш? — одврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да |
ељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, а |
тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.< |
то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћ |
ћ је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић т |
уним рукама све могућности, да одрастеш ево овако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша се упропасти |
ри, </l> <l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја. |
ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p>Пријатељи се згледнуше.{S} |
Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb |
ност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица Евстратија, дакле, заборавља разлику положаја, кад су у |
<p>— Зашто?</p> <p>— Зато што кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>На |
нестрпељиво. — Њена Светлост Кнегињица Евстратија де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за г |
p>— Да скандал буде још већи, госпођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се п |
ред известио да ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетин |
То су већином матори ђаци, или пропале егзистенције, или особе са сентименталном подлогом, кој |
не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у неко |
инструменту и предавао нешто из својега егзотичнога програма.{S} При том се обелодани Павлу да |
шњавање грофово, који је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p |
о мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступништву постављен.{S} Моја настрана сес |
ела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља д |
ковић“ у главној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле |
аво поносим његовом просидбом;... затим Едгар Калај, паланачки племић, сиромах али врло даровит |
нека препуна барутана, која је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p |
е његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако наново поче овамо дол |
ло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кнегињици да млади господин дивн |
лавне куће привукле тамо и цивилизоване елементе и украсили град с извесним тековинама културе. |
женска прилика на престолу била у свом елементу; тада се она налази у најбољем расположењу и у |
ријала за претресање.{S} Ту се говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијском савезу, ту б |
едстављајући какву уображену врло нежну Емилију са белим голубовима, или побожну Геновеву са из |
вој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, |
антипатичне идеје протура са пуно духа, енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда одиста сир |
почело је да показује све више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и ве |
е живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио својим з |
а у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по св |
ично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изгледала д |
себан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главом и дугачко |
ске стране и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица |
не као цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као |
Шта није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— В |
у, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу.{S} Живот се бу |
д после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији неколико добро о |
ветозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“</p> <milestone un |
на.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, |
екидао случајевима оделите природе, или епизодама занимљивим за гледаоце а трагикомичним за суд |
ли четкицом у акварелу што представљају епизоде из живота познатијих чланова каванског друштва. |
са требником, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују живину, а снаше кљ |
ешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у уло |
да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично обавестили |
пропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Немојте васпитав |
ло нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркастично н |
новим проналаском, рецимо са „уништењем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интере |
анка Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена |
, све му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим |
је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни |
ешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања |
им ликовима има доста великодостојника; ето, овде видите, то је један архиепископ; тамо две вла |
твеном образовању немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити буду |
, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше превелике љубазности.</p> <p>— Та, н |
ва.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хрпу хартија.</p> <p>— |
годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља |
"95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте сл |
</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (та |
е претворила у виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле |
<p>— Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</p> <p>— Збиља, учини |
земаља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{S} |
но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, |
то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим поступцима били они ма како добро прорачун |
онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се |
а карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорично потражуј |
а, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младића, |
— Ви сте то, господине Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори овај са шољом на уснама. — Једино што |
ца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{S} И двориште је било празн |
из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим и |
ули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато |
најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па |
та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније, — што се од своје ране млад |
друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, господине бароне, — одврати госпођица, — јер ће |
а освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као ошт |
са својим положајем, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покре |
м се морао примити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и угодним |
лику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неумивени и пун |
<p>Павле му изненађено, али ипак нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али старац му н |
су њене сузе биле само последица вашег жалосног лица као виновника.{S} Главно је да сте се спо |
авичаја; његова велика повученост после жалосног породичног случаја, били управо једно непрекид |
здахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе |
и се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p> |
> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по свему што ми испричасте, |
— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Ти с |
то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. — одговори гроф; — са оваким се симпто |
ница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити себи позивнице због велике |
ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост приметих касније, да сам сасвим доцкан учинио од |
и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким зан |
тујем натраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра о |
сујем за Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих с |
ако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица поста паж |
ок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо н |
а вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У ов |
е толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га пр |
илике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири милијуна? |
ајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{ |
ко ме обавестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је на вас б |
е долазити, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упи |
Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави н |
јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране, недозвољене љубави, која нам је више |
се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи |
>Главобоља му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирк |
ђу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и |
посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на железничке станице и у прве гостионице; прегледао је св |
асвим противно дејство ономе што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Кра |
да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био м |
е, прешла у Православље, јер је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо подносила ту ж |
не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постанете чланом моје породице, ево вам прили |
да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви |
о нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што није за свак |
овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> желео, његов живот не би био ништа друго до непрестано |
а отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбране или |
еног ормана.</p> <p>Ако је младић икада желео да остане насамо с овом младом девојком, то је та |
еља направи време и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— |
, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао п |
немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>— До |
ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући много др |
убљенога живота, никад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и споредн |
ти венчање?</p> <p>Коректор је сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном са |
а који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим т |
еве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, остаде у ме |
јте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим дана |
олна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зач |
свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, д |
pb n="251" /> <p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојте м |
ика варош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што |
Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} |
Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођиц |
/p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће б |
лите ли да то буде?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је |
љи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње |
е наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— |
— упита га сатанским осмејком.</p> <p>— Желим.</p> <p>— Ево! — и пружи му хартију. — Прибележио |
еда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— |
воје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p |
површни у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чи |
ржавам право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за |
уђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашег |
м да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њен |
е је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист |
или приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и |
што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико год |
благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека бу |
је.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта, дакле, желите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.< |
ћу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју пропаст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као |
азум једино из симпатије према вама.{S} Желите ли да се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — ре |
једнога барона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем |
рајња средства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да то буде?</p> <p>— Господине, желим да буде |
агање, али овако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих |
</p> <p>— Шта сте прибележили?</p> <p>— Желите да знате? — упита га сатанским осмејком.</p> <p> |
Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић?</p |
ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} На |
ете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сат |
Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препоручите.</p> <p>— Онда |
да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Приметио сам, да наши младићи у иностранству |
киде разговор:</p> <p>— То сте ви, који желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи глед |
.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате новаца да платите.{S} Ако пак им |
аде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуковићк |
га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, ако желите.</p> <p>Најстарија нестрпељиво прекиде разговор: |
и и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу други пут.</p> <p>Старац устаде.</p> |
овораше <pb n="120" /> му Нинчић. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где се |
— упита напослетку старца.</p> <p>— То желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било |
жеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа |
очајничким средствима, да се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут почев од З |
ичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан његова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хране, |
у.</p> <p>Госпође су придружиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову познанству. |
решне жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје верне Агнеше.</p> </div> <pb n="316" /> < |
а историју, па ваше потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сања |
варења његове тадашње највише доживотне жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је |
међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p |
веће могућности, да постигне свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, |
, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим нан |
и чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморно |
и била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше |
и.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбонос |
овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкином — имао сасвим противно дејство ономе што |
ога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, прихватите је!</ |
ним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и своје жеље његовој |
ваших мука, постигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у величанственом положају, прико, као ш |
ута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопшт |
коро издахнуо); угарска краљица Јелена, жена краља Беле II.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша |
пуно чељади; мужева радних и поштених, жена покорних и родних; у години више ведрих но облачни |
ок моје посете?</p> <pb n="273" /> <p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нам |
{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни |
а дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> <p>Напосле |
владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну немачку царицу и две фр |
ме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима б |
опште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако |
n="214" /> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;... зати |
е ме.</p> <p>— Шта ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двест |
троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</ |
Донео сам неколико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично |
S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, о |
них брижних тужних бора?!..</p> <p>Нама женама пребацују људи, да у писмима главну ствар обично |
има, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе своја дивна ткива; Мачван |
страном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се но |
злагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половин |
</p> <p>— Ове књиге одвајкада остају од жене породичног старешине на жену првенчетову. — објашњ |
ања донети њиховој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Павловим родитељима |
хтедне да послуша молитву једне грешне жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје верне А |
а утамањује вас.{S} Немојте васпитавати жене као цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварн |
да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а бе |
, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, с |
говарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је сад џа |
ј болесни младић пробудио у оној слабој жени толико необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, |
досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку |
ијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по |
S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног или другог још била неудата.</ |
Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и |
„способна“.</p> <p>— За каквог старијег женика или удовца <pb n="190" /> можда, али је ово од њ |
учио сам неколико интереснијих слика са женине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, |
већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, до |
p> <p>— Ту не помаже пренемагање, драга женице, већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар |
да то у тој слабој малој <pb n="313" />женици нико не би смео претпоставити.{S} Њено грчевито |
своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агн |
еван, одговорио је депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска, з |
жујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем у |
крстићем.{S} Права западњачка учтивост: женска младост и лепота дарива скупоценом успоменом муш |
ку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женска радозналост или несаница или брига да види да ли |
то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом |
и ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</p> <p>— Зб |
е не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p> <p>Врата се полагано з |
ородице, у којој сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p |
уцања.</p> <p>На прагу се појави висока женска прилика са густим велом на лицу као што имађаше |
инчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена женска под густим велом; црте коректор није могао распо |
..{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска, због које је једном пропао, удаде се за њега, к |
нати, али је могао познати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинчић?</p> <p>— |
ли неспоразумевања.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом елементу; тада с |
на по свему врло симпатична и племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвоје |
прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор употребља |
S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдне терете, џакове у л |
на, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Ч |
, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.< |
нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p |
на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код |
рцем, као што веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Е |
е после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће ма |
повезана књижица из руку.{S} Настарија женске погледа у књигу, која се при паду отвори, те ост |
ти по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе своја дивна тк |
ик; онај врховни пехарник; имали смо са женске стране и два палатина (вице-краља); ено онај је |
ни на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја са |
оваким приликама могу посетити само две женске, кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, |
е Ђурићу, с поздравом од најплеменитије женске, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак, |
јер је морао одговарати на питања мале женске и госпођице.{S} Када су разговарали о накитима, |
к му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окр |
и, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што |
е једна кола: у њима седе две врло фине женске; један господин и један малишан.{S} Госпође гриц |
ладог човека, кога заволеше две одличне женске у један мах и који поред сретних прилика не мога |
ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгледу али |
свој прилици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са једним старијим господином, ш |
раду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да |
био веома тронут пред оволиком чистотом женске наклоности и он одговори уздрхталим гласом:</p> |
азу и излазу на игранкама употребљавају женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше по |
n" /> <p>Сутра пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да |
/> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла у ње |
мојом младошћу, са гресима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само један створ, као што је |
м убрус обешен о држаље украшено каквим женским радом; до тога отоман или канабе са столом пред |
имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није |
странству уопште имају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, |
т, томе је све криво настрано васпитање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по соби.</p> <p>— Љуба |
тресање.{S} Ту се говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијском савезу, ту близу о капита |
ду што о живовању становништва; о оделу женскиња; о украсима и накитима народним: о намештају к |
атија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако набројано, а од сиромашнијих само |
ртање, приближила и пристала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покре |
е више сасвим млада, у доба које се код женских означава са „средњим годинама“, али као да је с |
га града...{S} У друштву је било четири женских: мајка, крупна достојанствена; сестра, мала, су |
рата право у нас; управљач тога погледа женског пола седео би у том престолу са врло пријатно с |
ћи, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла једнолика песма.</p> <p>Павле стаде пред |
кад не би могла да дела противно својој женској природи и ако би била у стању да се свега друго |
д тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом местанц |
у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супротна врат |
жај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.</p> <p>После две године вратимо се |
ком дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћел |
ну женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току |
остају од жене породичног старешине на жену првенчетову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша сво |
ве, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и ратови, јер |
о, да би био прави злочин напустити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за |
ећан муж, јер ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или |
лом и веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p |
n="45" /> <p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред минде |
вле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отме |
, већ колико могу, да то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може |
настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, |
з заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена силна пребацивања која би уздрмала упорн |
е стране.{S} Чувајте се своје младићске жестине; чувајте се, да не изгубите мајкину наклоност и |
су му и другог сина ослепили, са таком жестином представљао родитељско очајање, да га је на от |
прошлих дана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко безгранично бесно м |
, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовск |
усти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb n="338" /> <p>— Говори |
> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} |
.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричи |
својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко пребацивати што га нису позвали, кад је на самр |
средњој школи моје отаџбине, задруга се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада м |
м расположењем Павловим; зато и наступи жестоко одупирање са његове стране, кад му Нинчић, саве |
суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао |
наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и прот |
ше, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред све |
угледали би пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, које овде називају робијашима.{S |
елесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривениј |
ашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво |
м и симпатичним лицем; једна госпођица, жива, лепа, окретна.</p> <p>— А, а!</p> <pb n="133" /> |
старије сестре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> приметили у друштву; њ |
валности, које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, |
има давала је Будимском пристаништу ону живахност која је тамо повукла доцније трговину Карпатс |
а у овој земљи, где толика његова браћа живе.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми смо по мом мужу управо |
дим обрвама, испод којих јасно светлише живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био |
ланине; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> |
идовима слике великих сразмера, умерено живе колоратуре али тим више скулторских позиција; с об |
ућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимично живе својим нацијоналним животом, што је и разумљиво по |
.{S} У некима од ових градова они често живе својим одређеним животом, често јако изолованим, п |
кари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да |
, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врс |
угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n="323" /> трајаше, док дошљак |
мама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цивилизације.{S} Ти си сама |
за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом |
рати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао дец |
А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа |
лена врата угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n="323" /> трајаше, д |
д га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ прекиде говор.</p> <p>Затим се канда све тише р |
е читав век; вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добр |
чајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада година, као што су свет |
споредни су приходи порасли; могао сам живети сиромашним животом али ипак пригодним образовано |
ио је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним животом и наставити ковање својих |
вени прилог.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам |
пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, за |
ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и будућност ти је осигурана.</ |
ивих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не |
колико су трошили као млађи супружници живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за де |
а нека госпођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба занатлија, младих људи, којима даје стан п |
одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом, сам |
ао, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском повученошћу, да из своје палате или |
материјалној страни живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не |
ође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству; тетка такође; она је постала самос |
разумео ову истину: да материнска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над детет |
а, колико треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли |
у.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава |
Павлових, како се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} |
оту српскога сељака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег школова |
ању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести своје центр |
којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quote> <p>По |
Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да, |
ја је рано постала удовицом; у њему још живи њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гр |
<p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си |
Без стварне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом |
; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису мо |
поре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још свега неколико, можда, година, и моју још зао |
рло симпатичан, леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са којима је, као и са јуж |
.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А |
а то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> |
форината месечно.{S} Како овим животом живим већ више од десет година, то имам преко пет стоти |
<p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину, преко Грдели |
раде месечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уред |
м, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; |
ти нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим препиркама и строгом погледу могао си увидети да |
ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним породицама. (Ту је |
пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено, и ако прилично раскошно.{S} Али |
ст епитрахиљ, под мишком; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува |
, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умре |
би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, пријатељу |
quote> <p>Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p> |
која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски завод Тек |
х је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, прекинут овд |
ало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, прекинут овде онде читањем, пењањем уз галерија, |
више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринел |
удима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шт |
естрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и |
зрок.</p> <p>— Како? — узвикну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавнијих узрока; та и ј |
зашто вас је позвала? — упита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим само на почасну визиту.</p> <p |
отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да своји |
ански брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке б |
ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљив.</p> <p>Крену |
ст, јест, драга госпођице, — одобраваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сва |
егова живота пред погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку, која |
ух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим групама често су сви говорили у исто вре |
</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овде је ваздух |
у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становништва; о оделу женскиња; о украсима и н |
ико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема приближује се |
часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, задиркивања, споразумевања или н |
оји је замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде |
а једним старијим господином, што сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле људи који |
је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромни зидови са дубоким прокопима |
украшена са дивним оригиналима чувених живописаца; затим дворана за музику, пуна разних инстру |
х брда, цветних ливада, сочних пашњака; живописних села са здравим положајем; породица задружни |
јест, —- потврђиваше госпођица, — врло живописно и прекрасно (<foreign xml:lang="de">allerlieb |
чете; није потребно; ваше је одело врло живописно, останите тако.</p> <p>— Ах, јест, —- потврђи |
са Истока из даљине показује несравњено живописно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и |
и колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, седећи у једном к |
/p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама |
е и да чека, док његово време дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује. |
поред својих осећаја жртвовао здравље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године да |
тим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; в |
и нехотице окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p |
како немирна и незадовољна духа оставља живот; видео је себе утонула у множину свакодневних пос |
у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Не |
како је ујак <pb n="58" /> желео, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све дубље п |
а изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске веш |
своје донео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се боја |
азила њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Св |
них појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокру |
према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p>После неколико месеци П |
ам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има још в |
ђе, учини да од тада проводе заједнички живот као нераздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пр |
ведневно, не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог чара и блаж |
ако га негујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на |
аћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој мајци:</p> |
си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p |
ци по разним групама имали свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирит |
p> <p>Поред оваких појава међутим општи живот тадањих ученика одликовао се извесним полетом про |
добро здравље, па зато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, |
акојаком прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном |
— одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па |
жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову присутност. — Борба је сада већ |
када сте ме послушали; завршићете свој живот као творац великих и славних дела, као првак свој |
да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом рече:</p> <p> |
о је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанске несреће, против ко |
написа ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да предупредим ствар.{S} Држите се храбро.</p> < |
о огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу, један врховни идејал: д |
нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у |
осећајном свету, који <pb n="40" /> нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} О |
штва својег напустили некадашњи залудан живот и сада служе као пострек млађима за рад и за озби |
а, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрек |
азак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с |
унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам м |
: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних ј |
насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> <p>План му је био та |
шта више, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад |
ући вас показивањем црних слика, каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна |
ку, која изли први и највећи бол његова живота пред погледом који га тако живо опомињаше на мај |
во је досад била најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <milestone unit= |
о бива само у границама нашега домаћега живота; ван њега ми се само понекад појављујемо.{S} То |
снаге; сад у најодсуднијим данима свога живота, када му јадном и изнемоглом отимају душу, будућ |
а пред овим најважнијим тренутком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно јо |
, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и, можда, још згодније прилике за леп и срећан ж |
вом, можда, првом тешком тренутку свога живота.</p> <p>— Мамице, слатка, опрости, ја одиста не |
светијих и најозбиљнијих тренутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју са |
ужно Павле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопча |
ам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена од мога избраника, решил |
па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао п |
ина сврха мога повученога и изгубљенога живота, никад ништа више нисам желео; плата ми се мало |
лнога Балканско-Карпатскога литерарнога живота, који је био тако јако развијен, да је имао утиц |
еодређеног шума каткад врева културнога живота, а кроз врата обазриво пословање укућана; ову ти |
ође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем |
106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здр |
и, кога после неколико година једнолика живота снађе што необично.{S} Погледа на сунце: како је |
еба да нас упознају са мрачним странама живота. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно |
произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течн |
зимски капут, који се, поред мог начина живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно ш |
моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p>— Верујем, прико, в |
220" /> знаш да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер ле |
ост између овог скученог југословенског живота, а с друге стране поглед на ове представнике дал |
човечанства, да од овог маленог плитког живота начини непроходну дубину од туге и небројено зал |
млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог |
ка противност између предвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одјед |
у акварелу што представљају епизоде из живота познатијих чланова каванског друштва.{S} Поред < |
мало водио рачуна о материјалној страни живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му |
жртвујете три живота вашој таштини; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за кој |
, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој таштини; три живота, од којих два треба да |
енити пријатељства и мислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави |
ашњим навикама.</p> <p>— Зар ти задатак живота називаш навиком? — упита Павле.</p> <pb n="333" |
ве било кап у море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у круговима оне престонице позната, |
је, до душе, својим досадашњим начином живота потрошно све што је од куће понео, па и оно што |
тан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици п |
ошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разл |
ли сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у трагању не |
ЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају харти |
речи удара <pb n="146" /> струја свежег животворног ваздуха.{S} Али ја вас морам опоменути да с |
о је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо |
ди, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— |
и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чи |
врати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност према спаситељу или госп |
вља.{S} Али бисте требали да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али ј |
војим животом, и ако нисам задовољан са животом других; али зато је на мојој страни искуство.{S |
до шест форината месечно.{S} Како овим животом живим већ више од десет година, то имам преко п |
ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако нисам задовољан са животом других; али з |
јим досадањим лаким пословима и угодним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновничка, поса |
градова они често живе својим одређеним животом, често јако изолованим, па кад се одовуд врате, |
а њима дружили, јер својим упропашћеним животом представљају опомену онима, који су склони да р |
само делимично живе својим нацијоналним животом, што је и разумљиво по њихову положају усред ту |
али је већ могао живети својим обичним животом и наставити ковање својих засновица и разговоре |
ди порасли; могао сам живети сиромашним животом али ипак пригодним образованоме човеку.{S} Узео |
сањаријама.{S} Они су говорили о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} Причали с |
д читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољству што н |
а је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Видим с |
ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном с |
ли, већ више зато да у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног чове |
је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претп |
аспитању у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> <fo |
да играти велику улогу <pb n="214" /> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим |
ходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душо |
ајплеменитије женске, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог с |
газила била у једну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа замишљено преда се.</p> <p>Тада |
глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код куће у Србиј |
и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, управо сјајан положај; кад |
о млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="332" |
година.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога сељака, који просечно мало живи а од ма |
им други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расејано |
} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претека |
фињеност њихова пријатно ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда |
благотворно утицала на његове узрујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му |
NCOVITS</foreign>, а било је и новијега жига са речима <foreign xml:lang="fr">Bibliothèque des |
унутра обележена старинским неспретним жигом са натписом: <foreign xml:lang="la">LIBRI DONNARV |
гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимч |
цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима, |
и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира зани |
еколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смелом барок-стилу, <pb n="16 |
ви.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица |
им дрским погледом, да младића подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита на хартији:</p> <pb n="347" / |
пштила да смо вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтели одустати од своје намере?</p> < |
гу уходе или кад бих се представљао као жртва својега опозицијонога држања.{S} Ја то, до душе, |
ледаоце а трагикомичним за суделоваче — жртве каквог <pb n="69" /> лукаво измишљеног плана или |
ога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буде срећна |
с и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без ко |
ажила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао здравље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз |
и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину <pb n=" |
одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом |
рижљиво у тајности припремљене шале.{S} Жртву такове шале дочекивали би весели усклици или подр |
растанка, да јој из захвалности поднесе жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере |
олтар друштвенога живота донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p> |
а Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да о |
ије тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што је превазилазило н |
жа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи с |
p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој таштини; три живота, од који |
А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири милијуна?</p> <p>— То је одиста много, |
им гласом рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте онда само један једини осећај.</p> <p>— Тај је |
аљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за образованим светом.{S} Но полагано се и ту уми |
те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким граматичким п |
њена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве дана |
је свом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S |
а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могл |
и у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо |
та и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде |
> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељ |
копа стазе, коју му је његова превелика жудња одређивала.</p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ |
хтела да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној |
е у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им |
g="fr">Monsieur Jouritch!</foreign> (Г. Журич!) — узвикну госпођица. — Прекрасно, прекрасно.</p |
асплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку са н |
са котарицом пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива, каквих на земљину шару и |
.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> <pb |
о добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Е |
што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбране или, управо рећи, оптуж |
је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и дон |
нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и ен |
твојим слатким граматичким погрешкама, за твојим југословенским акцентом, за твојим топлим бис |
ају преко године своја места пребивања, за време зимских забава налазе се у престоници од пре Б |
чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призор |
о све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по |
аше карактере, ваше скупоцене лекарије, за које велите да се преписују болесницима сваком по ње |
ам сумње, какве међународне алијанције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да |
етака, што скупљан за ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу светог евангелисту М |
>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ |
лативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао богат човек са при |
ад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p |
те његову пуноважност.{S} Молим, дакле, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пута.</p> |
ице, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу ва |
не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање ја |
бити.</p> <p>— Молим, молим, господине, за доказе; доказе молим.</p> <pb n="269" /> <p>— Познај |
починули су странци, управо странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ |
.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само |
ићи за времена.</p> <p>Поручише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, |
а глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, са ширим теменом и богати |
опасна егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откако у ову кавану до |
о гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је |
ој моди колико неки сензацијони комади, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила пре |
> <p>Павле размишљаше како да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p> |
атан, али, у колико се може предвидети, за нашу причу пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на п |
ише приличило: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је |
дрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар |
ађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агн |
а сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким граматичким погрешкама, за твојим југ |
ама, за твојим југословенским акцентом, за твојим топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек |
чита ограђена места за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће капије |
лим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој с |
ош нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S} Или не, |
так игранке био је одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић |
да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан |
ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оста |
тога одељења био је увек код кавеџије; за случај потребе морао се заискати од њега, и тада би |
м полагано рече:</p> <p>— Има их много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нис |
а сам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину <pb n="286" /> изгубио сам једно за други |
али, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p> |
дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајн |
лити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусретљивост и данашње учтивости |
ава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака, ма и најс |
чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је он све |
а заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник однесе његову посетницу у унутрашњ |
да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; са |
Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњу руку шест форината; |
арим.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече м |
лике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друге природе, као што је на пример Чи |
је живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби по |
дре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да трош |
илично обавестили о предузетом путу.{S} За турске власти иначе носимо собом упуства за нашу сиг |
о приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану партију.</p> <p> |
и сте ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужн |
изгледаће са свим „способна“.</p> <p>— За каквог старијег женика или удовца <pb n="190" /> мож |
сподине?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нист |
ечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином харти |
За једну врло ваљану партију.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе |
ласно; — заручили смо девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понавља |
> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану партију.</p> <p>— За Павла Ђурића? |
у.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом.</p> <p>— Ништа више?</p |
у пожртвовању.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— За узвишено начело напретка и среће човечанства.{S} Ви |
налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа ви |
ља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближ |
вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Остави |
/p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ до |
је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ва |
опште прилике пружиле погодних погодаба за развитак, а не за закржављење...{S} Таквих сам млади |
аћу ти одједном онолико колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онол |
гле одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све |
за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Па |
музику, пуна разних инструмената; соба за разговор са рафинираним укусом намештена; неколико м |
ком из једне велике округле одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и дру |
медба, до душе, није била много ласкава за господина барона, који је, како изгледаше, био мушки |
..{S} Ово овамо су „Агитацијона срества за Хидротерапију, Шротово лечење и Вегетаријанство“, вр |
урске власти иначе носимо собом упуства за нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадо |
ега, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ам |
зних интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али |
<p>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца; |
умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гледајући му у оч |
е нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише г |
/p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, |
углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поред овога |
недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање?</p> <p>Коректор |
ана била испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити му |
ечи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отворене о |
улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком |
ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да |
иди лице материно која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор |
кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два |
лици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме жели |
ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску утопљеничку децу“... чули сте, да Хинези рад |
рнек, дворкиња кнегињице де През, удала за неког Баварског официра, и то је била последња нит о |
а је родила а која је свој живот везала за његову присутност. — Борба је сада већ постада отвор |
из породице, која може да да материјала за чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако таких разговора бу |
овинарском, која даје згодна материјала за претресање.{S} Ту се говори о еманципацији женскиња, |
вратима појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... |
ни. — Мајка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметн |
epage"> <p>Прештампано из Бранкова Кола за 1897.</p> </div> <pb n="3" /> <div type="titlepage"> |
Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се п |
е ће се већ постарати да вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас |
ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози |
аздарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло |
арче.</p> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче гр |
нарочито подигнуту огромним трошковима за веће забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с |
одељен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих делова од |
живот и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оно |
ријим преходницима својим, а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туробности у чове |
о је библијотека.</p> <p>Висока дворана за два спрата са великим видним прозорима.{S} Па како б |
алима чувених живописаца; затим дворана за музику, пуна разних инструмената; соба за разговор с |
а Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у к |
, то би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се последице почињу брзо развијати из преход |
одела; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф |
невном узбуђењу; — она је већ испрошена за другога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој пр |
ино блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} В |
е се или не умири, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} З |
до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога странца.</p> <p>Прође неколико дана, док се гро |
о у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан њег |
о неколико пута за време својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, з |
} Кад мислиш?</p> <pb n="53" /> <p>— Па за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутиш |
S} Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младе |
ући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, |
а каквог стања, јер му је господин тата за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, |
то у другој каквој зоологији нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна в |
Писмо, из којих је вадио погодна места за своја разлагања, која су била, мора се признати, веш |
х су направљена нарочита ограђена места за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> < |
.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре |
тофелским изразима сусрео неколико пута за време својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је глед |
ма час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћеног интере |
узан гвозден одарац, поред њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је ода |
да су песме које предаје права ризница за оперску музику и да млади господин има врло срећну с |
дем од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим |
да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла кој |
ло одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га |
е биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао о |
егао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жесток |
пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постати опасном, чувао га |
требама, одмарали се и правили распоред за у напредак.{S} Павле је назирао материн смер, и одго |
ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, пр |
о лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак око дваес форината |
приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n= |
енут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши главу, уздах |
, мој драги колега.</p> <p>Коректор оде за својим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер каван |
ерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источ |
о је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Од |
n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима, п |
авле погледа зачуђено у лекара, кога је за време болести свега једном видео при свести, али га |
ј из захвалности поднесе жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере достојна; он ј |
икад није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у поз |
а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишт |
и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само посматрање неких лепих чаробних слика |
у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учи |
е и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином |
могу посетити вашег болесника, који је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики инт |
у му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашњег разлагања неколико пута хтео да план |
чин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} |
дно врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој ка |
и „<title>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах |
час водио између два пријатеља, био је за време болести први подужи и овако свестан, а то је б |
љала се омладина српска.{S} Нарочито је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, преко |
е, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла |
их кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>У једној од о |
и у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Г |
и, па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба постепености у развитку, а нарочито — |
а то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, који н |
е није скопчана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско |
стојном сталношћу увек унапред показује за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж д |
вину, главни управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао пр |
морам признати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је л |
а живота и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бит |
рпкиња), а пред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онда намештај спада у финији и тад |
А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њег |
твари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљ |
мало начитанијег сељака, те су налазиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би з |
де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико ходника и в |
ротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам. |
Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за с |
...{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш |
иле погодних погодаба за развитак, а не за закржављење...{S} Таквих сам младића налазио доста о |
бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине |
само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, које ће трајати, до |
ације других; управни одбор изабра мене за место које је због своје практичне вредности било ва |
да су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хотимично не |
да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младо |
гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску ут |
>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа |
авле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код |
радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим прес |
о познавао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он је наставио с |
таленат оне велике владарке.{S} Тада се за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартиновић |
<p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, а |
а, због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер |
успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је |
она захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и зао |
остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <milestone u |
дна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он о |
нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и коректор, остаде мало д |
о само по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш |
ста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да д |
него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако |
саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му |
драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он |
во мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово са |
чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</ |
ој сестра.</p> <pb n="22" /> <p>— Имаће за сваког. — учини младић.</p> <p>Госпођица сестра замо |
, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је |
где је у присенку било згодно местанце за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим до |
му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се |
олико одличних младића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих |
ада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се з |
а ти нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена |
исоком дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, о |
на развитка. <pb n="84" /> То је грабеж за иностранством без обзира на душевна расположења.{S} |
ијатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.< |
а још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, мис |
раве, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и к |
преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година т |
д којих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p>— |
што му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уреда |
сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на посл |
одозго, терет се приближавао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ с |
а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туробности у човечанству.</p> <p>На овим зи |
асвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој сестра.</p> |
. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти с |
ета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је у |
окретнија, одмах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у м |
је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано |
дником и кандидовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три го |
га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица |
своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се к |
ка, што четрнаест година учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака, ко |
одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одво |
ината могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот |
кога је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам |
и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само по х |
ујној му машти најприкладнијој, у борби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лече |
ом, и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само да се Пав |
што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дође |
вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим нав |
венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов з |
страху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих |
м он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељима; уздржао је сузе које се по ка |
састанка са старим Чилагом, Павле, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет там |
ере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој |
сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да |
не само садашњост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући речи |
ом већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада јо |
шевно стање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за н |
а за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи |
<p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом.</p> <p |
иметили у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога она није хтела и који је био најго |
рећнијим човеком, ако ме будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговора подиже руку; он |
били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње њег |
аћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена |
ку песму, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да му је каз |
они се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади |
стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је пр |
аговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S |
навалом крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за је |
аст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} |
а тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечито благодар |
н поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубав |
вле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због дол |
граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пр |
разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју поло |
мпови, лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и влад |
двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад ју је испрос |
и ограничени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чиновнички посао, она је пак научила само |
вету, који <pb n="40" /> нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељан |
ђе у неко душевно стање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... |
леда преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ништа.{S} |
заплака, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о |
ивају злочинци, док се међутим казамати за политичке или остале интелигентније кривце налазе на |
ашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бит |
позив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ако признајем, да бих вас волео познати он |
скушава.{S} Молим, немојте ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мо |
вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја на |
и од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дођ |
пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, ко |
о сам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али с |
деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, а |
лугласно рече:</p> <p>— Ваљада ће стићи за времена.</p> <p>Поручише носаче, за то време дадоше |
ко време стајаше под капијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасви |
остаде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{ |
мала каваница, удешена по свој прилици за госте средњега реда или средњих новчаних срестава.{S |
оље бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично об |
ју, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменик |
а после неколико тренутака донесоше чај за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао при |
атељ тикаше; то беше први његов осмејак за време болести, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми, |
а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb n="287" /> Ми смо рекли један другом |
едуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да |
да колико његова вештина, толико и наук за познавање великих душевних покрета, што би уједно би |
писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, штапа и кишобрана; ако |
а код куће око сто форината, што чувам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађујем, нарочит |
ло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих могао узети ве |
трану женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у то |
пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песницу, и |
Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта, дакле, |
их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвишеној душ |
p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мисл |
вољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинч |
примити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и угодним животом.{S |
шта више?</p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На бал Џ |
порока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљад |
пристати <pb n="279" /> да вас добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.< |
јте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Ва |
м била толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интере |
с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лек |
угих такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{S} Срећан |
де и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> < |
ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица |
елите природе, или епизодама занимљивим за гледаоце а трагикомичним за суделоваче — жртве какво |
к почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким граматичким погрешк |
знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве данас више |
се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ј |
p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</ |
авити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тренутку узн |
вом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесника, који је за |
ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко и |
ер ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се олако поклони:</p> <p>— Молим |
занимљивим за гледаоце а трагикомичним за суделоваче — жртве каквог <pb n="69" /> лукаво измиш |
марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> |
да вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није |
<p>— Добро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико тренут |
.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се |
протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати д |
шћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у н |
а рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ |
пута, штапа и кишобрана; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћилим, погдегде к |
>Овај сеђаше пред својим великим столом за писање; лице му је данас било још чистије но други п |
свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви ул |
а појава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је осл |
.{S} Овај тренутак, ако није био згодан за какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане је |
који у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким |
месечно неколико десетака, што скупљан за ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу |
ли Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек господарев или његових синова, који су се ту р |
у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то р |
братио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Ал |
оче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био |
осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као д |
..{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли на |
и не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} |
аније придобије; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово б |
сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p> |
ског уверења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{ |
опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађана“ (званичан назив ових |
нема повратка, и у душевно растројство за којим скоро долази и телесно.{S} Његово пребиваше ов |
хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље, |
{S} После кратког времена већ сам жудео за образованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S |
ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање |
идим како је господину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} Она м |
у главноме довршио, али је сада налазио за јако потребно да своје знање допуни...</p> <p>Па се |
> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу |
зговоре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је врло учтив, разговоран, ал |
ј варошици; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да |
.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, прет |
.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?< |
ица Страта, господине.{S} Извол’те само за мном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Павле гласн |
треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко ов |
у једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле |
се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{ |
том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за |
а сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју млад |
S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на |
у зато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а |
помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи? |
оро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али |
лише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја зн |
> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</ |
е у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Он |
е се, покушати, — одговори младић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<foreign xml:lang |
ом.</p> <p>Све је то причао испрекидано за време ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре |
годину <pb n="286" /> изгубио сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли |
о лечење и Вегетаријанство“, врло важно за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, |
За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању |
тку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, ш |
{S} Зашто се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле се поново диже: |
говор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и сед |
нарочито у млађим годинама имађах скоро за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но |
наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање |
..</p> <p>Каваница је била згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града |
бог своје одвојености врло згодно место за одмор, разговор <pb n="196" /> или читање, а да се д |
нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи пор |
да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дел |
тављам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак морам при |
те увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим невина с |
ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, млад |
вати, господине мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче |
спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле устукну један корак и поцрвен |
; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска п |
ући своје „мисли“ и обележавајући нацрт за велики општи рат противу капитализма, <pb n="302" /> |
могли да представљају праву драгоценост за каквог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спре |
ади господин има врло срећну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али |
ше га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он ј |
ије било потребно, јер је кнегињица већ за време свога говора била више окренута онамо но према |
n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо |
.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом зас |
по, том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање —</p> <p>— Да, госпођо сестро, на |
ре но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чув |
ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наоч |
ан или полупразан простор употребљавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у ку |
ше махом господичићима, што се спремају за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у т |
Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не вид |
им да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока постао правим приређивачем те акције, а м |
ви треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке |
него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је |
> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене? |
два три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом, али је није могао добити на уљудан начин |
намирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстарији треб |
е зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, — пошто би то био задатак н |
о одмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, остаде у механи дајући утпуства газди |
уба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињ |
често је своме сестрићу слао коју пару за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици |
гара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готов |
коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али |
отеку и друге ствари.</p> <p>— Сматраћу за част.</p> <p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и |
говори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофи |
де онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим последњима беху и |
и дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је т |
те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко |
виђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф уста |
ма пуно малих станова и соба намештених за издаваше махом господичићима, што се спремају за сво |
е за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући у сестру, ко |
<p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно спуст |
Ти се у последње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта в |
лити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнегињица суморно погле |
ш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посе |
твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти |
} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, |
ита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или прет |
ојеђа, у образованом свету настаје доба забава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то се вре |
Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре. |
тима.{S} Ако се сећам, у извештајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Че |
ретпрошле.</p> <p>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити |
ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам |
је два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака, ма и најсиромашнија, заједница, |
своја места пребивања, за време зимских забава налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса и |
ћивала сваке године једну од грађанских забава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем |
а нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p> |
ворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са дивним оригиналима чувених |
у позивницу, али је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да |
о подигнуту огромним трошковима за веће забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим пос |
реди бар једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много врем |
амо до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остал |
усрести са траженим госпођама на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{ |
случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— Т |
а што вођаше у пивару, једином недељном забавишту отменијих грађана.{S} Десно од мостића ишло с |
ок се некоји опет у удаљенијим кутовима забављају са робијашима.</p> <p>Лепо је летње предвечер |
ше јунак у том друштву; читава два сата забављао је другове својим досеткама: језик му никад ни |
} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван куће |
већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због доласк |
ини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је |
е јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и случај је хте |
тих песама и његових осећаја.</p> <p>— Забадава, — објашњаваше учтиво гроф, — порекло се не мо |
и одру, окрену леђа коректору, подиже и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице |
ворио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка |
веле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђав |
лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га |
њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У тој |
неколико упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xml:lang="de">Battotchi |
те „университетски грађанин“), па затим забележио.{S} По свој прилици чекаће га код њега.</p> < |
сексер.{S} То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању.</p> <p>— Зашто?</p> <p> |
таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах |
само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна луда девојачка засновица, која |
и момак враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цве |
му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код кућ |
:{S} Да им светли преци нису требали да забораве матерњи језик.{S} Чудновата прилика.</p> <p>— |
, зацело не би допустили својој деци да забораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро |
и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то да учини газ |
рави догађај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињс |
иле од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодр |
>— Ми смо — уздахну грофица, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Православље, ј |
р су многе загубљене, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилик |
.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском извесног сажалења и поштовања о |
едњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком |
во, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара гро |
е и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила тре |
д свет.{S} Кнегињица Евстратија, дакле, заборавља разлику положаја, кад су у питању њене симпат |
— Ти изабери нај-најодличнију.</p> <p>— Заборављаш да не бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо, |
јне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у своју неутешну сиротињу, |
subSection" /> <p>Сутра дан све је било заборављено.{S} Странци устадоше рано, доручковаше опет |
ено — вели кнегињица Страта. — Санда је забранила њојзи да ишта проговори унапред о посети мени |
немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете него ли он |
лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се много б |
о ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те |
видело, да ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придр |
хиљаду вредних земљорадника, а десеторо забринуте господе и занатлија — сразмера која би се и н |
начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одломи парче |
> <p>— То је тако. — одговори кнегињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку ног |
ињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред дворкињом.</p> <p |
т учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге |
огама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била |
м, — одговори стара госпођа са комичном забринутости, — ако нам до Солуна не измакне душа.</p> |
е достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, па |
ваше одговор Павлов.{S} Он одговори без забуне:</p> <p>— Покојна нана била је противна зато што |
леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштила да да ћ |
охита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посетите пот |
и дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и |
а смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји |
и, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са капом у руц |
ко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. |
овори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што см |
и популарност.{S} На скуповима се често завађао са својим присталицама.{S} Доцније се разбратио |
с.</p> <p>Кнегињица неприметно уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом мар |
у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи. — |
е за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартиновићеве почиње ова идеја мађарштине да се |
n="27" /> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p> <p>Лак |
шљева и четкица; на прозорима китњастих завеса, на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удес |
окривена иза медене решетке зеленкастим завесама са ситним цветићима; прозори на локалу средње |
зори на локалу средње величине са истим завесама и истим цветићима; над вратима с обе стране об |
м стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, као ош |
вирећи кроз полуотворена врата или иза завесе какве каване, помодне трговине или друге какве п |
је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка светлост стр |
а се до земље продужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљене <pb n="235" /> и везане помо |
је свршила преглед публике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, г |
пце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или с |
че појави се једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена |
<p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи. — Не, господине млади.{ |
нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То је бил |
окрете прозору.{S} Она поплашена спусти завесу и леже на подглавље.{S} Случајно била је погледа |
ећа али баш зато матере достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто о |
етом својим.</p> <pb n="57" /> <p>Он је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и с |
и; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљнијих тр |
d="SRP18970_C3"> <head>III</head> <head>ЗАВЕТ</head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како поја |
се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> </div> <pb n="56" /> |
а мишицама својега љубимца, пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се |
губљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џо |
ршће везивало небо, чијим се именом био заветовао крај самртничке постеље мајкине.</p> <p>Сада |
ка, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочито при почет |
на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, која поглед пропушта само изнутра напоље, а |
који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стране, не зато што би био скривен, већ збо |
бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, |
му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећа или несрећа.</p> <p>На послетку про |
свију оних фактора, од којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Па |
им очима слике прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школовање његово, одл |
ојега <pb n="140" /> детињства, својега завичаја, својих засновица; а коректор се удубио у ове |
у његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; његова велика повученост после жалосног пород |
ло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајко |
основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан његова |
жи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако |
га познанства...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у за |
ика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо с |
вај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинству први и најпаметни |
цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом православним и цели |
чко измењивање мисли.{S} Данас је један завладао идејом „свеопштега мира“, сутра га је побио он |
и примамљивија од румунске.{S} И српски завод Текелијанум спадао је у најуређеније у земљи (и с |
и са сиротињом, и да издржава цео један завод сиромашне занатлијске сирочади.</p> <p>Хтела бих |
у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну помоћ, претекли, а њему се ма |
ат.) Тако исто још остадоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град полагано поче |
еније, и по осталим градовима и великим заводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових градова о |
а обично је одређено место у другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока |
ва опасност лежи у његовој великој моћи завођења.</p> <pb n="124" /> <p>Павле одобраваше:</p> < |
S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p> |
току тога разговора коректор му показа завој са новчаницама и признаде му да су га у његову ст |
вар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћ |
му и усплахиреним болним лицем гледао у завој на коме крупним словима исписано стојаше:</p> <p> |
левања отвори и извади садржину.</p> <p>Завој је био напуњен новчаницама стотинаркама.{S} Нинчи |
несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен стан, а да распиту |
га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} По |
другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије |
p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природно, јер сам С |
коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако |
лице овог несретног младог човека, кога заволеше две одличне женске у један мах и који поред ср |
рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујевац; (изговараше Кррагуевац), како б |
Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се и |
било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио погледом неки бели |
гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку сваког корака одсечни ход — били су својствен |
о нашег догађаја оне су припомогле само завршетку, а стварањем целе потпуне слике ваљало би поч |
ољство.{S} Овако пак, кад млада грофица заврши свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе |
дио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... његов |
јући мене и час, када сте ме послушали; завршићете свој живот као творац великих и славних дела |
p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, ујак га је обасипао својим практичним |
је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хи |
ме, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих борби у животу.</p> < |
Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних тешкоћа, |
ости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте били |
реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледала?..{S} У кога? — запит |
шта сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија.</p> <p>— Вој |
... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледала?..{S} У кога? — запита Агнеша сва дрхћући.</p |
ушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се <pb n="342" /> они намештају |
ј долини мисаоној, у којој се век почео заглибљивати; требао је да нађе једном ослонца својој с |
b n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко је та загонетна личност?</p> <p>Супруга му исприча све што је |
жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где стварне потребе нена, то отуђив |
есеца.</p> <p>— Четири месеца?{S} То је загонетно.</p> <p>Она зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> < |
</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било загонетно, овај му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе |
оје је држање од пре неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> <pb n="20 |
ом од греда, а наоколо пространо гробље заграђено филаретама; овамо напред била је реалка преме |
и је број вашега друштва расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градовима, а б |
сти о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не |
рочито да истакне.{S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад |
ад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону величанствену ватру у пе |
са својом једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих |
> <p>— Тако је.</p> <p>Кнегињица Страта загрли своју пријатељицу, <pb n="182" /> а ова је пољуб |
искушење да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим ос |
Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији |
одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидети, да смо ми сп |
сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за то |
; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чија сам требала да будем још с почетк |
дговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка је на послетку пусти |
га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више оног младићског поуздања, у његов |
а њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочити демонски израз |
и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљене, а неки од господе заборавио је да се слика и |
ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади |
те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање изгубљена пријате |
лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже |
, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог састанка наложила, и |
људе, ценити пријатељства и мислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. — |
ојим садашњим навикама.</p> <p>— Зар ти задатак живота називаш навиком? — упита Павле.</p> <pb |
решно или непотребно, — пошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — |
отражујемо од писца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим при |
у се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми пребацу |
пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак добро зарађив |
струменту, већ и са извесним појетичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и у |
оставила ме је.</p> <p>Коректор је био задивљен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, |
даше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ам |
>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Ми |
е се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој задивљени поглед на красно намештене, чисто и лепо уређ |
ети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, шт |
} Тада ту ври од живог разговора, шале, задиркивања, споразумевања или неспоразумевања.{S} У то |
</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног потказивања — што би би |
<p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно утицао долазак овог новог гост |
улицканом црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p> <p>Овај гос |
волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Грофица одговори |
не образованости, али данашње му држање задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни |
ога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као д |
она дакле прибегава умним људима да их задобије, међутим оне овима не требају, па ако се ови и |
управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста времена, бав |
пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му |
е; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</p> <p>Коректор је рекао |
p>Па да је био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу... али у оним годинама младости он мо |
>— Не може се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитовати, господине мој.{S} Ја сам агитатор |
звесна лична независност тиме што ће се задобити поверење особља и управе, или ако се може да о |
га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p>И године прођоше...{S} |
{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Павле. |
— још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена |
е ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако нисам задовољан са ж |
ав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и |
адовољан са својим животом, и ако нисам задовољан са животом других; али зато је на мојој стран |
повратило његово здравље; као да је био задовољан са својим положајем, никад се више није жалио |
и по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца одраслог и оседелог у непр |
а да предузме.</p> <p>Сада га више није задовољило сазнање да је она у граду, сада више не би и |
у ову моју потребу моћи, колико толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из |
к сврши.{S} Госпођица није била потпуно задовољна са одговором Павловим, али му је морала призн |
та одређенијег?</p> <p>— Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како из |
p>— Ах, моји господски рођаци нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја |
обично уморан дошао кући једино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p |
раскопчаним капутом и прслуком, па је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’ |
р четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Чет |
</p> <p>— Тако.</p> <p>И старац погледа задовољно у своју домаћицу, као да је погодио згодан од |
, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први |
, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га запита:</p> <pb |
еног правца а лишеног својега највећега задовољства и своје највише замисли.</p> <p>После криво |
бар покушати да себи набави оно највеће задовољство, што му је поред тога још преостајало.</p> |
рао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млада грофица заврши сви |
и дозволити себи овако необично и скупо задовољство.</p> <pb n="32" /> <p>Подиже руку и, гладећ |
његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само посматрање неких |
помена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ов |
е животу прилика да ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разговор са оним кога ценимо |
здух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за з |
S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивнице буде |
времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због доласка Двора.{S} Он с |
а биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве промашио |
оће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} До тога |
есту непознат.{S} Кавеџија, који је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери прид |
ца прелазећи са неколико речи, али увек задржавајући се на оном што их је некада чинило срећним |
е по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме желим бити с |
теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што кнегињица Е |
ло, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног или другог |
је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом |
где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што сте г |
аде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало д |
с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, |
гостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би |
нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сп |
</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинству први и н |
{S} Са највећим одушевљењем и сталношћу задрта човека бацио се на остварење идајала којима служ |
у јединој средњој школи моје отаџбине, задруга се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели |
ли на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане после извесног одупирања, али како сам |
помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; но ја сам још пре неко |
цама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не |
доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разишли којекуд послом, ста |
имао благодејања од Господара, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у с |
отац а његов зет, као старешина богате задруге.{S} То никад није порицао, и често је и стварни |
бало ићи власти, или решити о старешини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да |
о старешинству први и најпаметнији члан задруге, могао најбоље наставити и успоставити прекинут |
томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати он |
} Државна је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година престао био оптерећи |
рвог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане посл |
а.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним породицама. (Ту је укратко објаснио шта је то |
них села са здравим положајем; породица задружних са пуно чељади; мужева радних и поштених, жен |
олико година престао да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео с |
ате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођо, — оговори озбиљно Н |
чатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Так |
ла пред њом највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одгов |
е трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довд |
Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљевских рођака у Босни; мој прадед г |
} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку |
ету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем бар још једну годину т |
p> <p>Неког хладног новембарског дана о Задушницама, када је отишла на гробље своме човеку, наз |
своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш |
и.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову телу у свима покретима и н |
ером поред одра, посматрао са сажалењем зажарено лице овог несретног младог човека, кога заволе |
гледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га испит |
ина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начи |
месеца?{S} То је загонетно.</p> <p>Она зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Замолите Њену Мило |
предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведи |
/p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један век, док са |
рв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазвони и ћутећки сачека послужитеља ходајући по соби; |
S} Боже, опрости.</p> <pb n="164" /> <p>Зазвони, зовну госпођицу, и заједно одоше одајама грофи |
<p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појави се неко таласање, затим све ј |
увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због необичности саме појаве, а ево дана |
ислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога странца.</p> <p>Прође неколико д |
ања и препирке, које отуд шире нервозно заинтересовање и напоље, и тада се често целе недеље са |
сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак; немојте узети на жао што |
од кавеџије; за случај потребе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који |
су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знал |
ти редовно попијем једну чашу.</p> <p>И заиста после неколико тренутака донесоше чај за обојицу |
а појављује свака, ма и најсиромашнија, заједница, да својим члановима и чланицама приреди бар |
ж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака заједница, свака друштвена група — војници, официри, чи |
ктер; — нити можемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађ |
а по већим градовима, где има иоле мало заједнице међу омладином појединих народности, тако су |
адили и остали му другови: придружио се заједници своје народности; од ње је тражио и добивао у |
вукло се било у један мали салончић, да заједнички вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери о |
као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живот као нераздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је |
у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, који је био сасвим изнемогао и одведо |
...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљавају и он су определили мој |
n="321" /> које су уносили у ово често заједничко измењивање мисли.{S} Данас је један завладао |
и, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим препиркама и строгом погледу мо |
али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру оп |
ристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јанковићевим имањем немају ни пола колико ти |
S} Дошљак скиде врскапут, предаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време комор |
<p>Заузе своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом читала књигу. |
— Ти би требала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у по |
— Прибележио сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и квалификацијом.</p> <p>— Дај |
е!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно код куће, утрча |
ивређује), те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио коло.</p> <p>У том шаренилу |
врши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто пом |
"164" /> <p>Зазвони, зовну госпођицу, и заједно одоше одајама грофичиним, све троје узбуђени.</ |
p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме п |
илику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство онога првога било |
своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво |
ави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли ва |
би.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>За |
о највише.{S} Њихова јужњачка окретност заједно са Грцима и Јерменским трговцима давала је Буди |
имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни ов |
тком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, али душевно прилично |
ђе на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, и са њиме још н |
д вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек после неколико дана.</p> <p |
} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S} Гле, подужи састанак!{S} |
јвода Баркари?</p> <p>— Јест, тако неко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, молим вас |
росто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S} |
д свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке постеље да се више нећу враћати у |
азуму, својега правога интереса и своје заклетве положене у онако свечаноме часу, а лицу које ј |
ећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе дошао сам овам |
већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да ме је оговара |
цу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју |
у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући |
S} Затим се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.< |
p>Опет погледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо |
онако као оне последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вече |
н младости са толико силе, да је морала заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало ово млад |
> <pb n="107" /> <p>Павле је дуго седео заклопљених очију; размишљао је о старчевим речима; па |
— настави. — Из свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умет |
и отимате моје благо, и ја употребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства кр |
и ја сам јој природни старалац по свима законима државним и правима човечанским!</p> <p>— Лепо, |
погодних погодаба за развитак, а не за закржављење...{S} Таквих сам младића налазио доста овде |
{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, |
и непроходну дубину од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина |
ав, пропасти, но донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, ра |
болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатном топлином. |
а вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну б |
тихим покретима срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакак |
хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевањ |
та марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: будите људи, господари природе, а не храна хал |
ли кад им се буде доцније уделио мастан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету одједан |
изгладнео до костију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и |
њу једва читко написа ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да предупредим ствар.{S} Држите се |
лежи наново један изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним |
г сиромаштва својег напустили некадашњи залудан живот и сада служе као пострек млађима за рад и |
раве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена залуду.</p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени се јако свиде.{ |
бало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у коректора:</p> |
већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је личност младићева утицала по |
преко високог реда огромних кућа, затим залута по светини која на малом тргу, где се он сад нал |
естије, као да му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — |
кица још није стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако по |
ку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико много говорио, те ју је по томе |
ствари и причали сваку појединост како заљубљени обично чине.{S} По тим појединостима ја сам о |
да се шета по соби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S} Какве будалаштине!{S} Грдни зидови који |
есте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер му ј |
осле оних догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да |
борита и штедљива, и повратила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљи |
ности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод брака отпочета је; |
оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина б |
, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се дов |
, можда, пуним потписом својим хтела да замени отворено признање?</p> <p>Као да је тиме хтела п |
оставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему ре |
господине, — одврати Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте бриге, изв |
че добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, д |
ром, да после позове домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да |
је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткиц |
е добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад в |
то и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу између тог |
ла; друштвених разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав оста |
p>И као да песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му |
друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а |
2" /> <p>Подиже руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, д |
редсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас |
ој придици, господине, улазили у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могл |
S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике с |
еко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> < |
>— Не може бити јасније.</p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>— Верујем вашим речима, јер знам да сте |
а највећега задовољства и своје највише замисли.</p> <p>После кривоклетства му је престојала је |
било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му ј |
pb n="70" /> ове омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима |
, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласом додаде:</p> |
а још при виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изненађење, кад му собарица при уласку |
сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито |
наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Младости беше само код једне, али |
т хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ј |
вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S} Грофичин |
тури листа угледах белешку, можете себи замислити у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је истин |
а није био онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили нарочити ко |
и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapter" |
, што вођаше из оближњег села варошици, замишљен корачао млад сељак, одевен у одело, какво се о |
о одевен; израз лица нежан, али већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи с |
ање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском крај |
ујете доласку пролећа, све већма бивате замишљенији.</p> <pb n="225" /> <p>— То не знам.</p> <p |
највећих борби у животу.</p> <p>Погледа замишљено преда се.</p> <p>Тада спази белу хартију што |
питање било је управљено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Кад с |
та је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не треб |
ћи.{S} Седе крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све |
чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном често заносном али мирном погледу, којим су |
ју српску песму, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да му |
у, поклони се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на |
и какав већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу дв |
<p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да још једном дође.</p> <p>Агн |
— учини младић.</p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крај |
е само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипа |
јке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти |
и.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгл |
распитао о појединостима, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љуба |
имну главом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесника, ко |
<p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло |
налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите дневно извештавати о току болест |
аљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је врло учтив, разгов |
на зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Замолите Њену Милост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете |
д.</p> <p>— Није ми потребно, надам се, замолити вас, господине, да ми се изволите обратити одм |
/p> <p>Са болесничке постеље част ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпођиц |
а то да учини неприметно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је |
е тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених брижних тужних бора?!..</p> <p>Нама женама пр |
звесности о своме положају у овој целој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад м |
атим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да |
ти овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило |
/p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те |
ре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинству |
м се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али судбина тек остаје најјача сила на свету.{ |
жна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом, само она |
ајмилије, са чим ће се морати раставити занавек.</p> </div> <pb n="205" /> <div type="chapter" |
обро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу |
и још био то; интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, ј |
подин Хајне се међу својим друговима од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај пр |
ико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер је гос |
а Пијуковићка; добра душа; живи од Срба занатлија, младих људи, којима даје стан по јефтину цен |
радника, а десеторо забринуте господе и занатлија — сразмера која би се и на остале наше вароши |
гих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади |
одина песника на месту онога фанатичког занатлије, и обратно.{S} Господин Хајне се међу својим |
це била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те мале зградице имала је опште |
ијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код Занатлије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чу |
/> <p>...{S} Састанак са Стеваном „Код Занатлије“... затим први број „<title>Раденика</title>“ |
P18970_C15"> <head>XV</head> <head>„КОД ЗАНАТЛИЈЕ“</head> <quote> <p>Додијало ми је; нећу довиј |
то примећивали трговци, бербери и друге занатлије што стојаху пред својим дућанима у овоме часу |
ака — које се тада већ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћифте, паланчани, путници, па и учи |
жда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} |
блика — анархија!“ Један ће бојажљиво: „Занатлијска изложба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дођ |
и да издржава цео један завод сиромашне занатлијске сирочади.</p> <p>Хтела бих да те питам, дра |
од својих Париских писама описује неки занатлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао н |
о, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијској или другој сиротијој породици.{S} Ту ми пе |
говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијском савезу, ту близу о капитализму, тамо даље |
учитеља, — често у непотпуним хаљинама занатлију, трговца или беспосличара у свакојаком руху.{ |
проводе век, зими заузети сваки каквим занатом, а лети радећи теже послове по граду, по вароши |
ио је варошанин који се обогатио својим занатом, сапунџијским, а неуморним трудом и многогодишњ |
најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попиј |
нчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је бил |
кар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник белетристичке критике.{S} Ови су људи у |
им осмејком.</p> <p>Павле се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, умест |
.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога Чилага.{S} Међутим он зна да њ |
т, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— Верујем, господине, верујем, — од |
оје су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега |
ко танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање старче |
к.{S} Чудновата прилика.</p> <p>— То је занимљив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не нал |
милостива госпођо, јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и зане |
мо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљиво погледа.</p> <p> |
вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читалац |
ваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта карактера или да се изнесе сцена пуна еф |
="171" /> <p>— Да, мора да би биле врло занимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар ти не налазиш |
од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побудим |
чајевима оделите природе, или епизодама занимљивим за гледаоце а трагикомичним за суделоваче — |
осећање када се налази у непознатим али занимљивим крајевима и приликама, а нема да се боји опа |
ер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</p> <pb n="171" /> <p>— Да, мора |
ијатеља прође готово цело после подне у занимљивом међусобном споразумевању о својим приликама |
е удубила у неки, по изгледу, уметнички занос присутне су је госпође слушале, затим посматрале |
ма лако облада човеком нека врста тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, |
ити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена си |
.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читатељ |
младићке ватре, у мојој глави нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изис |
у своју препирку; а по замишљеном често заносном али мирном погледу, којим су <pb n="320" /> се |
S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> <p> |
потребљавају женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову |
лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним покретима.</p> <p>Тема коју је бацио у гом |
еном и богатијом кићанком, а то складно заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед, што кара |
а изнутра кроз стаклена врата угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n= |
вала да јој се јави лично ради расправе заоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље |
</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше још мало; али после одоше и |
ега неколико, можда, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то |
S} Ја сам већ био <pb n="145" /> постао западњаком.{S} Невине кућевне радости са својом једноли |
из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западњачка учтивост: женска младост и лепота дарива ску |
ији могао значити сувишну интимност, са западњачког гледишта пак он је био довољно објашњен пол |
ак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ што је положена на трулим ступовима |
иди и да проучи прилике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „за |
.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз |
слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне до неб |
у собицу.</p> <p>Са грозничавом брзином запали лампу, погледа и узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p |
се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим |
ахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тело доведе овамо противу воље, да се под хлад |
друга отменија лица, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођу и једног малог г |
у ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у гости |
ном видео при свести, али га није добро запамтио.</p> <p>— Господине докторе, зар ви нисте били |
ећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а мож |
дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мој |
фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, он ј |
а је упућивала и младићска снага што му запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извој |
p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло |
—</p> <p>— Ја загледала?..{S} У кога? — запита Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, погодила |
оље, али можете ли одвратити судбину? — запита Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо покушати...{S} Али, ост |
та имаш ти <pb n="206" /> да тугујеш? — запита грофица прекорно. — Ти би требала сад, напротив, |
ралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p> |
м?</p> <p>У место одговора кнегињица га запита:</p> <p>— Откад сте у Пешти?</p> <p>— Отприлике |
задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га запита:</p> <pb n="96" /> <p>— Реците ми, господине Чил |
ка, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кавану.</p> |
тиснутом марамом на устима.{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше речи?</p> |
Напослетку смисли да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље ника |
да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — проговори, — ја сам у о |
“; па кад предлагача један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим |
д су стигли у грофичину собу, кнегињица запита своју сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај мл |
био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан |
м савешћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запита грофицу:</p> <p>— Како сте сазнали, грофице, да |
ођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи какв |
е му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p> <p |
рала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала м |
сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две недељ |
оку болести.</p> <p>Нинчић се поклони и запита:</p> <p>— Којим путем, госпођо?</p> <p>— Поштом; |
ну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили?</p> <p |
а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не см |
Павле га погледа подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; још |
кад ме мајка усред бурна призора једном запита, откуд та велика страст према оном туђинцу, ја ј |
ита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш, мамице?</p> < |
пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле Ђур |
егову образованост.{S} Тиме охрабрен он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо?</ |
да очајава.</p> <p>Коректор га озбиљно запита:</p> <p>— Јесте ли имали грижу савести?{S} Јесте |
њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи и |
сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме чекали, кнегињо?</ |
све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта м |
буњени механџија, кога су неколико пута запитали на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби! |
Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</p> <pb n="171" |
ни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободног држањ |
исам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћ |
ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на расположењу.</p> <p |
ве пажњу.</p> <p>— Говорим ли истину? — запитао је младића бришући зној са чела; а овај му не с |
p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећ |
а; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, онога више |
ли да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, |
еде и размишљаше.</p> <p>— Како би било запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не |
ја, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни м |
> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже |
тор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коре |
попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Извин |
а обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао пријатеља:</p> <pb n="328" /> <p>— Шта је са |
</p> <p>Кнегињица се, у место одговора, заплака, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита |
Нисам могла да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако ст |
према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те в |
моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да |
суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себ |
чим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, |
шити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћ |
Видите, младићу, овде су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по |
и:</p> <p>— На шта вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, којима сушите мозак и исиса |
.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> <p>— Ја не |
> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача.</p> <p>— Па?</p> |
си и покрети човечанскога духа чисто су запљускивали и гушили моју примчиву словенску душу, као |
скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{S} |
српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате, грофице, набавићу вам коју.</p> <p>Агнеша р |
и салончићу кћерину, где је послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и д |
фица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека остане ствар при намери.</p |
ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се < |
ику радост.</p> <p>— Сматраћу као хитну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски. |
вао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло покварити засновицу.{ |
узима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге одлучније таленте, |
лчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бити:</l> < |
ао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у год |
без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја |
заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... његова побуна противу неправде и друштвених |
ада ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао. |
и овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор.</p> <p>— Ти распитујеш о свима твоји |
ао.</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господи |
Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, |
о запамтио.</p> <p>— Господине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине, |
а, ви сте врло наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Мо |
ту, — одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у иностранство? — упита сестра.</p> |
, господине грофе?{S} Та <pb n="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за |
вапај човечанства које се уништава.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се проти |
о свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви |
е и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је роб |
, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да л |
ад не виде унутрашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и у |
та мислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што |
убијство било то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио м |
гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, |
p> <p>— Зашто тако говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, бе |
шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p |
она то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> < |
у са твојим садашњим навикама.</p> <p>— Зар ти задатак живота називаш навиком? — упита Павле.</ |
аша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше. |
p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p> <p>— Зар немате дању времена?</p> <pb n="93" /> <p>— Дању се |
грофици се узбуни нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањи |
говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коре |
ди стоку на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише, |
>Један од приређивача узвикну:</p> <p>— Зар тек сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никог |
о занимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан |
а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и б |
ате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно зауста |
мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не |
аде племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају к |
ени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јес |
свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита она наивно.</p> <pb n="170" |
сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не |
<p>Павле се осмехну благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је вид |
је била скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} |
да се великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор... |
е,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</ |
, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да ра |
што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао је т |
љака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег школовања у јединој ср |
те, и од пет до десет форината споредне зараде месечно, што просечно чини четрес и два форинта. |
плате и пет до десет форината споредне зараде месечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме |
ас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; често |
те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак око дваес форината могао бих споредн |
тачног човека, који је са толиком муком зарађивао оно неколико новчића дневно, док Павле о новц |
азних заната.{S} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те му је |
вољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у осам сати и то |
сподине, да није доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, гроф |
а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује лука |
рађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје бра |
ам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађујем, нарочито у млађим годинама имађах скоро за т |
<p>— Врло просто.{S} Трошим мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво.</p> < |
стојанства са великим брковима, који је заређао, те све факултете (изузев теолошки) свршава, — |
га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мис |
м, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена противу своје воље.</p> <p>— О томе ништа не з |
га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестрпљење.</p> <p |
о... писамце... грофици да... одложи... заручење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, |
ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпођице кћери до моје посете; иначе сам |
осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма каквим срествима. (Она уздахну |
мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; о |
оје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> |
је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја видела.</p> < |
чинили своје, — одговори гроф гласно; — заручили смо девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли |
о били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми |
е био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> |
не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? |
</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам о том |
</p> <p>— Ви сте моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смил |
ојих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам се, замолити ва |
обро, не дајем ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажовао као уредник једног листа чији је |
ловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћет |
p>И после мале почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати |
ићу.{S} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насам |
гу одиста бити вечито благодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две по |
е ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам |
слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљивије |
је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> <pb n="126" /> <p>— |
Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, |
овори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати само |
у том тренутку, а при сјајној месечини засветли пламен младости са толико силе, да је морала з |
виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом очекивању.</p> <p>Он се |
врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на приме |
годним образованоме човеку.{S} Узео сам засебан станчић, прибрао сам неку малу библијотеку и мо |
S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" /> каже, |
} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром од греда, а наоколо пространо гробље |
ног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p> <milestone uni |
.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p |
кокну <pb n="26" /> нешто са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камења: затим наста |
p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро |
а таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} |
царскога двора није ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити ње |
за ракију, напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка |
н је морао признати да је његово држање заслуживало сваку похвалу, а његов очајни положај свако |
а беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима ти |
али привлачну и свежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге. |
>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је усред јуначке борбе и блажено, |
ријатеља одговори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, препору |
говала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што |
{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан тренут |
ше допада од обожавалаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак п |
у разговора познао као карактер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са |
заблудели осећај, једна луда девојачка засновица, која ће у кругу озбиљних дужности изветрити |
иво.{S} Још је био на путу предохране и засновица.</p> <p>На путу од куће довде спопала га била |
/> детињства, својега завичаја, својих засновица; а коректор се удубио у ове слике, које су за |
ичним животом и наставити ковање својих засновица и разговоре са пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њи |
а, а није био толико рачунџија, да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, живот ј |
ваким приликама потребни.</p> <p>Слатке засновице младости, снаго ненадмашна!{S} Са колико се х |
дене кавгу.{S} То би му могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели обадвојица ћутећки и че |
лика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу, један врховни идејал: да постанем ревизором. |
.</p> <p>Окрену главу на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њим |
бацити на страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне |
р привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишта, |
ко даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак још рече: |
ху о имену; чуше се речи „<title>Црвена застава</title>“, „<title>Социјалдемократ</title>“, „<t |
жев, Конак, војска, нова интелигенција, заставе, новине, говор, беше српско; ћепенци, многе кав |
д кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да ви |
право и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у његовој з |
p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одговора, затим настави:</ |
милијој, најдражој.</p> <p>Ту поплашено застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да с |
собом хартију.</p> <p>Пред механом опет застаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила. |
ш?</p> <p>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту застаде, уздахну, па чврстим гласом настави: — Добро.{S |
ац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке важније реченице гледао оштро у |
вле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато |
иким душевним борбама очеличен, није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са наб |
{S} Обложи га и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло |
ано се успео уза широке дебелим ћилимом застрте мраморне степенице, поред позлаћених ступова и |
>— Нисам.</p> <p>— Преко нашег тамошњег заступника?</p> <p>— Никад га нисам видео.</p> <p>— И в |
пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника свршао посао, напослетку расправио масу, про |
о код себе, то ваља предати Аустријском заступнику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; ал |
своја вечита пребацивања овом окорелом заступнику назадњаштва, као што је називао коректора.</ |
, који је тамо негде у неком егзотичном заступништву постављен.{S} Моја настрана сестра наведе |
ћања из историје.{S} Страна дипломатска заступства још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор |
овоме додамо још непрестано отварање и затварање врата, гуркање столица, звекетање судова, трч |
а.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, али |
ту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагањ |
вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде ни |
бе Божје, — кад одједном пројурише нека затворена господска каруца.{S} У њима као да је угледао |
горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена врата и једва је могао у мраку са својим непо |
а грофице нестаде кроз брзо отворена и затворена врата.</p> <p>После неколико брзих корака гро |
наста тишина; само се из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио неко: |
опирало мумлање болесниково; кроз добро затворене прозоре пробијала је у виду неодређеног шума |
шња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која |
вожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем ка |
отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, пр |
маћин.</p> <p>Кад прегледаше, изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа |
боравила онде.</p> <p>Врата се полагано затворише; коректор погледа онамо; Агнеше више не беше |
наслоном, на чијој предњој страни беше затегнута нека слика, преко које је она четкицом површн |
.{S} Преко једнога послужитеља, кога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађ |
еколико дана врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кнегињица не |
о преда се.</p> <p>У том га је положају затекла његова газдарица, која пред вече уђе, да спрема |
Павле преко поште једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректор |
иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту.</p> <pb n= |
е по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убру |
о оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у постељи болесн |
нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичине, госпођице |
је своје укокочене очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.< |
езно Павле.</p> <p>Коректор га погледа, затим полагано рече:</p> <p>— Има их много; за коју пит |
ваца; полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и напослетку самих пропалица.</ |
аре најпре хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>— Мени је в |
="85" /> <p>Ту ућута и погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шт |
мања?</p> <p>Кнегињица је дуго мислила, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било пам |
мо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој г |
о узе руку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непрестано је држећи, наслони главу на узглавље |
се неко комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе |
застаде, као да тражи згодна одговора, затим настави:</p> <p>— Ви сте моји, драги господине, з |
стану посетиле најпре кнегињица Страта, затим грофица Агнеша.</p> <p>Ово саопштење није учинило |
елете преко високог реда огромних кућа, затим залута по светини која на малом тргу, где се он с |
завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; на |
час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Б |
>Господин коректор сркну од своје каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Баната са источног |
овима и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетку трудила се нарочито да |
неколико тренутака размишљања разумеде, затим му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да и |
окри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била |
и занос присутне су је госпође слушале, затим посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне |
тересовала.{S} Појави се неко таласање, затим све јаче врење, док се око говорника саби густ кр |
има исприча прошлост своје пријатељице, затим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb |
>Павле отпрати пријатеља до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први |
е, дакле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим рече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде |
огла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, затим рече:</p> <p>— Свакако би ствар требало прекинути |
је за кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор |
ста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и Јермени.{S} |
ва чела прође лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу |
{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак |
есе.{S} Просто је урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао тре |
— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стране ма |
песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у |
а нос и право погледа у лице младићево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му |
Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказмом, али га ниједанпут није ос |
а одосмо на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњости.{S} Ово последње ја сам предлагал |
је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је |
понекад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гле |
осле дуге почивке Павле дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједн |
је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно на |
се управо поносим његовом просидбом;... затим Едгар Калај, паланачки племић, сиромах али врло д |
Састанак са Стеваном „Код Занатлије“... затим први број „<title>Раденика</title>“.{S} Није више |
нак, где се сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној ме |
с био бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика и вели |
ружница са пуно оружја разнога система; затим две сале, збирка старина под именом музеј, хаљине |
; па она велика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било |
дивним оригиналима чувених живописаца; затим дворана за музику, пуна разних инструмената; соба |
ренутак, кад су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину са својим осећајима при повратк |
ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да с |
зак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у домовину и онај призор пред механом у |
кући оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права н |
ом и, подигнувши главу, уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико |
</p> <p>— Учинићу, — шану она захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полагано је мет |
о интересима који отуд произилазе...{S} Затим твоје личне прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си |
</p> <p>Чекао је неколико тренутака.{S} Затим се наново отворише врата, коморник изиђе, остави |
пет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се пос |
даше са стиснутом марамом на устима.{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше р |
е да хода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацивати:</p> <p |
рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуљ |
прегледаше, изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у о |
оче ходати <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па |
те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај га погледа у |
мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> <pb n="118" /> <p>— Хоћете ли се |
ве хладне преостатке онолике љубави.{S} Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе |
минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Об |
е новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена |
је могуће прекорачити или отклонити.{S} Затим је покушавао да одреди последице тог неприродног |
ве поузданим гласом изговорене речи.{S} Затим полагано одговори:</p> <p>— Зато, што сам вам пис |
ште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је н |
Замолите Њену Милост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији виде |
погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо |
олби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им пр |
ди огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не прогово |
вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p> <pb n="229" /> <p>Оде право у редакци |
fr">noblesse oblige</foreign>!</p> <p>— Затим разлику сталежа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти, |
и хартију и прибележи бројеве.</p> <p>— Затим имамо храну, — настави. — Ево свакодневних издата |
пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозност, која је отупила све |
еша удали, јер се на неколико тренутака затим Павле <pb n="254" /> пробудио и погледао на онај |
ка јесте „университетски грађанин“), па затим забележио.{S} По свој прилици чекаће га код њега. |
што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилничка појава овога старца, која га |
па смрт мајчина и његово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они д |
рши главни посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без све |
е морала то да учини газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчића, прес |
евно двапута облагао влажним облогама и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече |
прођоше у обичним незгодама насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припрем |
. и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви |
што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у |
е оног господина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати господин у уличном одел |
„<title>Раденику</title>“.</p> <p>Скоро затим се отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз у |
>— Молим.</p> <p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој ста |
, груди му се силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, д |
илија и за која сте одговорни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p>— Не пристајем, гроФе!</p> <p>Ова |
но име запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје гд |
арије госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ла |
ад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу једно велико Браство |
осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим приликама.{S} Одобра |
ји желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле |
ногласно „Живео!“ прекиде говор.</p> <p>Затим се канда све тише разговараху.{S} Неке су речи ја |
аци осећали поузданији преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опр |
о је привидно заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се пр |
м у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут |
било је много аристократских породица, зато га његово друштво, такође туђе овде, не би могло о |
а сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас |
та да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било д |
имао времена, да људски поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутр |
могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p |
ам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одак |
ти испод Врања до Скопља непријатности; зато ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јак |
147" /> садашњим расположењем Павловим; зато и наступи жестоко одупирање са његове стране, кад |
произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су |
у тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, што се морам чудити овим |
Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на вра |
е отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се |
у му Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је младића јако изненадило чисто сурово држање ујк |
оки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато рече:</p> <pb n="339" /> <p>— Добро, не дајем ти д |
p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</ |
му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако |
о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очи |
у последње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, умест |
ру, исприча му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подиж |
лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато што другог волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је т |
и.{S} Затим полагано одговори:</p> <p>— Зато, што сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у |
пустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, шт |
ашто да буде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе садашње младе племиће избио из седла. |
брижно; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш од своје намере.</p> < |
нам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти |
мо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто |
ипак задржала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што кнегињица Евстратија де През не може да пише П |
>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</ |
јтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да с |
</p> <p>— Покојна нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што с |
инио, изгубио бих ово добро здравље, па зато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао... |
.</p> <p>— Зашто баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње с |
S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign |
и Павле.</p> <p>— Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогу |
и се само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да |
види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песници немају обичај да долазе на марвену пиј |
нас, тешко могло завирити са стране, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих особ |
сихо-патолошку слику његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или н |
укам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне тер |
да, зато што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме дв |
га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више |
их има, нарочито по селима, називају се зато тако што то тако претендује онај сељак, који у њим |
<p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробуди |
е осећаји према њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном животу не гледа пред собом л |
који управљамо судбином своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз ина |
<pb n="239" /> — Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно по |
нашње учтивости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помисл |
ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем реметити, ј |
етлост може рачунати на моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите што вам је наложил |
а судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и |
е.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра |
ви сте прекорачили праг пристојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} М |
особина, који је туђину увек нејасан и зато неприступачан.</p> <pb n="68" /> <p>У оно време у |
велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер с |
зусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, напротив, |
нисам задовољан са животом других; али зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не м |
ила рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито о |
> <pb n="177" /> <p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто н |
о-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно ост |
ог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> < |
p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти. |
рукопису, но то је могао чинити једино зато што је имао доста времена; а волео је увек сам соб |
у да је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није знао шта да одговори по овако важној ства |
лити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напро |
већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме |
везују још природни осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала |
ћемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекне |
у, која је за њега била највећа али баш зато матере достојна; он је завет учинио још и од забун |
пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, које овде називају робијашима.{S} У <pb n=" |
; приближује се време молитви и вечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје |
атвора, где је био осуђен на две године заточења, али је до амнестије одлежао само неколико мес |
ским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство било то нагло или поступно.{S} |
о <pb n="323" /> трајаше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола |
<p>Павле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да с |
осподина који је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, |
едну особиту одајицу, чију средину беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. <pb n="319" |
ци, управо странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном |
једном рамену, они ту проводе век, зими заузети сваки каквим занатом, а лети радећи теже послов |
им излозима дућанским; по кочијама које заузеше средину трга око једног високог религијозног сп |
би израдио државну помоћ, враћајући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, п |
грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву?{S} К |
еђународне алијанције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да |
ли нижега племства, која га је, његовим заузимањем ослобођена од претерана страха у туђој земљи |
, то ће имати да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је са |
шест сати кад је кавана била најпунија, заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступ |
/> <p>Павле се попне на велику висину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз двоглед |
јим обећањима долазио све у већу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{ |
шаше ватрене речи старчеве, који се сад заустави пред Павловом малом библијотеком и настави:</p |
соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пу |
а сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило изненађе |
и <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:< |
е неколико брзих корака грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради |
се после неколико корака опет бесвесно заустави; мутан му поглед прелете преко високог реда ог |
х решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отворена и затв |
кторово перо.</p> <p>Тада се пред кућом зауставише једна од оних кола што су улицом хитале горе |
гулије, шта су му то? — продужи старац, заустављајући се пред сточетом, на коме беху нагомилани |
не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући се.</p> <pb n="202" /> <p>— Не, пријатељу |
у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обе |
о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се после извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — |
ојима доцније Српство толико имађаше да захвали.{S} После десетогодишње чамотиње почеле су нове |
ољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама о |
да ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после |
на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p> <p> |
прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и заклоп |
ту, и кад пре месец дана главни уредник захвали, поставише мене на његово место: но изгледа да |
астанка.{S} Павле се врло церемонијално захвали код грофице на милости и уживању што му је пруж |
ужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слут |
е бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг |
дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му стисну руку.</p> <p>— |
им охолости нестаде; младића испратише захвални погледи, све док се изгуби у светини; нарочито |
кле, моћи појмити, колико смо вам много захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и |
аговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полаг |
бвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но |
ува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> <p>Али откуд би она могл |
едне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у з |
едњем часу вечитога растанка, да јој из захвалности поднесе жртву, која је за њега била највећа |
>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ једном у наш |
/p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p>— Немојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате |
те ли да седнете, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на н |
га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Па |
ајте; још вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — говорио је некако подругљиво, — и а |
а пристојно одевеног, пусти на галерију захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не п |
сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле му |
.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите |
дрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву толико сличном ономе што му је мајка била поста |
} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“</p> <milestone unit="subSect |
и потомци једном доћи у овакав положај, зацело не би допустили својој деци да забораве матерњи |
са њим поразговори, да га још једном — зацело последњи пут посаветује и да му да упуства о нас |
орист?</p> <p>— Велика неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; в |
агано ће доћи разне школе по страном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди |
ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си и |
уцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} |
и и чланови странака — које се тада већ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћифте, паланчани, |
них образа и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и младићска снага што му |
рно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пред ма |
ан и користан; у првим нашим друштвеним зачецима он је био наша средина, можда нас је и произве |
о три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.</p> <pb n |
и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистром погледу и чистим |
ођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа о нам |
не и телесне малаксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загази |
о пред својим писаћим столом и веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улази без куцањ |
не поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздржљивости Стр |
ш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцањ |
сти и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет |
оклонити једно вене?</p> <p>Коректор га зачуђено, тако рећи, узнемирено погледа и одговори тек |
рова наскоро дође.</p> <p>Павле погледа зачуђено у лекара, кога је за време болести свега једно |
оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да разве |
разне одаје.</p> <p>— Како? — одговори зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} Зашто?</p> <p>Го |
је да учините?</p> <p>Павле још једнако зачуђено одговори:</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам, г |
што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко т |
ди ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S |
она, који је, како изгледаше, био мушки заштитник мале путничке дружине, а он у целој овој аван |
о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној прилици, а и сад им указује |
ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p> |
стави кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како |
ст, тако неко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим вас.</ |
6" /> <p>— Реците ми, господине Чилаже, зашто дирате ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле ди |
ила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је мо |
ко очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно |
нија.{S} Збиља, могао бих вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женира |
молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове по |
се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; |
и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p |
ижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуни |
ори:</p> <pb n="325" /> <p>— Није овде; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што ниј |
ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто питаш?</p> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p>— Рећи |
ресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несв |
размишљам.</p> <p>— Са сузним очима.{S} Зашто плачеш?</p> <p>— Нисам плакала, али сам имала пун |
Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, |
агујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не? — одговори госпођица. — Свакако имали бисмо в |
зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица такође збуњено одговори:</p> <p |
ма толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену |
ледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста давао.</p> <p>Павле га пог |
ца све спрачавала.</p> <p>— Растају?{S} Зашто?</p> <p>— Војвода је постао прави пустолов.{S} Им |
том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p |
ица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста давао.</p> <p>Па |
<p>— Гле дивне логике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— |
ош сад унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа |
>— Ох, шта си учинила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на тво |
ш; видим, била сам необразива.</p> <p>— Зашто, како? — упита грофица са вештачким чуђењем.</p> |
идим после вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра на |
и на кревету поред миндерлука.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забун |
<p>— Ја сам га ипак задржала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што кнегињица Евстратија де През н |
поменути, она то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ да тако говорите пред |
ријавим.</p> <p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто да ме двапут пријављују? — мишљаше Павле.</p> <p> |
ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су |
ко би ствар требало прекинути.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Госпођица оклеваше са одговором.</p> <p>— |
Хвала, не мислим више да идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи |
роватно!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува |
То ћу чинити, али биће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не познајем довољно ваше прилике, к |
p>Нарочито је нагласила оно П.</p> <p>— Зашто, како? — упита кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли |
>— Не могу вам дати моју кћер.</p> <p>— Зашто, господине?</p> <p>— У таква разлагања не могу ул |
нећете пресећи Гордијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не вели |
остати ту, — одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у иностранство? — упита сест |
више.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им се кћер.</p> <p>— Шта?</p> <p> |
поте.{S} Губиш времена залуду.</p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непоср |
абелешка о њихову пожртвовању.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— За узвишено начело напретка и среће чов |
тању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја вам математичном та |
<p>Агнеша приђе својој мајци:</p> <p>— Зашто тако говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волет |
p> <p>Павле га погледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био |
S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чи |
p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испит |
ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси ра |
срели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита кнегињица живо.</p> <p>— |
а је штета, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би мн |
шта нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наг |
а њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озби |
ади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим вас.</ |
ше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?</p> <pb n="45" /> <p>На то чича погледа у |
го нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се |
p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да |
а погледа подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се |
, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издал |
ај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај свој |
но), али кога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких поја |
он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Ш |
ошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се |
, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зато што га не воли |
м, мојом просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честито |
застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> <p>— |
ече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} |
/p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић мог |
едне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се |
а науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p>Број 4. |
</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф с |
му мирно одговори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти |
p>Агнеша радосно одговори:</p> <p>— Ах, збиља?{S} Учинићете ми велику радост.</p> <p>— Сматраћу |
мо што је била веселија, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас запитати, зашто сте већином тако о |
<p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоум |
, госпођица хоће да га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, ако желите.</p> <p>Најстарија нестрпељи |
.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— |
ори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су |
оружја разнога система; затим две сале, збирка старина под именом музеј, хаљине, новци, спомени |
о, да уређује грофовску архиву и остале збирке, и да напише историју породице.{S} Са кнегињицом |
кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге ствари.</p> <p>— Сматраћу з |
, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што |
је постигао све.{S} Она отмена женска, због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој у |
вори:</p> <p>— То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све друго побија овај једини |
ти која иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја ч |
: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> |
ву расположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разговор о њему с оцем или |
аишао на мајсторицу вештију од себе.{S} Због свадљивости његове почео је да губи популарност.{S |
е, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, колика му је стварна, |
ви узрок.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како то?</p> |
а је то због промене лежишта, или можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису |
не Чилаже, зашто дирате ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — викну онај: — з |
ј сврси, а мајка га никако није пуштала због своје болешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у д |
да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро виде |
авни одбор изабра мене за место које је због своје практичне вредности било важно.{S} Сад сам с |
Павлова уједно и његова последња, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на молбу А |
аквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојености врло згодно место за одмор, разг |
ли теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутал |
дговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од прве из |
егову карту у десној руци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није на доб |
— То је обично питање слабијих, када се због својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо п |
а сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко бил |
кад га нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Павле порумене |
ост, није могао добавити себи позивнице због велике строгости којом се при позиву поступало.{S} |
на престао да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да оста |
љен међу друговима, који су га ценили и због његове темељне образованости, али данашње му држањ |
о он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о само |
се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци кол |
га љубопитљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— Где |
ише воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— |
де је био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он |
це коснуло, увек је јако заинтересовало због необичности саме појаве, а ево данас је сама она у |
те, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, |
ву, а да се задоцни није било допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, |
ст бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што је био код нас |
аде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишта, или можда због добре вечере, какв |
велике љубазности.</p> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, наж |
јача и делатнија. — То је било нарочито због тога што је тада и университетски језик био латинс |
овина познато зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомислених поступака и распикућства стави |
дговорити, али јако осећа велику радост због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкоље |
n" /> <p>Ујак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођен |
стране, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих особина, који је туђину увек неја |
сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодних прилика не могох испунити.{S} Кад сте у |
— Знам, али данас су строги у одабирању због доласка владаочева.</p> <p>— То неће имати толико |
онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег напустили некадашњи залудан живо |
суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита положаја <pb n="252" /> његов |
, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанске несреће, против које се тако |
ним примедбама...{S} Хвала на части!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пр |
ти подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај |
а шта ћете после?</p> <p>— Да видим.{S} Збогом.</p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко време стајаш |
уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb n="245" /> <p>Он пољуби пружену руку, а |
пељивом изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалекти |
ариских писама описује неки занатлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопиј |
— и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте читати такве књиге, оне су вас довел |
пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривон |
јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се |
бурних призора или веселих састанака са зборишта или из ђачких кавана обично уморан дошао кући |
трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове, јавна предавања; у позоришта и разне друге веч |
ља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Ј |
ње, које је одавало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у в |
и неспособна за споразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрад |
црте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положај пред грофицо |
p> <p>Младић, који досад изгледаше јако збуњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па се у |
ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женс |
да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, кога су неколико пута запитали на ра |
ом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путници међутим, како се видело по |
е морала уверити о стању Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, го |
/p> <p>— Зашто, како? — упита кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова кућа својега маршала?{S} И |
мете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица такође збуњено одговори:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да г |
у, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухвати |
ст, неподесна боја хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбори:</p> |
ако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; |
n="337" /> некада неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више |
/p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар остане |
ај господин, кога је грофица у Баточини звала бароном); са неким високим мршавим господином, ко |
домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од |
то сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово нов |
ом биле старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Трпеза |
вропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па ваше потребе, па |
увек такав каква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био ле |
тави старац. — Чујем уводе неке титуле, званија, неке институције буди Бог с нама.{S} Полагано |
{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним народностима“, али према вами Србима |
итао за његов стан једног од „грађана“ (званичан назив ових ученика јесте „университетски грађа |
дузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званичним путем удалили одавде, и од оно доба више ништ |
живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем добио саопштење, да му је ујак у Крагуј |
етла госпођице, — прозбори јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да |
ственом изразу лица.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлица у к |
згрицкали.{S} Ви јатомице трчите у тако звано иностранство, ваше слатко, примамљиво, тајанствен |
државних надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „центру“, дакле, претресаху се дневни догађаји |
са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна лична н |
{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам их.{S} |
цније уделио мастан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ва |
своје позиве или по школама или у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежао је Павле б |
као и словеначки језик; у врло угледним звањима државним, војничким и друштвеним било је пуно С |
е, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сила, — проговор |
е!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријате |
а угледах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милос |
ише.{S} Пламени му поглед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и њ |
ање и затварање врата, гуркање столица, звекетање судова, трчкарање момака, узвике порука и отп |
како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути ви |
ду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, немате права да ми га пре |
била је мала црква са високом засебном звонаром од греда, а наоколо пространо гробље заграђено |
силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} Же |
евски</p> </quote> <p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> |
њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</ |
ворите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина; говор |
сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.</p> <pb n="222 |
е речи грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рец |
дних чистих израза, у којима се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да, |
јете ли тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласом. — То није више обична тутњава, то је гр |
што је нарочито лепо пристајало његову звучном баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове |
и људи једнаки, онда се великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ |
Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и |
кратко али судбоносно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души |
тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А где сте научили немачки?</p> <p>— |
встратија де През.“</p> <p>Пријатељи се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиљавал |
b n="210" /> предомишљала и, кад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је |
служио своју славу, да није умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младића при пролазу на сас |
е предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га |
к дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згодан за какво разлагање, био је довољан, да јој се до |
ати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се |
љно у своју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> <p>Више није могао од њега да извуч |
{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се н |
стија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је с |
или каквом вести новинарском, која даје згодна материјала за претресање.{S} Ту се говори о еман |
/p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одговора, затим настави:</p> <p>— Ви сте моји, д |
напротив, налазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта карактера или |
најлепши део свога живота и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, |
врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положају него сам историјограф да буде неприс |
ен.{S} Морао је ствар оставити за другу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо |
рактерима.{S} Овај му се тренутак учини згодним да без насилних средстава осигура себи победу.{ |
одаље напољу...</p> <p>Каваница је била згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ |
ко њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним рукама.</ |
, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p>За ово |
скривеној ложи, где је у присенку било згодно местанце за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она |
оју, био је због своје одвојености врло згодно место за одмор, разговор <pb n="196" /> или чита |
на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанственом руком приуго |
едан Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— Лакше, младићу, лакше.{S} По |
тари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло поква |
да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало неколико месеци; али кад |
агоцене у вашем положају.{S} Употребите згодну прилику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад |
алон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p>После доручка сви се с |
, али пред отвореним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао ни |
кодила згради.</p> <p>— Каква вам је то зграда?</p> <p>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу вам ј |
</p> </quote> <p>На углу узане, високим зградама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала |
г сталежа — турско; неке <pb n="317" /> зграде, улице и тргови, школе и надлештва представљаху |
/p> </quote> <p>У Београду поред повеће зграде, која је лицем окренута према ширем тргу а на уг |
заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се <pb n="342" /> они намештају, кад на дру |
ем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посе |
ељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је то зграда?</p> <p>— Полак |
ица „Код Занатлије“.{S} Околина те мале зградице имала је опште обележје тадањега Београда.{S} |
ам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуцибат |
лове, преместих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем |
и одјури.</p> <p>Стигав пред велелепну зграду нарочито подигнуту огромним трошковима за веће з |
ха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу |
еши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбу |
среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девојци је још и |
Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мув |
редвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала, можда |
јања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали.</p |
ам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде о |
љан његова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хране, слободе у држању и простодушности.{S} Вра |
о, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би после с правом могла рећи за |
м.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; |
би хиљадама својих другова давао хране, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тр |
е Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него његова мала собица у дну високе улице чар |
и; сад је близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици; ре |
ад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом <pb n=" |
ада, сочних пашњака; живописних села са здравим положајем; породица задружних са пуно чељади; м |
ректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејална слика. |
врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са белог му чела и румених об |
ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремећено: у моме омршавелом телу нема више мл |
ла и препоручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да г |
и на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашо |
у, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш о |
— Не, пријатељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{ |
к крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она силом леже у постељу |
р сам јој поред својих осећаја жртвовао здравље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од |
о је као да му је то и повратило његово здравље; као да је био задовољан са својим положајем, н |
ким се приликама Павлу полагано враћало здравље.{S} Али се са здрављем полагано уселила у његов |
бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато продужавам овај живот,... та, он ми га |
и и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је старање о њег |
полагано враћало здравље.{S} Али се са здрављем полагано уселила у његову душу она велика мржњ |
много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послуш |
/> посрнуло, јер му је старање о његову здрављу нарочито препоручила његова покојна сестра.</p> |
т сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p |
а; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је |
Грозио се овог поступка противног своме здравом разуму, својега правога интереса и своје заклет |
а, којима сушите мозак и исисавате себи здраву душевну снагу своју, и које су већином недовршен |
ао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде, само |
у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких напора напослетку изр |
ра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му |
S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се каква мала лепа |
е ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени висови често са дивним виноградима, а само понег |
лена врата покривена иза медене решетке зеленкастим завесама са ситним цветићима; прозори на ло |
мараму од чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба кој |
амо повукла доцније трговину Карпатских земаља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропс |
ја ће се плећа положити будућност ваших земаља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако васпи |
потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло |
ао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас |
ета малко огледати, </l> <l>Бела света, земаљски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у небеса.</l> |
ко исто још остадоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град полагано почео губит |
327" /> век са свима патњама и сластима земаљскога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништ |
тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је можда још ч |
у прилику.{S} Мала нарођеност, а богата земља упућује на неку врсту ведра размишљања, на филосо |
; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами |
о часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољег |
скуства што је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, ски |
бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српства.</p> <p>— Српство?{S} Шта је то?</p> <p |
араоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, г |
и смо они који управљамо судбином своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се п |
издејствовао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом; и |
јефтина похабана драперија, која се до земље продужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљ |
еки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер, д |
ојој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је |
неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који |
кав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укочене |
је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено.</p> < |
о грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образованог сина, чије узбуђење ако |
штају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двоструких |
да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа живе.</p> <pb n="166" /> |
ослобођена од претерана страха у туђој земљи, претерано и наградила.{S} Онај пређашњи мали али |
м познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, |
нови; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам буд |
и ћемо вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, |
а делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо судбином |
како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после своје |
раво, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најзад с |
ља спадати у ред најбогатијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно одговори:</p> <p>— Ти, дак |
ијих, највећих и најсилнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају у |
, враћајући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге |
Текелијанум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући |
авошћу, којом су се политичке прилике у земљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb |
утих крушака и крупних шљива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање са г |
ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, |
} Како му драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слуша |
, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанственом руком приуготовљено |
што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у к |
ућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међу |
а, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљорадника, а десеторо забринуте господе и занатлија |
; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рукама, потапша |
бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p |
ека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од |
су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим страни |
кива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Уж |
сно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристаниште овог старинског места, |
Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја |
кући својој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женск |
оста замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина богате задруге.{S} То никад није пор |
И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала |
истати <pb n="279" /> да вас добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> |
ато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мен |
Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би с |
а немам ништа противу ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине. |
апред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћу |
им пријатељским упуствима час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвишено начело праве среће и |
и у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан с |
С лева штале беху празне; спроћу велики зид неке подугачке куће, пред којом је била празна клуп |
"343" /> склопљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од веч |
под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Млад |
чу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испо |
када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посматрања.</p> <p>Т |
, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид привремене мале болнице у Београду наслоњен је капа |
/p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле т |
оје је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред једним наслоном |
tlepage"> <quote> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и |
ици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полиц |
кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкод |
од лажног белог мрамора поређаних поред зидова, на којима — на зидовима и на столовима — видели |
е, поред позлаћених ступова и углачаних зидова.</p> <p>Горе га чекаше други послужитељ.{S} Дошљ |
је цео простор на једној страни палате: зидови су покривени дрворезом што је служио као оквир ч |
ction" /> <p>Празна проста собица; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у ку |
бљеност?{S} Какве будалаштине!{S} Грдни зидови који раздељују срца, па изађу несреће!{S} Читави |
п.{S} Споља живописан а изнутра огромни зидови са дубоким прокопима чине силан утисак на посмат |
поређаних поред зидова, на којима — на зидовима и на столовима — видели бисмо трагове неких ар |
уробности у човечанству.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцаним ок |
оки углачани горе позлаћени ступови; по зидовима слике великих сразмера, умерено живе колоратур |
ми лек бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{ |
а, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале достојном сталношћу увек унапред пок |
је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом својим једноставним уредни |
на општинским вратницама и на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљивија и понајчудн |
unit="subSection" /> <p>Напољу је љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно |
ом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгу |
ћ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види својег |
жи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом и од то доба њен |
S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући књижевне вечере, где су |
собине.{S} Велика дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са дивним о |
Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети сваки каквим занатом, а лети радећи теже п |
...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје |
наче и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Одилазио |
и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пред вече састајали, од |
о; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и најодличних па |
ат хаљина са једним ногавицама годишње; зимски капут, који се, поред мог начина живота, мало кв |
године своја места пребивања, за време зимских забава налазе се у престоници од пре Божића до |
нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не |
ућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<foreign xml:lang="fr">Agen |
атељевој постељи, приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао из |
сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчи |
а светлуца драгим камењем искићени мали златан крст.</p> </div> </body> <back> <div type="notes |
о ослободити, док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како |
Красна искро Божија,</l> <l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> <l>Твој |
га имања, што је превазилазило неколико златних милијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих п |
C5"> <head>V</head> <head>У КАВАНИ „КОД ЗЛАТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости, о рајска шћери |
било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак |
упоцен крстић урешен драгим камењем, на златном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— Т |
} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Није, мамице.</p> <p>— Онда. |
ву: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S |
ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употребила и ја, и у кој |
ична од танковијег провидног платна, са златом извезеним колиром и тацлијама; остало, осим прос |
пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у ру |
х пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S |
ad>ГОСПОДИН ЧИЛАГ</head> <quote> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих с |
ам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеј |
је својим ранијим претварањем наслутила зло: почела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.< |
{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и |
е очајању.{S} Постала је ћутљива, често зловољна, каткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син |
и циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор зловољно, — онда нека стоји; немој га дирати, али га не |
што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је ли скандал усрећити људе?</p> <p> |
осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткиц |
трпељив, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жену, која га је родила а која је |
ва побуна противу неправде и друштвених злочинстава... године су пролазиле, пролазиле... он је |
има. </p> <p>У овоме дворишту пребивају злочинци, док се међутим казамати за политичке или оста |
отекао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су |
ој књижевности, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту угарском, тада најжив |
зумљивија и понајчудноватија: о морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бресла |
да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на |
у ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи о |
о; — доцкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпођица поплашено. — Ти си му, дакле, |
а, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна |
етлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођица није б |
госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— |
орити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам више не |
г дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој љуб |
6" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Бол |
{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања. |
једино блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{ |
Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја ствар.{S |
да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би била |
ко има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба видети.</p> < |
.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим |
цијони комади, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публике, оркестра и |
е о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p |
ако ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу |
дан врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, н |
т на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Па |
асти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quote> <p>Познато је да, к |
с уздржавају, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино н |
о хитну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела |
ачко лице старога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи пос |
ев теолошки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је сво |
ђи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе посетницу.</p> <p>— |
а, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Т |
топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред |
има.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста би |
ревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће да |
да та твоја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици ма |
ди, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице |
ори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпођица поплашено. — |
пао на лицу места, <pb n="129" /> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек |
аплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком трену |
гов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близу, |
ништ ми, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто |
неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те |
иликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледала к |
, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије |
/p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам.{S} Мол |
а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Математика, дакле, не постоји већ само Моха |
есили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах пр |
дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име |
м навалом мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом |
ло заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> </div> <pb n="224" /> <div type="cha |
још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и награда.. |
судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом, саветов |
стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин жи |
квама православним и католичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n="89" /> |
војих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га ник |
сподар.</p> <pb n="63" /> <p>— Лепо.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му |
ну личност истргнути из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ходајући по с |
</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест сати редовно попијем једну чашу. |
и говоре матерњим језиком, већином и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — то |
лучај је компликован, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до |
није видео.</p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, и х |
лижује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То сам ва |
смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку |
Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши се, да ради |
ва судбина у свему личила на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе |
реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, |
.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шт |
одужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који |
дне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио овај ствари |
амице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не ра |
p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ једном |
јединица не само опасно, већ и показује знаке неправилна развитка. <pb n="84" /> То је грабеж з |
екторово почело је да показује све више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, мл |
иће, бубице, кракове, крстиће, и остале знакове на окрајцима штампаних ступаца.</p> <p>Из посте |
е и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одм |
вирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у |
вору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њи |
амеру да му буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их |
твари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та, |
ао у друштву странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре није долазно са с |
p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци и њег |
упита она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Павле |
кну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај |
е знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код теб |
ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом |
ре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати више од петнаес година.{S |
адарке.{S} Тада се за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартиновићеве почиње ова идеја |
е заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуш |
љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубав |
чиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да |
аву, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па историј |
и у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надокнађује с |
, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себи |
да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Б |
редне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... |
пченим челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{ |
апред проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, М |
ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али тр |
уде, биће их без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твој |
то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој се |
део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Сан |
/p> <p>— То сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике. — одговори коректор. — О |
сам и тада одобравала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, о |
у да отуда посматрате игранку.</p> <p>— Знам, али данас су строги у одабирању због доласка влад |
откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, |
одлучно лице Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како |
а.</p> <p>— Знате ли њено име?</p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узв |
p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто питаш?</p> <p>— Јеси ли рекао оц |
<p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога |
</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Мож |
ције.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазил |
— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зато што га не |
реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, ув |
сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште |
рилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да |
а.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p> |
уће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете |
а.</p> <p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није мо |
име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и |
лабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и |
а до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте дово |
S} Али прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па ужива |
тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна накло |
о претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда неср |
нам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, |
у да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бит |
<p>— Како да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле ј |
угог ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и |
и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са о |
о нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, |
ина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу |
— упита га неки његов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем, — рече нека старица, која је |
том крају има много великашких кућа; не знам....{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S} У новинам |
ј одговорим?</p> <pb n="241" /> <p>— Не знам; како хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одгово |
итати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан кор |
слила, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то |
да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад ј |
а:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана п |
/p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Да |
о не тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговори Павле.</p> <p>— Гла |
оћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте с |
Желите ли да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити |
злило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S |
ле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам како рече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и по |
Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади; зар |
вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зн |
кну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смеје |
какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила. |
сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље |
Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице |
би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила д |
— Мамице, слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећн |
дите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На |
нику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица устају |
ву своје воље.</p> <p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње |
питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S |
познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам |
те на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму |
а сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном бил |
мо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, |
.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Ка |
е чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то с |
не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да нек |
м Мору за шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона |
ишљенији.</p> <pb n="225" /> <p>— То не знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо |
себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разг |
е силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу |
А може ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— |
ђасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите |
о румунској, или другој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих |
— говорио је некако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам ча |
од својих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам се, замол |
ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S |
ујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник |
ознат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста с |
сли.</p> <p>— Верујем вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени |
ошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је |
после толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На гр |
/> <p>— Шта мислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере м |
gn> </quote> <p>Кад је Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанковићем дошао болан |
ст, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо г |
сам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де П |
p> <p>— Ми укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној пр |
знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле долазио у овај град |
есту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поплашено погл |
сада налазио за јако потребно да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p>До ду |
мена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно незад |
грмљавину одозго, терет се приближавао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учин |
<p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb |
ених руку посматрајући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Д |
и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио д |
енијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај ниј |
лике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, |
те, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама могу посетити само две |
оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И |
о сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тре |
, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p> |
је за њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био забел |
тање судбоносно; коректор зато што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а Павле зб |
сти.</p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у једну од нај |
инуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или |
безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинч |
га било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога |
сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба |
> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двад |
у овом господском крају?</p> <p>— Нисам знао да је господски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} |
атеријалиста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја нисам никад в |
ио, господине грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете |
срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се вр |
нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износ |
По тим појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте |
араде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па |
Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, дакле, знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да господин Ђурић и |
ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви |
отпоче:</p> <p>— Ви, милостива госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p> |
шој?</p> <p>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијуковићка; добра душа; живи о |
ти; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад |
иренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пев |
>— И једна најмлађа, најлепша.</p> <p>— Знате ли њено име?</p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> < |
диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице |
набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, |
им вас?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, |
не загушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју |
леду изједначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер |
тка и среће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам |
Шта сте прибележили?</p> <p>— Желите да знате? — упита га сатанским осмејком.</p> <p>— Желим.</ |
апослетку старца.</p> <p>— То желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго до |
.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мал |
руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест недељ |
p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и извади из ормана три сави |
ко задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте |
о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан чита |
сте ме чекали, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одврати она узнемирено.</p> <p>— По речима |
Агнеше.</p> <pb n="268" /> <p>— А откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> |
Пијте, млади пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу ци |
ушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо г |
p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S |
} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења д |
о о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заинтер |
треба да се постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаш |
— То не знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори |
то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је |
>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не |
зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На |
мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно |
.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.< |
мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте |
ешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесним личностим |
и да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на неколик |
p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p> <pb n="273" /> <p>— Жена м |
нете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њ |
онтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Заса |
је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни |
сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, |
све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта? |
а је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и |
исма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад је б |
ли да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после кр |
} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица исприча с |
чање?</p> <p>Коректор је сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку |
г.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколи |
је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учи |
о рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима моралног пропадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг м |
ања у вашем међусобном држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А |
ма... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба д |
ар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању?</p> <p>— |
е што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују |
га загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за |
се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али за њега |
b n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог положаја.{S} Свакако на |
пао је из њих задовољство, које је за њ значило само посматрање неких лепих чаробних слика, што |
мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интимност, са западњачког гледишта пак |
ољупцима) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бр |
о, избор је твоја брига, <pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</ |
/p> <pb n="333" /> <p>— Па, тако је.{S} Знаш изреку: <foreign xml:lang="de">Der Mensch ist ein |
је оклевао.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за ц |
ед прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> |
да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до |
} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, са |
едајмо своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза |
амо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учи |
вој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се. |
с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам права |
му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} |
S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопшт |
оме више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предла |
оше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђури |
руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта |
акле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> |
{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео д |
p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим ства |
својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој госпођица Фернек, — да сам |
се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — гово |
то девојаштво своје сестре.</p> <p>— Ти знаш, — настави дворкиња, — да си се уговором обвезала |
ла пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца.{S |
поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време тво |
стала удавача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> < |
имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећи на д |
најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема |
едлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p> <p> |
ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када |
напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када при |
ли а готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија је |
/p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом преко |
шешир и великом шареном марамом обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита |
узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће п |
ли истину? — запитао је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да |
<p>— Знате ли њено име?</p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну к |
где је послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господи |
ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбино |
Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама |
јуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави:</p> <p |
да јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбоносно.{S |
ан рад, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још |
увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац уљудности.{S} Велике |
и генијалних рачунџија без науке што се зове „математика“, али дође после хиљаду година један с |
сао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам сво |
p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:lang="de">Magnatenviertel</foreign> и |
сећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове |
имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом г |
одговори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се Павле Ђурић.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">M |
ечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми |
тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу |
дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> и |
иво, тајанствено иностранство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела |
рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и з |
е већ знају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам |
опрости.</p> <pb n="164" /> <p>Зазвони, зовну госпођицу, и заједно одоше одајама грофичиним, св |
етила?</p> <p>— Одите ближе, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте мног |
е коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гласом:</p> <p>— Стеване!</p> <p |
ори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњ |
мо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али |
о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша.</p |
ина, онако исто као што у другој каквој зоологији нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је |
к“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, онако исто к |
леда на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао не |
Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио је депеш |
велика противност између предвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца |
ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се |
неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију будућност.</ |
еде према њему.</p> <p>— Сутра сабајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће |
>Високи узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} |
осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг одредио, било |
н је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђе |
ог света овде одједанпут није пао један зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађа |
х прилика, одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима |
што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица |
свим интимно.{S} Павле као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се поред њег |
а сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје пр |
ли читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као |
ем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека пре |
му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} |
кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотр |
еднако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим |
им цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку са невероватно јако развијеним недрима; и све с |
?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомислених пост |
ођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до С |
ба два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; треће јело, било вариво |
ам је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мо |
Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци м |
му поглед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвин |
утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што |
>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађ |
ли и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло |
е узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина једва једном, као да је хтела да награди њего |
, али ова је била разборита и штедљива, и повратила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S |
е је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> |
ипак изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.< |
ће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> </div> <pb n="56" /> <div type |
е и немачке народности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала са српском, ко |
о пореклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оно |
ао су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кра |
<p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пус |
р, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо зн |
длучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да |
учај потребе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра |
нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам раз |
се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли поро |
је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" / |
исму?{S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где |
јима поздраве овога света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан |
жда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до ду |
елу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљ |
анаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче д |
де заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметн |
е знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно незадовољство са вашим положајем види се по |
лободу, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опа |
е Нинчић обично проводио код болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главн |
ајчина морала је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш |
утеве <pb n="144" /> младићских порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео |
ропадање у бездан одакле нема повратка, и у душевно растројство за којим скоро долази и телесно |
е, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично, али је и овако и она |
S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобравала сам, једино, видећи да ниси била кадра да |
су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које с |
имала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Свак |
не вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но |
давало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну. |
омашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да ј |
чекајте, још вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, |
ми је приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n=" |
n="161" /> <p>— Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кн |
ци Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одго |
кла доцније трговину Карпатских земаља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских град |
више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и ба |
да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па |
прикупио и средио приличан број песама, и превео готово све на француски у стиховима, реши се д |
одељења, колико их у болници свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала та |
ла, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој... најлепшој, најсјајнијој, најмилиј |
и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад изми |
по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сл |
годинама мучно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот пок |
је мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао на пребацивања Чилагова која трајаху в |
срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим рани |
} Његова је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га д |
4" /> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;... затим Едга |
чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам пр |
њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико презимена, датум и поред тога свуда облиг |
а да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра |
ава се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена страна губи у чеж |
ивим још свега неколико, можда, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која |
о је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по свима законима државн |
она, — целога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје стар |
се то учи у француским школама играња, и проговори немачки:</p> <p>— Допустите ми, милостива г |
авле се стресе од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где ј |
уопште имају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је уме |
{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши се, да ра |
Седео је читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и об |
През, удала за неког Баварског официра, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p |
целим сплетом њихових разних интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но о |
...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај оз |
Пет година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n="308" /> тамо у ва |
пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и напослетку самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту ова |
ако улази и излази кроз механска врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Ј |
>Прођоше кроз неколико ходника и врата, и напослетку стадоше пред једна.</p> <p>— Причекајте, д |
Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, д |
ле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и суд |
љивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем добио с |
ш нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато |
се природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти |
р је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> < |
p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној л |
у суседа, такорећи, без присуства духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} З |
алка премештена из Чачка; даље болница, и неколико господских кућа крај пута што вођаше у пивар |
а њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, |
х тренутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уо |
јку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тра |
пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила |
едав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини раз |
а је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуш |
требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу |
лом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шак |
срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, |
е и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покуш |
ичних младића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља |
н у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке за |
овима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи антипатичне идеје протура |
претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у |
ећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то |
и, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се |
у Павла званичним путем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — |
Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се |
ко му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у другој половини каване у разговору са |
би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — р |
јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам т |
суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у к |
грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{ |
и.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и овог политичког неповерења садашњег тада тамо не беше |
менути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скриве |
ћи.</p> <p>— Тако је, господине Чилаже, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам |
мпликован, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов |
шаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувише познатог, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и |
аквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и рад |
ка на месту онога фанатичког занатлије, и обратно.{S} Господин Хајне се међу својим друговима о |
Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим градовима и великим заводима свакојаке врс |
на.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико н |
нити, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чу |
мотиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња. |
еђује грофовску архиву и остале збирке, и да напише историју породице.{S} Са кнегињицом дођоше |
хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас |
уће да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p |
говорих.</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од |
сто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље |
ни који управљамо судбином своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз и |
сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и угодни |
шире нервозно заинтересовање и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не |
на још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, м |
еду надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за |
, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није |
ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и намести |
примети Павле.</p> <p>— Да, господине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Р |
ја вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У |
пострешене <pb n="6" /> кућице њезине, и околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по |
аја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклон |
>— То није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</ |
на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих непријатности по вас, мило |
не игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз пред |
коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог последњег |
је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био господин чов |
д берберина, пресвлачити и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — |
мршивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром дос |
великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, против свога убеђења послушај стар |
ном да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне зараде месечно, што |
реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој н |
кле, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мр |
ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... мо |
е очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни. |
је барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и остале знакове на окрајцима штампаних ступаца.</p> <p |
ознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или седећи кр |
сте великом борбом извојевали код куће, и код других надлежних, овај одлазак.{S} Код омладине н |
ан корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, али ја желим д |
Један послужитељ отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намеште |
ој, стекао сам једног приврженика више, и то каквог!</p> <pb n="299" /> <p>— Приврженика?</p> < |
реферисала кнегињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толико несносн |
ету; школовање његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у домовину и |
, чији је син у далекој страној служби, и који су могли дозволити себи овако необично и скупо з |
зговору минули <pb n="29" /> су часови, и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p> |
— Господине, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, |
ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, |
једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом |
моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу |
меја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато |
о.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о ње |
њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није у |
учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из |
другом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира |
м вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га |
/> ове омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније |
ца тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демокра |
о мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један |
ју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је |
ажете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје природне слободе, а то не би требало |
е, а теби слободно откинути бар четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци |
Дуго трајаше, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека ос |
авеџија није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренутака одговори:</p> <pb n="325" /> |
већим одушевљењем.</p> <p>Он проговори, и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом |
ним власником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода мени под по |
ако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S |
захвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} |
м.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не вол |
ам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем приј |
ољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Н |
еваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је |
ше први његов осмејак за време болести, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му |
беше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, го |
како ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, не |
jouritch</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме дан |
је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвеће |
ом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле |
је неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурам |
еколико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држ |
он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потрај |
и, какве има у свакој већој престоници, и где обично има пуно малих станова и соба намештених з |
н се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи |
очитала писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p> |
све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, недоврш |
— а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће д |
.</p> <pb n="63" /> <p>— Лепо.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изнен |
тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо. |
полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, |
је ово нерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила по |
е.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после упо |
душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћ |
} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вр |
} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од јед |
ти: напрасно умре наш главни надзорник, и поче подуже препирке око кандидације других; управни |
м се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије |
у. <pb n="239" /> — Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно |
вем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба јо |
аћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете |
p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb n="338" /> < |
а вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан и |
гласно.</p> <p>— Јест, јест, признајем, и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље н |
затим посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, св |
о.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих в |
ној околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бе |
на састанак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је ве |
ганом, освештен присуством родитељским, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред |
но вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим |
зговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњ |
тња, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече м |
данашње учтивости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што поми |
а и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људи |
</p> <p>Војвода се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заруч |
.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала ва |
уо руком према постељи, што, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ за време сво |
ој Јевропи вековима тињала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским толико п |
олагано ће доћи разне школе по страном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облачити по мо |
— Борба је сада већ постада отвореном, и сељанка је водила очајнички и победоносно.{S} И до по |
е, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она |
<p>— Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опом |
досмо да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод сиромашне занатлијске сир |
ола што стоји под неким високим ступом, и пао би обично на један други поглед управљен кроз тре |
којој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега |
> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачу |
ош и човек задовољан са својим животом, и ако нисам задовољан са животом других; али зато је на |
дан венчања постаћете угарским грофом, и маркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титу |
у са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов д |
ection" /> <p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид привремене ма |
две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако в |
ама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од ого |
казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт |
Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} |
— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p> <p>— Опростите, го |
ђица, — како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врл |
"143" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један у |
би.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим било је кас |
бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их |
ледаоце, које носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{ |
сапутник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не? — одговори госпођица. — Сва |
здалека оном пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнеги |
го онако како му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов д |
лаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уж |
аво рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва дочека прилику, да се користи слабим странама п |
само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лук |
ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам д |
гате задруге.{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинствима одуживао, али то н |
рофичино је држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка |
роф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам закона средства да вам га не дам.{S} |
> <p>— Ви сте, господине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опа |
<p>— Могуће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још см |
т чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема. |
сне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно написао француски превод.{S |
забаву посећивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на кој |
је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Ота |
оновити пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим |
а су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада зн |
т био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p |
томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад пред |
или њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим мла |
ошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена п |
авили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, |
врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве наклоности: |
орио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> < |
е ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем реметити, |
сетите потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није по |
делање у овакој ствари било је главно, и како је она све унапред припремила, известила <pb n=" |
д су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</ |
ле пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији неколико добро одевен |
већ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање ре |
ике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само у границам |
на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</p> <p>Бол |
штење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега великога имања оставио ње |
језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> <p>— Овом прили |
не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја з |
није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер |
и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне |
што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у |
едак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није искре |
деље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није |
ћем, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак од два но |
реним речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила п |
ну.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, томе је све криво |
а решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујет |
ђем до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са ут |
о зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са ње |
у.{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где |
е недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице |
е, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам |
де весело Павле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чи |
паде кнегињица иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, мој |
е.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слушајући.</p> <p>— Тако је, господин |
Светлост може рачунати на моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите што вам је налож |
а прикрије страховање и јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у гр |
и ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си мо |
услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни |
ске идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овде била ис |
арао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опомену на дрскост н |
богату, неколико столећа стару архиву, и друга нека одељења, која се обично налазе у великашки |
е говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идеј |
напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасни да младић |
т, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском повучено |
бину хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно шт |
управе, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и |
ице.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још н |
И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало. |
на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година |
м ситничарским приликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> |
мали салончић, да заједнички вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том др |
нешто сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у ко |
савате себи здраву душевну снагу своју, и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} |
био.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био п |
ађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ретком и |
ету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам |
олико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га |
осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпат |
оворио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка. |
кле, разумем љубазност њену према њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су |
шту, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовал |
дном ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у |
дно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваки |
е разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још |
{S} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ак |
као сувише претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механ |
а, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погл |
јих људи на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом но |
ова струја лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена ук |
коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао м |
а Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје превелике добр |
ад је прве недеље поновио своју посету, и однео и остатак песама, није више био онако слободан |
се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младића, који у о |
предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали, поставише |
рећу?</p> <p>— Опет понављања, младићу, и то сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпе |
шен драгим камењем, на златном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да |
>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наш |
клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце |
сад мирну срећну и благородну породицу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и |
а да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да каже |
n="164" /> <p>Зазвони, зовну госпођицу, и заједно одоше одајама грофичиним, све троје узбуђени. |
ејах побеснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити о |
недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састан |
овори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овда |
ледала, као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да преки |
о колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, |
ила немо признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је п |
и тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који нису никакве школе учили, али се врзмају |
... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, |
чићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестит |
Заказао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова краљевске породице.</p> |
p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, ал |
тета је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, |
језера, пријатељица, каквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почел |
ати смрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, |
?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је свршена.</p> <p>— Како је свршена?</p |
.{S} Изиђем на балкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадн |
га лепог сокола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљај |
елеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и |
атан младић а десетоструки милијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се р |
еколико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у сестру.</ |
ли лукавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам |
а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p |
друштвенога живота донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А јо |
/p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледниј |
вати, само да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар |
ега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али |
едоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђу |
их земаља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{ |
кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш ј |
ти друштвени поредак конвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умир |
са невероватно јако развијеним недрима; и све су те слике некада морале изгледати дражесне, да |
ло на неколико дана после првога писма; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно |
осаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену војну б |
бо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p |
којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје т |
бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама има покварених људи, настраних духова, |
а.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још ос |
, немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>— |
мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропас |
кад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да |
>— То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184" |
ећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, |
срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> |
му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да |
наде за његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га |
што га је мислио извојевати у друштву; и прилично познавање оних туђих сјајних прилика, одакле |
дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство |
о.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поква |
ponovljene --><!-- kraj ponovljenog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити |
етским ходницима, а често <pb n="71" /> и на предавањима.{S} То су већином матори ђаци, или про |
равих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре |
а све разлоге Нинчићеве, <pb n="264" /> и најзад га Павле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш л |
весе у средини сакупљене <pb n="235" /> и везане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени |
ала куд и камо умереније <pb n="258" /> и љубазније, но што то поред њене велике љубави — која |
.{S} Набави му троколица <pb n="298" /> и сам га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и ш |
м круговима.{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S} |
неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{ |
ју из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше године... пролазише мучно...{S} И он је одист |
а начела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачн |
прођоше године... пролазише мучно...{S} И он је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толик |
ранство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при пол |
игне, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учи |
још једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у |
ле дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матер |
тра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак м |
ну њихов жагор, наново наста тишина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; |
ста замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом |
тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — прогово |
ужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабра |
убави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно дра |
ује само <pb n="209" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је |
ошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој |
кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакл |
, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честитаћу <pb |
имати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb n="245" /> <p>Он пољуби пружену р |
је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски завод Текелијанум спадао је у најуређеније у з |
о једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинск |
е, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе с |
стадоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град полагано почео губити вид политич |
, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са бели |
ре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прили |
ицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађ |
дно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам |
о ће вас место највише интересовати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо час |
исте том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И ка |
ности?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао |
ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребога |
ебу моћи, колико толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног с |
породица учинити све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје |
вај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом |
сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље б |
несносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за р |
, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме |
незнатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја |
у на дрскост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену глав |
е саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о |
Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?. |
<p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђ |
а ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} |
река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p> |
ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам некоректност, али сам је учинила, јер пиш |
не само потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо дела |
<p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим |
а је водила очајнички и победоносно.{S} И до последњег тренутка свог одржала је победу.</p> <p> |
заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb n="99" /> <p>Павле га слуша |
, вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофица примити још једном господина |
сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, |
да има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо с |
и у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким д |
на тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи |
це према прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; |
кле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у св |
та да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси |
А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће |
о заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо |
остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметн |
{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао натпис |
мејком.</p> <p>— Желим.</p> <p>— Ево! — и пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бо |
, одиста, господине, — одврати Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте б |
вост, — говорио је некако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, не |
ору лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разу |
, — одговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му |
цом? — насмеја се грофица полугласно. — И теткица ће скоро под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Б |
p>— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не |
невних поситних и покрупних дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишен |
лександра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> |
о цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није правдало оваку претпо |
p>Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога |
дмори, да руча или да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успут |
ом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте |
м у кавани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Насто |
</p> <p>— А, а!</p> <pb n="133" /> <p>— И једна најмлађа, најлепша.</p> <p>— Знате ли њено име? |
"de">allerliebst!</foreign>!)!</p> <p>— И приђите ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељ |
форнији, — упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, |
ве године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то је |
ам спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да то буде?</p> <p>— Господине |
да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идем |
сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје с |
кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> |
ћ умро је пре неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад |
трајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, зауст |
ба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја |
ико колико ти је благодјејање.</p> <p>— И много, — одговори Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} |
<p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим |
о. — рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да оби |
фе?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p> <pb n="273" /> <p |
рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да с |
Павле, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим н |
ити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешност да умртви.</p> <p>— |
одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати |
p> <p>— Остајем при пређашњем.</p> <p>— И после свега овога?</p> <p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофи |
p> <p>Госпођица климну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да |
>— Он је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њез |
/p> <p>— Никад га нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Пав |
</p> <p>— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ств |
и он су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— М |
ислим о овом младом господину.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на |
мислим само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били? |
.</p> <p>Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је са |
ини.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли пре |
Кад Павле попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, |
е.</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала |
офица одговори достојанствено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је н |
од мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кн |
ре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво, — настави стара |
му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има јо |
ји, Албанији, Грчкој, Мисиру —</p> <p>— И у Калифорнији, — упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, |
itle>Боса Мара Босну прегазила</title>“ и „<title>Милкина кућа на крају</title>“ као и „<title> |
крат</title>“, „<title>Раденик</title>“ и други, изгледа да се сложи на „<title>Раденику</title |
бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година ил |
пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавајући нацрт за велики општи рат противу капит |
огло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српств |
ов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају ма |
практичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали |
а зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> < |
ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка |
— ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S |
заштитник у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност д |
им вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако вол |
осла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја |
Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој с |
па на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која |
разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Па |
продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, господине, — одгов |
вас познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Гр |
Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и |
оста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у |
упружници живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мисли |
их родитеља; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљоки |
више допада од обожавалаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак |
— Откуд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на кој |
ича догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— |
сам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, м |
арочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица напослетку |
дам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан ј |
да материнска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb |
војим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили |
помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми с |
ица није најчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, |
S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но и |
у негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница |
дугмета.</p> <p>После учтивог поздрава и руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, гос |
ојим духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Павле.</p> <p>Ч |
но сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отво |
тила зло: почела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павл |
иваонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китњастих завеса, на одрима мир |
у Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Ст |
грозначивим интересом.{S} То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредбама „власти“ |
жда реалнија, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Тр |
е благостања донети њиховој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Павловим р |
ља сексер.{S} То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању.</p> <p>— Зашто?</p> < |
Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече |
ела, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па, ако би младом господину било могуће, мог |
ећу.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурасте власи.</p> <milestone uni |
ци, и где обично има пуно малих станова и соба намештених за издаваше махом господичићима, што |
би назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да св |
рне степенице, поред позлаћених ступова и углачаних зидова.</p> <p>Горе га чекаше други послужи |
прича, која има својих граница, смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити с |
јега великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да б |
ио сам волети људе, ценити пријатељства и мислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам |
а лишеног својега највећега задовољства и своје највише замисли.</p> <p>После кривоклетства му |
ему су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад |
има, а испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се то |
ле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричу |
чево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, |
ади писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене |
ића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и отво |
легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком. |
овор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу в |
е услужни младић нашао ковача, довео га и показао му штету, препоручујући му да се што пре прих |
ошаше, били су адиђари, породична блага и накити нагомилани од постанка њихова колена до данас. |
још једнако гледаше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд зн |
ик врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назад |
о пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> |
а га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и |
проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских пис |
се призори често понављали између њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде |
стварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врлину.</p> |
је то била једина сврха мога повученога и изгубљенога живота, никад ништа више нисам желео; пла |
час поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што се т |
ом говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову |
а шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} |
отичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и код |
дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао своју жртву: и по |
код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини с |
је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити |
али није хтела да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рек |
довршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су д |
S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, а |
бацивао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је |
е госпођа такође придружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских накит |
вне борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртал |
<p>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би |
сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он б |
словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако |
p>Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то |
ј озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Чила |
диже руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има будућ |
као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и проти |
ајмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја |
<p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — рече грофиц |
етета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица на |
је било нарочито због тога што је тада и университетски језик био латинско-немачки са превлашћ |
знацима моралног пропадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гл |
озничавом брзином запали лампу, погледа и узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и |
е било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му |
зачуђено, тако рећи, узнемирено погледа и одговори тек пошто га је неколико тренутака посматрао |
је ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку |
а чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова |
ађаји, ноћно доба, претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична |
е.</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређ |
правим приређивачем те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — уп |
унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је |
во, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лам |
себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај |
е предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћу |
око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао главом он |
често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књижевности, као |
ви јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ст |
и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p |
славних дела, као првак својега народа и добротвор човечанства.{S} Идите кући; чекају вас.{S} |
среће и добро схваћеног интереса народа и људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и напа |
{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по прашњаву |
S} Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти |
крупних дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног својега највећега |
ернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти читање, п |
је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разу |
пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и сноси |
ивало са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућив |
чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио сам воле |
очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још |
којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми с |
рена, која не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је |
ан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилничка појава овога стар |
4" /> кратак преглед слободоумних идеја и њихову историју у извору, пређе на примену наших прил |
одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с |
, или у новинама вест, понајразумљивија и понајчудноватија: о морској змији; о вампиру што дави |
од којих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p |
тине и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плоч |
пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа, који је |
како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику |
да ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, отк |
књига требала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању |
чи велика противност између предвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалац |
она потрошила небројено нежних осмејака и милостивих погледа, уверена да ови не могаху одолети |
а родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам п |
ситница исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <pb n="237" /> потпуну психо-патолошку слику |
имир због својих лакомислених поступака и распикућства ставити под стараоштво.{S} То је истина. |
пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива, каквих на земљину шару има само у Срби |
таје са шеснаесторо кола разнога облика и величине; па се опет попеше на други спрат али на дру |
ектор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је |
све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанствен простор.</p |
Јевропском оделу, новинара, књижевника и учитеља, — често у непотпуним хаљинама занатлију, трг |
м.</p> <p>Прођоше кроз неколико ходника и врата, и напослетку стадоше пред једна.</p> <p>— Прич |
ампом, а при брујању потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа с |
се, као какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао |
а веће забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупира |
оже да пробуди <pb n="247" /> болесника и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно |
ужење, Атлетски Клуб, Удружење Уметника и Књижевника, Општина Краљевске Престонице и Џоке-клуб. |
његово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код |
дала као млада невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сус |
ина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благоста |
није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се |
у нарочитим предграђима Немачка, Српска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихо |
о?</p> <p>— За узвишено начело напретка и среће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зове |
дино спекулативни део људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибеле |
а вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, којима сушите мозак и исисавате себи здраву |
познаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, про |
судова, трчкарање момака, узвике порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакодневну слик |
је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{ |
кињом Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једн |
етно било зачето; на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше мишиће; па онда полож |
ости.{S} Ово последње ја сам предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} |
га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> < |
неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку н |
омној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у |
се грофица <pb n="210" /> предомишљала и, кад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер. |
ђе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички зан |
га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При св |
била читава парада, војска би маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<ref target |
ашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у ов |
пословаше.{S} Старица би тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и |
ма реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси форм |
по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнал |
да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гледајућ |
ст, која је почела стварати велика дела и на оделитијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код Зана |
били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица |
била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p |
totchinna</foreign>) као и околних села и назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; в |
или за мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да је био |
<p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ства |
авље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било зачето; н |
атну слободу, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Пав |
вала се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, где младост, пргавост и б |
је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још не |
гли назвати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма |
збачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути п |
и, па се сад, свршив цртање, приближила и пристала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж |
било питање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n="218" /> <p> |
абаџијска кола; ту су понекад пројурила и тешка господска каруца са лепом опремом; туда је каса |
лом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад је Павле ушао, |
у ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме проси?< |
сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега великога имања и да би била го |
} Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно траж |
ном малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој младој девојци, мо |
.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; н |
остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши с |
Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећ |
хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи цигару, исприча му укратко случај.</p> <p>— За |
атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена |
јанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да |
е плећа положити будућност ваших земаља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако васпитавају |
тиме што ће се задобити поверење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова |
ој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски завод Текелијан |
зимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао гд |
зи се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромн |
време у реду забава појављује свака, ма и најсиромашнија, заједница, да својим члановима и члан |
згледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ак |
ј.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак или би |
, што му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уре |
ир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Је |
; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуг |
о што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва је било доста, и |
прекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ће |
дневно двапута облагао влажним облогама и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — ре |
а мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу уздр |
<p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; његова велика повученост после жа |
д наших бораца заједно са персоналијама и квалификацијом.</p> <p>— Дајте да видим квалификације |
На њу се полаже право и по традицијама и по интересима који отуд произилазе...{S} Затим твоје |
собном споразумевању о својим приликама и сањаријама.{S} Они су говорили о своме животу уживају |
ешто заједничко.{S} По живим препиркама и строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опози |
х наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купат |
и у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким становима: по университетским ходницима, а чес |
вој <pb n="327" /> век са свима патњама и сластима земаљскога пребивања.{S} Свет нема ништа да |
окалу средње величине са истим завесама и истим цветићима; над вратима с обе стране обичног нат |
одством, које постоји између тих песама и његових осећаја.</p> <p>— Забадава, — објашњаваше учт |
к пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника свршао посао, напослетку расправио масу, п |
коректор му показа завој са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре к |
и која наредба на општинским вратницама и на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљив |
долази, видим по лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаље |
нича, спекуланата па и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, ал |
х да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> |
Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну немачку царицу и две француске к |
и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главо |
ротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који и н |
тамо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих коректних каваљера.</p> <pb n="174" /> <p>— Ч |
<p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам |
вима породичним као и сталешким правима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен |
и у непознатим али занимљивим крајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са |
ву дољу скривену међу питомим бреговима и на његово примчиво срце што је досада било мирно и бе |
ало проређеније, и по осталим градовима и великим заводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових |
х поред зидова, на којима — на зидовима и на столовима — видели бисмо трагове неких арабеска, д |
роким фесом, дебелим спуштеним брковима и густим седим обрвама, испод којих јасно светлише живе |
вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито зад |
сам за мојим досадањим лаким пословима и угодним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновн |
машнија, заједница, да својим члановима и чланицама приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су |
S} Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве п |
ало друштво упути се појединим рафовима и орманима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке в |
ће, против које се тако јаким срествима и чистим убеђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таки |
не алијанције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела ме |
се брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре |
шли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у оби |
у цивилизацију, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално. |
новништва; о оделу женскиња; о украсима и накитима народним: о намештају кућевном и о домазлуку |
растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само један ство |
му главу влажним застирачима и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а од |
На целом његову телу у свима покретима и на изразима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење |
воје безуспешне лутње по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било |
ди потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S |
г српског дечка са враголастим брчићима и веселим погледом.{S} Она је све прегледала пре него ш |
е са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путници међутим, како се в |
ва јужњачка окретност заједно са Грцима и Јерменским трговцима давала је Будимском пристаништу |
изненађења, увећане јучерашњим утисцима и ноћашњом сетом, <pb n="34" /> почеше се све већма пој |
а и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње |
разбацујем празним <pb n="86" /> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазв |
ле му опијен од среће претераним речима и ватреним фразама описиваше први дивни састанак свој с |
или побожну Геновеву са изврнутим очима и расплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем |
ише живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио својим |
ли која је свом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љ |
а у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње |
ам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.< |
је; војвоткиња ће бити скорим слободна и располагаће својом личношћу и својим имањем потпуно н |
али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици л |
> <p>Од тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина |
могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се с |
ије стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; |
{S} Како ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако |
им упуствима о мерама, рачунању времена и поред других ствари и „Домаћим Лечником“.</p> <p>Број |
и, а грофице нестаде кроз брзо отворена и затворена врата.</p> <p>После неколико брзих корака г |
ена од страха, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p |
у била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног млад |
тну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Аг |
ј мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада уса |
о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа жи |
А</head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја |
ари још био то; интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, |
, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед |
њати некакав свет пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улете |
, у који је била довела мајчина жестина и њена силна пребацивања која би уздрмала упорност у св |
па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онам |
нда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим |
зиција, али још неискусан, мек, морална и материјална пропалица; радиће искрено.“</p> <p>Тада ј |
је и сам увидео како је одиста морална и материјална пропалица...{S} Та га мисао није више вре |
тетка такође; она је постала самостална и стекла је доста јаких познанстава на која се може осл |
ену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају, |
инска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n="57" /> |
мо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — у |
пријатеља одговори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, препо |
</p> <p>— Требало би, — потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало |
.{S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из по |
ала и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити |
ност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадовољна духа оставља живот; видео је себе утонула |
озната човека а Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање, јако се збуни и погледа |
гла постићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још |
лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристаниште овог старинског места, нису уч |
.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на разлику положаја и која ми |
те, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је с |
кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла једнолика песма.</p> <p>Павле стаде пре |
крено дубоко пријатељство без усиљавања и готово само собом неким пријатним природним начином, |
особитога осим њихова врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало |
душевној борби између слатког очекивања и несносног страховања подложан час коректоровим пријат |
ат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Извините, господи |
на цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, |
битком могао постићи слободу одлучивања и независност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзир |
2" /> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости.</p> <p>— Сестро моја, — |
нарочито одељење, где отпочну разлагања и препирке, које отуд шире нервозно заинтересовање и на |
азован човек лепог <pb n="73" /> држања и отменог мишљења.{S} Био је некада университетлија, а |
и највећега дела својега великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла пости |
боравио и под утиском извесног сажалења и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео |
неко чудновато помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивов |
им осмејком пуним поноситог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић би |
ије.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутр |
а вашу младићску искреност пуну поштења и непосредности; али ја никад нећу пристати <pb n="279" |
} То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло доброћудна.{S} Издавала је стан увек српским мла |
умарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао би и у |
вања што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специја (другова), које је ваљало ов |
разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јев |
амо прође већ давно одређена година, па и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зи |
се показују пороци прошлих поколења, па и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} |
p> <p>Павле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Е |
ујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја |
> <pb n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случ |
трговци, ћифте, паланчани, путници, па и учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљ |
градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики ј |
о располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаро |
, познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми |
а потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једн |
одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много |
рујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви с |
ародне песме.{S} Руских и румунских, па и малоруских и словачких има доста; пољске и чешке да и |
љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да |
ош болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кне |
ар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских |
еме је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзир |
тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади |
се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљине п |
едовољно оданих бранича, спекуланата па и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, н |
а било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом п |
јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> < |
к за остављање шешира, врскапута, штапа и кишобрана; ако над столом за писање има сат, под глав |
моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са |
се посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</ |
лободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред гледа |
дног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га |
би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња р |
S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p> |
ћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> |
на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <milestone unit="subSection |
дно једино слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овак |
.{S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на ко |
пликација назеба, <pb n="238" /> напора и душевног потреса, појављивала се код њега као што би |
ад је свршила преглед публике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, |
ично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но |
дравом разуму, својега правога интереса и своје заклетве положене у онако свечаноме часу, а лиц |
оног напредног света сложених интереса и између ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и |
зо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Т |
ђе старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанц |
ијску расу.{S} Отворено кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над |
облада човеком нека врста тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав |
у чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном к |
е бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да |
„та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не м |
.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнеш |
ше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме |
ни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душане!</p> |
је наишао на још једна затворена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама д |
ема њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и |
неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а |
а.</p> <p>Грофица га сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеж |
погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, |
орани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али мене је гушило нешто, је ли в |
али <pb n="135" /> би била велика штета и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде |
е старије сестре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> приметили у друштву; |
о. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ |
шне принцезе, али ова је била разборита и штедљива, и повратила је доста замашан део од изгубље |
S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Д |
ди и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда суви |
овим најважнијим тренутком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, |
убићете уз то најлепши део свога живота и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S |
А О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају хартије стај |
спођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи ка |
тркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од свега тога имао је с |
људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p> |
боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његов |
и добром челикорезу, или „<title>Фауста и Грете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „К |
о путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали д |
о! — узвикиваше госпођица неколико пута и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и остале |
Евстратија де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико |
ко је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприча своме пријатељу потанко његов ономадашњ |
си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори без забуне:< |
о спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> |
ицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде |
лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, |
/p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше |
естима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији |
ји је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није б |
, зборове, јавна предавања; у позоришта и разне друге вечерње представе.{S} Узаман.</p> <p>Труд |
лијама; остало, осим простих белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чисто |
ико уздигла необичност њихова предузећа и њихово добро васпитање; слутио је управо да су и нешт |
гура себи победу.{S} Стаде пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити:</p> <p>— Јест, мла |
је радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је вр |
подарем ситуације, најпре откри младића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу в |
и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доручак дакле седам но |
дмах потражио својега пријатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које би још и |
уд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} |
о подаље почињао је ред господских кућа и државних надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „центр |
борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против вољ |
их <pb n="102" /> величанствених успеха и умрећете једном пресрећни и благословени од оних које |
говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уживају |
диних исповести, написаних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је |
н разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика да ужива у |
ко што наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и ч |
аде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на |
том и наставити ковање својих засновица и разговоре са пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је др |
стаса, дугуљаста, румена, пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је |
им угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још св |
и јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p |
да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви |
n="172" /> <p>— Ах! — узвикну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица м |
дарица Српкиња), а пред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онда намештај спада у фини |
аженству своје једине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то |
едели су обоје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p> |
немоћи.</p> <p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат |
утећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пр |
ела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мери, к |
алица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и данас непрестано варам оног честитог старца који ми ј |
о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд |
.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхођење са коректором био, тако рећи, |
ње, — рече газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не |
српску која је била <pb n="151" /> јача и делатнија. — То је било нарочито због тога што је тад |
соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприлике овакав разговор: |
<p>— Нећемо више, татице, — рече Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица?</p> < |
плата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су приходи порасли; могао сам живети сиромаш |
ћу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је глед |
се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња средст |
вле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним животом |
ог стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба м |
АВЕТ</head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад |
се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Н |
тка стаса; слабачка састава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту |
и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Ур |
, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођен |
ада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по |
ље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњ |
се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си т |
ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не |
губљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу отплаћује |
ци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читат |
оставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати о |
инчић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се п |
грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p> |
<p>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласом. — То није више обична тутњава, т |
видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребаци |
ете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи |
ћепенци, многе каванице, одело средњег и нижег сталежа — турско; неке <pb n="317" /> зграде, у |
да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше главом.</p> <p>— То је неко велико узбуђење, |
а задовољи овог уморног старца одраслог и оседелог у непрестаном послу и <pb n="43" /> вечитим |
њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једн |
вао да одреди последице тог неприродног и штетног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати д |
онога, који је временом, онако кривоног и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на стр |
сму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је |
што чувам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађујем, нарочито у млађим годинама имађах ско |
екати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчи |
и често могу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер с |
у неколико часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.< |
да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам |
обра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису м |
ош једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом т |
и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на по |
ору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познат |
и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> < |
имате право, — рече младић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред велелепну зграду нарочито |
> <p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чис |
вестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и неза |
ати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу, |
кнегињичино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" /> и љубазније, но што то |
тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> < |
изветрити не остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она |
или преслатким бенављењима без потребе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњим књигама р |
S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији |
а раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај |
</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, |
ужила, издахнула је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љубимца, пошто га је зав |
еш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p |
на личност.{S} Коректност његове појаве и држање, добре материјалне прилике, образованост и леп |
е ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p |
а — мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбриж |
их песмица, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена залуду.</p> <p>— Заш |
ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако |
сторији симпатично; драме Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су све преведене на српски, словачки |
е послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господина ко |
није неки варвари свема нацртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала гра |
на броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бо |
х се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“ или бар, што |
је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва |
рзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да от |
ове око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до чита |
е у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам се добро.{S} |
живота начини непроходну дубину од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њих |
оком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима д |
<p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.</p> <p> |
ева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она |
.{S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу н |
ртију.</p> <p>Пред механом опет застаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p> |
ко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; |
неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном о |
оћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељ |
остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заус |
ица Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши устаде и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша с |
нићу, — шану она захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на |
му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му име св |
ости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком ко |
но лице младе грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>П |
куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа |
маћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— М |
жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте |
о.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и извади из ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, |
<p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погл |
аше у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпре руски консула |
почео... његова побуна противу неправде и друштвених злочинстава... године су пролазиле, пролаз |
е увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очу |
евно), али кога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких по |
и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест |
не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај |
тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му реч |
ођица Фернек уђе.</p> <p>Кнегињица седе и ослови је:</p> <p>— Господин није ништа добио.{S} Гос |
се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размишљаше.</p> <p>— Како би било запитати њу саму? — |
га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; о |
знам; како хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одговор:</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђури |
о живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи време и |
ца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пре |
љорадника, а десеторо забринуте господе и занатлија — сразмера која би се и на остале наше варо |
до Мохача изређани бисери Божје природе и даље досадне једноставне обале Дунавске до лепог Буди |
човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспос |
а пратили нарочити коњаници), она пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено |
иње да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да ч |
болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— |
руштво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који су у |
женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да при |
атеља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} |
по, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај |
и је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и пр |
је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с |
јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</p> <p |
ећ гледаше право у лице старије госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправ |
и их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и француски.{S} Таман |
тиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— |
а ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру неколико молби, који их гунђајући бац |
<pb n="157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је з |
т година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агн |
ем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе б |
тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти еф |
, нека говори онако како му срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</ |
и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених огртач |
упи одру, окрену леђа коректору, подиже и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у болно ли |
м је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да с |
неши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p |
је на <pb n="80" /> ваше враџбине може и нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво.</p> |
! — ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих наивних по |
еље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је |
а удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</ |
ете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p> |
рије младога Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могл |
везане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бројевима.{S} |
љења врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разговору дозвољавајући да у њему |
езбрижним комешањем, у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника повучених у се и у |
сланине; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</ |
морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала |
сила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма ко |
одужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније, — шт |
ј знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим |
и колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше п |
ного жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу |
осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са |
едино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако ум |
и учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p> < |
} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална пропа |
Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви ст |
шена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што ме |
<p>Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које ка |
да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> <p>А |
ити прекинути ред породични. — Мајка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је мо |
Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирн |
нске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хлад |
т; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју ре |
оложењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, |
рајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на ра |
и врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и изв |
а сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала усп |
елила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким страним новинама да с |
спођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим познаником, угледа |
еност и веза два створења оплемењује је и скоро приближује човеку. </p> <p>Крашевски</p> </quot |
алфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је јо |
тац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, д |
уком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и |
али, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле |
а, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио к |
вљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви иск |
роз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер б |
ктор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у посте |
ава на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете вл |
по облику и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све по |
је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлов |
ојима би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времена проведеног у |
м чиме забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са с |
о споразумевала са српском, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од рум |
га својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистије |
попала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило |
иликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> т |
да земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међупросторима налазимо вртове, а од неки |
боље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одвра |
ign> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутр |
то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>К |
је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S} Н |
јем, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, говор, погле |
у одозго, терет се приближавао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ |
ота донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао време |
дио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, д |
ите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког разговора, тешко је дисао ходајућ |
ео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} |
ну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на збор |
ој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Ниј |
их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити |
да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва дишући |
са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, ј |
DONNARVM IANCOVITS</foreign>, а било је и новијега жига са речима <foreign xml:lang="fr">Biblio |
олим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по сво |
само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност у о |
тивости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а им |
е.{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинствима одуживао, али то никад није д |
вој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цивили |
иве својим нацијоналним животом, што је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине.{S} То |
им преходницама може се разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка |
лом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само послед |
бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p>— Како |
нестајало брже или лаганије него што је и постојало, — већ по већем утицају — тренутном или тра |
ња и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратк |
а јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.< |
ма он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="1 |
е није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић |
егињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, да м |
им образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“; п |
чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши нау |
свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа оноли |
е неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповр |
тог чара и блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — дода |
ма својих другова давао хране, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет |
не идеје протура са пуно духа, енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда одиста сиромашан? — |
решенији, дух досетљивији, око светлије и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био о |
</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност л |
ма, <pb n="302" /> разбраства, тираније и сујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писм |
е се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа |
тишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније прилике но што би их могли имати код куће, н |
рви знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који после одласка коректорова наскоро д |
халуцинације, привиђења, фантазмагорије и остало приде у сентименталним или преслатким бенављењ |
се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="8 |
ног фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипа |
Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему б |
љаше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у |
а натовари полумртвог младића на кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на Будимску |
вучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му реч |
јка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости својом видела је |
оше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали |
једном — зацело последњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све у |
тране поглед на ове представнике далеке и напредне културе, овде, на лицу места; можда је то уч |
срце увидело да су му и дужности велике и одговорност пред својом савешћу огромна.{S} Он, дакле |
еприметно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удови |
само један створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој ја |
дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале |
ли тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а он |
и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својо |
алоруских и словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</ |
ашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на ов |
морао одговарати на питања мале женске и госпођице.{S} Када су разговарали о накитима, стара и |
пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе омладине међусобно су општиле, ка |
нцу била непријатељства између мађарске и немачке народности; те се она прва, и ако бројно најв |
њем становништву, али неки покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег укуса.</p> <pb n=" |
где нагло одсечени брегови поред Гроцке и Београда, представљали му се као страни који га се не |
иљада година, као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатл |
и месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му |
осете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p> <pb n="229" /> < |
<pb n="256" /> <p>— Тако? — рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се о |
ких савета.</p> <pb n="276" /> <p>Павле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p> |
у се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на |
нити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову поз |
p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе |
а Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне |
="317" /> зграде, улице и тргови, школе и надлештва представљаху цивилизацију, али начин делања |
то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бит |
противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, как |
раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при п |
p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила н |
ајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она болује од те страст |
но је држећи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четвр |
ам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, прекинут овде онде |
без обзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.</p> <p>После две |
с је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте |
<p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене по |
лела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, |
м, а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туробности у човечанству.</p> <p>На овим |
у још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно |
а ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане после извесног одуп |
S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места |
ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошеница: |
му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић |
азлику, коју од пријатеља направи време и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се д |
звезао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада г |
ило једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или |
> <p>Коректор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, — одговори Павле. |
било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} Презимена |
бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и сво |
ји му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти си!</p> |
се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се о |
ино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, мли |
ла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небу |
, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима |
натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би на |
трашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију будућност.</p> <p>Није нам намера да из те м |
ни пехарник; имали смо са женске стране и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватс |
зриво.{S} Још је био на путу предохране и засновица.</p> <p>На путу од куће довде спопала га би |
јили давно, као многе друге наше славне и отмене породице.{S} Ово одвајење нарочито у последње |
ази да му црте показују трагове душевне и телесне малаксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер н |
дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</ |
ало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, |
же све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младиће |
ош више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја пре |
ости; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак морам признати, да је и то |
ицали, још су туда пролазили; друштвене и, већином, патријотске идеје одавде су се кретале у бо |
жених интереса и између ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог борца из в |
сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој сестра.</ |
че. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти |
них које сте спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали; завршићете свој живот као |
е, задруга се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео |
око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човек |
аху.{S} Неке су речи јасније изговорене и разумеваху се споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „н |
а њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хотимично непотпуно изјашњене произвеле у њему неки с |
нај младић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплаш |
: рђава светлост, неподесна боја хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када |
е.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господ |
троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченос |
ну пуну сјајне лаке мирисаве маглуштине и армоничног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед |
о, овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био п |
вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, снаге и новац |
, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од свет |
ан ваших идејала, износећи вам супротне и одвратне стране ствари и побијајући вас показивањем ц |
х је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосредних израза, али непосредних до простот |
м.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви на |
ед озбиљнијих младића; можда образовање и моја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је г |
јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесном врло високом дамом |
које отуд шире нервозно заинтересовање и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говор |
гледно усиљавало да прикрије страховање и јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало |
ко овоме додамо још непрестано отварање и затварање врата, гуркање столица, звекетање судова, т |
екосте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p> |
није ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност према спаситељу или господару, како хоћете |
ан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико |
ти најстаријој госпођи ковачево мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с |
рества за Хидротерапију, Шротово лечење и Вегетаријанство“, врло важно за сиротињу и врло издаш |
сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом |
старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S} Са н |
тета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посе |
ижевници радо превођаху српске умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); мно |
отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> < |
где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и |
Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога сестрића.{S} Нарочи |
е само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Је |
ићева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широ |
е можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као у |
ен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи |
им интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над целим сплетом њ |
стакне.{S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и |
а да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да т |
изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ дв |
младине међусобно су општиле, каткад се и мешале; мађарска омладина се управо наслањала тада на |
, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изненађена, труђаше се д |
{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћ |
ало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али с |
ата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се |
споде и занатлија — сразмера која би се и на остале наше варошице могла применити, само можда с |
радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак |
p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западња |
договарали се о потребама, одмарали се и правили распоред за у напредак.{S} Павле је назирао м |
е; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење њи |
ле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурић |
е; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му |
ласификације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне |
забринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, милостива госпођ |
он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p |
ке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле од |
је; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ поч |
с седео поред његове постеље, удалио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, гд |
е мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажа |
а образованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у |
акнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгод |
као нека врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, |
зва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и |
и околних села и назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о |
оној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да |
ису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, он |
не странкиње интересовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне п |
изучих штампарске послове, преместих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике д |
ла близу прозора; сакрила се иза завесе и неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, као оштро гво |
} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше н |
ват, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, |
а над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима |
?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар оста |
ректор са тридесет и пет форината плате и пет до десет форината споредне зараде месечно.{S} Од |
а ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене су |
b n="281" /> <p>— Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родите |
огатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио |
је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, Павле?</p> |
паран, не помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="102" /> величанствених успеха и умр |
појава човечјега духа могли да опазите и његове најгнусније манифестације.{S} Ја бих ради вас |
и оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега |
е га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ о |
е привукле тамо и цивилизоване елементе и украсили град с извесним тековинама културе.</p> <p>У |
е подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је и |
Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да |
еликом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем |
Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још |
удите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, |
ог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква |
Југоистоку врстају бело окречене, чисте и са општим покривачем југоисточне Јевропе, са ћерамидо |
ју женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и |
м ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи |
гао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о то |
наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у |
сли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу посл |
или у медицинаре; па природњака који ће и глумовати, само да се дочепају иностранства; и док то |
ан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далек |
и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} |
којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у г |
д бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћеног интереса народа и људства.</p> <p>Чил |
отети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за жив |
p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пуш |
у и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за школске пот |
ир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавицама годишње; зи |
био толико рачунџија, да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, живот је тако кра |
још нису вратили.{S} Богатије породице и оне што често мењају преко године своја места пребива |
да добије позивнице у богатије породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њи |
одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама с |
кићанком, а то складно заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шумадијск |
</p> <p>Коректор је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <p |
ипремао.{S} У овом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово почело је да показује све в |
и то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет година! — узвикнуо је понов |
ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану и ду |
.{S} Затим се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме |
рско; неке <pb n="317" /> зграде, улице и тргови, школе и надлештва представљаху цивилизацију, |
илазио је редовно на железничке станице и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу с |
S} Успне се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси покаже своју позивницу.</p> |
њижевника, Општина Краљевске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусре |
дбрану.</p> <p>Павле је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља, груди му се силно надим |
чешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињи |
колико коњаника, још једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, те уск |
ече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Х |
ја је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овом |
док не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо |
ма деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места |
>— Које му је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре св |
нчић, да заједнички вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; чит |
није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држање младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласас |
е наместила на доксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p |
са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затв |
бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n="250" /> А |
на... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам к |
м највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само |
тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пут |
ли, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он јо |
вари да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу в |
, али према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код в |
лику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти к |
дељен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекид |
де како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја н |
ирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање изгубљена п |
љине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, |
чује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже |
вани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око десет сат |
е пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{S} И дворишт |
домаћин.</p> <p>Кад прегледаше, изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и ле |
м гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше |
је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него његова мала собица у дну високе улице ч |
војом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанкови |
анице учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у о |
ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</p> <p>— <foreign xml:lang=" |
богата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин величанствени прилог.{S} Па још ћете врло ср |
утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад |
удно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљење |
p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар |
е силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети друштвени поредак к |
де се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} |
</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо одвратну промену |
А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али госпо |
зованости, али данашње му држање задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> < |
снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p |
ласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изи |
е буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натер |
летством родитељским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство било то нагло и |
, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју жив |
пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред |
бе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном ст |
ећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— За |
ишта говорили.</p> <p>Певање се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се на |
ео ову истину: да материнска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом св |
иху, Женеви, Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим |
у једну нему тугованку, која изли први и највећи бол његова живота пред погледом који га тако |
само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други |
ичају, јер је, као по старешинству први и најпаметнији члан задруге, могао најбоље наставити и |
олитви и вечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну запо |
редвечерје; приближује се време молитви и вечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се |
истаје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узн |
једнаки, онда се великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па нап |
м на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једн |
прозора, где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао с |
никада суморан; покрети, говор, погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У тако |
, остаде у механи дајући утпуства газди и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданиј |
тријотизма, најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на образованом Западу“, па чак и у |
тању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи |
склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све |
да дела противно својој женској природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Он |
аше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа |
рају <pb n="154" /> разлике између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да их није могу |
н сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену из |
кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважни |
оз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</ |
ет пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; о |
не би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод |
смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је |
је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> |
ље, да се под хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао |
<pb n="101" /> <p>Чилаг му се приближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите се одавде, млад |
ерију захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p> |
ља, био је за време болести први подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као |
ма, стара им се госпођа такође придружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо |
осада употребљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим |
шевно растројство за којим скоро долази и телесно.{S} Његово пребиваше овде стварало би му стот |
тину година, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута показао као прави Менто |
Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз механска врата, и разумели су да се та ње |
му зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете |
лостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n="13" /> <p>Старија да |
дина престао да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да ос |
“, дакле, претресаху се дневни догађаји и прекодан искрсла питања на особит начин.</p> <p>Каван |
близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да |
це-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам |
мо да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву по |
е као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући п |
е обуће, — онда намештај спада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица н |
приближавала, он постаде све немирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, када треба д |
сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а |
и он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву |
ез размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалност |
порчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, немате права |
антнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо |
е се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој светској вреви, или се вр |
олико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, те га лаганије ота |
славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, д |
ји још натпис српски, немачки, румунски и словачки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен |
о понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Тада се за помађарива |
S} Тако су ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак младићев.</p> <p>Тек после неколико |
ро су све преведене на српски, словачки и румунски, као и словеначки језик; у врло угледним зва |
воме детињству, где сам научио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и с |
спође и пратња им говорили само немачки и француски.{S} Таман су се договарали шта да раде и не |
твореном, и сељанка је водила очајнички и победоносно.{S} И до последњег тренутка свог одржала |
p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библи |
.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да о |
у све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не |
ба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих поколења, па и бу |
моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као шт |
<p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад бога |
тво, био је врло учтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намеш |
госпођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике |
који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује грофовску архиву и остале з |
ад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p |
ла сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p> <pb n="115" /> <p>Једва једном стиже пред |
газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче |
ица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упи |
на га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га запита: |
беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где |
уку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухва |
при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучној неизвесности једном би крај.{S} С |
утка свог одржала је победу.</p> <p>Али и тај последњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног нове |
азговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред меха |
човечанскога духа чисто су запљускивали и гушили моју примчиву словенску душу, као што је префи |
не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога |
сти.</p> <p>Пошто су површно прегледали и богату, неколико столећа стару архиву, и друга нека о |
арали шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети |
оји су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба |
и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњачким ћилимовима, њима |
тегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, где их је, по |
ладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{S} То је одиста класично, као ш |
умњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошни |
о бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једи |
рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> < |
хове старе културе.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са |
ј утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко, |
и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка |
>Приспев учинио је онако како су радили и остали му другови: придружио се заједници своје народ |
66" /> <p>— Ви сте, можда, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> |
е би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, |
ближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb n="12" /> чу |
миљен међу друговима, који су га ценили и због његове темељне образованости, али данашње му држ |
свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа, оно в |
тровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски нест |
бро разумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <pb n="130" /> |
дарци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја |
спитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не р |
из оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало ч |
е да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком. |
ци, господине, улазили у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи ш |
чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново П |
, уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесвесно |
е сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две нед |
ајући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге одлучн |
ећ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико практичних дисц |
то мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумпо |
агу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам у |
То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p> <p>— Не, — одговори госпођица смеју |
си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, ка |
а их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>П |
исмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>— |
бележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, како да не могу својој домови |
итање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском кр |
р, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник белетристичке критике.{S} Ови су љу |
као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се с |
ло ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се д |
ез зараде, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у мо |
време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није у |
; али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: један је доправљао пло |
ао да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљини очекујућ |
ним даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из |
дао горе, размишљајући о својој судбини и о своме незгодном положају у овом стицању осећаја са |
ила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и наново му |
ам да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да |
ао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његов |
<p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазвони и ћутећки сачека послужитеља ходајући по соби; кад је о |
/p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклони и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна м |
току болести.</p> <p>Нинчић се поклони и запита:</p> <p>— Којим путем, госпођо?</p> <p>— Пошто |
њем аката, што су их написали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чи |
ених успеха и умрећете једном пресрећни и благословени од оних које сте спасли, благосиљајући м |
ца, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје приврженике.{S} Њих није уздиг |
пособна за споразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова ње |
Шумадијска одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари |
uote> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да имају толико исто мало правих погрешака, к |
.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, как |
роба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p>„Заложић |
м младом господом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних осмејака и |
пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није чула, проговори изненађено:</p> <p |
х цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима |
и вам супротне и одвратне стране ствари и побијајући вас показивањем црних слика, каквих живот |
нокрвности.</p> <p>Потражи нужне ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљи |
твену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљубљени обично чине.{ |
, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепениц |
рачунању времена и поред других ствари и „Домаћим Лечником“.</p> <p>Број 3. <title>Географија< |
јер су то примећивали трговци, бербери и друге занатлије што стојаху пред својим дућанима у ов |
ла да примећује ово нерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљи |
, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, младићу?{S} |
јаше натписа, он је без оклевања отвори и извади садржину.</p> <p>Завој је био напуњен новчаниц |
ебе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он је наставио своје безуспешне лут |
међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да |
чке дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпо |
дности.{S} Велике идеје, огромни таласи и покрети човечанскога духа чисто су запљускивали и гуш |
атим Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и Јермени.{S} Православна вероисповест <pb n="149" /> и |
ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остал |
си уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друге приро |
послушај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и о |
а теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху |
ји минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p |
акле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао |
ајокретнија, одмах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у |
дошљак, почетник), кога треба поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{ |
се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина. |
ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српч |
споменице, <pb n="195" /> оружја, алати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених вр |
д оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом са нек |
и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да |
RP18970_C9"> <head>IX</head> <head>Мати и кћи</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модерном ј |
<p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколико мол |
цима били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете |
, како се за време његова бављења врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разго |
икну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили?</p> |
ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се в |
ном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64 |
ана почетнику који је већ научио читати и писати.{S} Календар је потреба колико сат или бусола. |
итале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада година, као што су свет покрета |
ри том на горњој страни њезиној примети и прочита ове крупније написане речи:</p> <quote> I <p> |
икрије своју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти |
јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљат |
ениле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар са |
и члан задруге, могао најбоље наставити и успоставити прекинути ред породични. — Мајка је и ова |
је овако дугачка писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино |
е чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p |
епо бледо лице, које је почело руменити и тек после неколико тренутака одговори лагано, одмерен |
мем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам |
тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Ка |
Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан |
!</foreign>), где ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах |
pb n="175" /> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— К |
вам толико, колико да можете подносити и морске буре, само будите учтиви као овај младић.</p> |
рофица саопштила да смо вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтели одустати од своје нам |
ебало би ићи код берберина, пресвлачити и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p> |
ј био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и |
и био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао п |
редвиђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цр |
и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад проша |
теткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на он |
е тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је ов |
очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опас |
онијално захвали код грофице на милости и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а г |
у она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвез |
— ви сте прекорачили праг пристојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} |
ред оволиком чистотом женске наклоности и он одговори уздрхталим гласом:</p> <pb n="263" /> <p> |
одати једино својој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим б |
раља Уроша, представљана је у уметности и историји симпатично; драме Сиглигетијеве и Сигетијеве |
оизвеле у њему неки страх од будућности и од последица својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Па |
убитак родитеља, неизвесност будућности и онај неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати |
ст, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатичн |
домаћинство на спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се овак |
то вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу |
ском.</p> <p>Мајка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости св |
аку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно настави:</p> <p>— Видите, младићу, овде с |
да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске ве |
дине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p |
да ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} |
.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и исприча кратко признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако |
иним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{ |
ат човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте |
лове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преостатке онолике љубави. |
као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође с |
/p> <p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се |
ни су говорили о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, как |
а, — одговори дворкиња решито, устајући и стиснувши руку кнегињици, — ја вам честитам, Светлост |
акле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страши |
="320" /> се удаљавали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: д |
ни Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска кола; ту су поне |
еразборита, крајње напрегнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно в |
ет месеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, |
е; треће је њена воља супротна породици и свима породичним као и сталешким правима и правилима; |
говорио, да буде пажљив према госпођици и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце |
ки занатлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S |
а.</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода |
га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, камо је |
> <p>Гроф руком показа Павла придошлици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић не одустаје; накнаде не |
ов сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> < |
ници, официри, чиновници, ђаци, странци и чланови странака — које се тада већ зачедише —, даље |
и?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи старчеве, који се сад за |
светила.{S} Болесник понекад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као д |
е последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је т |
збаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра |
кале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко т |
то српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћен |
што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, веру |
ана губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а богата зем |
добро упознао са свима деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово |
радећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту пребивају злочи |
душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду |
ижевности, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту угарском, тада најживљем д |
аше да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га од |
rbie par Belgrade</foreign>.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо |
ренут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи.</p> < |
свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из с |
ожају усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим народностима онде, каквих тамо има ј |
ожно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је |
ма исписано стојаше:</p> <p>„Милостивој и високородној госпођици Грофици Агнеши Јанковићевој у |
пође су придружиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову познанству.</p> <p>Млади |
ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад |
уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и критичној рубрици.{S} Доцније постадох главним сарадн |
готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак |
извесности, али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p> <milestone unit="subSectio |
едовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим ку |
, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или мо |
не путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кра |
их наука и формула, којима сушите мозак и исисавате себи здраву душевну снагу своју, и које су |
покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито ист |
млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си јед |
и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредн |
поред свега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али с |
ри:</p> <p>— Потпуно ценим ваш поступак и поштујем <pb n="243" /> ваше побуде, кнегињо; ево мог |
орница отвори капију.{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворен |
омену.</p> <p>Павле устукну један корак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље н |
да су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p> |
седелица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, |
одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње р |
>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојво |
х гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Ср |
— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само о |
прилике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу |
врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред |
њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна интерес |
је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог |
у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном изме |
моћнијих породица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру де |
аква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, |
певања, које га је овамо домамило, век и душевним сродством, које постоји између тих песама и |
а, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ вели |
бро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити |
ње доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајст |
ата; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једн |
отврђиваше и држање младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку свак |
добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како са |
е к својим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се зау |
но што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико г |
ас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио |
ам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могли ис |
и још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образе и ж |
ја је изгледала као неки старински храм и обухватила је цео простор на једној страни палате: зи |
јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза |
о сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> младићских порока, |
вим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да ј |
у оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица. |
о за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју |
се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, об |
непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видел |
{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жица |
p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, |
више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати |
се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> < |
ектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p |
као. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S |
/> <p>Павле одобраваше:</p> <p>— То сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике. |
маркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наслед |
о што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, |
ажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима... |
ишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица, којих списак имам код |
е одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та |
ма обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „јо |
тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> |
лавној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди |
да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која од |
ам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке |
ој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најс |
И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно смат |
читањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са |
капијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као |
намењивала.{S} Са највећим одушевљењем и сталношћу задрта човека бацио се на остварење идајала |
коше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја |
собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњачким ћилимовима, њима досад непознатим.{ |
о на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једино нео |
и прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и |
тако имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Го |
причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатиј |
аопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Је |
мпатичан, леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким |
зи вашу посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи |
е, ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда |
сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али судбина тек остаје најјача сила на свету |
ћи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истр |
могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову великодушност и х |
ам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним приликама које вас чекају.{S} Него по оно |
<pb n="89" /> на седницама скупштинским и општинским; на састанцима учених и уметничких друштав |
буде срећна у сасвим новим ситничарским и сиротињским приликама, а избачена, јер ће бити избаче |
ло угледним звањима државним, војничким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале ср |
p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{ |
ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обаве |
јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на |
<p>— Признајем, — говораше испрекиданим и непоузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама пи |
дни старалац по свима законима државним и правима човечанским!</p> <p>— Лепо, госпођо, онда ћем |
ом као и свецем по црквама православним и католичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} |
чини.{S} Кршћаше се крстом православним и целиваше ликове светитељске.{S} Дође до мале иконице |
а што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неискусним примедбама...{S} Хвала на части! |
прсти са својим белим брижно измивеним и дотераним ноктима чисто провидни; својом нежном руком |
ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша, |
ли без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима каквих има свуда по северној поло |
убави материне.{S} Само је овим грозним и највећим губитком могао постићи слободу одлучивања и |
поте оних стихова, са једним врло финим и немарним покретом бацити на страну његову књигу и сла |
S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам једнога брата, часне |
и скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено, високо чело и |
Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним народностима“, али према вами |
сестра, мала, сува са веома привлачним и симпатичним лицем; једна госпођица, жива, лепа, окрет |
езде, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српства.</p> <p>— Српство?{S} Шта је т |
је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, |
анпут његову столу, поклони се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ак |
а до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} |
и овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да |
ускликнуо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</ |
и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, |
о комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око ј |
кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављ |
им.</p> <p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угле |
овори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио с |
то донде било каквим средствима спречим и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да |
ео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју с |
већ није стидео тако назвати пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка |
јоне, где се шетају, састају међу собом и разговарају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово после |
а пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле |
ању да одговори; она само климну главом и седе на своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погле |
прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ |
S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору минули <pb n="29" /> су часови, и п |
зиме једном угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посет |
ре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богато |
/p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О једном писму?{S |
тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам в |
ба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу |
чекивао газда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, |
отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у |
натом, сапунџијским, а неуморним трудом и многогодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлук |
где је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — ре |
раше одоздо, затим застаде пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој |
устави пред Павловом малом библијотеком и настави:</p> <p>— На шта вам ових сваковрсних заплете |
ам честитам, Светлости, на тако великом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, |
{S} Доцније постадох главним сарадником и кандидовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Д |
салонској црнини са белим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поз |
е само са дивном техником на том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним појетичким зада |
ело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао |
пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неограниченог поштова |
нде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити м |
а је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> < |
p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— |
го?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам прос |
своје лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој |
јим писмима са својим старинским стилом и старословенском азбуком.{S} Видело се да га је много |
и сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улаз |
и дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду укрућена, душа није могла разумети сло |
накитима народним: о намештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешо |
јим данима свога живота, када му јадном и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу.{S} Њему б |
<p>— Онда молим, дођите нам још једном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — р |
а“, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијоналнога васпитања“; један је с |
чева, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} Иностранство га је још једнако |
Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, |
.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити |
ику од правог турског, са ширим теменом и богатијом кићанком, а то складно заокругљује лице и у |
а, а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у |
, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко |
орба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле |
ни сви говоре матерњим језиком, већином и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, |
><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде |
т тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а |
ровеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђ |
ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима н |
скапут, предаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник однесе његову |
ног платна, са златом извезеним колиром и тацлијама; остало, осим простих белих гаћа и црвених |
им господином, кога називаху професором и који је некада у кући био васпитач, али и доцније ост |
дно љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опамети |
арцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац |
воју лепу главу унаказио дугачком косом и разбарушеном брадом, јер је присталица начела, да не |
.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши главу, уздахну дубоко; затим похита без ц |
негињицу де През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао |
="307" /> са својом судбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег саста |
у у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да, да, то почињемо д |
већ могао живети својим обичним животом и наставити ковање својих засновица и разговоре са приј |
едео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, па је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао ч |
ијатељство даје срећи већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олакшава.</p> <p>Cicero</p> </quo |
те проси формално пред целом породицом и доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје |
а иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> |
p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеј |
нције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интел |
кој вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потп |
, имена, и исто толико презимена, датум и поред тога свуда облигатна десетица која представља с |
а не презирем тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зачецима он је био |
га дара страћили у посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих би плодова њихов дух мо |
ерева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а одатл |
/p> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладнокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досадило девојаштво.</p |
да прибележи наново један изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по други |
чим и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга |
неког омањег позоришта, означујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај саста |
ио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би д |
ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{ |
би се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако истинит |
ак песама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био б |
емље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи по |
политираном главом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кне |
епрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи |
но тридесете године, али богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада играти велику улогу <pb |
е болеснику.</p> <p>— Случај је озбиљан и компликован, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с п |
риметно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p> |
ако је изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање оних племенитих |
оректор очекивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о ти |
ио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није |
их особина, који је туђину увек нејасан и зато неприступачан.</p> <pb n="68" /> <p>У оно време |
молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветује |
над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким колима јучерашњих стр |
а.</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га за |
ше тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си м |
била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То |
ље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да буд |
дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу |
черње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново један изгубљени |
.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно |
еда на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је механу и ок |
де две врло фине женске; један господин и један малишан.{S} Госпође грицкају неко француско шећ |
да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама |
судан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како зна |
ећ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одг |
јашу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа |
а је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поузда |
ве троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи? |
а живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му ј |
поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше исп |
итања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и са |
ци, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку |
овако размишљала, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, како у дворани с |
ести!</p> <p>Отрести... то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне зам |
јући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураш |
че ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке важније реченице гледао оштро у лице младић |
збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што представља напредак целог човечанства н |
во али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи у |
ље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгали |
де ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад са |
чки Павла, који је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту |
е из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају своме, ипак није могао сносити мисао да м |
сам се подигао. — Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној плоч |
евим речима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, о |
прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, |
; ипак се похвалама госпођичиним смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа |
сисаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бели чове |
l:lang="de">Battotchinna</foreign>) као и околних села и назива.{S} После су се и остале умешал |
уска књига!)</p> <p>Појава момкова, као и овај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је нази |
Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После две године повући ће се наш стари с |
е проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћни |
оквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе пуштала с |
ене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне момчадије.</p> <p>Улазећи ви |
ог неприродног и штетног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је |
великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно армонисала укрућ |
надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</ |
дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, к |
ене на српски, словачки и румунски, као и словеначки језик; у врло угледним звањима државним, в |
оред мог начина живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да |
д њих припадаху једној књижевности, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту у |
у.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу. |
знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чи |
ваност и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стекле су му |
, овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно.</p> <p>— Јест, јест, п |
itle>Милкина кућа на крају</title>“ као и „<title>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут са |
са старинским навикама становништва као и са досадашњом спољашности града, створиле неку нарочи |
свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стране, не зато што би |
њост одаје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би с |
да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздржљив |
о само збунити и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори |
да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање редовних гостију |
ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам једно |
е женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и оч |
своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатли |
онемогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим |
срео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, камо је Павле, до душе, |
х села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исправљаше.</p> |
упротна породици и свима породичним као и сталешким правима и правилима; а као четврто још је т |
је читаве сате провео радним даном као и свецем по црквама православним и католичким, јер не з |
а и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је |
м.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку |
> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски |
за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао пријатеља:</p> <pb n="328" /> <p>— Шта је |
за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> <p>У свакој другој прилици Пав |
одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на његов |
доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје п |
бином овог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанс |
/> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећ |
о пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи из |
икама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велик |
/p> <p>Говорећи то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет година! — узв |
доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} С |
ти сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и по интересима који отуд произилазе.. |
дговорите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, ал |
овог неискусног младића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита д |
ри крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ |
и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се |
ди из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, а |
престано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не |
и гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од |
Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’ |
Светла госпођице, — прозбори јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем д |
поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> < |
} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне |
трио положај, уочио расположење Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао |
да се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе д |
" /> споменула је њено велико богатство и описала је њен карактер до ситница; није утајила ни њ |
д и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохото |
радником и кандидовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три |
а узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и о |
е мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљене, а нек |
.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да п |
гло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учини |
рима овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут |
пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим о |
ену леђа коректору, подиже и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице младићево. |
оја се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сад |
ве недеље поновио своју посету, и однео и остатак песама, није више био онако слободан и пун на |
етну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите |
осит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима моралног пропадања.</p> |
иле, пролазиле... он је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвени |
ратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни приј |
штом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb n="245" /> <p |
ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S |
их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </div> <pb n="141" /> <div t |
егде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ј |
у ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском извесног сажалења и поштовања отишао је д |
еда понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту |
{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} |
ака затим Павле <pb n="254" /> пробудио и погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој |
дници своје народности; од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у оваким приликама |
вани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „гр |
ема вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми пр |
о масу, продао непокретности, па примио и новац.</p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели од Чилага |
а пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две г |
наника Павлових, како се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван ку |
држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долази |
им је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко мос |
> <pb n="187" /> <p>Кад је био прикупио и средио приличан број песама, и превео готово све на ф |
ођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално |
м присталицама.{S} Доцније се разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне н |
е, стигав до коректора, одједном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га |
њице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћ |
у и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све појединост |
рка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве нак |
о и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собо |
још малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="146" / |
е, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ва |
се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју са |
ао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби ле |
ам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} П |
ма огледа колико његова вештина, толико и наук за познавање великих душевних покрета, што би уј |
авала колико материнска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло |
а немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја свакако хт |
пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— Верујем, господине, верујем, — |
д каквим предузећем не процењује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно н |
их најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако |
Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом <pb n |
ула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој |
} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши |
фице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на к |
ву, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљи |
за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српск |
Ипак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим |
тницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, ода |
едом; врло лепо, развијено, високо чело и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био |
кад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо |
погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S |
их душевних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од |
а у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила |
видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњаваше му Нин |
вде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим га обузе ова велика супротност, или |
</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде с |
ета, <pb n="309" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосм |
е он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} |
продужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста т |
ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ в |
гостањем православне куће привукле тамо и цивилизоване елементе и украсили град с извесним теко |
духа, поред тога што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не |
атила, да ову велику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица Евстратија, дакле, заборавља |
нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих о |
била и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телес |
ранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али о |
рића?</p> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рек |
јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она узвикну радосно |
ељством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Свет |
старешини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали мог |
синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, он |
и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} |
кама.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, С |
е мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одговори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— Имаш ли |
њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде |
не до неба где је блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену |
етерана страха у туђој земљи, претерано и наградила.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у |
га за руку, притискујући је непрестано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Ниј |
и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе |
вот не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и |
сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> |
провео у трагању неколико часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано |
а и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, |
, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има још једно |
ла да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те је због тога била према њему тако |
ини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S} |
иве у границе учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић проб |
к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> <pb n="164" /> <p> |
е и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и за |
<p>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb n="245 |
трани живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а бог |
теби поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли |
и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним рукама.</p> <mil |
ви пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он ле |
га што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и з |
е крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду |
ом пробуди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвесно, али окрену главу према зиду и про |
це?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим. |
ледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама светлуца драгим ка |
не твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у |
аг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и будућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну бл |
код болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесни |
е свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у |
они главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле ј |
учила само да негује цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњени проклетством роди |
Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n=" |
утање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње |
унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?</p> <p>— Опет понављања, млади |
очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p> <p>— Кроз две три недеље, |
p>— Ви свакако сачекајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Им |
примчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> |
идајала којима служи прецизно, неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме говору коректор куц |
оној личности, коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице м |
им на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме ж |
потврђиваше госпођица, — врло живописно и прекрасно (<foreign xml:lang="de">allerliebst!</forei |
је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, |
и <pb n="201" /> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, продужавају |
су могли дозволити себи овако необично и скупо задовољство.</p> <pb n="32" /> <p>Подиже руку и |
вољни да попуштате.{S} То је неправично и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљиви |
?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник |
у Јевропи причало много штошта, страшно и претерано, а већином богме не без основа, — бар што с |
вас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја |
туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али мене је |
идео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао |
вних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уз |
младић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили |
вар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с тв |
тадашње највише доживотне жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада ст |
сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> |
излаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте |
не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p |
.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би |
уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, ш |
жност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</ |
ивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој |
очекивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да је био задовољан са |
обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изгледала |
едну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена с |
е само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="183" /> <p>Госпођица |
е, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p> <pb |
/> садашњим расположењем Павловим; зато и наступи жестоко одупирање са његове стране, кад му Ни |
управљамо судбином своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе св |
у још природни осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижн |
е му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новц |
да је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанских права?</p> <p>— Н |
Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, |
ошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом прил |
мљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали дворац, под име |
, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је |
ро видела његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, а |
земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге одлучније таленте, који су са својега о |
их школских бележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, како да не могу св |
S} Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка с |
b n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад |
вљени поглед на красно намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.</p> <p |
делу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко д |
нако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— |
зишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо |
расправа нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико напоменути |
живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам такође пр |
је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодс |
је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је била згодно |
<p>Био је омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са кој |
а и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главн |
ен, тежак, неуморан, неприродан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га |
, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете |
море нових непознатих прилика без — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред вел |
и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута м |
ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p> <pb n="300" /> |
другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш |
вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога заг |
а грофица напослетку остави своју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче с |
знавати вашу прошлост, намере, карактер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би |
/p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је пог |
Кад им <pb n="76" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Д |
им приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом шареном марамом обриса зној са чела.</p> <p>— |
е и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, |
она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S |
не очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <milestone u |
ко признање; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много |
pb n="348" /> <p>Опет погледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близ |
Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а |
тог, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и похитам балконским вратима.{S} Изиђем на балкон; погл |
а га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпи |
ите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем |
и ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани, |
и.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени |
даље свирала и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа с |
јим романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо, — |
и — одговори тужно Павле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њи |
и ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината според |
араде месечно, што просечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим |
она крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим га одмери од гл |
енаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чист |
ђе после хиљаду година један спекуланат и рече да је то математика, а они славни покојници о то |
а Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер ј |
енутку опасности опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Пав |
з Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да |
грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта |
оже донети добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ип |
квом положају, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништ |
ма необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред |
</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест, које грофовских, које баронских.</p> <p>— Јесу |
к мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, |
кроз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме |
чевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет до десет форината споредне з |
а.{S} Свега рана дневно стаје четрдесет и четири новчића, месечно мало више од тринаест форинат |
им очима досад бивала највећи авторитет и представљала пред њом највећу и најсветију љубав, зад |
аначки племић, сиромах али врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} Фон Хадерик, так |
својих осећаја жртвовао здравље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана дав |
војег напустили некадашњи залудан живот и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније |
; интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су туда п |
авле рече:</p> <p>— Мени је велика част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо г |
верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још дана |
е што сам побројао дакле месечно триест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно н |
е у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јак |
личним приликама, где младост, пргавост и благост личног карактера даду и посебно обележје; брз |
.{S} За обичну салонску предусретљивост и данашње учтивости плиткоумних не марим, и зато је и н |
м домовима беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у др |
ава западњачка учтивост: женска младост и лепота дарива скупоценом успоменом мушку младост и ка |
рива скупоценом успоменом мушку младост и каваљерство.{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му п |
била готова, да му се предам на милост и немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на |
ликови били предати уметнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је пр |
добре материјалне прилике, образованост и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска |
е стране језике; каква им је књижевност и друге ствари што би образоване странкиње интересовало |
<p>Павле је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу грофичину, па одговори учтиво:</p> <p |
ти вишу љубав, а материнска приврженост и веза два створења оплемењује је и скоро приближује чо |
која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живо |
адио; зато му је препоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине које су с |
ве ванредне прилике, стална неизвесност и узбуђење којему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћ |
ом и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је |
, не научим ценити његову великодушност и хитру генијалност, — али оним тихим покретима срца, ш |
супротност, или можда велика умиљатост и велика отменост ових благословених лица, благословени |
е, ваше личне особине, вашу разборитост и одличну образованост, коју сте, као што ми изгледа, с |
ске сразмере овога светскога града, већ и помисао на малене почетничке несређене прилике моје д |
сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти у |
, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мене ст |
ва је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ев |
културних јединица не само опасно, већ и показује знаке неправилна развитка. <pb n="84" /> То |
за своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се |
на том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним појетичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљ |
, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; |
и ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша |
о мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало досадно то вечито викање бол |
м и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињ |
је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</ |
ске породице.</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати се, од дана |
овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због с |
ње оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове |
на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно гради |
.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо бил |
прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спада |
причасте, <pb n="148" /> подносили већ и већих мука.{S} Будите, дакле, разборити.</p> <p>Павле |
та, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, |
одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ј |
Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где в |
</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић |
дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, ч |
нито срце кћерино не само потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак кв |
рићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло б |
у за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; он се подмлад |
ине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Д |
тврдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та п |
иво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете |
, пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> |
сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да г |
изоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему |
у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство онога првога било би му је разумљ |
природним путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да п |
stone unit="subSection" /> <p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p>О з |
иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан бл |
ић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, који |
претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ов |
чи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне посл |
о њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака, док довр |
се, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно |
.{S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> < |
влаш пролази поред мене, подижући главу и победоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} |
није остао, да уређује грофовску архиву и остале збирке, и да напише историју породице.{S} Са к |
му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ колико могу, да то допуш |
ком муком израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, и то С |
<p>Лекар се обрадова стању болесникову и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његов |
аветује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим п |
на; он је сад секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{ |
је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку с |
n="231" /> <p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад |
покретом бацити на страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читал |
ћ носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</p> <p>Стигав пред прву мех |
свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да |
ратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се мор |
ргавост и благост личног карактера даду и посебно обележје; брзо постигав врхунац свој, брзо се |
ом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку уви |
о, да чујем.</p> <p>Чилаг поглади браду и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам којим са |
ило свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом |
трало средиштем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловитога сећања |
се његову мирном лицу, бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> |
на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се |
арени конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, — био је уве |
азивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он запита:</p> |
к бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{S} На |
емила, известила <pb n="221" /> војводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ов |
га да јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xml:lang="d |
p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су хитали на збор у о |
а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор и |
запамтио само једну дежмекасту госпођу и једног малог господина са сјајно улицканом црном паро |
иде коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдиј |
донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употребљавају женске.{S} Оне су в |
циљеви заједнички, они нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да г |
кретима срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови ути |
сталоже, али их тисућа струја разривају и плачу. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>А камо сте п |
ик закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још до |
да неколико упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xml:lang="de">Battotc |
ства...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и |
м великашким кућама а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће они бити тако бруталн |
то у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба |
дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мај |
ици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Из |
рави.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и поклони се онако, како се то учи у француским школама |
колину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим пот |
ослала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; |
одан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> < |
и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележи бројеве.</p> <p>— Затим имамо храну, — наст |
е су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савиј |
ст осигурало поштовање редовних гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о |
кну грофица са осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се ч |
аг, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, без присуства ду |
ђује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трго |
учен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жи |
ад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после |
вле погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додат |
е овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу |
чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге ствари.</p> <p>— Сматраћу за част.</p> <p>— Мол |
нчић, прибрао сам неку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат |
предаје права ризница за оперску музику и да млади господин има врло срећну спољашњост за таке |
ам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно о |
гачка писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је |
p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p |
адујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} |
е поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој |
нка. <pb n="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљах |
и табаци, излажући све вере по постанку и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба |
о живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединица не само опасно, већ и показује |
оспоштина трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не |
ајлепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Гр |
и мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљуј |
из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, да је им |
>Павле је тада био у критичком тренутку и коректор одговори:</p> <p>— Господин Ђурић је опасно |
Историју, Астрономију, Хришћанску науку и Метеорологију, колико народу треба; а ове побројане „ |
тедњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ |
дала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди, избли |
, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не |
љство.</p> <pb n="32" /> <p>Подиже руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, |
и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше године... пролаз |
а вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још |
слон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није можда |
="222" /> <p>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војво |
ти, али се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдарица се |
ође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се |
рском водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благотворном кретању безбрижне омладине Павле је мога |
је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом пог |
ре тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} |
чино срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И са |
одраслог и оседелог у непрестаном послу и <pb n="43" /> вечитим бригама.{S} Чича се није о њему |
на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори |
/p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите о |
ла несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која је била ду |
човека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, |
о да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади |
преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} |
е да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се пој |
ој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином представљао р |
његово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и одговорност пред својом савешћу огр |
у и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе длан |
> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb |
же, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми р |
о, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хв |
атном разговору дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана |
ле, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне ве |
је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним болним лицем гледао у завој на коме круп |
а.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваш |
ј неизвесности једном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани дан.</p> </div> <pb n="155" |
реткасту кратку браду напред избријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утиса |
чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође |
воју намеру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним приликама, које му је он |
ла.</p> <p>Окрену главу на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њ |
рјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко |
ситница израђен, а престављао је механу и околину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и прегледа ј |
ју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је и |
случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, |
вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, да |
ука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> |
она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више на то ш |
људи, којима даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је ч |
али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли |
овеком, овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, забора |
жи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевнос |
е у Немачкој; затим повратак у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено |
" /> <p>Павле се попне на велику висину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз двогле |
Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака, |
х разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, |
ла је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и сад је само било питање, какву |
мети ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. |
ке.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој т |
све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје.</p> <p |
рисала као врло осетљиву, али привлачну и свежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у |
дра размишљања, на философију практичну и често врло појетичну.</p> <pb n="142" /> <p>Моја је м |
, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, к |
или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb |
али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе; наста |
клањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити с |
же воде, здраве хране, слободе у држању и простодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али наскоро вид |
есмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави |
другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево доказа.</p> |
ест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Он |
свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни |
да се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса |
егетаријанство“, врло важно за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да стане |
Музејског Врта, где су продужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку поједи |
пред вече састајали, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обично и водили оваке р |
о, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, |
и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по |
S} Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на њег |
ам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете л |
до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто |
рт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али није оставио без неповољне критике ни |
а госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по сво |
као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдн |
ругој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљењ |
ли као млађи супружници живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико к |
> <p>Коректор окрете лице према прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљ |
све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— |
што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Овај је |
добро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се ча |
даљини очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} Отмена |
ству.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представљај |
бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, с |
у се дошљаци овако разговарали, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је из |
с ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се ни |
омладином појединих народности, тако су и у овом граду одраслији ученици по разним групама имал |
во није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле |
точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и француски |
тео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова |
је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То је била дивна |
прозору.{S} Она поплашена спусти завесу и леже на подглавље.{S} Случајно била је погледала прав |
на, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су руча |
.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p> <p>— Сл |
ма и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ов |
, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут пос |
оницама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијоналнога Балканско-Карпатскога ли |
срце.{S} Седео је непомично на канабету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају |
еприметно уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} За |
м броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова краљевске по |
игу или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележи број |
купи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, |
ко је редом прилазио каквом инструменту и предавао нешто из својега егзотичнога програма.{S} Пр |
у у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> <foreign x |
аше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га т |
} Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанко |
ић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло много врем |
уства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље |
торитет и представљала пред њом највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлу |
са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поред овога орман изн |
авле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љ |
ер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; |
илу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом погруженом под оним ужасним ударцима шт |
е, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких напора напослетку израдио приступа.{S} |
х богаством, угледом, лепотом, младошћу и племенитошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; |
сунце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатном топлином.{S} Лекова му није давао, али га ј |
а ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, |
слободна и располагаће својом личношћу и својим имањем потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж |
<p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— К |
лазак.</p> <p>Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S |
мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко осв |
јаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме |
<pb n="221" /> војводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агн |
џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погледао горе, размишљајући о својој судбини и о свом |
о, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд б |
киде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, оба |
.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личнос |
види, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војв |
орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад реко |
у Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чил |
свуче се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; |
а и <pb n="194" /> једну немачку царицу и две француске краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ов |
ш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгу |
е желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећ |
ко отворене очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Ка |
} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="289" /> пребриса успла |
на.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, благодаримо! — узвикиваш |
е кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, он |
ита, крајње напрегнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно вече опе |
иља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило сам |
ићу, и то сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпељиво.</p> <pb n="280" /> <p>Павле к |
и хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, |
заволеше две одличне женске у један мах и који поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> |
он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Да |
гртача, <pb n="11" /> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да је у по |
лу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући мн |
е не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку саз |
урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, п |
ио завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљнијих тренутака мога живота; да сам убијца, и |
авршићете свој живот као творац великих и славних дела, као првак својега народа и добротвор чо |
тално право посећивања најбољих српских и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делими |
јако воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских, па и малоруских и словачких има доста; пољ |
{S} Руских и румунских, па и малоруских и словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; а |
исам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта |
ликих писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало дос |
задружних са пуно чељади; мужева радних и поштених, жена покорних и родних; у години више ведри |
ским и општинским; на састанцима учених и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су |
мужева радних и поштених, жена покорних и родних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p |
ино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу ташт |
утонула у множину свакодневних поситних и покрупних дужности; — и то се видео свуда и увек без |
зимњој сезони пријавило доста одличних и најодличних партија.</p> <p>— Ти изабери нај-најодлич |
S} Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао |
шку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" /> им |
} То је једна од најбогатијих, највећих и најсилнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де През, ода |
мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или про |
од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако |
трошити по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе своја див |
есрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне до неба где је бл |
>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Ал |
чу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Вод |
му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рук |
о јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и т |
ребао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет |
је први племенити Јанковић; његов отац и преци били су великопоседници у Славонији, тако се ми |
ве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, |
у то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те не само р |
ушалаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и окарактериса општи положај као веома критичан.</p> <p |
узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослет |
радива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме |
кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се |
авље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешт |
а несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, |
бар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја ма |
и.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди н |
дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си |
ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу светог евангелисту Марка.{S} Као што видит |
ста тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али ово |
ћим великашима, министрима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану с |
раоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати |
ом граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући се пристајале.</p> <p>— Бољ |
и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га онај; — ва |
о забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузрокова |
а, ко би смео овако што написати па још и послати, али је мени то потреба после пет година мучн |
або пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двос |
ољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном осећању |
иним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге |
опатија, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли |
у породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио |
у.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам их.{ |
Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; |
но што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако нисам задово |
х отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у |
ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, — п |
је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а |
матере достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дн |
о слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само |
прави паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, |
гатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет |
але, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, ка |
е велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер |
јанум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државн |
хајде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S |
(„Татјана“)</p> </quote> <quote> <p>...и написах</p> <p>Лакомислене ретке те.</p> <p>Војислав< |
<l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим не |
а лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примет |
жудња одређивала.</p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чв |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И тако овој двојици пријатеља прође готово цело после п |
да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак. |
, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој |
..{S} Хвала на части!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар |
рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кец |
Коректор оде за својим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају друго |
ошио...</p> <p>Па се истрошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу? |
несравњена величанствена појава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се |
нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне одаје.</p> <p>— Како |
могао задобити за своја начела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнае |
ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазили поред појединих тих одељака |
несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неис |
за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло н |
дио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид |
е да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту.</p> <pb n="112" /> <p>— Позивн |
о ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да |
учају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то |
ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га запита:</p> <p |
е према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p>После неколико месеци |
у.</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошн |
ите, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о саст |
пуштала због своје болешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је п |
вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мис |
и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, проду |
и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим оч |
/p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.</p> <p>И старац погледа задовољно у своју домаћицу, као да је |
астанка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препор |
у је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичај |
, он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се з |
оју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, он |
илику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је |
силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу |
те, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесељено неодлучно лице Павлово још рече |
рило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> |
чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе; наста грозничава јур |
сати редовно попијем једну чашу.</p> <p>И заиста после неколико тренутака донесоше чај за обоји |
иже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта д |
гли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће |
зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p> <pb n="301" /> <p>Нинчић се опет на |
престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друшт |
на!</p> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</ |
ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле с |
жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упо |
ни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n="295" /> Само, ви сте уве |
би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењем похитао у вече, да у |
луд.</p> <p>Дође дан, када се приредила игранка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по |
ема њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игранка продужи, Павле оде кући.</p> <milestone unit="s |
id="SRP18970_C6"> <head>VI</head> <head>ИГРАНКА ЏОКЕ-КЛУБА</head> <quote> <l>Чудни су пути који |
} Коректор поче тражити.</p> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше гро |
лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употребљавају женске.{S} Оне су већ биле заог |
чео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове, јавна предавања; у позоришт |
еђу стотинама осталих најсјајније јавне игранке беху оне што их је приредила Университетска Омл |
} Било је скоро девет сахата, а почетак игранке био је одређен, као обично, за девет.{S} Али му |
иће вас на галерију да отуда посматрате игранку.</p> <p>— Знам, али данас су строги у одабирању |
ских забава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посе |
ала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше главо |
а о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишина између њих |
ко, како се то учи у француским школама играња, и проговори немачки:</p> <p>— Допустите ми, мил |
ли, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово |
озбиљан и одличан човек, који ће некада играти велику улогу <pb n="214" /> у животу; ти би била |
едини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне које је траж |
велике округле одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне ода |
шћу задрта човека бацио се на остварење идајала којима служи прецизно, неуморно и поштено.</p> |
крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да ви |
то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> |
госпођама; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стиг |
је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово бављење овде, његов „рад“ ... |
д да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, јер ј |
ерину, где је послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах |
.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо |
атраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а |
да оне са двора.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — рече стара госпођа, — немојте ић |
.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је |
ао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кум |
доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p |
Гроф је издејствовао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војвотк |
е?</p> <p>— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p |
ли да се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што |
p>То и би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p> <pb n="14" /> <p>— Није потребно, — од |
хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> <p>— |
амену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не |
те.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико одмереним током |
риметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добр |
неколико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се |
ца неприметно мрдну главом:</p> <p>— Не иде.</p> <p>— Требало би, — потврђиваше она и мољаше: — |
де око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница у оку |
о његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле |
.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком као ув |
а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Р |
једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две |
Тек од завере Мартиновићеве почиње ова идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену |
азовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“; па кад |
сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се |
n="324" /> кратак преглед слободоумних идеја и њихову историју у извору, пређе на примену наши |
је ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост |
му беше распростирање револуцијонарних идеја.{S} То га направи не само популарним, већ је њего |
ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам своју војску |
има једну лепу засновицу, један врховни идејал: да постанем ревизором.</p> <p>Све је то причао |
ити душу обарајући један по један ваших идејала, износећи вам супротне и одвратне стране ствари |
и Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, увек сам мрзио кл |
у; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљокицама.{S} Ова битанга што обичествуј |
здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По порекл |
талом — ако, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси пржене каве и |
ој му машти најприкладнијој, у борби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, |
ни револуцијонарнога, — преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из чест |
це, коректор настави:</p> <p>— Чилагове идеје нису лудорије, оне су плод вековних патњи, али њи |
ојој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада година, ка |
м, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их зна с |
ом, што је врхунац уљудности.{S} Велике идеје, огромни таласи и покрети човечанскога духа чисто |
зили; друштвене и, већином, патријотске идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла |
може <pb n="125" /> се рећи антипатичне идеје протура са пуно духа, енергије и издржљивости.</p |
њем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни о |
ега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да |
је свака вредна пчелица доносила своју идејицу, коју је прекодан стекла размишљањем, опхођењем |
ивање мисли.{S} Данас је један завладао идејом „свеопштега мира“, сутра га је побио онај са пре |
чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити лепше |
тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле се поново диже:</p> <p>— Ви тако го |
ећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутка гледаше г |
њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме |
четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор, |
децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га видим.</p> <pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p |
и сте дрски, господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али |
тлост моли Вашу Милост к себи.</p> <p>— Идем.</p> <pb n="176" /> <p>Агнеша остаде сама удубљена |
сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се спремим; |
/p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, да видим |
Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле прашта |
, као што се овде <pb n="121" /> каже, „идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно |
ша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком |
ругој сувљој такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас неср |
е казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будемо разборити |
</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па |
ја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Павлов |
} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек против |
S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад н |
/p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да идеш?</p> <p>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту застаде, узд |
</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одговори:</p> <p> |
="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ није жег |
обро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој добр |
преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем служ |
а нисам ништа приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си зат |
ну врућу?</p> <p>— Могу.</p> <p>— После иди па прилегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; |
емој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чи |
> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо |
>— Идите, дакле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојт |
икну:</p> <p>— Ви сте дрски, господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p |
— Ах, да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p |
јега народа и добротвор човечанства.{S} Идите кући; чекају вас.{S} Однесите својима поздраве ов |
роци прошлих поколења, па и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} Пропашћете ин |
у тајанствени изрази старчеви.</p> <p>— Идите, немојте питати; јер док се објаснимо, можда ће в |
и поче Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будит |
ћи све системе: алеопатија, омеопатија, идропатија, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са свој |
и принуђени, да од последњег села довде иду кораком, док нису срећом још доста рано стигли у ва |
ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изво |
шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па |
н је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} |
ш лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном |
есто, стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше право напред.</p> <milestone unit="subSection" /> |
да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n="46" /> <p>Крагујевац тада не |
гледаше фино одевеног младог човека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у тер |
да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком.</ |
елом у досадањем животу Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном сународнику, хтео да оси |
редака видите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место где |
жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног ко |
лог.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече |
сто би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја разлагања, кој |
Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, |
Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе пуштала се деца кући; кад се р |
и...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете, |
према прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка светлост стражарских св |
рез.“</p> <p>Пријатељи се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиљавало да прикрије |
мају утицаја те конзервативне мисли.{S} Из твојих речи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том |
те ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој св |
асенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим та |
још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по в |
и одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече младић, — још не видим шта |
} Рукопис био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан прекл |
ћи избаце га његови „начелни пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урлик |
} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут није пао један зр |
да живи аристократском повученошћу, да из своје палате или са свога спахилука презире свет; а |
ју будућност.</p> <p>Није нам намера да из те мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочите |
сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео |
па панорама Београда, која се са Истока из даљине показује несравњено живописно; па лепа водена |
овамо напред била је реалка премештена из Чачка; даље болница, и неколико господских кућа крај |
икама, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће |
о је само ништо мало магловитога сећања из историје.{S} Страна дипломатска заступства још дуго |
сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> <p>Али откуд би она м |
ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг оно |
њем он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} Да је болестан — није; да је нешто |
д госпође, испаде лепо повезана књижица из руку.{S} Настарија женске погледа у књигу, која се п |
не отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="146" /> струја свежег животв |
рене јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и с |
ађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се ам |
је издејствовао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом |
узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У груди |
цом у акварелу што представљају епизоде из живота познатијих чланова каванског друштва.{S} Поре |
Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главн |
ше претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механом опет |
</p> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“ |
дак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених огртача, <pb n=" |
д се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше поста |
о задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и уг |
а ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке породице, има права на титулу Светлост?{S |
ара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само посматрањ |
и надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да пр |
.</p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају сво |
другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или кр |
арош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше уч |
ти опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено |
ир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{S} Унутр |
оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</p> <pb n="204" /> <p>Напослетку дођ |
и добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим т |
е пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, замишљен корачао млад сељак, |
о њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} То му још |
је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био |
век; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособ |
, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и |
ше пута подсећао на случајности које би из његова ванреднога положаја могле да произлазе, ако б |
р је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу |
аде на углу испод једног фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је би |
сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га оп |
уд знате?</p> <p>Старац устаде и извади из ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај |
им овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западњачка учтив |
тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву, |
ним ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је |
д једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика |
када певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураши беху онде, па, кад се они о |
ијатеља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачи |
ругови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града, где га нико не |
а или веселих састанака са зборишта или из ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са тим |
па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало |
дње време, по његовој наредби, доносили из редакције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, |
о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за чаршијске ра |
јер се последице почињу брзо развијати из преходница које су такође биле толико убрзане, да на |
а ове побројане „науке“ треба избацити из школа.“</p> <p>Књига број 2. <title>Вечити Календар< |
у ову сироту споредну личност истргнути из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Ч |
ко то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас |
е је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме бл |
лу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Ов |
екако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напом |
ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и донос |
оследњем часу вечитога растанка, да јој из захвалности поднесе жртву, која је за њега била најв |
чито стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у там |
одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам а |
каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Баната са источног дела, тамо где се говори више рум |
0" /> <p>— Реших да овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, к |
зе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој народности.</p> <p>— Према н |
ра је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га |
ео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо |
и од више него четири угла а са уласком из једне велике округле одаје; соба за друштвене игре, |
мила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, а |
— Прекрасно, прекрасно!</p> <p>Господин из страног друштва упита младића:</p> <p>— Молим, где с |
пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао с |
нска свирка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог света, <pb n="309" /> о коме само с |
а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што |
што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад |
не малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа |
сам јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој с |
е.</p> <p>Агнеша је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и с |
то би многе садашње младе племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, о |
а.</p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не з |
ном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој младој дев |
као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар |
умње, неки врло богати странци, свакако из Австрије; ваљада каква угледна трговачка породица, ч |
</p> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио |
> <div type="titlepage"> <p>Прештампано из Бранкова Кола за 1897.</p> </div> <pb n="3" /> <div |
ам још једнако склон на споразум једино из симпатије према вама.{S} Желите ли да се господин уд |
ање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњ |
на да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без |
зио каквом инструменту и предавао нешто из својега егзотичнога програма.{S} При том се обелодан |
ирајте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је |
о оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше године.. |
?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с |
} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави му р |
д бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам дана |
, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> |
p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу |
за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог реда, онда дружењ |
да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у н |
да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би |
метити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена |
те.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанствену искру“.{S} Ви сте м |
вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнег |
d="SRP18970_C7"> <head>VII</head> <head>Из прошлости</head> <quote> <p>Пријатељство даје срећи |
на окрајцима штампаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до њега допирало мумлање болесниково; кро |
коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у свечану трпезарију, на д |
а највишу идеју васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напа |
према њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клу |
једног високог религијозног споменика, иза кога се дизаше старинска црква неког калуђерског ре |
бојажљиво се осврте према оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> |
астучић са старинским избледелим везом; иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешч |
и степени кроз стаклена врата покривена иза медене решетке зеленкастим завесама са ситним цвети |
ци никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема приближује се неки отмен господин са двема г |
.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша ч |
би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он |
а сам стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, ка |
лена вирећи кроз полуотворена врата или иза завесе какве каване, помодне трговине или друге как |
е попне на велику висину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара |
милицом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомич |
чних и најодличних партија.</p> <p>— Ти изабери нај-најодличнију.</p> <p>— Заборављаш да не бир |
е око кандидације других; управни одбор изабра мене за место које је због своје практичне вредн |
ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме проси?</p |
се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша дижућ |
узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жес |
о душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — рече она, — целога св |
буди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом |
ИЊИЦА СТРАТА</head> <quote> <p>Има ипак изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једн |
но.</p> <p>— Поклоните га једном својој изабраници, — рече стара госпођа са врло отменим осмејк |
itle>“ као и „<title>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се |
и са својим душевним расположењем данас изабрао све тужне песме; севдалијске Босанске певао је |
дам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја ча |
лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на дивид |
влији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’ |
је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да сед |
ренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче |
е се време молитви и вечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају |
S} Грдни зидови који раздељују срца, па изађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутрашњ |
на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосредних |
вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране велика противност између овог с |
ем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неискусним примедба |
ад будеш напунила четрдесету, то би све изазвало веома немилу сензацију колико по њих толико и |
тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкином — имао сасвим противно дејство о |
сти, која је пре очаравала, привлачила, изазивала, па подјармила.{S} Поглед му беше непоуздан, |
дан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим ли истину? — запитао је |
.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каже с |
о онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад су сви по |
је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко моста |
жу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријатељи“ из једног скупа, т |
очио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престрави се |
ду треба; а ове побројане „науке“ треба избацити из школа.“</p> <p>Књига број 2. <title>Вечити |
вим насртајем реметити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчин |
је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле ра |
ситничарским и сиротињским приликама, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се |
ским приликама, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и бе |
извесно ода о својим намерама, и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па је због т |
ује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне сваки поступак који је издалека личио на насиље |
181" /> <p>— То бих ја свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би тво |
кле, већ повиновали оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престрављен |
авати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше |
ела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сир |
.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући се.</p> <pb n= |
у власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна револуцијонарна акција |
Зато што би многе садашње младе племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— |
а облигатни бели јастучић са старинским избледелим везом; иза тога на унутрашњој страни окна он |
је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди, изближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те и |
ао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистром погледу |
ћ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници. |
емена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упознамо, — рече искрено Павле.</p> <p>— Хвала |
чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је рас |
> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиза, јел |
и, ако ми то изближе покажете.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам |
лиже покажете.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са |
кла бих бујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твоја брига, <pb n="188" /> знаш; а пристанак |
убав није страсна, јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је већином са села; друштв |
и се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти |
ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те, |
инчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиску свом |
је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад |
ме...{S} Ја се потпуно слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што |
ем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш ш |
живота, кад сам се, изневерена од мога избраника, решила да останем уседелица.{S} Али шта то м |
сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чини |
гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се |
„језицима“ хартије (име првих дугачких извадака штампарских, понегде „псећи језик“) које су му |
тада стаде на углу испод једног фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далек |
} Ово је орман госпођа Јанковићевих.{S} Извади једну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и преда |
испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, т |
грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа |
> <p>— Какво је то питање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га |
{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и извади из ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, п |
<p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западњачк |
ше натписа, он је без оклевања отвори и извади садржину.</p> <p>Завој је био напуњен новчаницам |
реда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Са |
Она пристаје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно |
а нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она уз |
цео поклопац и постави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони |
трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележи бројеве.</p> <p>— Затим имам |
} Види, Агнешо, види, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуб |
красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хрпу хартија.</p> <p>— Видите овај свежањ |
мера да из те мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочите карактере, — слика би била увек |
ме да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а |
само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још ост |
ејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи стар |
исли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отм |
е проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агнешино, |
лико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и проходао по |
танковијег провидног платна, са златом извезеним колиром и тацлијама; остало, осим простих бел |
е мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено ли |
звања вреде, само ако се може осигурати извесна лична независност тиме што ће се задобити повер |
ле, дубоко тронут, захвали јој се после извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — одсвирал |
м ретком и тешком инструменту, већ и са извесним појетичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка |
о душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у дово |
пшти живот тадањих ученика одликовао се извесним полетом проузрокованим оном грозничавошћу, кој |
то знате, свака ситница меће у новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извештајима са |
рофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при којима му је Нинчић био од вели |
цивилизоване елементе и украсили град с извесним тековинама културе.</p> <p>У тим образованим п |
упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођо, — оговори озбиљно Нинчић.</p> <p>— Им |
— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о археологији.</p> <p>Нинчић не узе |
материнске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегава да са |
е Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима много говори |
новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан |
дам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— Изве |
бава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ће б |
е захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт |
орио је некако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам част.</ |
емо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толи |
даље школују.{S} Задруга пристане после извесног одупирања, али како сам био син старешине, брз |
шње борбе много заборавио и под утиском извесног сажалења и поштовања отишао је даље но што је |
е јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико др |
ицама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијоналнога Балканско-Карпатскога лите |
а школовање и упустим се у интимност са извесном врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше |
bSection" /> <p>— Ви сте, дакле, сада у извесности о своме положају у овој целој замршеној афер |
а; твоје дуго девојаштво сачувало ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси била не |
та сам у таквој узвишеној души пробудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скорим извести |
у спекулантске?{S} Њима се храни једино известан ред људи, буржоазија, као што се каже.{S} Наду |
, и како је она све унапред припремила, известила <pb n="221" /> војводу и своју породицу и поз |
то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на надлежном месту.</p> <p>— На надлежном мест |
е вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзистенција и да с |
интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак |
вица, која ће у кругу озбиљних дужности изветрити не остављајући трага; вас куд и камо више, ду |
дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извештавао о побољшању преко оног послужитеља, који је |
, ако вас замолим да ме изволите дневно извештавати о току болести.</p> <p>Нинчић се поклони и |
следњем тренутку.{S} Али немајте бриге, извештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево |
исање потекло је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти |
и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и позна |
S} О току болести слао је кратке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извештавао о побољшању |
извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извештајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Јан |
а не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сас |
обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић, alias Ник- |
и имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p>Пријатељ |
чуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам т |
</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га доби |
} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</ |
емагање, драга женице, већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ћ |
сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положа |
:</p> <p>— Да изостанем од дужности?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест би ме једва опра |
а и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Извините, господине, — проговори најпре мања сестра, — |
а чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — напротив, налазимо да су оваки моменти згод |
о.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитоперена слика само... можда реалнија, истинитија; |
жем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећ |
омислити, са коликом сте великом борбом извојевали код куће, и код других надлежних, овај одлаз |
ишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у друштву; и прилично познавање оних туђих с |
елеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту |
p> <p>— Кнегињица Страта, господине.{S} Извол’те само за мном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упи |
Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите |
о под капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те унутра.</p> <p>— Нећу; причекаћу овде.</p> <p> |
осмешкујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као |
>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор...{S} Изволите.</p> <p>Седоше — По њихову разговору Павле је |
може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у о |
х, господине, имате ли доказе?</p> <p>— Изволите питати њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох |
сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите дневно извештавати о току болести.</p> <p>Нинч |
ти, — одговори младић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<foreign xml:lang="fr">sur la |
м се, замолити вас, господине, да ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде имао как |
каквим средствима спречим и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p> |
<p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били мно |
Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био свакако најпоузданији...</p> |
ти, које су по свој прилици имали свога извора у предусретљивости оног лепушкастог српског дечк |
седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то |
слободоумних идеја и њихову историју у извору, пређе на примену наших прилика.{S} Немилосрдном |
лим голубовима, или побожну Геновеву са изврнутим очима и расплетеном косом, или ватрену Мариту |
арфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смелом барок-стилу, |
ћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекрасна |
која се тичу моје кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одрж |
спремни на крајња срества, да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повинова |
ахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодсуднију одбрану.</p> <p>Павле је ст |
е ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање?</p> <p>Коректор је сада бар желео зна |
ежан утицај свој на Павла, свакако моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће преболети рану и бић |
овор.</p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније питање понављао би, д |
зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд о |
мак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих био залогај ма био п |
и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти |
упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду нап |
le>“, „<title>Раденик</title>“ и други, изгледа да се сложи на „<title>Раденику</title>“.</p> < |
е добио права да посећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете |
неком Посланству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био зго |
је се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а |
ече грофица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у с |
а одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} Хајдемо даље, — гово |
Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био то |
ја се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свак |
је све у овом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђава светлост, неподесна боја хаљ |
ти, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку о |
S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а не и |
ко један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S |
ра.</p> <p>— Мислио сам, госпођице, али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће испунити намера.{S} |
падате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допунит |
ичну образованост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску искрен |
присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно држање грофичино.{S} Ви сам |
мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу |
едеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале |
али, поставише мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим власником радње, јер ће с |
са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он |
стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појава.</p |
ошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примите што од на |
} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потреб |
даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменити |
</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p |
гичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изгледала да произлази или од нерада или од неуредна жи |
ижи се Павлу са стиснутим песницама.{S} Изгледала је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је м |
ладићевој појави, да јој је њена понуда изгледала природна; сад већ није могла натраг, те се по |
ну трпезарију, на доњем спрату, која је изгледала као неки старински храм и обухватила је цео п |
вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као млада невина богиња без порока и мане.</p |
ји је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препорођен удуби |
уплете се трећа дама, која је по свему изгледала осталима трима потчињена, — нисмо овде на кра |
и очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} Отмена спољаш |
ивао у неком стању стрпељива очекивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље |
решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим оч |
руди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само климну г |
ада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало као последња али неотклоњива сметња Павловој |
саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу чинити, а |
ажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненадног случаја |
вијено, високо чело и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек |
пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p> <p>Овај господин, са полити |
ле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трговци, б |
.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустила те |
не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан твр |
е?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} За |
метање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива. |
едрима; и све су те слике некада морале изгледати дражесне, да им нису доцније неки варвари све |
тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“.</p> <p>— За каквог стариј |
а да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњаваше му Нинчић, — д |
дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваш |
упна госпођа.</p> <p>Младић, који досад изгледаше јако збуњен, чисто плачеван, освести се на ов |
кава за господина барона, који је, како изгледаше, био мушки заштитник мале путничке дружине, а |
сетно му лице није било намештено, већ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и њег |
био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} За |
то се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске слабости.{S} То |
Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да до |
ра; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она дос |
ске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упр |
вирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос присутне су је госпође слушале |
обу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака. |
аде да стигнем завремена у Крагујевац; (изговараше Кррагуевац), како би колар имао времена, да |
34" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећа или несрећа.</p> <p |
ше разговараху.{S} Неке су речи јасније изговорене и разумеваху се споља, као „горњи дом“, „ску |
егињица се трже на ове поузданим гласом изговорене речи.{S} Затим полагано одговори:</p> <p>— З |
> <p>Он при овим брзо али слабим гласом изговореним речима погледа мало боље у матер, и тек сад |
<p>— Господине Ђурићу, — то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало његову |
е остаде синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти |
тилац) ове каванице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час гово |
горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћ |
е.</p> <p>Кнегињица је горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, једва дочека да се пов |
био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ове сја |
4" /> младићских порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Н |
прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма |
сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> изгрицкали.{S} Ви јатомице трчите у тако звано иностран |
же да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све домаће п |
испратише захвални погледи, све док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему |
к и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара гроф |
хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади п |
вницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p |
њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох јој с |
или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу спл |
а изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки |
а по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбени дар; она још нема четр |
и се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А шт |
Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изгубили?</p> <p> |
чиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато продужавам овај |
наклоност; за ову годину <pb n="286" /> изгубио сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни |
а баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што га је досада и |
ђе и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде |
да се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у другој го |
путовања.</p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} Нико даље о њ |
а његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Пав |
>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагласила.)</p> |
ог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанске несре |
м тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха изда |
је младићске жестине; чувајте се, да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете каквом |
ст, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка ње |
е решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљ |
видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње давити, к |
ећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и, можда, јо |
е загушљивије чујаше учестано кашљуцање изгубљена пријатеља.</p> </div> <pb n="340" /> <div typ |
да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје превелике доброте; но ти |
ан, имао само да прибележи наново један изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео |
н се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељима; уздржао је сузе које се по катка |
јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал б |
глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је о |
призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовање; п |
ва, и повратила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; |
то била једина сврха мога повученога и изгубљенога живота, никад ништа више нисам желео; плата |
уне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, које је з |
ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што се више |
ична патријоткиња и врло доброћудна.{S} Издавала је стан увек српским младићима.{S} Она се убез |
већи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији, полагано научих св |
пуно малих станова и соба намештених за издаваше махом господичићима, што се спремају за своје |
p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желе |
ешће.{S} Очигледно се разговараху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим |
и себичних интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шт |
а огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњу руку шест форината; ту вам је |
овољно оданих бранича, спекуланата па и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не |
ла је да избегне сваки поступак који је издалека личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе се |
в према госпођици и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце кнегињичино, која се у |
<p>Агнеша се упропасти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутил |
ог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као што је она замишљал |
ема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, и само се онда |
да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени преост |
Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу пр |
тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше |
мо храну, — настави. — Ево свакодневних издатака.{S} Ручак: чорба два новчића, месо са умокцем |
куће, молим вас, господине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова је молба излишна, госпођице, овај |
/p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спаз |
није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама |
но што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила сво |
позорници ударила капља, те је наскоро издахнуо); угарска краљица Јелена, жена краља Беле II.{ |
буде доцније уделио мастан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све |
јанство“, врло важно за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо.</p> |
вечери његова бављења онде.{S} Гроф је издејствовао да га приморају да иде из земље, кад сазна |
да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод сиромашне занатлијске сирочади |
је сахранио неколико тетака, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала другој.{S} |
руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, али нисам виш |
са уздисајем повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, в |
но јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милоср |
е налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао га је да замоли гро |
еље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> < |
умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу... али у оним годинама м |
без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима каквих има свуда по северној полови |
идеје протура са пуно духа, енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда одиста сиромашан? — у |
атина са испупченим челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете ј |
није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, |
Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране |
ењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим б |
о сувише претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механом |
атим се наново отворише врата, коморник изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут д |
и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о којима |
не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час |
ојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред с |
м, хм!</p> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм |
прозор и похитам балконским вратима.{S} Изиђем на балкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту |
а, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорч |
— рече домаћин.</p> <p>Кад прегледаше, изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз вел |
> <p>— Па за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту |
ли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави немам косе; оно што имам та је |
p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.< |
ори онако како му срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Па |
<p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још данас.{S} Није донесена |
м корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, |
утни у не малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима |
дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми и |
ајтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је био изишао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толик |
p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце |
да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишл |
да њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се |
ихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, |
акле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога |
ам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p> <p>— В |
ђе су придружиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову познанству.</p> <p>Младић |
адбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на т |
оме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да прис |
, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасни да младић неће прездравити, већ да ће у најбоље |
наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>Павл |
твене, недовршене и хотимично непотпуно изјашњене произвеле у њему неки страх од будућности и о |
е:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она |
ти умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павл |
н се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да излије |
/title>.{S} То су автографисани табаци, излажући све вере по постанку и суштини својој, а на кр |
је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</p> <p>— <foreign xml: |
људске слабости.{S} Ту више нема другог излаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но д |
ријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и сносио. |
н се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему бил |
Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} О |
о га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође онај |
<p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић је уп |
туд су га још често виђали како улази и излази кроз механска врата, и разумели су да се та њего |
го бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела |
„<title>Раденика</title>“.{S} Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У св |
је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својој соб |
, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Службе Божје, — кад одједном прој |
онесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употребљавају женске.{S} Оне су већ |
аком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> подуже |
ако ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизоване делове света.{S} Његово је п |
ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, п |
и уздисај, у једну нему тугованку, која изли први и највећи бол његова живота пред погледом кој |
.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрел |
непотребним незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p> |
емојте ме издати.</p> <p>— Ова је молба излишна, госпођице, овај је младић близу моме срцу... к |
хија!“ Један ће бојажљиво: „Занатлијска изложба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти ил |
p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваше сестре |
сти, којом сам моју слатку малу теткицу изложила натчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близ |
о то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обри |
на неизвесност и узбуђење којему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, претопао стан, м |
д налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућанским; по кочијама које заузеше средину тр |
из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ |
ом забринутости, — ако нам до Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи вр |
ена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто |
х ормана, са разним киповима на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S} |
стељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milestone unit="subSection" /> |
тада су на врхунцу била непријатељства између мађарске и немачке народности; те се она прва, и |
ци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде |
се окренуше.{S} На крају оног простора између рафова стајала је кнегињица Страта. <pb n="198" |
ди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Н |
има што стварају <pb n="154" /> разлике између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да |
вати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како п |
ног напредног света сложених интереса и између ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и м |
>Тако се Павле повијао у душевној борби између слатког очекивања и несносног страховања подложа |
век и душевним сродством, које постоји између тих песама и његових осећаја.</p> <p>— Забадава, |
Оваки су се разговори често појављивали између ова два противника, како је њих двојицу назвао Ч |
<p>Оваки су се призори често понављали између њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, д |
/p> <p>Разговор, који се мало час водио између два пријатеља, био је за време болести први поду |
азвала с једне стране велика противност између овог скученог југословенског живота, а с друге с |
је морала пасти у очи велика противност између предвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, |
овао коју“, али није хтела да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ни |
родности; ви ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, |
ао што сте ви нехотице повукли паралелу између оног напредног света сложених интереса и између |
е је и то допринело да се у том времену између њих разви искрено дубоко пријатељство без усиљав |
и земљи а са улице.{S} У једном прозору између двоструких окана облигатни бели јастучић са стар |
ваше с њиме мрмљајући своја неразумљива измена.</p> <p>Госпођица, која је била међу свима најок |
мају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где се миса |
не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном животу не |
ољих познаника Павлових, како се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћ |
у на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</ |
варошица, а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, |
ости, ма да сте ових последњих дана као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно земљ |
које су уносили у ово често заједничко измењивање мисли.{S} Данас је један завладао идејом „св |
двојну чарапу, да би се одала пикантном измењивању мисли са оном младом господом, што се око ње |
у „доње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству била је велика кавана где |
ачки танки прсти са својим белим брижно измивеним и дотераним ноктима чисто провидни; својом не |
најдуховитије начине, које само он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слоб |
новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава начине, да потражи тајну или стидљиву сиротињ |
еђу овим сликама има много и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљене, а неки од господе |
аче — жртве каквог <pb n="69" /> лукаво измишљеног плана или брижљиво у тајности припремљене ша |
а понизити, напротив, послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да |
тежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена од мога избраника, решила да останем уседели |
Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није могуће да госпођица...</p> <p>— |
ом тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој равне он још није д |
скупе око једног бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>По |
ше заједнички Павла, који је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, да га водом пол |
обивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају своме, ипак није могао сносити |
а се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ дав |
ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше |
ао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше главом.</p> <p>— То је неко велик |
м данима свога живота, када му јадном и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу.{S} Њему би |
te> <p>Једнога дана грофица Јанковићева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозор |
тан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је |
>Појава момкова, као и овај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је називаху госпођицом ста |
некада давали.{S} Зато је младића јако изненадило чисто сурово држање ујкино.</p> <p>— Кад умр |
Павлу непознатим узроком, још већма га изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Напо |
надао.</p> <p>Неколико дана после оног изненадног састанка са старим Чилагом, Павле, који за т |
ар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненадног случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње, |
крете се и, погледајући у сестру немило изненађена, труђаше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си |
пи и, као да ништа није чула, проговори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта |
и на прагу собе и погледа унутра немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Нешто са |
имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак нешто жалосним осмејком хтеде да п |
шевну снагу.</p> <p>Последице јутрошњег изненађења, увећане јучерашњим утисцима и ноћашњом сето |
двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изненађења. —</p> <p>У средини дворане, у којој се у ов |
ткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону |
прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка га пог |
е, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим га обузе ова велика супротност, или мо |
или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изненађење, кад му собарица при уласку јави да га неки |
агујевац ујаку.{S} Али на његово велико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је |
а узме лек.</p> <p>Али на његово велико изненађење под руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је |
их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га |
> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одг |
врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете његову пуно |
васпитања“; један је сиромашак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „раденичкога сталежа“, а сут |
вори занимљива црта карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе ка |
м је одвратила, да ову велику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица Евстратија, дакле, з |
обарајући један по један ваших идејала, износећи вам супротне и одвратне стране ствари и побија |
ладићу?{S} Ја вам математичном тачношћу износим све; написао сам вам једначину, управо сам вам |
ако развијен карактер; — нити можемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају на |
саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио немогућност остварења његове тадашње највише до |
ћи се утиску тренутка.</p> <p>Младић је износио свеже слике својега <pb n="140" /> детињства, с |
чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребацивања овом окорелом заступни |
чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред вече износио болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи |
вукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трговци, бербери и друге |
јом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанковиће |
а у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом погруженом под оним у |
изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромни зидови са дубоким прокопима чине силан |
малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена врата угледаху, заори се у кавани |
се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромни |
ситница при свлачењу; поред овога орман изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима за руб |
ла завешчица, која поглед пропушта само изнутра напоље, а обратно не; над прозором јефтина поха |
слуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним вратима.{S} Ова је зграда б |
века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која је |
ве својим одређеним животом, често јако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи собом већи |
еди последице тог неприродног и штетног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори. |
колико тренутака посматрао:</p> <p>— Да изостанем од дужности?{S} Извините, то не може бити.{S} |
о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођ |
теља или каквом другом протекцијом себи израдио државну помоћ, враћајући се, заузима боље полож |
вошћу и после толиких напора напослетку израдио приступа.{S} Ја сам то све чинио, господине гро |
ж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је механу и околину.{S} Уздрхтало |
ље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо о |
власима.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већином замишљен.{S} Још су само |
ладић ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и ви |
ледње часове.{S} Неки нарочити демонски израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео |
отне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам коли |
ки израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад ј |
>— Да, оне су пуне и сувише непосредних израза, али непосредних до простоте, до сељачке грубост |
ко свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у којима се на прве звукове назире побуда што и |
кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви.</p> <p>— Идите, немојте питати; јер до |
елом његову телу у свима покретима и на изразима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење које |
рога Чилага, са чијим се Мефистофелским изразима сусрео неколико пута за време својега јурења з |
у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb n="12" /> чуђења, управо дивљења, различито |
љиво устукну, те га погледа неодређеним изразом.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Eine angenehme |
те, — одговори она својим меланхоличним изразом.</p> <p>— Не могу себи да сворим никаква мишљењ |
то.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, мога |
лико, да јој не нашкоде достојанственом изразу лица.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубо |
и су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну |
еби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска чељад подуље треба неге, него м |
ао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само ресултат: потп |
.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се нано |
, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Божје природе и даље досадне једноставн |
ња што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специја (другова), које је ваљало овек |
pb n="333" /> <p>— Па, тако је.{S} Знаш изреку: <foreign xml:lang="de">Der Mensch ist ein Gewoh |
чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим шареним даскама, а тако исто беху уоквирени |
— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико је требала да буде, али она је постојал |
, да се ништа досад није чинило противу изречне воље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње ни |
се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би после |
оврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} С |
има, који је заређао, те све факултете (изузев теолошки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту |
ло, да је његово ново познанство одиста изузетак.</p> <p>То је био човек средњих година још дос |
.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се доказало, да је његово ново позн |
ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам |
варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом по |
да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лако обл |
да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном расположењу свом морао је да се преда бербери |
нице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице по |
ским домовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са уск |
>После неколико месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма д |
, — она збуњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете ос |
ико тренутака проговори:</p> <p>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако..</p> < |
имате права да, као мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb n="135" /> би била велика ш |
граф, који <pb n="150" /> се буде бавио изучавањем културнога развитка ових народности, морати |
а донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене |
ало научих књиговодство а у радионицама изучих штампарске послове, преместих се и са станом у г |
миром увидео, да сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом помислио на будућност, је |
Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на |
не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међутим |
то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, |
зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренутком |
скривеног ормана.</p> <p>Ако је младић икада желео да остане насамо с овом младом девојком, то |
о очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се пол |
д, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабел |
танце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се |
аше ликове светитељске.{S} Дође до мале иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му н |
ане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљевских рођа |
оше у капелу.{S} Била је православна са иконостасом од грубо резане ораховине.</p> <p>— Веле да |
м се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног потказивања — што би било врло ружно |
хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљада, или више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и по |
списаних објашњавања што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специја (другова), к |
трашњој страни називаше: „Једина наука, или наука над наукама, или, (пошто писац белешке вели д |
е, па да је упропастим заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да п |
: „Једина наука, или наука над наукама, или, (пошто писац белешке вели да науке нема) управо по |
врло нежну Емилију са белим голубовима, или побожну Геновеву са изврнутим очима и расплетеном к |
ариту са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку са невероватно јако развијеним недр |
је или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста |
примети да је то због промене лежишта, или можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> |
>— Зато што ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</p> <pb n="179" /> |
ртијаше главом.{S} И по која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, гд |
е се задобити поверење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S |
о прекидао случајевима оделите природе, или епизодама занимљивим за гледаоце а трагикомичним за |
ледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицо |
матори ђаци, или пропале егзистенције, или особе са сентименталном подлогом, који се ни у зрел |
Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— Претпрошле.</p> <p>— Е, |
о?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће с |
преместе овамо на дуже или краће време, или се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ен |
Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли ј |
ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онд |
пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, |
адају у њима непознатој светској вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, |
о не пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па д |
лачила; тако кад је требало ићи власти, или решити о старешини задруге или друго што.{S} Но и о |
давањима.{S} То су већином матори ђаци, или пропале егзистенције, или особе са сентименталном п |
очита се које писмо од детета у војсци, или која наредба на општинским вратницама и на механско |
ешавини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ј |
ужио другој омладини, рецимо румунској, или другој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо |
ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо нег |
да су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег с |
са изврнутим очима и расплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, ил |
ирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S |
се по која старица накашљала обазриво, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвенику, илити |
рилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунил |
одакле их је или којим начином набавио, или им је објашњавао нарочите особине.{S} Велика дворан |
о душевно стање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли |
е којим га обузе ова велика супротност, или можда велика умиљатост и велика отменост ових благо |
тинским вратницама и на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљивија и понајчудноватиј |
венова, у старом али добром челикорезу, или „<title>Фауста и Грете</title>“ у осредњем дрворезу |
е за оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у позоришту, или у каквом роману читала о њ |
Где?</p> <p>— У Пешти, на университету, или управо по јавним местима овога града...{S} У друштв |
, у разговору, или гледала у позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце |
а то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ни |
вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи |
место за одмор, разговор <pb n="196" /> или читање, а да се други читачи понамештани по другим |
xml:lang="de">Magnatenviertel</foreign> или великашки кварт.{S} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, |
</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу |
о, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погледајте; упоредит |
васиони, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламено |
ља за романима са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} |
и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још ви |
тулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{ |
да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за н |
господина — чиновника или професора, — или људе не сасвим у исправном Јевропском оделу, новина |
бно, — пошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би б |
ите нам још једном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Гр |
устаде у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље |
p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с |
„Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“</p> <milest |
иромашак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут |
оваца, да би биле што „величанственије“ или бар, што је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где |
тањима, са појединим наредбама „власти“ или „власника“, са каквим крупнијим догађајем или какво |
— одговори му супруга, — боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да |
кавани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчића.{ |
озлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на једну; у го |
кћери ја располажем до њена пунолетства или удаје; треће је њена воља супротна породици и свима |
е, изгледала да произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и |
по свој прилици за госте средњега реда или средњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две три |
ак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, ш |
еки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били п |
ати добро одевена господина — чиновника или професора, — или људе не сасвим у исправном Јевропс |
на“.</p> <p>— За каквог старијег женика или удовца <pb n="190" /> можда, али је ово од ње много |
еле моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуск |
српска.{S} Нарочито је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место. |
их прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала великашка породица, онда не бих трошио ни р |
који је пријатељствима својих родитеља или каквом другом протекцијом себи израдио државну помо |
спремају за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежа |
не, јурили су лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим к |
ју међу собом и разговарају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а често бив |
лети или глава Минерве са крупним очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над њим уб |
г <pb n="69" /> лукаво измишљеног плана или брижљиво у тајности припремљене шале.{S} Жртву тако |
ма, ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, још једнако апсолутно узев, |
одајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122" /> црну каву или које јело више, |
ће скоро у државну службу; једна година или неколико месеци овамо или онамо њему је било све је |
а му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту |
овора, шале, задиркивања, споразумевања или неспоразумевања.{S} У то би доба она женска прилика |
нте, који су са својега оскуднога стања или недостатка веза морали да остану код куће, а међути |
ани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква |
ној од оних уличица, где обично осредња или осиротела госпоштина седи, какве има у свакој већој |
од њих створи занимљива црта карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакв |
риге.{S} Али он је после бурних призора или веселих састанака са зборишта или из ђачких кавана |
ој каквој зоологији нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мај |
се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је |
спослена вирећи кроз полуотворена врата или иза завесе какве каване, помодне трговине или друге |
етити само две женске, кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била он |
ковом, који му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огро |
места за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране |
изора или веселих састанака са зборишта или из ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са |
рве изговорене речи зависи његова срећа или несрећа.</p> <p>На послетку проговори Нинчић:</p> < |
непотпуним хаљинама занатлију, трговца или беспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљал |
ору.{S} Женска радозналост или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је |
рекинуо путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали сви су ту стали и при |
е увек приуготовљен за дочек господарев или његових синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и а |
љда, помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете слободно помислити, је |
ала, ако би до женидбе или удаје једног или другог још била неудата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Да |
а опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где има |
само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног или другог још била неудата.</p> <p>— |
з то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату |
чићима, што се спремају за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у таквој собици так |
другови посвршују своје школске часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, |
власти, или решити о старешини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава |
уална моћ, већ симпатија коју произведе или њихова личност или њихова судбина.{S} Често се чуше |
ришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но и |
рочито кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као жртва својега опозицијон |
е њихова првенства често нестајало брже или лаганије него што је и постојало, — већ по већем ут |
нарочитих узрока преместе овамо на дуже или краће време, или се понекад после пресуде одмах сме |
ти.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јеврејин, |
о; наместивши се поред прозора писао је или вршио своје коректуре над дугачким „језицима“ харти |
лепших или ретких комада, одакле их је или којим начином набавио, или им је објашњавао нарочит |
и, док се међутим казамати за политичке или остале интелигентније кривце налазе на другој стран |
ро одевених лица, шетајући се горе доле или разговарајући се овде онде са старешинама, док се н |
Кад је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут к |
е сада, за време Павлове кратке одбране или, управо рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва |
се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским о |
а седне.</p> <p>Поред све своје урођене или само прирођене поноситости грофица је ипак одликова |
а завесе какве каване, помодне трговине или друге какве продавнице са интересом гледаше фино од |
а желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам их.{S} Шта х |
ла се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову рас |
ратском повученошћу, да из своје палате или са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни по |
ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом. |
чланове какве богате грађанске породице или нижега племства, која га је, његовим заузимањем осл |
но потпомогнут од своје богате породице или који је пријатељствима својих родитеља или каквом д |
да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да |
ема младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервозном радош |
авост је, дакле, изгледала да произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био |
ји; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која |
им свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве |
о је то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отп |
да ишта проговори унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег пис |
оспођо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?< |
<p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испро |
ам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином православни, али прип |
видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах в |
оји рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Минерве са крупним очима или Венере која се с |
н добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам с |
здвајају, да их није могуће прекорачити или отклонити.{S} Затим је покушавао да одреди последиц |
ги дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас, |
у први мах приписивао више уображности или охолости, но ли високом положају њихову — да то у њ |
се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао |
лежећи често на дивану у својој собици или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о уз |
акове шале дочекивали би весели усклици или подругљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.< |
својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, |
м се буде доцније уделио мастан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити |
ноћивам у каквој поштеној занатлијској или другој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за |
ма надстрешнице, дочекивао газда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p |
а ковача, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би још д |
</p> <pb n="93" /> <p>— Дању се одмарам или радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео |
ласника“, са каквим крупнијим догађајем или каквом вести новинарском, која даје згодна материја |
7" /> <p>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — одговори грофица; — овде |
прекодан стекла размишљањем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, |
е моћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекр |
и често наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а |
ела да скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело |
/p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом.</p |
агорије и остало приде у сентименталним или преслатким бенављењима без потребе и смисла, каквих |
риле разне несташне шаре цртане оловком или четкицом у акварелу што представљају епизоде из жив |
ало, — већ по већем утицају — тренутном или трајнијем — њихових досетака, <pb n="321" /> које с |
n="7" /> —- у суседству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у во |
ам поклоним, као што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим |
талношћу увек унапред показује за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре |
— скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор употребљавају за љуљање на љуљаш |
но каквим женским радом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо |
и од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо |
д затрчати у самоубијство било то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>П |
једна година или неколико месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече |
них тих одељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појединим р |
или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мир |
еки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и ок |
чија ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећ |
бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, — пошто би то био задатак науке, — или |
о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полицијска |
или за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње његове утицале толико на Павла, да кад |
похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове |
ад отићи у позориште, на какав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, |
сати.{S} Календар је потреба колико сат или бусола.{S} Он представља Историју, Астрономију, Хри |
најближа прозору.{S} Женска радозналост или несаница или брига да види да ли су на поуздану мес |
те се, да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега |
атија коју произведе или њихова личност или њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример: |
вина или пива, <pb n="122" /> црну каву или које јело више, нарочито недељом, онда ме рана стај |
рината на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коре |
те у дружби са младим људима понављају или продужују своју младост.{S} Они често могу да буду |
постеља обично намештала још при виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изненађење, кад |
ско чуђење и послушност према спаситељу или господару, како хоћете</p> <p>— Господару? — упита |
екад измишљава начине, да потражи тајну или стидљиву сиротињу на најдуховитије начине, које сам |
ли хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету ово |
нам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> < |
ђи љуљуша мезимче: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју |
од оних типова, каквих налазимо у круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким стан |
приморати насиљем, скандалом, јавношћу или лукавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће |
у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаше навику да често путуј |
доправљао плот, други дељао храстовицу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи провод |
хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да |
b n="193" /> разнога стила, троугластих или од више него четири угла а са уласком из једне вели |
да сам објашњавајући код понеких лепших или ретких комада, одакле их је или којим начином набав |
рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе |
м опремом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо пу |
а, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје |
ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— |
ико необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом својим хтела да замени от |
I <p>„ПРВА СЕРИЈА:</p><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА |
нуо преврнути лист у неком молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час |
људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote> <p>На углу узане, високим зградама ур |
више грехова на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалн |
а ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност и друге ствари што би образоване стран |
таху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на и |
ке некада морале изгледати дражесне, да им нису доцније неки варвари свема нацртале бркове и Шп |
сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов то |
сети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још јед |
вим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођица није отпочела |
сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве матерњи језик. |
по повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија |
.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било |
ејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак ре |
е племству.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе како се језик код |
ше пред прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и |
да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> |
аквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан зало |
не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и француски.{S} Таман су се до |
то пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак |
} Када су разговарали о накитима, стара им се госпођа такође придружи и примети, да и оне имају |
једним увијеним табаком хартије.{S} Кад им <pb n="76" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла врло |
ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај или издашно зв |
тник у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност да вам |
p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта вичете бесмисле |
да даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им се кћер.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им |
своју судбину усред туђине.{S} Урођене им охолости нестаде; младића испратише захвални погледи |
а се толико напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину користити, а да им не н |
диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погод |
младом господину било могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле поне |
последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски.</p> <p>— Сад разумем.</p> <p>— |
колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на ул |
p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су г |
ута, нешто пак као љубазна младића који им је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазн |
ле их је или којим начином набавио, или им је објашњавао нарочите особине.{S} Велика дворана, г |
илаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— Заш |
S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том |
јој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбрижним ком |
кривено место, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су ко |
е преиначавају, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара |
ице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи с |
к имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошко |
цимо румунској, или другој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад б |
во, слава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, томе је све криво настрано васп |
љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} |
и плодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодних погодаба за развитак, |
буњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи |
или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметнику на милост и немилост.</ |
з то се разговарала са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила |
.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну немачк |
о и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Па |
и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан |
.</p> <p>— „Биће вам разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад у |
Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест, које грофовских, које |
> <p>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба |
S} Кнегињица је из владалачке породице, има права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} |
Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом |
ође Пијуковићке.{S} Тамо <pb n="103" /> има пуно младића ваше народности; ви ћете видети ужасну |
Православна вероисповест <pb n="149" /> има протопресвитеријат са лепом, тада најлепшом црквом, |
м без обзира на душевна расположења.{S} Има ту правника који су отишли у марвене лекаре; филоло |
бранича, спекуланата па и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа |
остало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— |
м собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— |
</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних младића, који се такмиче за тебе, |
ез са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и по |
ми парче.</p> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поч |
ко? — упита кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу |
ођо, — оговори озбиљно Нинчић.</p> <p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> |
погледа, затим полагано рече:</p> <p>— Има их много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не уме |
да каква имања у унутрашњости?</p> <p>— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошт |
> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутрашњости?</p> <p>— Има |
м, да би прибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговори |
одређен да дела међу интелигенцијом, а има повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер с |
рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих. |
два одељења, колико их у болници свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори ма |
не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па, ако би младом |
ије сасвим сиромах, да је образован, да има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе о |
слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно |
е брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипатича |
е је могао натенане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ бил |
г свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ј |
отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb n="285" /> |
а где ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има неколико чистих соба на расположењу, — тешио је мла |
и.{S} У осталом, прича је — прича, која има својих граница, смерова и својега тока; она не треб |
ји, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљ |
<p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама има покварених људи, настраних духова, недовољно оданих |
р је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодостојника; ето, овде видите, то је јед |
као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који нису никакве школе учили |
оци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну немачку царицу и две францус |
Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— |
Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам |
ао увек.</p> <p>— Овом приликом теткица има право.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада с |
тва.{S} Поред <pb n="67" /> тих сличица има ту исписаних објашњавања што се тичу слика, или сти |
ња или осиротела госпоштина седи, какве има у свакој већој престоници, и где обично има пуно ма |
p> <p>Као свуда по већим градовима, где има иоле мало заједнице међу омладином појединих народн |
ји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замоли |
а и кишобрана; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћилим, погдегде каква слика |
часове.{S} Неки нарочити демонски израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је |
ичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и код те |
река, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, |
до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, штапа |
вима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женске нос |
гледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији вид |
, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот в |
друго добро је, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Д |
се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом г |
p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити смис |
да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n="297" /> право само да умре, ако му ваш товар |
напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који |
девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какве богате грађанске породице или нижега |
а за оперску музику и да млади господин има врло срећну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је |
радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; |
} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово |
то је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против сво |
у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао |
рилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - питомих брд |
ено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну гро |
лика у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њем |
даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако п |
им туђим народностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су н |
под стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, |
ишта да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо |
у свакој већој престоници, и где обично има пуно малих станова и соба намештених за издаваше ма |
аспореда куће јако допада, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечера |
ош смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим језиком, в |
свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат у к |
ман приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу, један врховни идејал: да пост |
сам собом?</p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А |
ју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновник |
— У овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и |
да тамо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих коректних каваљера.</p> <pb n="174" /> <p |
оде Карла број 43.</p> <p>— У том крају има много великашких кућа; не знам....{S} Али чекајте, |
еме, малишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима. |
и крупних шљива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово |
/p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да |
че; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам |
о вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест |
власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то |
школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато тако што то т |
по која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, бес |
ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским путевима, саграђених од две де |
ли снажним и издржљивим коњицима каквих има свуда по северној половини Балканског Тропоља; ту с |
румунских, па и малоруских и словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске не |
head>КНЕГИЊИЦА СТРАТА</head> <quote> <p>Има ипак изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих ка |
<head>ГОСПОДИН ЧИЛАГ</head> <quote> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да немају добр |
ad>ГРОФ ТИМА ЈАНКОВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да имају толик |
сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но што сам га оче |
а на врхунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних страна показ |
етом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју |
другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку по |
е зарађујем, нарочито у млађим годинама имађах скоро за трећину више прихода, али тада сам и ви |
го примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћ |
оног дивног језера, пријатељица, каквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам т |
ћифте, паланчани, путници, па и учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљаху но дру |
к свих источних народности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, који < |
г сукна.{S} Та чистота, поред простоте, имађаше нечег допадљивог на себи, полу празнично одело |
дине Ђурићу, — одврати гроф. — Полиција имађаше скрупула, али сам их ја растерао.</p> <p>— Сигу |
анимала је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог света, <pb n="30 |
о у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћао се виш |
они људи, којима доцније Српство толико имађаше да захвали.{S} После десетогодишње чамотиње поч |
прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави |
>— Војвода је постао прави пустолов.{S} Имају двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе |
.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им |
људи, који су тако површни и празни, да имају толико исто мало правих погрешака, колико одлични |
да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- |
ођа такође придружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских накита, али |
, да наши младићи у иностранству уопште имају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да |
не признајем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души |
p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном |
љнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукама младости, унеколико подмладио.{ |
се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> </quote> </div> <p |
— да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док јој гро |
ко је она, као удовица породичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад |
ну.</p> <pb n="142" /> <p>Моја је мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој био најмил |
ања на особит начин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је |
, довршавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцниј |
лијантима, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегну |
гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грди |
е једино стога, што Павлова болест није имала ничега карактеристичнога, већ баш као компликациј |
Занатлије“.{S} Околина те мале зградице имала је опште обележје тадањега Београда.{S} То је бил |
тском дворцу усред дивног парка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширне одговоре.</p |
ћу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питањ |
и.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, |
а бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга мор |
плачеш?</p> <p>— Нисам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему |
стили.{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пр |
шега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, |
тила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне |
њала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским толико противној науци великог |
, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са |
иљне последице, оне су на младог Србина имале већег утицаја, но што је он могао унапред определ |
ако награда казивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он |
јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако нису можда биле оправд |
лавни надзорник; онај врховни пехарник; имали смо са женске стране и два палатина (вице-краља); |
аду одраслији ученици по разним групама имали свој оделити живот, у који се, онда као и данас, |
сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике. — одговори коректор. — Он се не може |
се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где |
признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младића, који у ост |
вету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S |
овековечити, како би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са пуно признања прем |
ор га озбиљно запита:</p> <p>— Јесте ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивали, |
итне учтивости, које су по свој прилици имали свога извора у предусретљивости оног лепушкастог |
што не? — одговори госпођица. — Свакако имали бисмо врло доброг путничког маршала, јер господин |
ламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског порекла у породици, она је |
то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на |
књига би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних рачунџија без науке што се зове „матем |
их вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу били свемо |
у чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало |
рикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, |
употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога девојчета, ко |
тем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловитога сећања из историје |
понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпођица климну |
ога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свим |
рвозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти говорим много којешта.</p> <p>— Слушам, Свет |
И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђе |
су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образ |
Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш |
тив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба |
лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још свега неколико, можда, година, и моју |
м се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> |
ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може би |
а останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака до |
ам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам обзира према вашим особеностима.</p> <p>— Увек та |
сним оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у томе ш |
игурно новцем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико с |
чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} |
ољива потреба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињати н |
лици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она кл |
х...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет фори |
сам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни |
имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда по |
Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S |
Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у свато |
i>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам своју војску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић ни |
нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, оцем удавачиним.</p> < |
<p>— Јест, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним наро |
ри, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да |
сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</ |
одговори лагано, одмерено:</p> <p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</ |
новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} Сутр |
шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам пр |
— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— |
е него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже о |
то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p> |
им народностима“, али према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас |
Са њом сам се довољно споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја |
говарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, |
али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... за в |
је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечано. — Али ја га не |
ла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја с |
казујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син једина |
ам код богатијих породица, којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који д |
м се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш |
отом живим већ више од десет година, то имам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, а |
вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва че |
егову примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста |
кивати.{S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене оч |
ам још једну могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; |
нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге ствари.</p> <p>— Смат |
ију и прибележи бројеве.</p> <p>— Затим имамо храну, — настави. — Ево свакодневних издатака.{S} |
ни ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у |
настави господин Чилаг. — Ту су читава имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кроз моје ру |
војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутрашњости?</p> <p>— Има.</p> <p>— Пошаљите г |
ристала да поклониш две трећине својега имања?</p> <p>Кнегињица је дуго мислила, затим одговори |
а јој је тетка уступила трећину својега имања; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb |
"180" /> сестрићима две трећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило |
ла у стању да жртвује огроман део свога имања, што је превазилазило неколико златних милијуна, |
> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се |
> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> < |
рекла и највећега дела својега великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла |
и да је три четвртине својега великога имања оставио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јо |
тила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да с |
Евстратија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се одричем тога, предајем |
огрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, н |
ашнија од тебе; заједно са Јанковићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су т |
и располагаће својом личношћу и својим имањем потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж пристаје |
нити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним породицама. (Ту је укратко објаснио |
нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очувана овако она ће временом још добити у вр |
мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у о |
етује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим пис |
аве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново један изгубљени дан и јед |
слабачка састава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку бра |
са неморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клет |
још доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, раз |
влов са оцем — изазван жељом мајкином — имао сасвим противно дејство ономе што је она желела.</ |
равао би целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико користи, да се добро упознао са сви |
х чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <mil |
но мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, са |
аснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја з |
, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, прек |
ветски каваљер, који је целог свог века имао посла са префињеним карактерима.{S} Овај му се тре |
} Мислим, свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком з |
е обратити одмах, чим наш болесник буде имао какву праву потребу, коју не бисте могли намирити |
био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млада г |
, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на културни развитак свих источних народно |
S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном р |
ан — ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S} А |
<p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и |
о му је можда местимице досадан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Гов |
а није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, |
о то је могао чинити једино зато што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише, |
једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности. |
њаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јевр |
етиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском заступ |
чавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упозна |
равио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметнику на |
Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за ш |
а болесног младића, који у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> |
већи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад ју ј |
ки збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је |
чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице |
нање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p |
је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни ни |
Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређашњем |
ђе; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, из |
би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговим |
> овом тренутку узнемирујем, али ја сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодних прил |
о по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама, гд |
е бригу око мога школовања; па како сам имао благодејања од Господара, то се од задруге тражило |
имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га |
чете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n="295" /> Сам |
ије; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се |
е се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно станова |
са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа |
е друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S} То је било у о |
(изговараше Кррагуевац), како би колар имао времена, да људски поправи паетон, зато не можемо |
био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му п |
раћала.{S} Једино је пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, јер је овај |
никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети |
потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једн |
а већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак око |
је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над цел |
са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од г |
</p> <p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу |
врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допуните своје з |
<p>— Ваша кћи.</p> <p>— Ах, господине, имате ли доказе?</p> <p>— Изволите питати њу саму.</p> |
е; понесите двоглед.</p> <p>— Ах, јест, имате право, — рече младић; узе двоглед и одјури.</p> < |
пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети |
ли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Павле устаде.</p> |
ertel</foreign> или великашки кварт.{S} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— |
ћ куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих |
ода не понавља.{S} Али бисте требали да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски и |
срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде |
вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и |
.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изустите своју |
ину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само ресултат: потпишите га!</p> <p> |
и.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам |
је погдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, — дед |
ко немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а виш |
39" /> — Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно поверити ме |
кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам < |
"138" /> <p>— То ћемо, по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се мо |
ри; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем |
и.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих непријатности по вас, милостиве госпође, |
ти цело после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан састанка, име |
с, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз |
ак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.</p> < |
вија.{S} Така нежност мајчина морала је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запи |
<p>— У осталом моје опомене не би могле имати вредности без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он |
бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћет |
ици сестри, милостива госпођо, јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити |
удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати посла само са онима које сада познајете.{S} У тој |
p>— Једино, — настави он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатности; зато ће боље |
г изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је |
је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете, |
ог доласка владаочева.</p> <p>— То неће имати толико утицаја колико висина бакшиша.</p> <p>— Хв |
не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се |
ран, не помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="102" /> величанствених успеха и умрећ |
е и угодније прилике но што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; неки се враћај |
дице са блаженом надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће, коју је у души |
ка, узвике порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакодневну слику ове ђачке каване.</p |
к око дваес форината могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећ |
ш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га пок |
а.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим |
вде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> |
смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немог |
ек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сат |
дочепају иностранства; и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирске песн |
иним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у с |
вори јој сестра.</p> <pb n="22" /> <p>— Имаће за сваког. — учини младић.</p> <p>Госпођица сестр |
можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате. |
/p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— А док |
Ви сте даровит, млад, говорите српски, имаћете прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћет |
олако.{S} Казаћу вам једном, казаћу.{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити м |
ан, управо сјајан положај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до м |
и оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје неразумљиве ћуд |
сталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ствар до њега.{S |
n="63" /> <p>— Лепо.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађено, али |
ји је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати трошак |
ао као карактер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом |
Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодејања доста ће ли б |
иродни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућен |
p>— Има ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред |
во одговори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— Имаш ли благодјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове годи |
аја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да тугујеш? — запита грофица пре |
литву једне грешне жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје верне Агнеше.</p> </div> <pb |
.</p> <p>Коректор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, — одговори Па |
се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у гостионицу.{S} |
ће разлика отпасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв...</p> |
у и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред |
> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад |
упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xml:lang="de">Battotchinna</fore |
ћам, у извештајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли сто |
лову, — она збуњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећет |
рић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одгов |
твојих даскала (старинско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар |
ат што га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол |
ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у г |
?</p> <p>— Јест, тако неко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, |
глу било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} Презим |
млађа, најлепша.</p> <p>— Знате ли њено име?</p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту |
јала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по ње |
љајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, |
отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо приста |
о да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, — од |
се захвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор...{S |
ектуре над дугачким „језицима“ хартије (име првих дугачких извадака штампарских, понегде „псећи |
ема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико презимена, датум и поред тога свуд |
о је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико презимена, датум и поред то |
пи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на море нових непозн |
ић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гро |
нама, већ ће бити набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако |
, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срц |
> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Ј |
.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико презимена, датум и п |
сетица која представља сексер.{S} То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању.</ |
ерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дуго |
ега одласка одавде.{S} Мали дворац, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и по о |
ема; затим две сале, збирка старина под именом музеј, хаљине, новци, споменице, <pb n="195" /> |
ожда још чвршће везивало небо, чијим се именом био заветовао крај самртничке постеље мајкине.</ |
коректор. — Он се не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној јединици највише прил |
> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</ |
јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена застава</title>“, „< |
ији припада Баточина.{S} Мало чувена по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему дру |
арштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенскоме племству.</p> <p>Даље су га |
ане?{S} Нисам ли самостална, пунолетна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш |
.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватруштином не могаше водит |
с је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке гроше |
вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у ка |
н чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према п |
ње Ваше Госпођице кћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим средствима спре |
ујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам.</p> |
случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала наро |
но чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и |
отпише признање, а млади остадоше поред иначе доста скривеног ормана.</p> <p>Ако је младић икад |
а личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их везују ј |
реда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле дохватити. |
његовим неодређеним сањаријама, - које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се |
предметима који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} |
> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој погл |
ајте, док не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, у |
о куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за |
дан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; |
з разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, да је имао |
авио вами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мо |
са свима деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та |
о предузетом путу.{S} За турске власти иначе носимо собом упуства за нашу сигурност, у Београд |
разлику, коју је брига починила по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако порумене на простодушно |
<p>— Говори само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као |
же добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских погрешака у |
ко бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах туђег човека |
рских погрешака у српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о |
ије нам намера да из те мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочите карактере, — слика би |
преписују болесницима сваком по његову „индивидуалном организму“, то јест: богатијем скупље, ко |
он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} Да је болестан — није; да је нешто скр |
оји ће и глумовати, само да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаће увек појава да, на |
о у друштвеном и политичком погледу.{S} Иностранство га је још једнако сматрало средиштем кнеже |
али.{S} Ви јатомице трчите у тако звано иностранство, ваше слатко, примамљиво, тајанствено инос |
о, ваше слатко, примамљиво, тајанствено иностранство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би к |
х после венчања одосмо на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњости.{S} Ово последње ја |
.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у иностранство? — упита сестра.</p> <p>— Мислио сам, госп |
ничке постеље да се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без ства |
јевцу, где је увелике спремао одлазак у иностранство.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Па |
развитка. <pb n="84" /> То је грабеж за иностранством без обзира на душевна расположења.{S} Има |
се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству; тетка такође; она је постала самостална и |
ите.{S} Приметио сам, да наши младићи у иностранству уопште имају велику срећу код женскиња, и |
вуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а ма |
ближивао остварењу своје намере, јер је инстинктом <pb n="54" /> срца које љуби прозрео мајкине |
Чујем уводе неке титуле, званија, неке институције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне |
а; затим дворана за музику, пуна разних инструмената; соба за разговор са рафинираним укусом на |
о оживи; свако је редом прилазио каквом инструменту и предавао нешто из својега егзотичнога про |
дивном техником на том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним појетичким задахнућем.{S |
енике.{S} Њих није уздигла каква велика интелектуална моћ, већ симпатија коју произведе или њих |
еђутим казамати за политичке или остале интелигентније кривце налазе на другој страни града у н |
средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање народно |
ко.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова интелигенција, заставе, новине, говор, беше српско; ћеп |
} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а има повереника у свима редовима.{S} В |
младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим |
и, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке, која је рано постала удовицом; |
тко бављење овде умео да пробуди толики интерес наше породице, у којој сам ја најсамосталнија ж |
таквој узвишеној души пробудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чем |
г своме здравом разуму, својега правога интереса и своје заклетве положене у онако свечаноме ча |
но начело праве среће и добро схваћеног интереса народа и људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпа |
лу између оног напредног света сложених интереса и између ваше још малене и неразвијене отаџбин |
висити над целим сплетом њихових разних интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније с |
с; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја с |
ехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Јанковићеви |
о десетина области.</p> <p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; |
тави:</p> <p>— Видите, младићу, овде су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмет |
у се полаже право и по традицијама и по интересима који отуд произилазе...{S} Затим твоје личне |
сански краљеви.{S} Поручио сам неколико интереснијих слика са женине стране, да се прецртају; о |
и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутк |
руге ствари што би образоване странкиње интересовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; о |
стор.</p> <p>— Ово ће вас место највише интересовати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту |
туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина у свему личила на њего |
трговине или друге какве продавнице са интересом гледаше фино одевеног младог човека што иђаше |
и према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчи |
, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То исто бива и са дневним питањима, са по |
роговори најпре мања сестра, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам од |
осподине Ђурићу, — рече гроф, — ако вас интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чиче |
предак; немојте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала |
му?</p> <p>— Ти се у последње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би |
д.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијоналнога Балканско-Карпатскога литерарнога жи |
је држање после болести постало сасвим интимно.{S} Павле као да је постао зрелији, сталоженији |
шао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесном врло високом дамом, коју ми нарав |
ка, док сам је одвратила, да ову велику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица Евстратија |
оклон је у Србији могао значити сувишну интимност, са западњачког гледишта пак он је био довољн |
ме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n="295" /> Само, ви сте увели неку нову |
била.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре |
им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би могли продужити пу |
p>Као свуда по већим градовима, где има иоле мало заједнице међу омладином појединих народности |
етући вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погл |
1" /> отпре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више оног млади |
quote> <p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се показује, но по |
о почео губити вид политичког средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, трговина и |
к, онако изнемогао и близу крају своме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у туђем све |
Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> |
ма томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њ |
е спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиску своме; међу |
била спремна на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа |
вантури и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођичиним смејао и он више по дужн |
— Онда се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко |
уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из све |
, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и |
мо хоћеш Баркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али вр |
ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола |
само понављање.</p> <pb n="130" /> <p>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој са |
те нам потребни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата мог |
која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску ст |
> <p>Павле га погледа подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; |
било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што кнегињ |
ола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше ви |
а моје природне и најмилије осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време... |
>КНЕГИЊИЦА СТРАТА</head> <quote> <p>Има ипак изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се |
се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p> |
свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушал |
.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он |
мо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом н |
мислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле да |
ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радозналост била про |
„рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али то |
ла.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у |
о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише |
уку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, ј |
ити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образованост његова није могла да превари око мате |
Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочит |
вет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тр |
} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку сваког корака одсечни ход — били су |
аму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги човече? |
нио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше гроф даље, — <pb |
ликога осниваоца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се ут |
руком са болесничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако |
условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p |
ну задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише |
и само прирођене поноситости грофица је ипак одликовала Павла нешто као госта са далека пута, н |
па, што су стајала усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе бил |
, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније прилике ј |
идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвест |
оју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем с |
м месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто нам |
>После неколико брзих корака грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да |
очело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остварењу своје намере, јер је инстинк |
211" /> данас Французи...{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладострасне, час су |
адох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам |
<p>Пред великим предузећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељим |
о немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Б |
по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гл |
г светог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесно |
ешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће |
тим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају у талог где |
<p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p> |
д судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан неприј |
треба.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али |
не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. |
а с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — ре |
познатих прилика без — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред великим предузећ |
могао сам живети сиромашним животом али ипак пригодним образованоме човеку.{S} Узео сам засебан |
он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, к |
био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно држање грофичино.{S} В |
ли без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— Н |
и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као х |
а ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињи |
илици пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може ли с |
дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, неизвес |
сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да |
ије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему др |
не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени очи у очи |
ајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спа |
о слуга; па његова Шумадијска одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Је |
нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват, одвра |
е како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, би |
— одговори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p |
ен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.< |
чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео |
м кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Немачка, Српска |
је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити неш |
и себи какво одређеније мишљење.</p> <p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржав |
ад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било |
дили.</p> <p>У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учин |
и сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> <p>— Овом приликом теткица има п |
> <p>— Која је плава, — упаде кнегињица иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим д |
иле веома лепо одевене, — рече коректор иронично.</p> <p>Момак донесе тражена два броја.{S} Кор |
а му другови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града, где га ни |
S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јев |
наука и формула, којима сушите мозак и исисавате себи здраву душевну снагу своју, и које су ве |
Очајно лице кнегињичино потврђиваше њен исказ.</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда упут |
је вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S} Ка |
атнија и лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца |
ла, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погле |
кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријате |
лопљеним рукама светлуца драгим камењем искићени мали златан крст.</p> </div> </body> <back> <d |
> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саве |
ичнију.</p> <p>— Заборављаш да не бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом |
но напред гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, испаде лепо повезана књ |
и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница под чекићем, то она не могад |
м се родила; где она од срца непосредно искочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пун |
љима; уздржао је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није хтео да легне кад га је г |
о је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, да б |
а вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учин |
дина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као што |
S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на разлику положаја и која ми је |
овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и при |
е од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лак |
у указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним пријатељством, али му је Ваше драгоцено писмо |
S} Да ли ви то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, госпођо.</p> <p>— Опростите, госп |
ребао пре долазити, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p> <p>— Одист |
морална и материјална пропалица; радиће искрено.“</p> <p>Тада је младић престрављено ускликнуо, |
ко волео да се изближе упознамо, — рече искрено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични |
скочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Т |
ло да се у том времену између њих разви искрено дубоко пријатељство без усиљавања и готово само |
ао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши свирк |
то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешк |
те, мамице?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја так |
лазише мучно...{S} И он је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и с |
ом радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, госпођо. |
сами стекли, а пре свега вашу младићску искреност пуну поштења и непосредности; али ја никад не |
Радости, о рајска шћери, </l> <l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Г |
ретресаху се дневни догађаји и прекодан искрсла питања на особит начин.</p> <p>Каваница је имал |
и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђе |
ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не верујем.</p |
још из Србије понело собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појед |
са оном младом господом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних осме |
ам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а ј |
, против свога убеђења послушај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p> |
е да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која |
већином врло танку спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању немају ни п |
годинама младости он можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија, да кује засновиц |
у некакав поредак у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим страним земљама, а у с |
интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над целим сплетом њих |
том других; али зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи |
ридружио доцније најтемељније практично искуство.{S} Али, пропадајући једном, он није више хтео |
е приближују млади људи, што их судбина искушава.{S} Молим, немојте ово сматрати за увреду.{S} |
.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је ви |
вом родитељским, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби |
ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву толико сличном ономе што му |
вршивао свој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гласом:</p> <p>— Стеване!</p> <p>То је било п |
, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те сте за |
тку кад искочи на чистину пред госпође, испаде лепо повезана књижица из руку.{S} Настарија женс |
усти лист који је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде поди |
крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} |
гедије, јер за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим невина споредна личност.{S} Ја нарав |
трани овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, |
огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепел |
.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међутим испекла погачу.{S} Батином је одгурнула пепео са црепуљ |
е управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда, када вам он јо |
Календар</title>.{S} Унутра на корицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија <pb n="152" |
Поред <pb n="67" /> тих сличица има ту исписаних објашњавања што се тичу слика, или стихова, п |
гледао у завој на коме крупним словима исписано стојаше:</p> <p>„Милостивој и високородној гос |
ја овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни испитати своју кћер преда мном?</p> <p>— Приметих вам м |
S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то мн |
он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> |
ивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Извините, господине, — проговори најп |
она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне св |
шао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилику што су га у његову стану сач |
а молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очевидн |
вај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упр |
ице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли бол |
ило баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући у сестру, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, |
ајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га неми |
ла си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стр |
примедаба на таштину схватања појединих исповести, написаних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре |
штеним брковима и густим седим обрвама, испод којих јасно светлише живе плаве очи одајући бистр |
, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог шешира видело му се голо теме, а кратка |
што је положена на трулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, ка |
равњено живописно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристаниште овог стар |
ас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, и |
дино, — настави он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатности; зато ће боље бити |
им скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на ов |
ћност.</p> <p>Старац тада стаде на углу испод једног фењера, извади из цепа неке хартије и приб |
они пролазе и пребивају као нека врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу |
у, и то сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпељиво.</p> <pb n="280" /> <p>Павле кро |
и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас, господине Ђу |
а или професора, — или људе не сасвим у исправном Јевропском оделу, новинара, књижевника и учит |
је понекад у црним часовима посумњао у исправност својега рада, али му сећање на претрпљене уж |
е у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разговору, а не |
методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући један по један ваших идејала, |
.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Боле |
зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен пословима.</p> < |
S} Урођене им охолости нестаде; младића испратише захвални погледи, све док се изгуби у светини |
оштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбр |
марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше испрекиданим и непоузданим гласом, — да сам тиме, што с |
анем ревизором.</p> <p>Све је то причао испрекидано за време ручка.{S} Павле је поручио вина, к |
е, стојећи поред стола и палећи цигару, исприча му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад свако в |
</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио додаде:</ |
ах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им на |
ди.{S} Она му најпре у крупним потезима исприча прошлост своје пријатељице, затим њен положај у |
{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој је нехотице била све |
ло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприча своме пријатељу потанко његов ономадашњи састан |
/p> <p>Она остаде поред стола стојећи и исприча кратко признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако у |
и био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти с |
та загонетна личност?</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточи |
ца помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку да би се о |
шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста присе |
у и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридесет година дошао у |
ст, морам претпоставити по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих дево |
волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> <p>А.“</p |
ну онолико колико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити |
>— Како је свршена?</p> <p>— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не би |
ешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испросити?</p> <p>— Отприлике на неколико дана после ва |
великом гневном узбуђењу; — она је већ испрошена за другога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер |
м само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофица се |
разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље |
можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, јер м |
ма Павлу.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па |
га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост |
одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, прихват |
али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у з |
нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и своје жељ |
ћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са другим просиоцем; још би |
а, коју због незгодних прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, |
ањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам несре |
лио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја |
број 2. <title>Вечити Календар</title> испуњен разним потребним упуствима о мерама, рачунању в |
ли, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да |
а српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде управ |
.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погледао горе, размишљајући о |
и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој бра |
м је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатн |
иве при свршетку трудила се нарочито да истакне.{S} При бржим местима загреја се и она и слушао |
говорите српски, имаћете прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватским баном!{S} |
да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство |
могла надати успеху, која је овде била истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павло |
дивну лепезу украшену брилијантима, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена вис |
одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хте |
сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно |
шкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и |
им, а доцније попуштајући један другом, истесаше моју личност оваку, какву је данас видите.</p> |
ринско, јер се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то |
новна судбина свих оваких случајева.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и |
ем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то та |
мом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав с |
ње у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић б |
а; прозори на локалу средње величине са истим завесама и истим цветићима; над вратима с обе стр |
алу средње величине са истим завесама и истим цветићима; над вратима с обе стране обичног натпи |
стила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазна |
е мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој |
н ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина? — ускликну она нагло, са очигледном радошћу. — |
, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговори кнегињица брижно; — па, шта да се ра |
говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту неколико п |
у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли |
ућства ставити под стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што г |
вле скоро сурово.</p> <p>— Како да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— К |
Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је т |
е похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Како да ниј |
о потврђиваше њен исказ.</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда упути вратима.</p> <p>— Оп |
азати са таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Срби |
, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви долазит |
тојим на расположењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми ук |
ре што није истинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао |
овата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то знате?{ |
тор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је тр |
итоперена слика само... можда реалнија, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчи |
ичности, коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице марамом. |
трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства које вечито траје и никад с |
, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим ли истину? — запитао је младића бришући зној са чела; а ов |
<p>Сада је у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љубав живи и после гроба и да она |
аденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но трећега дана већ ј |
ара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима је морала пасти у очи |
е, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље д |
чајева.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свир |
анашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне |
ски.</p> <p>Унутрашњост одаје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поре |
и овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— |
> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први акорд.< |
ј ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико презимена, датум и поред тога свуда облигат |
огледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом ист |
/p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му к |
стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем да |
довиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до дру |
, пошто је он вештачка творевина, онако исто као што у другој каквој зоологији нема места за мо |
д не доби одговора, — била некада онако исто примамљива као она тамо на вашим раменима; само шт |
преместио најпре руски консулат.) Тако исто још остадоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако |
у са изрецканим шареним даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и ок |
а. <pb n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је те |
ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији о |
тако површни и празни, да имају толико исто мало правих погрешака, колико одличних својстава.< |
рато?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p> |
то баце са грозначивим интересом.{S} То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредбама |
м, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> |
омањим групама често су сви говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се |
вечито викање болесниково, његово често истоветне халуцинације, привиђења, фантазмагорије и ост |
неколико дана после првога писма; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно друго |
<milestone unit="subSection" /> <p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павл |
сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, к |
а сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо.</p> <p>— Господине Чилаже |
Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљине показује несравњено живописно; па лепа |
Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом источном ситнаријом припре |
м њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у о |
женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато |
8970_C1"> <head>I</head> <head>НА ПРАГУ ИСТОКА</head> <quote> <l>Прокте ми се једном путовати, |
.{S} После веселог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као што |
ежних, овај одлазак.{S} Код омладине на Истоку уопште, поред свег тако радо показиваног патријо |
а, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, стра |
је је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединица не само опасно, већ и п |
о.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду укрућена, душа није могла разумети сложене м |
је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Први |
лу, <pb n="168" /> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша уда |
ад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао н |
ве то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и мес |
То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто нап |
.</p> <p>Број 5. последња књига. <title>Историја Религија</title>.{S} То су автографисани табац |
е само ништо мало магловитога сећања из историје.{S} Страна дипломатска заступства још дуго ост |
ља Уроша, представљана је у уметности и историји симпатично; драме Сиглигетијеве и Сигетијеве с |
њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, који <pb n="150" /> се буде бавио изучава |
омансијер у згоднијем положају него сам историјограф да буде непристрасан, тим пре што се прете |
колико сат или бусола.{S} Он представља Историју, Астрономију, Хришћанску науку и Метеорологију |
те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па ваше потребе, па народне жеље, познајем ва |
ску архиву и остале збирке, и да напише историју породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека д |
так преглед слободоумних идеја и њихову историју у извору, пређе на примену наших прилика.{S} Н |
урске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српства.</p> <p>— Српство?{S} |
имао утицаја на културни развитак свих источних народности, који у њему имађаху удела, те ће с |
астави:</p> <p>— Родом сам из Баната са источног дела, тамо где се говори више румунски.{S} Био |
отркуше са Истока, који ћете са осталом источном ситнаријом припремити мени стан, кад ја код ва |
ајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњачким ћилимовима, њима досад непознатим.{S} На ум |
То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја т |
сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још |
се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у ста |
вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говор |
је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о |
о.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p> <p>— Не, — одговори гос |
ј борби полагано трошио...</p> <p>Па се истрошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на |
суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p |
дношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај раз |
{S} Али немајте бриге, извештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да с |
еколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p>У том њег |
азности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чин |
војој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она уп |
ше него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите, |
<p>Није нам намера да верно до ситница исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <pb n="237" / |
, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, к |
а својим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају другови његови, али |
ни она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде б |
уша.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину, пре |
Молим. — рече стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак б |
p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачити и преобући се, и набавит |
увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, или решити о старешини задруге или друго шт |
.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То |
<p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лекар заб |
ли све више замршивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњ |
видели бисмо трагове неких арабеска, да их нису препокриле разне несташне шаре цртане оловком и |
, којих памет није толико развијена, да их оствари, она дакле прибегава умним људима да их задо |
препрекама које их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити или отклонити.{S} Затим је п |
слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљав |
оследње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она послед |
ривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим |
ри, она дакле прибегава умним људима да их задобије, међутим оне овима не требају, па ако се ов |
— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Х |
бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да би |
ивајући се пристајале.</p> <p>— Боље да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли |
није поборавити појединости, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору |
хађати места, где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нис |
ма увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си о |
, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и ш |
— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зов |
S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па их сам и |
.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, нази |
м знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест, које грофовских, које бар |
ало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви |
леда, затим полагано рече:</p> <p>— Има их много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем ре |
Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење А |
чно напишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица, којих списак им |
ем случају остати умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шес |
је горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ћ |
на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно ч |
тајали у једној од успутних механа, где их је, по степену госпоства, пред вратима а под ступови |
се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину усред туђине. |
у часови, и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одмах.{S} |
ове потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо ј |
разлике између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити или о |
онеких лепших или ретких комада, одакле их је или којим начином набавио, или им је објашњавао н |
зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да |
омоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју |
едњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајт |
Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које |
о себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох т |
х већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и напос |
/p> <p>— Ако таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би |
ранио колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана ум |
мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, држале |
је одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео |
ћаји припадаху у највећој мери, како би их одсада могао усредсредити само на једну једину тачку |
а), које је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са |
спокојније и угодније прилике но што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; неки |
отворише врата, коморник изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролаз |
и за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба. |
и предаде портиру неколико молби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати |
од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите |
коректор весело.</p> <p>— Познајете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не |
а његово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда мо |
а и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и плачу. </p> <p>Крашевски</ |
, до душе, <pb n="236" /> похађали, али их је газдарица, по наредби лекаревој, враћала.{S} Једи |
потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говор |
стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да пла |
ном под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је |
неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша |
титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или |
ф. — Полиција имађаше скрупула, али сам их ја растерао.</p> <p>— Сигурно новцем?</p> <p>— Могућ |
тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад |
<p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене? |
ад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лук |
дне преостатке онолике љубави.{S} Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добр |
оцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још |
кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо оди |
је имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао |
а!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје н |
је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} Не напуштајући свој с |
еко дваест хиљада форината годишње, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти с |
што воде у једно од два одељења, колико их у болници свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо |
ве власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, |
стотинаркама.{S} Нинчић преброја, било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зн |
према већини твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се веже |
на по свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа |
их тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим С |
са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гр |
о бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио |
мећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, к |
е се већ одавна уздигло над њом, једино их везују још природни осећаји, у које баш зато и није |
матрање неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у |
у породици, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видите постављене.{S} Сећам с |
ина да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава.{S} Молим, немојте ово сматрати за |
ма се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непос |
најсјајније јавне игранке беху оне што их је приредила Университетска Омладина, Трговачко Удру |
ао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом с |
и, али увек задржавајући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан до |
ну брилијантима, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у |
го школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато тако што т |
> <p>Павле остави књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, али при том на |
х огртача, <pb n="11" /> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да је у |
хранити?{S} Преписивањем аката, што су их написали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте сп |
њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијег |
најете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им |
{S} Пола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим заст |
.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове, јавна предавања; |
дјахао где се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу око |
и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу у |
, Павле, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па п |
о она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим други |
а га је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Ни |
је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пре |
о је управљено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, |
отменијих грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско пре |
пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки њего |
p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отид |
м, — одговори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под цар |
ткама материнске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегава д |
а Страта. — Санда је забранила њојзи да ишта проговори унапред о посети мени или теби, а можда |
ме, па умукоше; блејање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине зачује крик совуља |
о остаде на доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе као пресечено.{S} Наместив се како тако свако на |
а ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <pb n="90" /> <p>Њему се |
и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <milestone unit="subSection" /> |
, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саст |
ини да користе онолико колико се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђ |
наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и н |
је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла |
да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим п |
м дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене з |
ам агитатор за опште добро човечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу |
Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер |
лаже, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре с |
урнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не з |
...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</p> < |
а више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред |
лике патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то |
; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’ |
свести?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> |
<p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је свршен |
дбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} |
римате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— О |
Јулијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја налазим да је разлика у годинама необична.{S} Он тек |
Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} |
искусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер ћете бити |
р за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време |
зује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; па како ме уч |
<p>— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се |
емирују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи к |
ри:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој < |
одине Чилаже?</p> <p>— Јест, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако звани |
срећити своју децу?</p> <p>— Господине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; |
рећна</p> <p>— Није нужно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јан |
но ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног свет |
а Баркари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечано. — Ал |
ти оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S} Али од свију прос |
рство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са |
но се добро намирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам ништа приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да ве |
Да сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао |
</p> <p>— Онда најмање!</p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја.</p> < |
улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ р |
свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја пр |
епотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је заним |
им очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша ј |
не доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>— |
останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест |
мства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слат |
аванског света...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао |
то сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопш |
ти.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Пар |
вота.</p> <p>— Мамице, слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p |
Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са |
опасан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, господине грофе?{S} Та <pb n="275" /> зар још не ув |
е несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; в |
он настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на л |
p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</ |
да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац |
Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим. |
мо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што би |
ити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Страту.</p> <p>Павле сед |
а?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке |
остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> < |
им дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињо |
није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте |
.</p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај |
а, сасвим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих |
знате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразу |
"226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак вол |
у набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А |
ше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке |
да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте м |
ља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, је |
Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на п |
једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита |
вас интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и |
уд та велика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она бил |
сећаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби. |
изложила натчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад |
врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону величанствен |
адићево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S |
,... а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празничне ципеле,... била је в |
одине, што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нуж |
не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно представљање, |
клоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве д |
и.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, про |
је опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа |
дне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, |
стио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљ |
говори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, препоручујем вам н |
прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме ж |
орба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које |
авлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тих |
енске су га упропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Нем |
то до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш |
S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема |
{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле пра |
<p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> |
и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да |
, господине, што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Ни |
нете, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико трен |
Којим путем, госпођо?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И |
иво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано |
ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући много друго; ви |
оћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворила прозор, јер ми се чињаше да с |
рече Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну |
рече:</p> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет месеци <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га в |
је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам |
неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони приј |
сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову, |
p>— Ах, ви говорите као какав професор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учини |
е прилике моје домовине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам |
две трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните |
мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} |
S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни млад |
, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мој |
авле.</p> <p>— Е, дакле, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да |
>— Ви ме доводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити. |
арске вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога ве |
ма још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да та |
в савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви можда волели мислит |
још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за |
несе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро м |
као сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све при |
ко још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шт |
ини, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; |
мбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати сед |
:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очим |
синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска по |
имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То з |
<hi>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам своју војску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић |
ђо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, оцем удавачиним.</p |
свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> |
сувише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упозна |
осте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо |
го ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} По |
жртва својега опозицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, к |
напора напослетку израдио приступа.{S} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда кад још ниса |
/> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе |
вестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Доша |
— Страто, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одрас |
Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упут |
, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и н |
/p> <p>— Јест, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним н |
лост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у ва |
ободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту |
а осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како |
о моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрп |
Баш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо ви |
ш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> |
сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздра |
и његове најгнусније манифестације.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили |
се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести ос |
а.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па их сам |
је за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам |
и, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особи |
о женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати смешна: он је мл |
и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти ј |
едио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је била разб |
још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако нема |
ато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слу |
степеног самоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити с |
огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још свега неколико, мож |
преобрати у спекулативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао |
ун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била с |
ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом |
<pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једи |
оље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога воли |
боравити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке, да позову и теб |
а сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега по |
мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао |
ахну грофица, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако ж |
ају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да ст |
е, то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, |
у са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш о |
о изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Види |
хвала.</p> <p>— Немојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да |
нда сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да |
</p> <p>— Лепо, да будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, моли |
-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} А има и дру |
мислиш учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужности...</p> < |
е ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи |
p>— Шта?</p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и |
задобити, агитовати, господине мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човечанства, ја, стари Ч |
о), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је св |
прости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и |
о бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубав |
и прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта |
још једну?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— |
е не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потреб |
.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство унапред проучавао.{S} Ја вас позна |
силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних к |
вирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у |
p> <p>— Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није могуће да госпођица...</ |
ро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="145" /> постао западњаком.{S} Нев |
сам своје царство унапред проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у |
ше одмерени, држање сувише обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловал |
а ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнеми |
еване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb n="327" /> век са свима патњам |
и и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио |
ко је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> некада неку девојку, која с |
авила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Ка |
јете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољивост ваших осе |
мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај све |
сте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} |
оворим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобравала сам, |
нска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p> |
дије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство |
еној души пробудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зн |
ујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко врем |
дније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је |
еља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нуж |
војих речи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Амери |
жртвовао здравље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, пр |
ова сасвим невина споредна личност.{S} Ја наравно немам толико снаге, да победим јунака, то је |
мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> |
ари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пр |
свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, |
одно падају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и користан; у |
, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; јед |
не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га ниса |
волите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једно |
д ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— |
.</p> <p>— Али је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији о |
до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила |
да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам |
писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, |
ем.{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, госп |
к слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са |
</p> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има |
чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Грофица одговори ломећи руке:</p> |
твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати гр |
е?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским |
могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоће |
ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зат |
ече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, |
> <p>— Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја вам математичном тачношћу износим све; написао сам в |
амере?</p> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> < |
, мамице, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се ст |
а.</p> <p>— Он је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним приликама остављена сама себи бе |
устајући и стиснувши руку кнегињици, — ја вам честитам, Светлости, на тако великом и чистом по |
ба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој |
уњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</ |
ихватите је, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете |
ништава.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обав |
/p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи. — Не, господине млад |
о је то?...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно |
кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам и |
е ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— Т |
<p>Човек сада сасвим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господину, али нисам доне |
Нинчић га љубопитљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> < |
p> <p>Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје гос |
госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то |
м или радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упознамо, — рече искрен |
гнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофица се нервозно насмеја:</ |
вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Аг |
Тражим господина Павла Ђурића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отв |
ди како знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтер |
<p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>— |
ј пажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор...{S} Изволите.</p> <p>С |
знао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да припадам каквом реду, — одговор |
Не могу, — одговори му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказ |
или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде порт |
.</p> <p>— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћу је отети.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се бо |
е на ово ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да |
селији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и |
ге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се |
нати поуздано, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим |
Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се мо |
инила, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама од |
му, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да |
једној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расп |
ого у сестру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја сам писала Павлу.</p> <p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} |
од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на који <pb n="249" /> бих |
p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша |
могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако т |
ићу.</p> <p>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала уме |
ћним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав |
"92" /> <p>— Сад сте ви узрок.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је напао.</p> <p>— Чудн |
његов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близ |
ати доћи.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја чисто предвиђам.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, |
грофица са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица |
у и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити |
> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву в |
дговори мајка одмереним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да увек онако треба свирати, како мислимо д |
цу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу ј |
ју радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече |
звала? — упита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако ми |
си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</ |
ћања.</p> <p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није |
лицијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади господине, — рече гроф хладн |
и оно није било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато |
оју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам дру |
мо се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору |
, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, коли |
одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с приликама господина Ђурића, — |
удо, те сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропал |
p>Чилаг пречу његову примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, |
атио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу остати подуже.{S} Доле |
и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу, с поздравом од најпле |
њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у о |
у је отети.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И н |
хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете |
/p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— |
тиме.</p> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу једно велико Браство.</p> <p>Нинчић му вели:</p |
се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са пол |
уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да |
ко мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико слаба, да пустим |
неколико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте. |
да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде |
> <p>Павле муцкајући одговори:</p> <p>— Ја је... још нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли пок |
ени поглед оживи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио |
грофичину, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје |
ор.{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио уста |
ености, и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћа |
ака одговори лагано, одмерено:</p> <p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена |
е са седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше личности.{S} Зетом као што |
<p>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S |
{S} Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику упорност, грофе, а противну |
ћ.</p> <p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога нема |
тим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не |
сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> < |
<p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— |
Али камо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За |
а да се може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја са |
одности.</p> <p>— Према нашој?</p> <p>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијук |
.</p> <p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади ха |
већ да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом госп |
ажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд ј |
шла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S |
Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао |
о она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одриче |
— Јесте ли ви господин Нинчић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.</p> <p>— Повереник господина Павла?</p |
сује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госпођо.</p> <p>— Одавде |
поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан би |
се... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледала?..{S} У кога? — запита Агнеша сва дрхћући. |
уству Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са гос |
, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје |
ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} С |
мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много |
сим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша п |
оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаж |
е за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то |
синовима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао |
де, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју с |
а се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n="29 |
лу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем п |
<p>— Сигурно новцем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, то |
во на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за |
и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле |
} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите |
чко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш |
н је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то |
и <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— П |
ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање, |
— Није.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и |
кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер |
кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па |
сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зов |
не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако н |
ду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не |
зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам |
аје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потр |
климну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито цен |
вде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам |
са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, |
но што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опор |
.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не на |
бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу од |
ни обично чине.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Н |
е да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз |
а.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p |
<p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</p> < |
ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећ |
ј, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних младића, ко |
один, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најп |
ом ситнаријом припремити мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам пра |
бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам |
питате преходно код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена |
да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам |
затим по унутрашњости.{S} Ово последње ја сам предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто |
а оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре |
човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито |
на невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згод |
станемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати цело после подне, п |
орио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - пи |
важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико |
се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти |
бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> |
и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, |
а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знал |
/> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;... затим Едгар |
је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по свима законима државним |
, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судби |
је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p> |
у, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражи |
м своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака. |
иљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до |
ворих.</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од че |
твари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити |
е, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзи |
ји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу в |
читељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из о |
о; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} |
аш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то |
ебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S |
Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се врат |
Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне |
са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да |
љих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, |
женства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и ужив |
ф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ов |
тите потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није пону |
е, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја зна |
недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, |
ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могл |
којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском повученошћ |
сећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпатиј |
разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и |
} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако |
х људи на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом ново |
оректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мај |
та је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, а |
и смрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, а |
лепог сокола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају |
у не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да бу |
зволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у |
ће вас место највише интересовати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часов |
час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; |
у моћи, колико толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног све |
саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о т |
у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душ |
одиста, господине, — одврати Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте бри |
спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да то буде?</p> <p>— Господине, |
— рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђе |
слим само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били?</ |
/p> <p>Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само |
ица одговори достојанствено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нуж |
та.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у к |
Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али |
у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>М |
ну слободу, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле |
огли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са |
јем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви сва |
бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да ва |
сификације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне и |
абринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, милостива госпођо, |
човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте ми |
ј текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза н |
сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> младићских порока, и |
престано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела |
} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама |
ише и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, |
<p>Павле одобраваше:</p> <p>— То сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике. — |
ркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наследна |
љива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</ |
обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још |
шу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа и |
пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се са |
а се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе дош |
р обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с твог |
лаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте д |
S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би на |
прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је ру |
е најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодсуд |
дговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ју |
е усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом погру |
вечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни не |
ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, у |
кву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме |
/p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукају |
лава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</ |
> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам дугујем поштовања.{S} Од вас се г |
ај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро суро |
Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p |
"117" /> овом тренутку узнемирујем, али ја сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодн |
рио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица |
ет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p> |
<p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — о |
ише површни у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном |
еност пуну поштења и непосредности; али ја никад нећу пристати <pb n="279" /> да вас добијем за |
о је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, т |
S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове |
руја свежег животворног ваздуха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претв |
ерења, — одговори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> |
..</p> <p>Кнегиња уздрхта.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> < |
разлагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени |
<p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је л |
итачна, — одговори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај. |
чима, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивос |
то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш сп |
једно; друго је, да судбином моје кћери ја располажем до њена пунолетства или удаје; треће је њ |
ачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не |
са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здр |
ко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— |
</p> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, г |
има ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише жели |
везе захвалности, које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и |
рофици да... одложи... заручење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примит |
ојешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге |
а љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам о |
мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркар |
м челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Ве |
тпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна |
дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па м |
виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли |
одговори јој госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било |
е заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; |
а, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени, са |
им рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; слу |
ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највиш |
малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам јо |
Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих био залог |
а?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињица ускли |
лики интерес наше породице, у којој сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узети слободу, |
Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете слободно по |
стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме |
е знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очигледно је |
в; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни |
заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину |
ам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Мил |
То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господине Чилаже?</p> <p>— Јест, госпо |
у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате. |
а и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мирно и опре |
о.{S} Али прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уж |
ку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна на |
ени, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињ |
трес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде |
еостаје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ру |
рим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу |
ући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кући, да се од |
суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој |
ито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неусиљено, тако рећи, |
више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</p> < |
ш? — одврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти |
са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку |
> <p>— Заборављаш да не бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са тетки |
шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} К |
ошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одма |
ј одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако па |
оја задруга није такође потпомагала; но ја сам још пре неколико година престао да будем на тере |
сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам бит |
р њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време прола |
а озбиљна револуцијонарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за трену |
моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чил |
м то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем <pb n="28 |
као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш суви |
за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам |
и ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам в |
којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове наро |
Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица |
ову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да са |
стављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај |
више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиж |
крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господин |
/p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине м |
о бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много |
Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињиц |
м вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: |
к.{S} То можете слободно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предус |
о сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— |
ли то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> |
але ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме |
егова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Па |
е мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину |
војити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио другој омладини, реци |
еко Трста,... дакле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, |
нити све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у |
p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем.. |
> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, |
то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одго |
колико речи.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{ |
— Полиција имађаше скрупула, али сам их ја растерао.</p> <p>— Сигурно новцем?</p> <p>— Могуће, |
е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао |
{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би т |
им, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до |
удно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се |
а се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато пр |
реда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође |
Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а то сам |
по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се из |
ици Јелени Грујићевој</head> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“) |
покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотреност |
рође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, |
S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоставштине.</p> <p>Чилаг гле |
изненађење, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и по |
о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p>— Нисам.< |
зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици и |
мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојо |
а.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху ја се п |
на стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последњ |
скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном малом договору.{S} |
Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињи |
о хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— |
доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се јавиш, него...{S} |
ут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се јавиш, него...{S} А кад мислиш?</p> <p>— Прекосутра.</p |
да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господс |
, а онако болан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А на |
улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестино |
и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имале места у о |
о пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... по вашим.</p> |
а ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер м |
но, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у не |
устаде и отвори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобр |
ош тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавања Бихнерова.{S} Он је можда телесна предс |
ишао је на игранке, концерте, зборове, јавна предавања; у позоришта и разне друге вечерње пред |
авио међу стотинама осталих најсјајније јавне игранке беху оне што их је приредила Университетс |
, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспе |
ведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шетал |
н је наставио своје безуспешне лутње по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећа |
У Пешти, на университету, или управо по јавним местима овога града...{S} У друштву је било чети |
n="279" /> да вас добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хо |
то онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам |
е увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступ |
нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што она о Павл |
оже ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помо |
ћете нас приморати насиљем, скандалом, јавношћу или лукавством да вам уступимо Агнешу... и то |
прве песме, па умукоше; блејање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине зачује кри |
на врло мала сила.{S} Представници шаке јада у некој мешавини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, и |
зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?</p> <p>— Опет |
тања“; један је сиромашак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је |
е злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а су |
крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде вика |
а.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над огр |
сну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неумивен |
учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседелица до |
Оди, изближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које |
одсуднијим данима свога живота, када му јадном и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу.{S} |
ање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младеж“,... то не знам к |
ас онда када будете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p> </quot |
Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из л |
ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се |
а, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, које ће трајати, док ја будем жи |
ба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти: |
, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави:</p> <p>— У |
је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Ду |
имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — |
p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви |
човечанске несреће, против које се тако јаким срествима и чистим убеђењем борио овај стари бора |
је постала самостална и стекла је доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} Ако би с |
ољен вештим сплеткама материнске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и у |
болесна и неспособна за споразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај |
p> <p>Појава момкова, као и овај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је називаху госпођицо |
ј, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n="334" /> Он ми је прибавио приступ |
нила по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако порумене на простодушно питање пуно тешке слутње.{ |
е ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, господине бароне, — одврати госпођица, |
челни пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном, затим |
лавноме довршио, али је сада налазио за јако потребно да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуг |
као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу |
пак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно разумео св |
/p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, |
ј другој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по |
<p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских, па |
а сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу л |
итељи некада давали.{S} Зато је младића јако изненадило чисто сурово држање ујкино.</p> <p>— Ка |
у само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно незадовољство са ваш |
вори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљеног чајни |
ј муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу |
ан, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је на |
у, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због необичности саме појаве, а ево |
је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у |
о мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми придружио до |
, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио |
аше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види својега гла |
е, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге одлучније тал |
штене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је библијотека.</p> <p> |
ме?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш — обј |
е од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посећивао, |
а и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она досад није обраћала пажње на своју |
уду.</p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у кој |
е.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди до |
огиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натр |
<p>— Војвоткињине прилике такође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству; тетк |
ратко признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p> |
тересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног б |
p> <pb n="240" /> <p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви |
ече да јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао |
ђа.</p> <p>Младић, који досад изгледаше јако збуњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па |
в био; опростите.{S} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господ |
м стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост због части коју му указујете.{ |
врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним з |
лику срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И |
ваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим прил |
е могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</ |
инцем, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер; — нити можемо да износимо тип о |
ан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трговци, бербери и |
t="subSection" /> <p>Ујак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му, до душе, ниј |
у нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</ |
{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале |
<pb n="304" /> јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић, који је |
.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да |
га литерарнога живота, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на културни развитак |
му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врел |
ли што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што није за |
има, или чаробну Зулејку са невероватно јако развијеним недрима; и све су те слике некада морал |
то живе својим одређеним животом, често јако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи собом |
, — проговори најпре мања сестра, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја с |
их, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{ |
има.</p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појави се неко таласање, зат |
увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шт |
адим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упознамо, — рече искрено Павле |
а и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално.</p> <p>Каваница, коју мало час помену |
сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у м |
му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг |
и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су |
бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично обаве |
едно усиљавало да прикрије страховање и јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало п |
д њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким колима јучерашњих стран |
д га Павле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две |
" /> и стара грофица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре неколико година.</p> <p>— И она се |
се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, господ |
_C12"> <head>XII</head> <head>ГРОФ ТИМА ЈАНКОВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су тако површ |
ЕВАН М. МАТИЈАШИЋ</p> <p>ГРОФИЦА АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>У СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>С |
м стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанковић; његов отац и преци били су великопоседници у |
ди, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим |
ославље, јер је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам м |
, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена кнегиња Александра де През са кћерком |
subSection" /> <p>У кабинету грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга, госпођа грофица и гр |
reign> </quote> <p>Једнога дана грофица Јанковићева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је |
како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли |
?</p> <p>— Ама шта шта?</p> <p>— Агнеша Јанковићева се удаје?</p> <pb n="227" /> <p>— Тако сам |
на тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше постала војвоткиња Баркари.</p> |
кати, док <pb n="270" /> грофица Агнеша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити |
огодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, дакле, знате!</p> <p>— У овом |
са забава, читао сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та |
жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве данас више нема, душо моја, она беше некада |
ћа при пролазу на састанак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</ |
Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јанковићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти зна |
познајете ли породицу... грофова...{S} Јанковићевих? — рече опрезно Павле.</p> <p>Коректор га |
ресантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Јанковићевих.{S} Извади једну књигу, Агнешо.</p> <p>Она |
ош истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици са коректором |
и високородној госпођици Грофици Агнеши Јанковићевој у Пешти“.</p> </div> <pb n="33" /> <div ty |
S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковићевом, где би се обично пред вече, када није јак |
улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— |
е оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанковићем дошао болан кући, није му падало на ум да ис |
згледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало |
t="subSection" /> <p>Грофица Александра Јанковићка чекала је Павла у сјајном салону врло лепо о |
је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио карту, којом га моли да је посети сутр |
ар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто трагање оста бе |
Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово нап |
половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала до у дољу, где је |
ким колима јучерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим с |
р и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улиц |
асу.{S} Отворено кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвени |
јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити јасније.</p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>— Верујем вашим |
а све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније изговорене и разумеваху се споља, као „горњи до |
глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше гроф да |
и.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учестано каш |
нут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо |
ојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, да чујем.< |
саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити јасније.</p> <p> |
дне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах |
ије нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, |
има и густим седим обрвама, испод којих јасно светлише живе плаве очи одајући бистрину ума и ен |
на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо блед |
између двоструких окана облигатни бели јастучић са старинским избледелим везом; иза тога на ун |
олагано <pb n="82" /> изгрицкали.{S} Ви јатомице трчите у тако звано иностранство, ваше слатко, |
а лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту преки |
јмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигр |
а на српску која је била <pb n="151" /> јача и делатнија. — То је било нарочито због тога што ј |
требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не з |
увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивији.{S} Седео је чит |
.{S} Појави се неко таласање, затим све јаче врење, док се око говорника саби густ круг слушала |
столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави |
лизу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да ће |
>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешност да ум |
сти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опш |
дова стању болесникову и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и |
ли мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше |
вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p> |
иво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу |
а?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... |
дина, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Су |
на разговора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам. |
шило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S |
ли случајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не изб |
и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> |
е грофову пошту.{S} Било <pb n="197" /> је два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да по |
прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам ск |
поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми го |
епрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> < |
р онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и ве |
уза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му оду |
p> <p>— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава |
p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да ј |
дано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не мо |
о и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њим |
духа, енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда одиста сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не |
дал, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је ли скандал усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа нео |
ким уздрхталим гласом настави:</p> <p>— Је ли то скандал усрећити своју децу?</p> <p>— Господин |
таде строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то |
очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није х |
ња, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље о |
от везала за његову присутност. — Борба је сада већ постада отвореном, и сељанка је водила очај |
ао на још једна затворена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама да откључ |
гласила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма |
о ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p |
о нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква је смисао такве радње његове? — упита Павле.</p> <p>— П |
p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у њој дого |
види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби одговора, — била некада |
Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзи |
тра, али пред отвореним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао |
лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образованог |
} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, по белешци која и ту није не |
подине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова је молба излишна, госпођице, овај је младић близу моме |
своју пријатељицу, <pb n="182" /> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске одано |
не волим те позоришне принцезе, али ова је била разборита и штедљива, и повратила је доста зама |
, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, проле |
оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прстима ј |
ри, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" /> |
ко ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко:</p> <p>— О томе нисам још размишљал |
уст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више |
не.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох в |
и нагледао сам се природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне тв |
и преноћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремај |
.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био |
је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калд |
вим срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, |
p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности |
м представљао родитељско очајање, да га је на отвореној позорници ударила капља, те је наскоро |
дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ два |
ване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у приј |
ословенском азбуком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма могао с |
ет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за ње |
<p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у ред |
а се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Ето |
онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да |
очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то п |
емља отела ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везивало небо, чијим се именом био |
и, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му о посети |
г, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, тежак, неуморан, неприр |
е породице или нижега племства, која га је, његовим заузимањем ослобођена од претерана страха у |
рави злочин напустити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову присутн |
му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, о |
евена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним поклоном, мало намрштених веђ |
тојанственом изразу лица.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлиц |
ње ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љу |
сли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.< |
али слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачким оком |
адао идејом „свеопштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијонал |
својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказ |
где је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковићевом, где би се оби |
у да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом и од т |
трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над узруја |
а оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала у ову м |
га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>... |
раљевских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац реши |
не само лепотом Павлова певања, које га је овамо домамило, век и душевним сродством, које посто |
им младићским невиним погледом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госп |
е знам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p>По њем |
био своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да изд |
плином.{S} Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним облогама и затим обри |
ато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли на о |
продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније, — |
рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S} |
е чинио своје завршне припреме, ујак га је обасипао својим практичним саветима, који су могли д |
lestone unit="subSection" /> <p>Ујак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му, д |
а!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је |
кнегињичине, госпођице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позо |
едао је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла његова газдарица, која пред вече уђ |
шта више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе ц |
јатеља направи време и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> < |
боља прећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико |
овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и п |
издржи какав већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну нед |
ти, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да |
овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане са |
политичком погледу.{S} Иностранство га је још једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Београ |
лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, п |
а се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну |
јом Терезијом био понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Тада |
све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили |
ле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</p> <p>Мл |
>У том његову пословању узнемиривало га је само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се Меф |
поште једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>П |
ликога имања оставио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе зао |
је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше мишиће; |
ах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што |
ала по правилима општега морала, што га је поставио дух човечанства, да од овог маленог плитког |
p> <p>Павле се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога |
/> <p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно!</ |
био је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у |
је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стид |
запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у друштву; и прилично познавање он |
, на мишицама својега љубимца, пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он |
кујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђао, приближи се једанпут ње |
емирено погледа и одговори тек пошто га је неколико тренутака посматрао:</p> <p>— Да изостанем |
Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што |
јући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беш |
S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случајности које би из његова |
о такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, прибл |
бијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе |
ти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио ост |
pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима |
три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђива |
а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила је улога онога што |
а учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена старинским неспретним жигом са |
тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p |
S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У ва |
дио.{S} Преко једнога послужитеља, кога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да и |
p>Павле погледа зачуђено у лекара, кога је за време болести свега једном видео при свести, али |
Павле погледа онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, с |
са маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала бароном); са неким високим |
уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и |
ало је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина дана.{S} |
дном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.< |
ви да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле би |
није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнска нежност, толико и бојаз |
амо позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну |
ко <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо се |
а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је тада било у |
илике једне од најмоћнијих породица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај мла |
оз неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кр |
и много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за др |
Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се јављ |
љења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је |
етли пламен младости са толико силе, да је морала заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежал |
у руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на неколико недеља п |
рзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p |
, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љуба |
ише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Ah, mon Dieu, |
једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душевног растројс |
На свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био је |
омишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити |
слити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јевреј |
је био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млад |
ије осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем |
ако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да |
да је образован, да има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, к |
ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, |
е најпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих љу |
њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p> <p>У то |
ивоту.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудовила.{S} Тима Ја |
и једино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако |
ћу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилује |
могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити н |
ота, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на културни развитак свих источних наро |
на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да |
?</p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због |
По њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb n="73" /> држања и |
дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазна |
дврати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наг |
вори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p |
.{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална пр |
кружавали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, |
хунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</ |
све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је |
нио изузетак, а доцније се доказало, да је његово ново познанство одиста изузетак.</p> <p>То је |
ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да му |
ј простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога, који је в |
сла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> |
авим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица т |
носитог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се |
јанствено; — али сам видела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно обазрива.</p |
замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има будућности, да је можда њима сасви |
толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој ку |
је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то |
странства.{S} Да је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цур |
то није родитељски, није матерински; да је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна |
није матерински; да је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанских |
ати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода мени под повољнијим погодбама но другоме, бар |
са својега пута из иностранства.{S} Да је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — ни |
тоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала великашка породица, о |
е трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану парт |
стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сн |
ћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући има |
заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а има повере |
егињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} Хајдемо даље, — говораше гроф. |
јци је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном осећању целе дружине узрок поглавито |
х ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после |
погледа молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле о |
авала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта |
и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те |
ли нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами ве |
јанствено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам |
и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се т |
, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковијег п |
е био најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци нису |
како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано ја |
вац или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Држав |
по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине вр |
оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши |
ави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви |
ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p> |
ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је ставим под веч |
у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вин |
и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу... ал |
Павле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трговци |
ао главом он.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне о |
довуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прил |
говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћ |
ћ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се |
е горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p> < |
спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на др |
и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој |
урођеном лукавости својом видела је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и покол |
метно озбиљно лице материно, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мај |
Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило пр |
м несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{ |
рубо резане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљевс |
о је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женск |
Сада га више није задовољило сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за час |
појава овога старца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су Чил |
емљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мноштво зам |
ш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда је забра |
звала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући к |
о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у с |
ика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, |
звршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што |
атељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>— |
позна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са сви |
— За мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га |
ого говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту неколик |
оље да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — запита Нинч |
наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обуставити?</p> <p>— |
иљаду година један спекуланат и рече да је то математика, а они славни покојници о томе ништа н |
болан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић, |
, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у п |
да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавств |
, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега великога имања оставио њему.{S |
уд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме |
Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зим |
рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађана |
то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанских права?</p> <p>— Није, |
је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих ин |
о доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпо |
тисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуња |
а је упропастим заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам |
да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега треба с |
анковићке добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га |
.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој мо |
ала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> |
тицала повољно, он је морао признати да је његово држање заслуживало сваку похвалу, а његов оча |
гао распознати, али је могао познати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинчић? |
а и строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око ус |
не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишта, или можда због добре вечере |
сад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш сл |
удем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви упропашћавате |
{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите днев |
/p> <p>Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које |
вити да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, о |
ује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетичан народ, — одврати кнегињица.</p> <p |
p>— Не, Страто, напротив, ја налазим да је разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има дваде |
мо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју |
женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих |
слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанств |
аз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... з |
начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам по |
</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена противу своје воље.</p> <p>— |
вим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом мест |
кав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што |
одговори, али је погледа молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да |
нуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати ра |
лаксава, и судбина једва једном, као да је хтела да награди његово постојанство, показа му једн |
обрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> <pb n="118" /> |
е пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посета благотворно утицала на његове узруја |
леда задовољно у своју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> <p>Више није могао од ње |
е то и повратило његово здравље; као да је био задовољан са својим положајем, никад се више ниј |
чивања и независност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиш |
лити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се прео |
и зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже напу |
рена господска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођ |
човека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћ |
постало сасвим интимно.{S} Павле као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се |
даљавали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: да су то филосо |
ачава са „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још стар |
ј одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, ч |
е тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не з |
ме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стај |
ње укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом |
тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки н |
замени отворено признање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у |
лом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је |
осподском крају?</p> <p>— Нисам знао да је господски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је он |
бу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу изм |
и нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле |
а мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакл |
ћ јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p> <p>— Једино, — настави о |
ту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Србина |
, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само климн |
леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часком се ск |
ДЕЊЕ</head> <quote> <p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се пок |
одином бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којој б |
да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно |
мо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржал |
<p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву |
ек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје |
.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у на |
н Нинчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо срећ |
/p> <pb n="227" /> <p>— Тако сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узверено на |
прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете т |
учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака, које су га издржавале, а ј |
д да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад |
<p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и изва |
е се разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „нач |
грама.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са политираном главом неки чувени |
е ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није знао ш |
е грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би |
елела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо у |
тао на страни овога старца и онда, када је опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо.{S} |
г новембарског дана о Задушницама, када је отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и вра |
глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледају |
пред својим дућанима у овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по |
Немачка, Српска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окретност з |
оздраву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред једним наслоном, на чијој п |
} Био је некада университетлија, а сада је коректор код једних новина са малом платом, која му |
самртничке постеље мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љу |
вој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама мож |
о цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у трагању неколико часова дневно и само понек |
осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак |
а у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха мога повученога и изгубљенога ж |
пропалица; радиће искрено.“</p> <p>Тада је младић престрављено ускликнуо, али онај се насмејао |
в, постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао |
Уздрхталом руком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено |
било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Б |
дне културе, овде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим га обузе ова велика су |
ом сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране велика противност |
ж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> < |
, постао је правим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часовима посумњао у исправност своје |
ду и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње његове утицале толико |
упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<foreign xml:lang="fr">A |
ушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p> <p>В |
дешено — вели кнегињица Страта. — Санда је забранила њојзи да ишта проговори унапред о посети м |
тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако |
налази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније. |
Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да с |
p>— Растају?{S} Зашто?</p> <p>— Војвода је постао прави пустолов.{S} Имају двоје дечице, два де |
господска каруца са лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb n="8" |
дружи јој се госпођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни он |
укну један корак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље но што је било потребно. |
p>Павле муцкајући одговори:</p> <p>— Ја је... још нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли покуша |
на мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете? |
есугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се |
к греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле дохвати |
само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p> <pb n="301" /> <p>Нинчић се о |
до показиваног патријотизма, најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на образованом За |
из нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оног случаја постала н |
кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на п |
авину задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сув |
рисутни у не малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странци |
јем <pb n="250" /> Агнешиних суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стев |
не, како се чујаше, аристократија, која је обично у групи посећивала сваке године једну од грађ |
, госпођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгледала осталима трима потчињена, — нисмо |
естанце као нека препуна барутана, која је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље н |
овога ужасног пребацивања.{S} Она, која је у својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а |
азумљива измена.</p> <p>Госпођица, која је била међу свима најокретнија, одмах му стаде објашња |
>— Ја знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи штап |
мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, ј |
<p>У Београду поред повеће зграде, која је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане крив |
спитан по интенцијама своје мајке, која је рано постала удовицом; у њему још живи њен благотвор |
ј сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и предс |
ју.{S} Поред своје старије сестре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> при |
достајаше оне кокетне поузданости, која је пре очаравала, привлачила, изазивала, па подјармила. |
p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осме |
акој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној н |
предсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <pb n=" |
екаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Пон |
дила политичка, нацијонална свест, која је почела стварати велика дела и на оделитијим пољима.< |
затим спопала још нека нервозност, која је отупила све разлоге Нинчићеве, <pb n="264" /> и најз |
едан део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном тех |
јој из захвалности поднесе жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере достојна; о |
ву, али привлачну и свежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи дру |
, брижно посматрајући своју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p |
на мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и |
p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука.</p> |
офица погледа испитујући у сестру, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови она, — објасни м |
ечану трпезарију, на доњем спрату, која је изгледала као неки старински храм и обухватила је це |
и само се она могла надати успеху, која је овде била истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се |
и нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде кнегињица иронично.</p> <p>— Јест, и |
тити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову присутност. — Борба је с |
право.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, где је |
ила у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепелом, и |
тамо, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточе |
шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Пав |
дубоком сну, окренув главу од оне која је проузроковала његове патње, али је дошла, да сама уз |
ено стражарење на вратницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђа |
опи вековима тињала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским толико противно |
ну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад ни |
/p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која; фра |
ку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то |
којом се досад ниси познавала, али која је свом душом својом теби одана и која жудно очекује тв |
том је смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не т |
и да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај |
и хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p> <pb n="172" /> |
удимском пристаништу ону живахност која је тамо повукла доцније трговину Карпатских земаља, и у |
се управо наслањала тада на српску која је била <pb n="151" /> јача и делатнија. — То је било н |
молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p>— Вер |
кцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не м |
вилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, она |
грофица више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по сви |
помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно |
о појетичну.</p> <pb n="142" /> <p>Моја је мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој б |
, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при ова |
ам другом приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте |
затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка с |
иђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш |
тавити прекинути ред породични. — Мајка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је |
ури у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међутим испекла погачу.{S} Батином је одгурнула пепе |
то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим претварањем наслутила зло: почела је |
ла у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са |
— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и |
е сада већ постада отвореном, и сељанка је водила очајнички и победоносно.{S} И до последњег тр |
на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и и |
са Грцима и Јерменским трговцима давала је Будимском пристаништу ону живахност која је тамо пов |
ијоткиња и врло доброћудна.{S} Издавала је стан увек српским младићима.{S} Она се убезекну.</p> |
ру крај светлила на сточету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече ма |
г положаја.{S} Свакако награда казивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{ |
очела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде |
е могла то да учини неприметно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} |
одиста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу |
лу са стиснутим песницама.{S} Изгледала је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ћ |
асила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави |
S} И до последњег тренутка свог одржала је победу.</p> <p>Али и тај последњи тренутак дође.</p> |
ткица?</p> <pb n="192" /> <p>— Отказала је долазак, — одговори му супруга, — боли је глава или |
p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према п |
ају оног простора између рафова стајала је кнегињица Страта. <pb n="198" /> Павле се трже, а та |
> <p>Доде пак при крају хартије стајала је прибелешка:</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је п |
кроз добро затворене прозоре пробијала је у виду неодређеног шума каткад врева културнога живо |
<p>Грофица Александра Јанковићка чекала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је |
>— Није, господине, опростите, — викала је грофица више но што је говорила; — моја је кћи малол |
ипак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Г |
ије“.{S} Околина те мале зградице имала је опште обележје тадањега Београда.{S} То је било у вр |
ко вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из н |
ела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну пород |
ић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ретком и тешком ин |
жљивија.{S} Така нежност мајчина морала је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом з |
нула је њено велико богатство и описала је њен карактер до ситница; није утајила ни њене године |
ма, малакше у своме очајању.{S} Постала је ћутљива, често зловољна, каткад болесна.{S} У сразме |
им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија код вас све тамо, али нигде није развиј |
{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобз |
!</l> <p>Војислав</p> </quote> <p>Павла је, дакле, само смрт могла спасти својих смерова главне |
овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање ста |
егледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим |
{S} Са урођеном лукавости својом видела је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и |
испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне сваки поступак који је издалека личио на |
нијим претварањем наслутила зло: почела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ п |
е преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са дивним оригиналима чувених живописаца; з |
ичанске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше х |
Каваница, коју мало час поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, |
м газдаричине празничне ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, |
ма.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак |
но стискивала мараму од чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млад |
атер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тр |
.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је православна са иконостасом од грубо резане ораховине |
озор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја у |
м, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски завод |
удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— |
вијеним нагим горњим деловима тела била је несравњена величанствена појава.</p> <p>И Павле стад |
без забуне:</p> <p>— Покојна нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бој |
узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром од греда, а |
љубав. — Унутрашњост малог дворца била је по обичном распореду турских господских кућа.{S} Дол |
заграђено филаретама; овамо напред била је реалка премештена из Чачка; даље болница, и неколико |
ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била је повучена дугачка греда положена на два дрвена једва |
тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина |
им зградама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за |
у и леже на подглавље.{S} Случајно била је погледала право у очи младићеве, у којима у том трен |
агао измет друштвени, а у сусеству била је велика кавана где је беспослена госпоштина трошила п |
ада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим на |
га је сад настао свестан рад, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и с |
смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју |
ла као неки старински храм и обухватила је цео простор на једној страни палате: зидови су покри |
била разборита и штедљива, и повратила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој |
ле ни овако доброј послузи, — приметила је сестра.{S} Госпођица је међутим набрајала све поједи |
раџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи. |
а е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али |
> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> |
ође; она је постала самостална и стекла је доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} |
то у породици; <pb n="261" /> споменула је њено велико богатство и описала је њен карактер до с |
мучила; као што је заслужила, издахнула је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љ |
у никад није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у |
офица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз ова |
асположењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан ра |
овори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозниц |
као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем раз |
рочито истицало пред гледаоцима, којима је морала пасти у очи велика противност између предвече |
то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у њего |
ху велика питања, <pb n="318" /> којима је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично |
на неколико университетлија, са којима је остао неко време у веселом разговору.</p> <p>Мало др |
живим и великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно армониса |
ад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симп |
сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту |
ој соби седећи пред гласовиром; прстима је површно прелетала преко клавијатуре, а пред њом на н |
али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко п |
кћи српскога краља Уроша, представљана је у уметности и историји симпатично; драме Сиглигетије |
е још коју годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколи |
бе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> |
на је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја |
можда образовање и моја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи но |
, која му је међутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађивати ноћним радом на који |
ш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потра |
перади у високој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле |
рече:</p> <p>— Дакле, истина је, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на |
освестила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну с |
ђиваше њен исказ.</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда упути вратима.</p> <p>— Опрости, |
душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доруч |
питома, а избор није велик; госпоштина је већином са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју |
причу пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на путу према тадањем средишту Кнежевине, према Краг |
— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама |
то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у |
ма она у таквом положају, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не |
бабу шпањолског порекла у породици, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видит |
обни за други сем чиновнички посао, она је пак научила само да негује цвеће, материјално и душе |
што више него обична људска страст, она је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна нев |
м, о најчистијем створењу на свету, она је то створење увредила до срца, погазила њену неизмерн |
живи у иностранству; тетка такође; она је постала самостална и стекла је доста јаких познанста |
ији и најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сад |
ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће, |
Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} И |
мо ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јанковићевим имањем |
еручно написао француски превод.{S} Она је певуцкала расејано, полугласно, а погледом је лутала |
ка неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати |
па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову унутрашњу борбу; често и |
вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што |
, којој је нехотице била сведок.{S} Она је приметила немо признање у очима двоје младих, и то ј |
но која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде. |
тим брчићима и веселим погледом.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да |
/p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} |
м је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је в |
узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а гр |
ој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женска радозналост или нес |
<p>— Пре но што бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављење пролазно, — молим посетите |
{S} Није чудо. — дода полугласно, — она је још неудата, те од дугог времена...</p> <p>— Дивота |
офица у великом гневном узбуђењу; — она је већ испрошена за другога.</p> <p>— Та просидба не ва |
ла најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <milestone unit="subSection" / |
ју је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре није д |
Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Гро |
морала је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме д |
рајаше, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека остане с |
м двору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над |
чна, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} |
ош живи њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млад |
е трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на |
ер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним врати |
већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, |
ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја пов |
p>— То му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S |
лод вековних патњи, али њихова несрећна је страна да оне потребују само оним бедницима, којих п |
о, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по шетал |
ћом озбиљношћу дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао сво |
ва да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро в |
напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међутим |
у са раскопчаним капутом и прслуком, па је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— Из |
у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде пред капијом и погл |
и прелом у досадањем животу Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном сународнику, хтео да |
ече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спава |
ч или је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да п |
е.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетно |
затворене собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам |
ога“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но трећега |
дна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— |
S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огле |
Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се |
:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада б |
ћи.{S} Парница за развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим слободна и располагаће св |
/p> <p>— Да не напустимо ствар? — упита је кнегињица радосно.</p> <p>— Тако је.</p> <p>Кнегињиц |
те од дугог времена...</p> <p>— Дивота је ово. — потврђиваше „настрана сестра“.</p> <p>— Прекр |
вори после кратког размишљања, — одиста је велика незгода <pb n="163" /> што то писмо нисам доб |
вај младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде ште |
бог своје болешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад би |
писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<fore |
p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој сестра.</p> <pb n="22" /> <p>— |
тен присуством родитељским, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом загр |
у?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто |
радом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави ма |
63" /> што то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да |
мљама Српства.</p> <p>— Српство?{S} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири само |
пријатеља:</p> <pb n="328" /> <p>— Шта је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселил |
о.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам |
ри, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи циг |
уштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај |
двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајк |
p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S |
а у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</p> < |
куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, који је био сасвим изнем |
воме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добр |
дговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, увек сам мр |
<p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим |
</p> <p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви |
рву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</ |
породицама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али |
/> <p>— Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — |
о исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне шк |
осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је личност младићева утицала повољно, он је морао призн |
зи, — приметила је сестра.{S} Госпођица је међутим набрајала све поједине ситне учтивости, које |
и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је била згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше |
питања на особит начин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико |
, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке породице, има права на титулу Светлост |
не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — рече она, — целога свога века била несрећна, и ако |
stone unit="subSection" /> <p>Кнегињица је седела на отоману у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди |
лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, је |
га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо от |
трећине својега имања?</p> <p>Кнегињица је дуго мислила, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам |
="165" /> <p>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине са сликама, које је при |
салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се пра |
ица учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> |
е, у место одговора, заплака, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Стра |
или само прирођене поноситости грофица је ипак одликовала Павла нешто као госта са далека пута |
о сам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је приметила утисак, који је произвела код овог неискус |
и, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његов |
уморно погледа преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити |
мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала као укопана; после неколико тренута |
ам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врло непријатан призор, ипак је ова |
е ваљало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, која има својих граница, смерова и својега |
— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге почивке Павле |
еме; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви са |
рни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две позивнице; гледаћу да једну доб |
м; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се |
буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцк |
је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, |
а стојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, која ј |
раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала под теретом овога ужасног пребацивања.{S} О |
вади врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и |
е учинило онај утисак на младића, какав је коректор очекивао.{S} Павле је био миран и само се с |
рати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> |
е и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам.</p> |
соби; напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Н |
foucauld</foreign> </quote> <p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пр |
ро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме прев |
песама, које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и реш |
све своје донео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се б |
љење овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га нису протера |
{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сате поре |
ирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столове, те, стигав до коректо |
ором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога |
нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{ |
може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како б |
трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, ка |
залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када ј |
интереса народа и људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, |
опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се пр |
ету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доц |
здух.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Па |
ић, сиромах али врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} Фон Хадерик, такође пријата |
"subSection" /> <p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на |
— Пре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; да |
ћу ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошна као њена мај |
ра да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики т |
ла.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију |
ија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам |
велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао она |
ати.{S} Први афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење |
и купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, замиш |
216" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он |
и стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука му уз |
ко пребацивати што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети |
вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се |
о овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак с |
, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а |
мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му |
дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности |
иваоца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео |
ао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мис |
о уздржати Павла који је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозн |
идео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у |
аја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у глав |
— Није потребно, — одговори младић, кад је видео да се овај господин устеже; — све је ту близу. |
ачека послужитеља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног господин |
кући, у три четири године једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад |
онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него суво |
јајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним пок |
, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То б |
тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик једне |
под утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са |
уће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она п |
се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно п |
агање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свршио <pb n="324" /> кратак преглед слободоумних ид |
се јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана, |
и ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три не |
на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да в |
Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испросити?</p> <p>— Отприлике на нек |
његове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и однео и остатак |
те како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па по |
размишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још |
изор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Пар |
издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодсуднију одбрану.</p> <p>Павле је |
аноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој де |
учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко |
преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{ |
топија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковачки калфа |
е долазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била најпунија, заузимао би своје место, које |
а и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> <p>Први |
ундској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим |
и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да ле |
дела, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, или решити о старешини задруге и |
сећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико |
адмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је зан |
је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулиј |
и своју кћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине с |
није ословио.</p> <pb n="187" /> <p>Кад је био прикупио и средио приличан број песама, и превео |
rochefoucauld</foreign> </quote> <p>Кад је Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Ја |
. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме |
војим најтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је био изишао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морал |
а које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публике, оркестра и завесе, она се о |
уби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде прозору, да види кола п |
ренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, |
амо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, а |
амо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој постељи, приметио је, да му ј |
и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће. |
ади: како која година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Је |
по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо, — |
дова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као |
рну срећну и благородну породицу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и како ћ |
спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну помо |
да вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све мо |
клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење кћер |
/> <p>— Не, нисам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Н |
чај употребила за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледала је да замрси п |
узданим кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задув |
ком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскин |
остих белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, има |
у, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна луда девојачка |
омиње да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне з |
за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предусретљиво објашњавање грофово |
, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у св |
видео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво ос |
се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у ч |
e unit="subSection" /> <p>Сутра дан све је било заборављено.{S} Странци устадоше рано, доручков |
немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту |
ејал: да постанем ревизором.</p> <p>Све је то причао испрекидано за време ручка.{S} Павле је по |
, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена старинским |
бјашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам |
Monsieur P.{S} Gjouritch</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се уп |
азна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, |
<p>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лека |
ом потребом, — одговори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога му |
ба госпође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ гради...{ |
са њима може донети добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, |
арочите особине.{S} Велика дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са |
лудан — ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S |
ре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, али је до амнести |
ично место код стола близу прозора, где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу сво |
о обично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Службе Божје, — кад одјед |
> са њима, почео је похађати места, где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помис |
>Оде право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога послужитеља, кога је |
<title>Анатомија</title> сисаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као |
еш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево |
механу у пратњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} Стара госпођа разговарала се са |
ојала одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на полеђини повеће тврдо повез |
ште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згодно местанце за разговор, чекао ј |
учка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала |
оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао на неколико университетлија, са којима је ост |
ца држи његову карту у десној руци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, ни |
> пробудио и погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим и |
а вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га |
се од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуств |
Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким страним новинама д |
госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим познаником, угле |
се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мо |
<p>Она се упути салончићу кћерину, где је послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са |
није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и остало друшт |
исли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у иностранство.</p> <milesto |
S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица доносила своју идејицу, коју је |
на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је |
м јединим пламеном достигне до неба где је блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на з |
о; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} С |
оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мај |
а у сусеству била је велика кавана где је беспослена госпоштина трошила паре на страну свирку |
дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у |
пску каваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пре |
а пола невољно приближи се постељи где је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по |
и му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се п |
ини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p |
а глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <p |
<p>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркар |
зненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки проз |
о корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту наш |
и врло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесете но тридесете године, али богат, озб |
у посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову |
на трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га |
еза.</p> <p>Упознао се са човеком, чије је познанство било доцније од велика утицаја на његов н |
ориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загонетно; сад сам |
зрека појединих специја (другова), које је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји имали |
ба да полази на продудужење наука, које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако потр |
оследњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под вели |
а у рукама неке новине са сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак |
дирнуло поносито држање странаца, које је он у први мах приписивао више уображности или охолос |
м какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одавало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одгово |
у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанственом руком приуготовљено, те је једва ч |
Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и тек после неколико тренутака одгов |
ушу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само посматрање неких лепих чаробних сл |
астави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као култу |
не крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом р |
у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> |
о је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени толи |
осподом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних осмејака и милостивих |
ао све.{S} Она отмена женска, због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S |
ју двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} |
васпитана у строгој дисциплини, од које је она примећивала само бескрајно нежну страну, бити у |
и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућно |
у једној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још |
н слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> <p>— Ј |
писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p>— Јест. |
ије страховање и јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе у |
ични, само нешто богатији, трговци које је у неколико уздигла необичност њихова предузећа и њих |
и беше затегнута нека слика, преко које је она четкицом површно превлачила.{S} Чим су придошлиц |
управни одбор изабра мене за место које је због своје практичне вредности било важно.{S} Сад са |
ене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ |
што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобр |
диш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремећено: у моме омршавелом телу нема више |
врженост и веза два створења оплемењује је и скоро приближује човеку. </p> <p>Крашевски</p> </q |
е.{S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је на |
се више приближивао крај месеца, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће |
te> <p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у рас |
инчић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чу |
ао испрекидано за време ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и |
.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом, али је није могао добит |
ла и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка |
>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је п |
свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас, |
ати говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} |
ици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, |
равили распоред за у напредак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговарао је према томе, а о |
То је било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет и |
а, какав је коректор очекивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p> |
не када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био |
ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново |
адим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим начином живота потрошно |
утака донесоше чај за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао пријатеља:</p> <pb n="32 |
о, доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се бр |
ворном кретању безбрижне омладине Павле је могао много штошта да научи, да му оно није служило |
и уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о |
г калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је |
о...</p> <p>После неколико месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распо |
> <p>Седоше — По њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb n="73 |
о је остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би био пр |
лушајте ме.</p> <pb n="107" /> <p>Павле је дуго седео заклопљених очију; размишљао је о старчев |
milestone unit="subSection" /> <p>Павле је наравно после овог разговора одмах потражио својега |
ва.</p> <p>Cicero</p> </quote> <p>Павле је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио |
судбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле је неколико тренутака гледао у <pb n="288" /> непомично |
вим као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шт |
ад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони |
видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком тренутку и коректор одговори:</ |
ије био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у сагласности са својим душевним рас |
{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним |
иве тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу грофич |
треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на њего |
омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се доказал |
а друго, већ да одступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њему ус |
очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са |
ћни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим в |
дила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показив |
то сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволиком чистотом женске накло |
ија, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту има |
ече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, кој |
избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове, |
родужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку појединост својега романа са мл |
воју најодсуднију одбрану.</p> <p>Павле је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља, груд |
амет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која |
буче се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а она г |
о па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу |
лико се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи стар |
томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb n="278" /> са чела; |
вање оних туђих сјајних прилика, одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену |
знатном и забаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати |
ица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p |
ма штампаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до њега допирало мумлање болесниково; кроз добро зат |
што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним путем р |
ти... то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Корек |
> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да там |
јер се на вратима појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> < |
састао са војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је ч |
је могла понизити, напротив, послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопш |
гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и ма |
ју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је био задивљен пред оваким стицаје |
, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан гре |
лом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Ч |
а она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да |
и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече |
дох главним сарадником и кандидовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је тра |
што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао |
p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како то?</p> <p>— Просто |
(тако рече) својим познанством, већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би иначе |
ат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар каза |
pb n="53" /> <p>— Па за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према |
д руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије |
шане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно код куће, ут |
нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Па |
краљевске породице.</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати се, о |
е оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењ |
зо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p>— Њена |
а у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као млада невина богиња без порока и мане. |
сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој |
о за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> некада |
атови, јер им је основа себичност, томе је све криво настрано васпитање женскиња.</p> <p>Поче д |
цима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке доби |
се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} |
ина престао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S |
р је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесника, и само би се у |
одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велик |
зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до са |
аглашујући сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намење |
но света и несташна разговора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друг |
е, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао |
чима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ћ |
ио се заједници своје народности; од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у оваким |
дном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине |
зговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себ |
и је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начи |
</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да, |
то мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он је так |
аних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, |
да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</ |
ретекли, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио ко |
а отвореној позорници ударила капља, те је наскоро издахнуо); угарска краљица Јелена, жена краљ |
та Павлова уједно и његова последња, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на молб |
тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива госпођо грофице, дошао са |
зо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која се затим удали.</ |
тила у овај старински Дунавски град, те је та промена донела собом много новина што су, у стица |
живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви |
у.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине може и нестати. — реч |
рним трудом и многогодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмара |
ју, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види својега главнога наследника, |
ло божанственом руком приуготовљено, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако |
ти.{S} Уклонио се на скривено место, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се рас |
и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало досадно то вечи |
стим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивањем аката, што су их написали с |
е породице, ево вам прилике, прихватите је, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви |
удим вам среће пуне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павл |
Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, |
умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесељено нео |
му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, много узнемиривати вашим разлагањима.{S} То |
и и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто рад |
ли у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb n="160" /> |
гор, наново наста тишина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу вел |
то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти ба |
агоценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Аг |
мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући |
је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Ш |
Шта је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је |
че овај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим |
ем до њена пунолетства или удаје; треће је њена воља супротна породици и свима породичним као и |
једно, у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знат |
гуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли |
; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога |
d>ТРИ ПИСМАНЦЕТА</head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их |
ку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди, изближе да те в |
друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас нек |
нчић се опет насмеја:</p> <p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако |
е да се преобучете; није потребно; ваше је одело врло живописно, останите тако.</p> <p>— Ах, је |
/p> <p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>Павле радосно узвикну:</p> <p>— |
“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не може о |
е?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури листа углед |
а, да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, напротив, послала ме је, да измолим |
ај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим |
е свега овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир |
и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано |
ињица се нервозно окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p> |
Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</ |
том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када ви |
а по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, |
нек уђе.</p> <p>Кнегињица седе и ослови је:</p> <p>— Господин није ништа добио.{S} Госпођица га |
— Кроз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, је |
нска црква неког калуђерског реда, чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Н |
каква угледна трговачка породица, чији је син у далекој страној служби, и који су могли дозвол |
о ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак |
p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били |
ангажовао као уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор |
а презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га |
у вам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу унаказио дугачком косом и разбаруше |
лађега сина <pb n="47" /> Књажева, који је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{ |
јно родио у колиби родитеља онога, који је временом, онако кривоног и прљав, постао демагогом у |
авало је надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој с |
овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво преме |
ви скупе око једног бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p |
ом лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муком зарађивао оно неколико новчића днев |
да могу посетити вашег болесника, који је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики |
шта је, подигоше заједнички Павла, који је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, д |
побољшању преко оног послужитеља, који је долазио сваки други дан.</p> <p>После двонедељног му |
достојанства са великим брковима, који је заређао, те све факултете (изузев теолошки) свршава, |
већ због својих нарочитих особина, који је туђину увек нејасан и зато неприступачан.</p> <pb n= |
е.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступништву постављен |
много ласкава за господина барона, који је, како изгледаше, био мушки заштитник мале путничке д |
оректор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у по |
ко-Карпатскога литерарнога живота, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на култур |
и старог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико окретности говорио о њиховим приликама.{S} |
реја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона |
и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су |
и душом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потпомогнут од своје богате породице |
p> <p>Грофица је приметила утисак, који је произвела код овог неискусног младића, што је управо |
p> <p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад за |
вине, према Крагујевцу.{S} Друмом, који је водио кросред средине њезине, јурили су лаки стремов |
ом, пола војником пола грађанином, који је ту вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога се ра |
ице и својом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb n="131" /> пријатно утицао на Павл |
предусретљиво објашњавање грофово, који је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да |
n="288" /> непомично лице грофово, који је своје укокочене очи управио на њега, затим узе шешир |
ираном главом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио права |
метио овај ствари светски каваљер, који је целог свог века имао посла са префињеним карактерима |
затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да се п |
— трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало во |
кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору изме |
, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, удалио се и |
ља предати Аустријском заступнику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће |
то питање било је управљено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Ка |
ео на једном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој м |
обици Павловој, коректору Нинчићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао |
искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је св |
сла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустав |
икну му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашњег разлагања неколико пута хтео да п |
старо лукаво лице господина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, |
икама први пут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p> |
ве, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопал |
пођицом и да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на |
мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да је био најбога |
ом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој младој девојци, можда баш |
одином, кога називаху професором и који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да |
огнут од своје богате породице или који је пријатељствима својих родитеља или каквом другом про |
хтела је да избегне сваки поступак који је издалека личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе |
тарац се слатко насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, к |
ну на улици са коректором Нинчићем који је са својом старом уредношћу долазио сваки дан у каван |
ио некакав водоскок од прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</note> </div> </back> < |
рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино |
/p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог |
могло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена силна пребацивања |
ија <pb n="152" /> храна почетнику који је већ научио читати и писати.{S} Календар је потреба к |
нији, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није |
ју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је зам |
са сваким појединцем, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер; — нити можемо д |
твима, да се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут почев од Загреба па до Лон |
Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније |
те ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је п |
живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је |
се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их |
знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— |
S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, |
дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите ближе, теткице, — зовн |
а спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одго |
део сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{ |
— Стојим на расположењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми |
ти у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да |
> <p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива госпођ |
ена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите |
огуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обуставити?</p> <p>— Како да не.</p> <p>— Молим, учи |
права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете |
.{S} Гле, подужи састанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{ |
ди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где |
ка или удовца <pb n="190" /> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест годи |
се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при којим |
ени с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На т |
тишина између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање |
био осуђен на две године заточења, али је до амнестије одлежао само неколико месеци.{S} Кривиц |
p>Павле је већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жену, к |
о ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним животом и наставити |
ступа, што су стајала усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе |
е.{S} Младости беше само код једне, али је она обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим ст |
у.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> <p>— Растају?{S} Зашто? |
која је проузроковала његове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто ка |
на је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче |
ате, да је једном била близу среће, али је на неколико недеља пред венчање младожења напусти, д |
више толико много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу н |
неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој |
лутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био с |
ожда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном зд |
{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба |
="207" /> <p>Кнегињица не одговори, али је погледа молећи, као да је преклињала да је не испиту |
етна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важности.{S} |
.</p> <p>Старац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке важније реченице г |
вако што написати па још и послати, али је мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S} |
рте коректор није могао распознати, али је могао познати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли |
вле је продужио трку за позивницом, али је није могао добити на уљудан начин, а коректора није |
био му је можда местимице досадан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— |
ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци |
наука, које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако потребно да своје знање допуни. |
војих вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу били св |
прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз чудно |
и по облику и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све |
{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а |
јка хтеде да прикрије своју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си глада |
а није ословио, није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко |
набављао би понекад таку позивницу, али је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморе |
Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам |
— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог |
к.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца одра |
редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи |
му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Пав |
а којима би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времена проведеног |
вам могао набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.< |
, то је чисто невероватно!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер |
дине, то није џентлменски.</p> <p>— Али је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много |
ло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, господине, — одговори Павле мало оштро.</p> <p |
прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да |
тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјајним успламтелим погледом |
начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њихов. |
е код продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p |
еша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је шт |
по која старица накашљала обазриво, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвенику, илити пак |
ремом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо путова |
необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом својим хтела да замени отворе |
долазак, — одговори му супруга, — боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гр |
сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје |
<p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да |
ли благодјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n="63" |
не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало дос |
о сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у |
.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разум |
посете?</p> <pb n="273" /> <p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једн |
р је грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле ј |
едном господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— |
Павле једва пође.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта н |
осторима не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу |
пословима и угодним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновничка, посао мањи али одговорн |
јте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћупр |
и седећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботиц |
ам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} |
у животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S |
тано варам оног честитог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску суд |
ио, јако поправио. <pb n="334" /> Он ми је прибавио приступа на места, где досад нисам одлазио, |
над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек после неколико дана.</p> |
њица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим |
атраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптереће |
лагодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речи |
више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам |
ало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био |
p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу |
p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Ка |
имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те с |
би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна отку |
АНАТЛИЈЕ“</head> <quote> <p>Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани мој |
а га један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>— |
је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} М |
е то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљиво једн |
ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n="74" |
ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> |
вени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у |
слила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно шт |
Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га са |
Немојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захте |
ат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица |
некад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише п |
ла, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака. |
нуо само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, а |
{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, т |
сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} До |
е,</p> <p>Са болесничке постеље част ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпо |
ма довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврсто |
ећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} |
у или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је |
ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и П |
{S} Одакле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао са |
овде; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и же |
о је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим градовима, а тамо |
Знате шта, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и к |
Молим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са својим ми |
ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где стварне потребе нена, то оту |
мало умири ово уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече још д |
даран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је |
ђењем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>— Мени је велика част и највећа радост, што вас ту могу поздра |
љуби пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p |
види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напољ |
вну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> < |
ладог племића?</p> <p>— Војвода Баркари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — |
ој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка |
ца са осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упре |
ица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Стр |
, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих вла |
т свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и |
> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што |
Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње п |
ашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да одрастеш ево |
доше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — |
више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војвод |
прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— Врло м |
утра немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p> < |
</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Ништа, размишљам.</p> <p>— Са сузним очима |
и, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, |
ва на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад нем |
а и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њим |
ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, слож |
и.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер је и |
ат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што |
ста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p> <p>— И много, — одговори Павле.</p |
рела; твоје дуго девојаштво сачувало ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси била |
а вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, госп |
Живећемо братски, сложно и будућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну благо:</p> <p>— П |
ја.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;. |
/p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како вид |
разумети сложене мисли синовљеве, нити је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ип |
Грофица га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, мил |
судбина свих оваких случајева.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај. |
дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Кор |
ом расположењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изну |
једно врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој |
до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи |
и задовољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном |
изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши |
окат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима, од исте п |
близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, много узнемиривати вашим |
— Ова је молба излишна, госпођице, овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он п |
вечерали на сличном доксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим ш |
четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким |
рника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире ра |
} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би |
се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом в |
е и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Босански |
м за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите |
октор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован, најбољи лекари не знају шта ће; али он |
кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, господине, — одврати Павле, — и ја сам заме |
весело приђе болеснику.</p> <p>— Случај је озбиљан и компликован, рекох вам, господине Чилаже, |
сећивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми |
отвори и извади садржину.</p> <p>Завој је био напуњен новчаницама стотинаркама.{S} Нинчић преб |
актично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Другови су |
ш пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми придружио доцније најтемељније пра |
њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна форинат |
p>Кнегињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није м |
ла обрадовала младићевој појави, да јој је њена понуда изгледала природна; сад већ није могла н |
а.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега имања; она ће, дакле, |
ла са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим времен |
од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пре |
погазила њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p |
радо споразумевала са српском, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од |
ца би тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слаб |
аслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно н |
ве године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунила четрде |
н део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу |
родицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га није |
признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом с |
р; као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, ш |
ања о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини |
истала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и ла |
Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера |
њица исприча сцену у библијотеци, којој је нехотице била сведок.{S} Она је приметила немо призн |
иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Же |
свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчист |
е спопала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полази |
каткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у то |
ођица помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку да би с |
е, угледали би пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, које овде називају робијашима |
.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} Очију <pb n="343" /> склопљени |
м да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> |
ли средњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена врата покривена иза |
а се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види |
анка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, а |
приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" / |
ео губити вид политичког средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, трговина и занат |
ме, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима м |
спремна на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у ле |
тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер ни |
јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренута |
м са болесничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изне |
уна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је д |
њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због необичности саме појаве, а |
и у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због |
негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међупросторима налазимо вртове, а од н |
слао коју пару за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је |
та за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и ле |
Успомене се не би могао ослободити, док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом н |
идело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма могао саставити и по облику и по |
им једноставним уредним откуцајима; док је на <pb n="242" /> столу у неједнаким размацима шкрип |
subSection" /> <p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске пород |
вор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, ујак га је обаси |
ош ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло |
и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскриве |
е да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, син је слатко спавао и снива |
ићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, ум |
му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно |
то нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је то зграда?</p> <p>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу |
.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете н |
Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами прич |
рсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пеш |
/p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од |
о тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то |
е приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је посл |
то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг м |
ле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S} Гл |
Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Во |
поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — упита напослетку старца.</p> <p>— То ж |
заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведит |
д куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изгледате!{S} |
са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо сувише д |
; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљокицама.{S} Ов |
ма сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирн |
живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, о |
а и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица?</p> <pb n="192" /> <p>— Отказала је долазак |
gn> (краљевска ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек |
писао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само ресултат: п |
донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: |
мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом ме |
ам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати какв |
ај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како в |
ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</ |
најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — од |
можете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега треба рашчистити ово, — |
.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S} Гле, подужи састанак!{ |
е врло наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, |
огуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, |
просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господине, — одговори грофица у великом гневно |
чно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и |
ршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу у |
ловима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечито каљав |
претеране, недозвољене љубави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истер |
имо оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} |
ом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевр |
кле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше превели |
{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас |
p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са ба |
нства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је порек |
здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што |
{S} И сама увиђам некоректност, али сам је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово |
е.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимност изнесемо и пред с |
ц?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за ва |
да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју г |
у, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} Из да |
и Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност и друге ствари што би образоване странкињ |
, нешто пак као љубазна младића који им је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно р |
их је или којим начином набавио, или им је објашњавао нарочите особине.{S} Велика дворана, где |
Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том кра |
мате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове |
слава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, томе је све криво настрано васпита |
ружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n="24" / |
пределити.</p> <pb n="294" /> <p>Сасвим је друкчије стајала ствар са господином Чилагом.{S} Он |
писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичко |
е но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије, ко |
} Просто је урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен п |
уће прекорачити или отклонити.{S} Затим је покушавао да одреди последице тог неприродног и штет |
е у обичним незгодама насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p |
ећали поузданији преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему ко |
одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је услужни младић нашао ковача, довео га и показао му ш |
енац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спрем |
ћ изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му оди |
ању.</p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зн |
о да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} Склоњен са |
руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{S} Била је оде |
уцкала расејано, полугласно, а погледом је лутала по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослови је мајк |
вао хране, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било о |
ики зид неке подугачке куће, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је би |
а је међутим испекла погачу.{S} Батином је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако под |
ме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту |
quote> <p>Питање о васпитању у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање до кога стој |
признати коректност одговора.{S} У том је смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и даље |
— рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стању болесникову |
а да буде неминован?</p> <p>— Неминован је пристанак свију оних фактора, од којих је девојка за |
о сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Је |
његова покојна сестра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </di |
и око куће вршећи лакше послове: један је доправљао плот, други дељао храстовицу или се налази |
требом „рацијоналнога васпитања“; један је сиромашак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „радени |
е; — одговори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпођица по |
а идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвла |
гли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу други пут.</p> <p>Старац у |
е за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учи |
ски и словачки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен рог; са средине овог рога виси фење |
ремене мале болнице у Београду наслоњен је капак мртвачког сандука.</p> <pb n="349" /> <p>У про |
> <p>Док је мајка овако размишљала, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, |
тарији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> |
не беше више престоница владаочева, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} |
алепљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и извади садржину.</p> <p>Завој |
аму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније прилик |
њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је ва |
ветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зачеци |
ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори |
је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта |
у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да се злу стане н |
„велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са св |
то време одмори и душевно припреми, он је наставио своје безуспешне лутње по јавним местима и |
ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати ова |
е? — упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} |
зивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је |
е личност младићева утицала повољно, он је морао признати да је његово држање заслуживало сваку |
ављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољ |
.. године су пролазиле, пролазиле... он је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па |
ла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека с |
морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено те |
ебали да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, |
својим слатким размаженим синовима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; |
и са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} |
ајвећа али баш зато матере достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринут |
он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њег |
>Агнеша уместо одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Ма |
је депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска, због које је јед |
алова, јавна предавања Бихнерова.{S} Он је можда телесна представа њихове науке.{S} Да хоће да |
да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је о |
S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; ле |
Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђ |
се излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао узд |
oreign> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изн |
у, већ протекла дванаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у ост |
удише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар |
су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велика варош, нужно је да |
ка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какве богате грађан |
она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико годи |
још доцније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даљ |
ост због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним пријатељством, али му је |
ба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу, |
здрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазни |
о ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне алијан |
и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, који су га ценили |
и из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме благостању положио оном помоћи, што му ј |
ајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их зн |
е после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем |
јала ствар са господином Чилагом.{S} Он је својим оштрим погледом промотрио положај, уочио расп |
аље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не сп |
>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесил |
рило што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једанпу |
ени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке, која је рано по |
S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближавао, знао је |
врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, по |
уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо |
е још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхођењ |
елила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнеми |
то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се поздрав |
рио је послужитељу. <pb n="239" /> — Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то |
{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним прилика |
но у сестру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим |
али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> |
већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по с |
римио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, |
у делао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити |
} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала, мож |
сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нис |
воје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, |
н; у првим нашим друштвеним зачецима он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свака |
п у море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у круговима оне престонице позната, а у српск |
о отворен.{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, |
ова је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнул |
Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употреби |
за његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за |
ше године... пролазише мучно...{S} И он је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отр |
аде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим око |
и пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пус |
натлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али |
кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма как |
а одређивала.</p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим |
што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознал |
да то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> < |
ратило време и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или веселих састанака са збориш |
нство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба |
е пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу сво |
тимност, са западњачког гледишта пак он је био довољно објашњен положајем њиховим у туђем свету |
<p>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то за |
моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда |
дететом својим.</p> <pb n="57" /> <p>Он је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком |
ну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p |
већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за саве |
само наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остан |
.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интимност, са западња |
којој се век почео заглибљивати; требао је да нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и |
опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли слу |
} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али |
ћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S |
овидни; својом нежном руком прелиставао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пре |
е, дакле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женс |
тужне песме; севдалијске Босанске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодар |
ога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му ј |
ожајем, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, говор, по |
се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Из |
тменији свет шетао око подне: посећивао је Богослужења свију вероисповести; нарочито је читаве |
каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уре |
стан.{S} Док болест није позлила, чувао је пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тре |
е.{S} И српски завод Текелијанум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га дру |
о шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не т |
ину од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина у свему личила н |
Седео је непомично на канабету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла |
ликој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb n="251 |
да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завича |
станице и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу странаца; прочитавао би свакодне |
исоко чело и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто од |
че и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оково |
се дуго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше од |
ма: у таквој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо п |
, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте према горњим сводовима цркве, али кад |
тузи за изгубљеним родитељима; уздржао је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није |
у игранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико |
у.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одважност |
дели, да се приближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом < |
улације и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру |
дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме су морале бити обвезне и који се у |
уће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њег |
раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве да |
ут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милиће |
е грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S |
ање ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> |
било згодно местанце за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љу |
сетницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао је неколико тренутака.{S} Затим се наново отворише врат |
ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и ис |
, кад приздрави.{S} О току болести слао је кратке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извеш |
у том друштву; читава два сата забављао је другове својим досеткама: језик му никад није био од |
скоро до ситница израђен, а престављао је механу и околину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и |
дуго седео заклопљених очију; размишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хте |
ачка састава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду на |
доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијен |
би целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико користи, да се добро упознао са свима де |
лим, свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задово |
ге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме. |
вину одозго, терет се приближавао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, |
је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58 |
видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или некол |
<p>Туда се често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревц |
ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{ |
</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се |
врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред господских кућа и државних надлештва.</p> <p>У т |
а.{S} Немилосрдном хладнокрвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову зе |
е чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само посмат |
ле је назирао материн смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је ж |
ао и „<title>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се не би од |
је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу згоднију прилику.</p> <p>Так |
о захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да |
.{S} У изузетном расположењу свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки слу |
обрну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у |
живота донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао вр |
радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше |
осао; наместивши се поред прозора писао је или вршио своје коректуре над дугачким „језицима“ ха |
.</p> <p>— Говорим ли истину? — запитао је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или |
} Та га мисао није више вређала, постао је правим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часов |
нуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чем |
га нема више.{S} У последње доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стар |
ве више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допри |
будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког разговора, тешко је дисао хода |
алу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келне |
Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставит |
ола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде п |
<p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове, јавна предавања; у по |
другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу |
је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића |
има, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али ка |
ом извесног сажалења и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за в |
а својим предлогом.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести |
</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је само <pb n="91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се |
p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури листа угледах белеш |
других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и и |
, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади |
млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно п |
е ли рукопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то питање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лис |
жи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да м |
{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са |
ка:</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када буд |
да упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p> |
раљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанковић; његов отац и преци били су |
не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима |
да са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не п |
ори је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Аг |
но за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо.</p> <p>— Господине Чи |
ињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да |
али да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја м |
во још једна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Јанковићевих.{S} Извади једну књигу, А |
прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ његова живота, а она је б |
— Ах! — узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој |
до једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке |
су већином биле старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Велико |
а корицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија <pb n="152" /> храна почетнику који је в |
оделита положаја <pb n="252" /> његово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и од |
лу цивилизоване делове света.{S} Његово је поље више на углачаном паркету, него ли по овим труц |
е са пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је држање после болести постало сасвим интимно.{S} Павл |
ове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја располажем до њена пуноле |
ла његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није |
а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и гледао је право преда се.</p |
лаг је постао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватр |
живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под |
и незадовољна духа оставља живот; видео је себе утонула у множину свакодневних поситних и покру |
тим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путници нос |
е умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младића при пролазу на састанак са супрузима Јанкови |
са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад |
зато што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разл |
итала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је собом неколико српских песама, које предаде Агнеши.{ |
је приметно озбиљно лице материно, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> |
оказивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он уде |
пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да |
гато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу |
д сусрести <pb n="88" /> са њима, почео је похађати места, где је било могућности да их види, а |
уна о материјалној страни живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче |
умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{ |
себе.{S} Због свадљивости његове почео је да губи популарност.{S} На скуповима се често завађа |
о трагање оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, |
путницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина једва једном, као да је хтел |
једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на з |
њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бу |
ало час водио између два пријатеља, био је за време болести први подужи и овако свестан, а то ј |
це; изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио |
није био згодан за какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати |
еко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лекар...</p> <pb n="255" /> <p>— Сигурно се добро на |
местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност буд |
гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, као да му је воља подлож |
ај господин, са политираном главом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, о |
а спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим |
га ко замолио за његово познанство, био је врло учтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљн |
лио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се постеља обичн |
, каквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојености врло згодно место за одмор, р |
м друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој |
цу, бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Како је?</p> < |
рду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни з |
роткана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већином з |
илаг на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, та |
73" /> држања и отменог мишљења.{S} Био је некада университетлија, а сада је коректор код једни |
боловања Павле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обич |
ао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако д |
знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n="89" /> на седницама скупштинским и општинским |
до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је |
га олтара приближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше |
десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био зад |
одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио својим занатом, сапунџијс |
ку летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек господарев или његових си |
је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. |
ного мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми придружио |
а. <pb n="319" /> Кључ тога одељења био је увек код кавеџије; за случај потребе морао се заиска |
не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери |
се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапре |
струје да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јав |
истина, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки в |
оро девет сахата, а почетак игранке био је одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у каван |
еднако гледаше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знате?</ |
пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али от |
пископ; тамо две владике; овде овај био је царски главни надзорник; онај врховни пехарник; имал |
за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на кр |
сти није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предви |
ајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више |
била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да |
рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе сам се надао, |
наскоро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са жив |
био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после |
је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим |
i>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S} |
загубљене, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су и |
пенице усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала цр |
ај, уочио расположење Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је чест |
е право тамо, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа |
је често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био г |
упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску кав |
ста била мало посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на железничке станице и у прве гостионице; п |
а.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвечерја, а оно је било румен |
ио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци |
м код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срц |
кцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заб |
estone unit="subSection" /> <p>Намислио је био да оне две недеље, које <pb n="119" /> му је гро |
да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпостави |
ке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фи |
ре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили и остали му другови: придружио |
тао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, за |
с приликама господина Ђурића, — говорио је послужитељу. <pb n="239" /> — Он је мој пријатељ, и |
тавио; а то захтева учтивост, — говорио је некако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ по |
и долазите од грофице Агнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам |
а.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог шешира виде |
S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час |
е Ђурићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Говорио је српски, туђим нагласком, но се никако не би могло ух |
p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све. |
риступио пријатељевој постељи, приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, |
/p> <p>Стигав пред прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{ |
Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан |
дузећа и њихово добро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мис |
Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку |
ући на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек ка |
ико чистих соба на расположењу, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде ноћу?</p |
кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва дишући.</p> <p>— Неки војвода Б |
де био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни или т |
ни и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Павле |
.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p |
atz, Serbie par Belgrade</foreign>.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, |
угог волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја |
/p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко је та загонетна личност?</p> <p>Супруга му исприча све |
се постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да |
тало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер |
ко да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва диш |
дигоше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на ру |
де у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> <p>Њега не б |
ставити по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих девојака, онда ваше |
> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, |
утра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз сре |
проричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је већ постајао н |
е и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, имала ту каква уде |
колико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и пр |
ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n |
Може, — одговори озбиљно Нинчић, — ако је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприча св |
/p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, |
о и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостал |
целога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије се |
ше да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипа |
упне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде |
е овде главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град полагано почео губити вид политичког ср |
било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на с |
ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло неприја |
ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по свему |
у свакога доброга детета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> |
арловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима асурица и четке з |
, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било загонетно, овај му је ускли |
наче доста скривеног ормана.</p> <p>Ако је младић икада желео да остане насамо с овом младом де |
леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је редом прилазио каквом инструменту и предавао нешто и |
/p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појави се неко таласање, затим св |
<p>— Претпрошле.</p> <p>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно |
вљивали између ова два противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек од |
ања сестра, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милос |
о је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> желео, његов живот не би био ништ |
где млади официр објашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце |
што необично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је |
обичнога; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и уп |
ма, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, види |
а да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивиј |
га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући не |
е, који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p> <p>— То је пи |
управо ствар је свршена.</p> <p>— Како је свршена?</p> <p>— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти |
нији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Много, много лакше, Стеване.</p> <p>— Хвал |
че грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео је да је разгов |
ди пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох |
о како му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послу |
у овакој ствари било је главно, и како је она све унапред припремила, известила <pb n="221" /> |
који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препорођен уд |
деља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплаш |
ва.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господину, али нисам донео за њега ништа, јер је гро |
олико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална пропалица...{S} Та га м |
дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обустави |
е он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> <p>— |
Павле.</p> <pb n="333" /> <p>— Па, тако је.{S} Знаш изреку: <foreign xml:lang="de">Der Mensch i |
, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. — одговори гроф; — са оваким се симптомима појављуј |
орала заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној ме |
је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он |
и и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде. |
они болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по |
и уживате мене слушајући.</p> <p>— Тако је, господине Чилаже, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, |
ита је кнегињица радосно.</p> <p>— Тако је.</p> <p>Кнегињица Страта загрли своју пријатељицу, < |
ане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То б |
ин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкино |
ог дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" / |
<milestone unit="subSection" /> <p>Тако је проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој к |
оте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га ј |
на их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ни |
ке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некака |
ш канда!</p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клиса |
бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбо |
а у ње није била толико изречна, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви к |
доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да |
авле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, |
ему личила на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њих |
укао коректора, а овај се бранио колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише на ули |
ељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгу |
{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи м |
гао са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора |
нцуски.</p> <p>Унутрашњост одаје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли п |
ојвода се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар др |
и, уморан од дугачког разговора, тешко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти |
трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за |
уде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српства.</p> <p |
рили.</p> <p>Певање се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито до |
ом стању стрпељива очекивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да ј |
сали, на чистини углачана пода, стајало је неколико светлих прилика, а међу њима она најсветлиј |
се са уздисајем повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу |
пуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n="250" /> Агнешини |
ежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловитога сећања из историје.{S} С |
оме прецениле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, ил |
а је посматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемири |
лице и слабачко тело коректорово почело је да показује све више знакова енергије; он сам постао |
/p> <p>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао оств |
прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све |
праве мотиве у границе учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни м |
естанце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него његова мала собица у дн |
еби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после |
амером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а почетак игранке био је одређен |
ле људи који једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, још јед |
ред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — |
х, ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код |
има и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сув |
> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја в |
о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и |
у, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.</p> < |
RI DONNARVM IANCOVITS</foreign>, а било је и новијега жига са речима <foreign xml:lang="fr">Bib |
они уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ноже |
мо потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао |
e xml:id="SRP18970_N1">Слично томе било је неколико десетина доцније у Београду, када се открио |
<p>То врло гласно довикнуто питање било је управљено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом |
нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али |
ри.{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и како је она све унапред припремила, извест |
ује није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских породица, зато га његово друштв |
но што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у |
а државним, војничким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књ |
дали.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код т |
досад непознатим.{S} На умиваонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китња |
тију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забе |
и.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућ |
<milestone unit="subSection" /> <p>Било је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико |
слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег се |
го треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали |
живота. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђ |
ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две |
— упита Павле.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на жи |
ма повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи |
ћ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно утицао долазак овог новог госта; али Чилаг |
имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Изд |
уговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника свршао посао, напослетку р |
ле доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> |
ао и по университетским ходницима, камо је Павле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{ |
сто да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада |
сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не у |
те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче |
авне препреке: љубави материне.{S} Само је овим грозним и највећим губитком могао постићи слобо |
ађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се |
кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још проговорио <pb n="326" /> неколико |
оплом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и бор |
</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, вели |
итаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво, — настави старац. — Чу |
писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не ви |
рудити, — одговори јој грофица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се |
очита и даде га коректору.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Драги Господине Ђурићу,</p> <pb n=" |
рнији слуга Стеван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p> |
аде и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићево |
, обасу је пољупцима, затим, непрестано је држећи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно |
жалосног лица као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још |
нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се н |
ла кад слушах њихов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни гроф |
кромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била |
којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је |
нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Крагујевац ујак |
ј домовини најближа велика варош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје от |
о наредби лекаревој, враћала.{S} Једино је пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код |
сам и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправ |
каквом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, так |
{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се по |
т година.</p> <p>Говорећи то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет год |
ано.{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и |
је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p> |
Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p> <p>— Т |
ца јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да сканда |
да је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ов |
ви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му |
шло од њихова првог виђења; невероватно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S |
твар није немогућна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле |
на душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично је одређено место у другом ком заводу, али често бива д |
ма забављају са робијашима.</p> <p>Лепо је летње предвечерје; приближује се време молитви и веч |
p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> |
ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</ |
еби за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно што се за пет |
рофица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком? |
што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— За |
асом. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанства које се уништава. |
на узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам г |
она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, |
Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао.</p> <pb n="177" /> <p>— Али га није добио зат |
родичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, и |
орима.{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколико унакрст симетрично |
д петнаес година.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога сељака, који просечно мало жив |
} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ |
Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога |
ако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта зна |
то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио овај ствари светски каваљер, који је |
света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме о |
ављања.</p> <p>— То није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те |
великодостојника; ето, овде видите, то је један архиепископ; тамо две владике; овде овај био ј |
е на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, |
д тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрест |
овеку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја располаже |
стане насамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био з |
а чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — наста |
артија.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је „Уредба госпође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „При |
у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљив |
лу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До ду |
како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић |
а од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гласом ком |
даље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Н |
.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сван |
неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним о |
ише обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанства које се уништава.{S} Зар немате ср |
> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико пе |
ћутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно.</p> <pb n="178" /> <p>— Већ |
.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у Бургундској области |
>- - Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипа |
</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно с |
е неправилна развитка. <pb n="84" /> То је грабеж за иностранством без обзира на душевна распол |
опште обележје тадањега Београда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ давн |
угој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, с којим сам подел |
достигли и до подужих састанака.{S} То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших напу |
дао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како с |
немиром достиже до половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала |
али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{ |
одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност према спаситељу или г |
ац, поред њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S |
си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај ју |
са, на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору м |
="202" /> <p>— Не, пријатељу, не.{S} То је неминовна судбина свих оваких случајева.{S} Исти је |
њихову положају усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим народностима онде, каквих |
је да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао |
а сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо б |
аде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је |
и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је |
е све немирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, када треба да полази на продудужење |
го: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити в |
а <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима. |
Главно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То |
управо сваки час размимоилазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчели |
онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>П |
, овде у престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутра |
м врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер |
зимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће |
рикладнијој, у борби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољк |
пикућства ставити под стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но шт |
лије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро оде |
ки крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:lang="de">Magnatenviert |
а ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада |
е у том погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као |
штво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам пр |
већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, он |
да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са своји |
ор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и најсилнијих породи |
се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био господин човек, мало просед, врло отмено одевен, |
и месеца.</p> <p>— Четири месеца?{S} То је загонетно.</p> <p>Она зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p |
ећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито на т |
?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано осећање дивљења и туге. |
кнегињо, — одговори Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на |
есет година! — узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али, к |
а <pb n="151" /> јача и делатнија. — То је било нарочито због тога што је тада и университетски |
е, постао сила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја са |
език.{S} Чудновата прилика.</p> <p>— То је занимљив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не |
вредности од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува за |
мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се врем |
не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песници немају обичај да долазе на марвену |
>Агнеша удари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила. — примети грофица Павл |
о је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер в |
и сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> |
р смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разум |
та и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли ва |
неколико десетина области.</p> <p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Мо |
немоглог и вртијаше главом.</p> <p>— То је неко велико узбуђење, — рече газдарици. — Срце силно |
те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— М |
ети.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети св |
дствима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговори кнегињица брижно; — па, шта д |
ш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнегињица забринуто. — Ту сам обвез |
те сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с |
стојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У |
и или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећу |
ла да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p> |
о свога пријатеља одговори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље |
<p>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени |
у жртвујеш четири милијуна?</p> <p>— То је одиста много, сувише много.{S} Него у уговору стоји |
зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и |
/p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих, када се због својих погрешак |
аме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесити...</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш |
<p>— Српство?{S} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири самосталне државе, а у |
ла да преотме судску власт?</p> <p>— То је питање још спорно, господине Ђурићу, — одврати гроф. |
<p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био сва |
врати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — о |
лести први подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар |
да напредујете, али само привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде |
о волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по |
е, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност |
азованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ што је положе |
ма још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном састанете.</p> <p>— То ни |
сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а |
— Сећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је ње |
Како страшно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили |
ању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци, што она не зна за препре |
удала за неког Баварског официра, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А |
кавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да м |
> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам |
да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио |
само за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак мол |
се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само стога, да га што поузданије придоби |
тавити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је имао доста времена; |
да, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли он |
уди из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако |
ица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала баро |
погледа напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај |
лим гласом:</p> <p>— Стеване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо |
p>— Душане, оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић бе |
ве пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је библијотека.</p> <p>Висока дворана за два спрата са |
, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осе |
ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је |
p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога писма; и још исто |
ти из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, ко |
ређеном стању душевне немоћи.</p> <p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прилику. |
о познанство одиста изузетак.</p> <p>То је био човек средњих година још доста младолик али скор |
нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погач |
жених лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, ст |
јак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког трговца старога кова: у плавом ту |
да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по |
и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не п |
ите осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја тет |
>Уосталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Кр |
Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је младића јако изненадило чисто сурово држање ујкино.< |
учтивости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а |
м задовољан са животом других; али зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете |
спавала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно пријатно осећање када се налази у непознатим али |
> <hi>Војислав</hi> </quote> <p>Познато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом свету н |
гослужења свију вероисповести; нарочито је читаве сате провео радним даном као и свецем по цркв |
купљала се омладина српска.{S} Нарочито је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, пре |
високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред вече износио болесника на брежуљак, где би га с |
може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.</p> <p>— Зашто, како? — упита кнеги |
руге.{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинствима одуживао, али то никад ниј |
о Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за школске потребе, до |
!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја са |
ог скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику |
о свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цив |
лукавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нап |
да жртвује огроман део свога имања, што је превазилазило неколико златних милијуна, само да доб |
дана остао при оваком тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима вид |
извела код овог неискусног младића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, он |
на спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари из |
ли нешто, <pb n="169" /> госпођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, |
35" /> и везане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова и |
у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, к |
и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају, те се умереним таласањем спуштају у Мора |
и огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</p> <pb n="179" /> <p>— С које стране?{ |
лу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац уљудности.{S} Велике идеје, огромни таласи и |
о живе својим нацијоналним животом, што је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине.{S} |
и тада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало као последња али неотклоњива сметња Павлов |
у, — то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало његову звучном баритону, — |
е то опозиција нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбано |
ма на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и |
биле што „величанственије“ или бар, што је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бав |
обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао |
фице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, к |
ина, који мрзе „западњачку културу“ што је положена на трулим ступовима, а испод којих веје дах |
едак у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим |
ја. — То је било нарочито због тога што је тада и университетски језик био латинско-немачки са |
ђутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у осам с |
звик, јако изненади странце.{S} Она што је називаху госпођицом стаде климатати главом према мла |
бог тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа см |
дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекив |
редлагача један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и |
се олакшавала судбином овог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због је |
ност?</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на иг |
адашњим начином живота потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу |
сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу. (Пријатељ |
ло до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао главом он.</p> <p>Ал |
о што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и што ј |
се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би он |
имао сасвим противно дејство ономе што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујак |
бреговима и на његово примчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га |
ноћно доба, претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, наси |
са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и |
обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се с |
/p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, стајало ј |
ваким преходницама може се разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Гр |
идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну:</p> |
уменије, по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сја |
?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, г |
S} У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, |
лате: зидови су покривени дрворезом што је служио као оквир читавом низу слика породичних преда |
ци нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама |
вито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила |
ј 3. <title>Географија</title>, као што је белешка на унутрашњој страни називаше: „Једина наука |
корелом заступнику назадњаштва, као што је називао коректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — уск |
аше гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} То је мно |
то је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који после одласка коректоров |
За овамо требају друге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха |
сталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само пос |
, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; |
издалека није био онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили наро |
дсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да |
и моју примчиву словенску душу, као што је префињеност њихова пријатно ми надраживала живце.{S} |
<p>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је усред јуначке борбе и блажен |
<p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумњ |
ле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p>— К |
могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког в |
то нестајало брже или лаганије него што је и постојало, — већ по већем утицају — тренутном или |
ћи дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, |
а, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећај |
душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на |
ао она тамо на вашим раменима; само што је била веселија, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас з |
и хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе |
адог Србина имале већег утицаја, но што је он могао унапред определити.</p> <pb n="294" /> <p>С |
ледом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви до |
а је приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се толико била обрадовала |
алења и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кр |
остите, — викала је грофица више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој прир |
љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она |
, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руко |
вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p> |
и ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно ш |
а нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта, дакле, желите?</p |
ами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са с |
атко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и н |
све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обр |
вет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се при |
Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта ј |
протерали овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... његова побуна против |
памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мар |
вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побуд |
а добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Т |
ње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се р |
ца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и |
, но то је могао чинити једино зато што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пиш |
се.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиж |
Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{ |
овим приликама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најбл |
ко усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{ |
кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p> |
смо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наглашују |
ам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наследна кнежевина де През била у Бургундск |
ујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка по |
ној било је написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сас |
је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати у кава |
„не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, онако исто као што у другој к |
угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнод |
ишта, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу. |
у у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли њ |
описани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим, али га је друге неде |
.</p> <p>— Четрдесет година! — узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно да се наново почињ |
је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> |
огледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова |
p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мамице!</p> <p |
ручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не |
већ одавна приметила... и управо ствар је свршена.</p> <p>— Како је свршена?</p> <p>— Војвода |
већ научио читати и писати.{S} Календар је потреба колико сат или бусола.{S} Он представља Исто |
из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{ |
p>— Зашто тако говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без за |
на и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед болесника, оставио писаљку у лисницу |
месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто трагање оста без успех |
да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} |
бодна улаза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично |
лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене била огромна већина у породици.</p> <p>— |
на.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је већино |
ео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој |
ину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила да ви |
вале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства често нестајало брже или лаганије н |
мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, |
га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се пову |
сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо под |
чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио карту, којом га моли да |
приближивао остварењу своје намере, јер је инстинктом <pb n="54" /> срца које љуби прозрео мајк |
је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав в |
вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; што |
а неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је д |
е тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине заг |
, који је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов |
гога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој противна главна личност.</p> <p>— Ама која?</p> |
докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад ви |
сила никад се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот |
ј умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. |
</p> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p> <p>— Једино |
а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ип |
аву.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеш |
ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И |
о новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Д |
што је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{ |
гачком косом и разбарушеном брадом, јер је присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас |
о ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великод |
но зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знајући |
} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога |
ога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао з |
и није могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; |
ати што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на питања мале женске и госпођице.{ |
.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коња |
а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да |
које би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у |
о, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ за време свога говора била више окрену |
ња — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положају него сам историјогра |
ти да га занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинству први и најпаметнији члан задруг |
ји...</p> <p>Павле пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— |
Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, п |
— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је оз |
зно очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено п |
{S} Овај се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прили |
вала јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено ј |
ником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода мени под повољнијим |
х бујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твоја брига, <pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; т |
азно разговарала са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb n="165" /> |
посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичним границама, како при овакој прилици м |
га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је готово цео дан остављао отворен; после неколико дана |
, већ његово уредно дисање.{S} Коректор је довршивао рад с намером, да после позове домаћицу на |
икад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капи |
ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би |
њо; ево мога болесника.</p> <p>Коректор је махнуо руком према постељи, што, у осталом, и није б |
уздала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је био задивљен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пр |
не могаде бити сретан.</p> <p>Коректор је често поред болеснога Павла радио свој посао; намест |
ли пријатељство његово.</p> <p>Коректор је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, к |
е она извршити венчање?</p> <p>Коректор је сада бар желео знати како мисли да се држи на том су |
сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велике по |
кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стој |
Моје сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— В |
младић.</p> <pb n="167" /> <p>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — одг |
бољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} |
<p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим |
ецима он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n |
што сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила. |
прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало |
ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бе |
чела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан деч |
са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви |
, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом јо |
личних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на дело |
аде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица |
о заједничко измењивање мисли.{S} Данас је један завладао идејом „свеопштега мира“, сутра га је |
ог необичности саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, она је предмет |
чека, док његово време дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} |
неком потајном грозницом.</p> <p>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је |
з то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изгледала да произлази или од нерада или од |
/p> <p>Младић одговори:</p> <p>— Радост је на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можд |
у се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини млад |
кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, д |
гнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући глас и речи према |
не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка |
} То га направи не само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје |
ођица није отпочела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, који |
је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био пон |
безобзирно.</p> <pb n="178" /> <p>— Већ је учињено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја |
пштим образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“ |
ва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, |
реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим с |
лагов се утицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на |
ајући се утиску тренутка.</p> <p>Младић је износио свеже слике својега <pb n="140" /> детињства |
/p> <p>— И приђите ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе св |
у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваш |
</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако |
ектор одговори:</p> <p>— Господин Ђурић је опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим н |
вот као нераздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао у неком стању стрпељива очекивања, |
ини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели |
и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неи |
е посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да |
укчије, није било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, |
тим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио главу на |
<p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p> <pb n |
Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком тону говора, што је Павл |
није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} |
утите, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама могу посетити само |
rochefoucauld</foreign> </quote> <p>Ноћ је била дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врев |
одицу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p |
гом, истесаше моју личност оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак. |
ним местима овога града...{S} У друштву је било четири женских: мајка, крупна достојанствена; с |
а је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година престао био оптерећивати.{S} |
погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p> <p> |
није утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљиву, али привлачну и св |
етину онолико колико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улази |
љени младић толико много говорио, те ју је по томе познавао много раније но што ју је видео лич |
ој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не б |
> <p>Госпођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чи |
по томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци |
донесена са компетентне стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да |
рајева он изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је |
права да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осећајим |
мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицом.{S} Павле се стрес |
му одмах одговори на својој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест с |
жи од <pb n="290" /> ове пропасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђала, од које га није |
условно бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она |
ног поштовања према овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да |
није рекао о оној младој девојци, коју је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала, |
ушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећ |
ер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила по овим иначе поноситим цртама.{S} Ја |
на пчелица доносила своју идејицу, коју је прекодан стекла размишљањем, опхођењем или читањем; |
м да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Ср |
ред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S |
оворник метну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p> |
аокругљеним покретима.</p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појави се |
, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом |
јвода се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у другој |
н, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребацивања овом окорелом засту |
лас и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа са толико нежности, да она обори глав |
ђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која |
ilestone unit="subSection" /> <p>Напољу је љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дуп |
оне две недеље, које <pb n="119" /> му је грофица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, оч |
на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан вазду |
замисли.</p> <p>После кривоклетства му је престојала једино морална смрт, па још са свима оним |
јно улицканом црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p> <p>Овај |
ријатељевој постељи, приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао |
званичним путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својег |
Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих борби |
ћ око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним рукама |
симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благод |
е (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, |
исте отпутовали, — она је мислила да му је бављење пролазно, — молим посетите нас.{S} Улица Над |
ије било намештено, већ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност оси |
, или можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи с |
е под неком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p> <p> |
ељива очекивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да је био задовољ |
Коректор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо |
дан долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати по |
једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је мож |
вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честит |
једних новина са малом платом, која му је међутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора за |
е самоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарск |
г тога он троши само онолико, колика му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз његове руке пролаз |
ао по извесним плановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад |
српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по кој |
рао неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледајући у П |
ечно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан сту |
ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Види |
— рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" / |
есвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко |
о са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:</p> |
арати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непо |
а, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> < |
ог лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су |
му, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти на |
ћан у новим повољним приликама, које му је он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању блед |
ободном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него |
у и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S} Са највећим одушевљење |
ми господина Нинчића.</p> <p>— Које му је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже. |
ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плав |
ер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а могло |
а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, |
ном је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; |
војим великим столом за писање; лице му је данас било још чистије но други пут, држање још одме |
и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одв |
о за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" |
— Немојте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о ови |
г.{S} Присуство онога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и упра |
јући са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде на у |
а му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, управо једина својта.{S} Кад се сит н |
задовољна са одговором Павловим, али му је морала признати коректност одговора.{S} У том је сми |
опкољен искреним пријатељством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у |
досадашње Павлу било загонетно, овај му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе кнегињици:</p> <p> |
се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку |
м тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико много говорио, те ју је |
повратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се вр |
пет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} |
који је себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало |
стао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитоперена слика само... можда реалнија, истинитиј |
ликама.{S} Његов начин разлагања био му је можда местимице досадан, али је имао неку неодољиву |
брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен под утисци |
оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни, ту му у |
зимче: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у ка |
на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да |
ржао у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло ср |
рац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синов |
окрети, говор, погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га |
ђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца |
се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пор |
Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходн |
ледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање редовних г |
зе, ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међутим |
благостању положио оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а његов |
набави оно највеће задовољство, што му је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово |
му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одм |
зе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; зд |
би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је в |
вом захтеву толико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив |
то му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са белог м |
ђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отв |
код грофице на милости и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све |
ојвода није богзна каквог стања, јер му је господин тата за младости био доста лаке руке, док ј |
Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{ |
здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је старање о његову здрављу нарочито препоручила његова |
је отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да св |
рада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.< |
ва.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S |
е.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод |
уго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало |
имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио немогућност остварења његове тада |
ме, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња одређивала.</p> <pb n="59" /> |
јчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој ј |
та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S |
да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразум |
ли неколико месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће д |
дсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна револуцијон |
мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигн |
рим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Бато |
ову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с приликама г |
већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не см |
</p> <p>— Одите ближе, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много блед |
ете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у че |
је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег описа пређ |
по изгледу, уметнички занос присутне су је госпође слушале, затим посматрале са све већим чуђењ |
и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног |
одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непрестано је држећи, наслони глав |
нам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну коректор весело.</p> <p>— Познајете |
н; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај |
оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши |
едно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни |
гнутим панталонама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога пр |
них плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне Кор |
спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; затим две с |
таје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун достој |
га у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочито при почетку године „балек“ (дошљак, почетни |
оре то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S} Од тога човека |
е још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадовољна духа оставља |
аслањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> |
ука.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледа |
су биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> <p>У |
и лампу, погледа и узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p> |
ма места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунска глава са потпис |
чину изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та |
и.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, тер |
де да ће моћи присуствовати, међутим ту је било највеће могућности, да постигне свој давно жеље |
шим имањима у задружним породицама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада и |
јмљена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, када |
Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена врата и једва је могао |
еда Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и госп |
p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велики одмор“.{S} Већина гостију |
ође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујанос |
будило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољ |
у овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле је некол |
<p>— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћу је отети.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се борити.< |
гнеша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, |
му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и |
ке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извештавао о побољшању преко оног послужитеља, који |
нима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам раз |
дње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је издејствовао да га приморају да иде из земље, кад са |
ну, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка стаса; слабачка састава, мало ћела |
грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би |
свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак објаснио не само лепотом Павлов |
ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам мог |
абуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Ј |
едње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она последња |
увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштр |
али у једној од успутних механа, где их је, по степену госпоства, пред вратима а под ступовима |
ких лепших или ретких комада, одакле их је или којим начином набавио, или им је објашњавао наро |
пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите бл |
о душе, <pb n="236" /> похађали, али их је газдарица, по наредби лекаревој, враћала.{S} Једино |
ке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S |
а, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста |
имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао св |
она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} Не напуштајући свој смер |
отинаркама.{S} Нинчић преброја, било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна ш |
ема већини твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, |
по свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа он |
тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Слов |
господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф |
рање неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неп |
се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосред |
јсјајније јавне игранке беху оне што их је приредила Университетска Омладина, Трговачко Удружењ |
али увек задржавајући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађ |
брилијантима, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у уте |
пристанак свију оних фактора, од којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? |
ош и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођу и једно |
носио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја разлагања, која су била |
тоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра да |
</p> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>— Наш је разговор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој |
претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском зас |
ош неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и засновица.</p> <p>На путу о |
изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упо |
правима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да |
у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благостањем православне куће |
их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и Јер |
ободни зидар или социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста ажан-пров |
нарочитим предграђима Немачка, Српска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихова |
ковићке“...{S} Овај овде је „Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо т |
Хајне са својом шиљастом <pb n="105" /> јеврејском физијономијом.{S} Волео бих да сам видео гос |
ије их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у н |
исте и са општим покривачем југоисточне Јевропе, са ћерамидом пострешене <pb n="6" /> кућице ње |
она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепелом, и која је своју кл |
госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, страшно и претерано, а ве |
селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам се добро.{S} Па?</p> < |
и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима се назива још читаво ј |
вину својствену овоме месту, нешто пола Јевропско пола Азијско, нешто пола српско пола турско.{ |
есора, — или људе не сасвим у исправном Јевропском оделу, новинара, књижевника и учитеља, — чес |
говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне |
Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{S} Ка |
врати госпођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p> <p>— То ће рећи |
{S} У дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особ |
едаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> |
а оде напред.</p> <p>— Госпођо грофице, један гост.{S} Господин Ђурић.</p> <p>— Онај Србин?</p> |
отињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p |
азмимоилазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица доносила своју и |
{S} Мој живот има једну лепу засновицу, један врховни идејал: да постанем ревизором.</p> <p>Све |
упљени и око куће вршећи лакше послове: један је доправљао плот, други дељао храстовицу или се |
чом потребом „рацијоналнога васпитања“; један је сиромашак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „ |
кола: у њима седе две врло фине женске; један господин и један малишан.{S} Госпође грицкају нек |
ницама, онде о сиротињским домовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти реч „република“, али ће га |
браза.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не |
мало песама, зар немате више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није |
а ускликом: „Шта република — анархија!“ Један ће бојажљиво: „Занатлијска изложба“, други дрско: |
.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли |
о не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, је |
јатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постати опасном, чувао га је |
т Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши главу, уздахну |
јном сталношћу увек унапред показује за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж да ш |
се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се окр |
ојава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови |
уша свирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у |
</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам; реши |
одајама (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, г |
чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гра |
нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</ |
еким високим ступом, и пао би обично на један други поглед управљен кроз тренутно отворена врат |
тематика“, али дође после хиљаду година један спекуланат и рече да је то математика, а они слав |
> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и ок |
опуларизацији науке“; па кад предлагача један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољ |
са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав један међупростор, каквих бејаше свега пет на броју, би |
н зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један век, док сањива надзорница отвори капију.{S} Баци |
<p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој сестра.</p> <pb n="22" /> <p>— Им |
.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је с |
ликодостојника; ето, овде видите, то је један архиепископ; тамо две владике; овде овај био је ц |
— Српство?{S} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири самосталне државе, а у нек |
аједничко измењивање мисли.{S} Данас је један завладао идејом „свеопштега мира“, сутра га је по |
ђих сјајних прилика, одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим |
едеље само о томе говори, док не упадне један на врата са новим проналаском, рецимо са „уништењ |
вакако ови утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један другом, ист |
е у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на главним колима.{S} С тога су били принуђ |
нам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о |
ће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне |
цаја на његов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, каквих налазимо у круту или у бли |
две врло фине женске; један господин и један малишан.{S} Госпође грицкају неко француско шећер |
а путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво |
будућност. <pb n="287" /> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не |
између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбон |
} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски |
<p>Павле се намести у столици, наслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљених рук |
тшкринута врата право, могао би назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетених тајана, |
? — узвикну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усх |
е, тако рећи, испразнити душу обарајући један по један ваших идејала, износећи вам супротне и о |
е један с другим, а доцније попуштајући један другом, истесаше моју личност оваку, какву је дан |
само један једини осећај.</p> <p>— Тај један једини — одговори тужно Павле, — јесте украс и је |
а је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, |
на са компетентне стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прер |
сјајног света овде одједанпут није пао један зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај |
и киван, имао само да прибележи наново један изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p |
ра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод сиромашне занатлијске сирочади.</p> <p>Хтел |
оредите ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, |
<p>— Лепо, младићу, жртвујте онда само један једини осећај.</p> <p>— Тај један једини — одгово |
уђењима женским.{S} Одсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> < |
воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна луда девојачка засновица, |
ећи, испразнити душу обарајући један по један ваших идејала, износећи вам супротне и одвратне с |
појединцем, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер; — нити можемо да износимо |
нуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са з |
већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би он |
Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућн |
ној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p> |
се скоро после оних догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, г |
ека, кога заволеше две одличне женске у један мах и који поред сретних прилика не могаде бити с |
и; то се цело биће младићево претвори у један побожни уздисај, у једну нему тугованку, која изл |
ао. — Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној плочи стоји диван |
Мало друштво младића, повукло се било у један мали салончић, да заједнички вечерају, и позваше |
иво.</p> <pb n="280" /> <p>Павле крокну један корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише пов |
д нас за успомену.</p> <p>Павле устукну један корак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је о |
и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— З |
у, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да му је казала нек |
>На каси покаже своју позивницу.</p> <p>Један од приређивача узвикну:</p> <p>— Зар тек сад, гос |
</p> <p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} |
еће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест сати редовно попијем једну чашу.</p> <p>И заи |
спођица оклеваше са одговором.</p> <p>— Једанпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — гово |
Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете од |
ретко долазио кући, у три четири године једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће |
авле неколико вечери виђао, приближи се једанпут његову столу, поклони се пред њим и простодушн |
мо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпут овде се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој зад |
мучно изговорила, па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да п |
пада Баточина.{S} Мало чувена по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} |
"13" /> <p>Старија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p |
оше; блејање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све |
...{S} Добар дан, господине докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе |
ава.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва чекам, господине.</p> <pb n="81" /> <p>— Погледај |
Та Дунав је пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може св |
на дугачка греда положена на два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред каване, али ј |
/p> <p>Почео је да малаксава, и судбина једва једном, као да је хтела да награди његово постоја |
шила.</p> <p>Павле је поздрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гр |
ов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и разми |
ба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ |
када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је |
божанственом руком приуготовљено, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако буј |
ладожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва дишући.</p> <p>— Неки војвода Баркари.</p> <p>— В |
, хајдемо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва пође.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре |
ите, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, што |
о рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва дочека прилику, да се користи слабим странама про |
е наишао на још једна затворена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама да |
а и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до |
али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И к |
и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбори:</p> <p>— Поздрављам вас, госпо |
ић.</p> <p>— Учинићу, — одговори младић једва чујно.</p> <p>— Поклоните га једном својој изабра |
на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла распознати од осталог драгог камења на њему |
вле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живо |
ислити: да су то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном |
.{S} Али и то би.</p> <pb n="115" /> <p>Једва једном стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мр |
платом, која му је међутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађивати ноћним радом н |
ио постао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха мога повученога и изгубљенога живота, ника |
им и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој |
ајближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и ка |
рођена, али му је била најближа, управо једина својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко |
белешка на унутрашњој страни називаше: „Једина наука, или наука над наукама, или, (пошто писац |
забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром |
Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у и |
ост, грофе, а противну блаженству своје једине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпита |
ље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати |
себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> <pb n="164" /> <p>За |
бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни испитати своју кћер пре |
један једини осећај.</p> <p>— Тај један једини — одговори тужно Павле, — јесте украс и језгро м |
Лепо, младићу, жртвујте онда само један једини осећај.</p> <p>— Тај један једини — одговори туж |
му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све друго поб |
његово место: но изгледа да ћу постати јединим власником радње, јер ће се продати, и одбор је |
Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне до неба где је блаженство неи |
ва тамо на целом Истоку и као културних јединица не само опасно, већ и показује знаке неправилн |
оним именом, које би мм као друштвеној јединици највише приличило: он није само пропао ђак, за |
рава љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече грофица н |
е?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивање |
, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но ик |
супротно саветовала, и одобравала сам, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој |
де иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их везују још природни осећаји, у које баш зато |
твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што је био |
го ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то ј |
рица, по наредби лекаревој, враћала.{S} Једино је пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и изла |
, — одговори овај са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb n="94" /> у осталом са |
да је комплименат важио њему.</p> <p>— Једино, — настави он, — могли бисте имати испод Врања д |
излаза код болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код |
<p>После кривоклетства му је престојала једино морална смрт, па још са свима оним набројаним те |
у још мање.{S} Њима ствара себи уживања једино спекулативни део људства.{S} Наука и није оно чи |
творен.{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, ко |
; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци, што она не зна за препреке. |
зрока, да улазимо у опширније разлагање једино стога, што Павлова болест није имала ничега кара |
набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једино неодољивој моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека бу |
мо им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност у осе |
љен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекидно |
је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и чудил |
у свему спекулантске?{S} Њима се храни једино известан ред људи, буржоазија, као што се каже.{ |
ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одби |
, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами нала |
т, могло би се помислити, е ће се одати једино својој главној наклоности и да ће му она исцрпст |
ку и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је имао доста времена; а волео је увек |
ћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодоб |
ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан |
S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа |
и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпатије према вама.{S} Желите ли да се госп |
штошта да научи, да му оно није служило једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} |
пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских бележака, те се после |
а јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговора и то још и дужих не |
им, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних и |
а уздрхта.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> <p>— Моје сестре? |
е.{S} После мог трогодишњег школовања у јединој средњој школи моје отаџбине, задруга се жестоко |
ких кућа крај пута што вођаше у пивару, једином недељном забавишту отменијих грађана.{S} Десно |
одсада могао усредсредити само на једну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља от |
сестру, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да |
ни јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, чак и својим |
ове је то само један заблудели осећај, једна луда девојачка засновица, која ће у кругу озбиљни |
а једна улица, а пет разноликих власти; једна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљо |
а веома привлачним и симпатичним лицем; једна госпођица, жива, лепа, окретна.</p> <p>— А, а!</p |
е, као што се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица поможе да проћердам сву огромну очевин |
и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или неколико месеци овамо или онамо њему ј |
Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваш |
колико тетака, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочит |
ео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти; једна школа, а се |
о откинути бар четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо с |
ри:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не примете н |
ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност.</p> <p>— Срећна наклоност, мами |
или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунска глава са потписом: „Адам“.</p> < |
да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазим |
ему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих девојака, онда ваше право још ниј |
ника и врата, и напослетку стадоше пред једна.</p> <p>— Причекајте, док вас пријавим.</p> <p>Го |
} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у Бургундској области; Б |
рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и најсилнијих породица |
агање, био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут пре |
тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А |
— О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Представници шаке јада у некој |
о.</p> <p>Тада се пред кућом зауставише једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} М |
ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; један гос |
о предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким |
p> <p>— А, а!</p> <pb n="133" /> <p>— И једна најмлађа, најлепша.</p> <p>— Знате ли њено име?</ |
су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то збо |
епших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакле, |
у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и |
одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш |
прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад |
.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је |
о ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала великашка породица, онда не |
p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбуђења.</p> <p>— |
ко радосно. — хајде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о |
отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена врата и једва је могао у мраку са своји |
а своју срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је свој |
руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Јанко |
до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, д |
и раздрао, проповедајући да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и помисли: „Зар |
ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен |
и и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте читати такве к |
мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао као чо |
ник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да ме огова |
стоје поред кола усред гомиле људи који једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, |
лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала д |
примљена или ако буде одбијена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће он |
ја, — говораше јој кнегињица Страта још једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу једна друг |
чком погледу.{S} Иностранство га је још једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Београду и По |
ј страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту. |
о сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узверено на Чилага и био је толико зади |
али раније да учините?</p> <p>Павле још једнако зачуђено одговори:</p> <pb n="158" /> <p>— Не, |
Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она тих |
рућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво јецање понавља |
не очајне узвике, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{ |
Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпатије према вам |
м тачношћу износим све; написао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате да |
овођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријатељи“ из једн |
шти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{S} Ја н |
пао и скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанске несреће, против које се тако јаки |
p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после ј |
м да нећете одбити какав мали спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S |
ка буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при ов |
лио мало пре.{S} Младости беше само код једне, али је она обасјавала сву околину - - Но шта он |
ко био посвећен у најскривеније прилике једне од најмоћнијих породица, да је у неколико чак и у |
/p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> <p>— Добро; свакако мислим да |
етим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући књижевне вечере, г |
д више него четири угла а са уласком из једне велике округле одаје; соба за друштвене игре, соб |
нак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али они |
војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је |
да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате, грофице, набавићу вам к |
S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије, која се одигравала по правилим |
додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да заб |
о казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењем похитао |
ажи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и |
шљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране велика противност између овог скученог југ |
то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од |
пратњи господе, неколико коњаника, још једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придруж |
ну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне до неба где је блаженс |
ест под утиском лепоте оних стихова, са једним врло финим и немарним покретом бацити на страну |
тап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавицама годишње; зимски капут, који се, поред |
, о коме мало час говораху, приближи са једним увијеним табаком хартије.{S} Кад им <pb n="76" / |
<p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био сам |
е оне две три женске у страном оделу са једним старијим господином, што сад у живом разговору с |
зида; млада је пак грофица стајала пред једним наслоном, на чијој предњој страни беше затегнута |
сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и д |
университетлија, а сада је коректор код једних новина са малом платом, која му је међутим довољ |
ати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризницу. |
га орман изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешањ |
му рече:</p> <p>— Молим те... напиши... једно... писамце... грофици да... одложи... заручење,.. |
му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан ч |
се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место где млади официр објашњава другу, како |
вле са све већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сест |
а писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговора и то још и ду |
ња једва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо. |
реши се да оде грофовској кући: написа једно врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенци |
цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњени проклетством родитељским ви ћете се, п |
месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Краг |
тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види |
ше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се вра |
ку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја располажем д |
авно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је |
вета.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; чи |
га дана по подне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Проч |
појединих тих одељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појед |
пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има још |
оклоним, као што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p |
ина писма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не би их ни ч |
p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коректор га зачуђено, тако рећи, узн |
а ову годину <pb n="286" /> изгубио сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су |
збуђен, — морао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млада грофиц |
алосног породичног случаја, били управо једно непрекидно размишљање о томе, како ће да се докоп |
дова.{S} По Србима се назива још читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица |
p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врат |
от,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније, — што се од своје ран |
е већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љубица |
војим члановима и чланицама приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне |
е, стану пред отворена врата што воде у једно од два одељења, колико их у болници свега има, и |
т док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која је |
а живи занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он |
награди његово постојанство, показа му једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>Т |
> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу једно велико Браство.</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— П |
е се опрости са породицом носећи у срцу једно драгоцено сазнање.</p> <milestone unit="subSectio |
обро је, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још |
о опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га |
овори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Ис |
кле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; о |
оше га у привремену војну болницу поред једног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну соби |
узе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи |
</p> <p>Старац тада стаде на углу испод једног фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи |
у задржала, ако би до женидбе или удаје једног или другог још била неудата.</p> <p>— Даље?</p> |
акле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при ко |
ју у овој целој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ |
уо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га ода |
избаце га његови „начелни пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао |
ајвишу идеју васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћен |
ности утичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше |
апамтио само једну дежмекасту госпођу и једног малог господина са сјајно улицканом црном пароко |
Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} Стара го |
ора; засад сам се ангажовао као уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан |
</p> <p>— Да, господине мој, стекао сам једног приврженика више, и то каквог!</p> <pb n="299" / |
да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађана“ (званичан назив ових ученика јесте |
у позлило.</p> <p>Одведоше болесника до једног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на кам |
кочијама које заузеше средину трга око једног високог религијозног споменика, иза кога се диза |
рчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и |
кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S |
— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна форината, — рече домаћин.</p> <p>Кад п |
дино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у |
суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече једнога придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на б |
вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но ш |
алним и телесним изгредима.{S} Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди |
га листа, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога послужитеља, кога је затекао у авлији, пошље му |
рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — говораше <pb n="120" /> му Нинчић. — Ак |
l:lang="fr">Renan</foreign> </quote> <p>Једнога дана грофица Јанковићева изненада оде у одаје с |
о устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ прекиде говор.</p> <p>Затим се кан |
ски храм и обухватила је цео простор на једној страни палате: зидови су покривени дрворезом што |
озвати многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p> <p>— |
ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао упр |
ане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p> <p |
и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, где их је, по степену госпос |
Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згодно ме |
век.</p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>У једној од оних уличица, где обично осредња или осиротел |
а, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књижевности, као и другој (Витковић, Змај и др.) |
пшање при сејању брашна и женскога грла једнолика песма.</p> <p>Павле стаде пред вратима, погле |
лазио сваки, кога после неколико година једнолика живота снађе што необично.{S} Погледа на сунц |
неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху с |
не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, те га ла |
ом.{S} Невине кућевне радости са својом једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као ш |
иде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у другој половин |
и, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— |
ешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</ |
х у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађа |
но никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким страним новинама да се госпођица Ф |
буни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари господин позва да метне фес на гла |
пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем са неким с |
е седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се же |
према Павлу, а леђима према прозору.{S} Једном се руком наслањала на повећи сто, а другом је не |
да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице |
у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном малом договору.{S} Мислим, скоро ће свршити.</p> |
>Почео је да малаксава, и судбина једва једном, као да је хтела да награди његово постојанство, |
веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, |
ли и то би.</p> <pb n="115" /> <p>Једва једном стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p |
вога се распитао о појединостима, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учи |
адић једва чујно.</p> <p>— Поклоните га једном својој изабраници, — рече стара госпођа са врло |
по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна |
лекара, кога је за време болести свега једном видео при свести, али га није добро запамтио.</p |
/p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом.</p> <p>— Ништа више?</p> < |
више?</p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На бал Џоке |
тио погледом неки бели сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и ко |
апом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети сваки к |
м, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запита, откуд та велика страст према оном туђинц |
<p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском |
док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војв |
ли само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили |
у да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хл |
к почео заглибљивати; требао је да нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га |
уку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на неколико недеља пред |
све.{S} Она отмена женска, због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} Т |
оји је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов до |
вла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом и од то доба њено нер |
е, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим |
рдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Крашевски |
У ИСТОКА</head> <quote> <l>Прокте ми се једном путовати, </l> <l>Бела света малко огледати, </l |
еке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколик |
то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она силом леже у |
е од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за |
02" /> величанствених успеха и умрећете једном пресрећни и благословени од оних које сте спасли |
е; — говорио је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно ш |
>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, |
прегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом |
>Али и овој његовој мучној неизвесности једном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани да |
практично искуство.{S} Али, пропадајући једном, он није више хтео да се узвине на старо место, |
светли преци знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, зацело не би допустили св |
онављали између њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба |
валности.{S} Ви сте нам били покровитељ једном у нашој великој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Па |
>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу вам једном, казаћу.{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и |
ећете одмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет до |
а миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више на |
и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О једном писму?{S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о |
тачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ру |
сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у |
зумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја |
м временима.{S} То сам осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о који |
рава на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство унапред проучавао.{S} Ј |
ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за Ваш нап |
> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила мој по |
па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем ш |
оји је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двоструких окана облигатни бели ј |
нтлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске |
о са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом местанцету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле |
уке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских писама описује неки занатлијс |
а.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињом Агнешом, к |
ном Смедереву граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуд |
клетник, јер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљнијих тренутака мога жи |
оректору Нинчићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао на пребацивања Ч |
глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба п |
је пређе још једном обазриво мачак; још једном скокну <pb n="26" /> нешто са месечине у засенак |
ка, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело последњи пут посаветује и да му да упус |
о се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању узнемирив |
његов начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је |
а, онда замоли господина Ђурића, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо |
да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још јед |
и лет; преко осветљене авлије пређе још једном обазриво мачак; још једном скокну <pb n="26" /> |
он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак |
лан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неиз |
е.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном састанете.</p> <p>— То није могуће; то више нећу |
од породице са блаженом надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће, коју је |
оје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, продужите, |
} И хоће ли госпођа грофица примити још једном господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показала пи |
ње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још једном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лак |
е ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види својега главнога наследника, да се са њи |
} Употребите згодну прилику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове |
и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно пи |
њем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него ш |
момчадије.</p> <p>Улазећи видећемо пуно једноножних столова од лажног белог мрамора поређаних п |
ани бисери Божје природе и даље досадне једноставне обале Дунавске до лепог Будима нису биле ка |
на зиду над главом коректоровом својим једноставним уредним откуцајима; док је на <pb n="242" |
љни да попуштате.{S} То је неправично и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљивији |
рећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти б |
неки отмен господин са двема госпођама; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока |
лепом, тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се п |
супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну немачку царицу и две француске краљице у породичн |
журио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годину.{S} Само једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине |
акција добила две позивнице; гледаћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је |
p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану партију.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — |
замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који ј |
приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу, један врховни идејал: да постанем |
> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> <p>Грофица неприметно мрдну г |
раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њега |
је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се |
би их одсада могао усредсредити само на једну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна зе |
за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку свет |
обично у групи посећивала сваке године једну од грађанских забава, спремаше се да дође на ову |
па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја |
прибележи наново један изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим |
лепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци |
, својим умним способностима створио би једну фабрику, у којој би хиљадама својих другова давао |
е орман госпођа Јанковићевих.{S} Извади једну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је П |
</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског порекла у породици, она је читала |
исам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече |
ер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман, |
у да око једанаест сати редовно попијем једну чашу.</p> <p>И заиста после неколико тренутака до |
д целом породицом и доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, која се у поро |
брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p> |
м тренутку узнемирујем, али ја сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодних прилика н |
ранца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели прилично с |
Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p>И од |
а седиш?</p> <p>— Једну годину.{S} Само једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} |
вота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках |
лагано, одмерено:</p> <p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја |
а лица, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођу и једног малог господина са сј |
и био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, |
ево претвори у један побожни уздисај, у једну нему тугованку, која изли први и највећи бол њего |
о, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа замишљ |
вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особиту одајицу, чију средину беше заузео велики |
Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој |
урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Тре |
ше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто м |
лава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</p> <p>— Могу.</p> <p>— После иди па приле |
ошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одре |
рло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само три од |
о све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном расположењу свом мора |
а, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ј |
бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга ста |
адужио.{S} Волео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Кр |
— одговори тужно Павле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме |
арском пансијонату на обали оног дивног језера, пријатељица, каквих имађах још, и то по роду ви |
а забављао је другове својим досеткама: језик му никад није био одрешенији, дух досетљивији, ок |
ча о обичајима народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај ту |
споразумевала са српском, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од румун |
због тога што је тада и университетски језик био латинско-немачки са превлашћу првог, а тада с |
, словачки и румунски, као и словеначки језик; у врло угледним звањима државним, војничким и др |
преци нису требали да забораве матерњи језик.{S} Чудновата прилика.</p> <p>— То је занимљив сл |
пустили својој деци да забораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилиц |
их извадака штампарских, понегде „псећи језик“) које су му у последње време, по његовој наредби |
знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што ће б |
алкану чинио услуге и говорио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то |
туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност и друге ствари што би об |
унској, или другој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео |
ваш нашим светом, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прили |
отурчењака, али они сви говоре матерњим језиком, већином и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — |
с обе стране обичног натписа на домаћем језику стоји још натпис српски, немачки, румунски и сло |
ога су неколико пута запитали на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. |
или вршио своје коректуре над дугачким „језицима“ хартије (име првих дугачких извадака штампарс |
ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере сп |
ре Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ре |
нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрп |
жете.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близ |
</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p> <pb n="172" /> <p>— Ах! — |
елима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љ |
ога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло б |
мо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то |
, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— |
јаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече својим обичним глас |
е?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?< |
тујем, — рече својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је г |
огледа са родитељским поносом:</p> <p>— Јел’те, господине, да није доброг стања, могла би зарађ |
е је наскоро издахнуо); угарска краљица Јелена, жена краља Беле II.{S} Слепог, кћи српскога кра |
>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку о |
својој пријатељици Племенитој госпођици Јелени Грујићевој</head> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме |
лице, тајно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чија сам требала да |
о.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се |
ди.</p> <p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога требала да радим?{S} |
ојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разуме |
еисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећн |
<p>Војислав</p> </quote> <p>Драга моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом |
- у суседству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци, или к |
а вратницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива |
пива, <pb n="122" /> црну каву или које јело више, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаес |
) и додатком (гарнирунгом) десет; треће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, с |
<p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је ј |
дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер н |
> <p>Павле је озбиљним лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подбочена, ведр |
ама има много и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљене, а неки од господе заборавио је |
е се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па |
м; али <pb n="160" /> немате средстава, јер вам благодејање не стиже.{S} По повратке нашем овам |
Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку |
те то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам м |
јим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу |
слободна улаза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић оби |
пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене била огромна већина у породици.</p> |
ли бисмо врло доброг путничког маршала, јер господин барон, како ми се чини, не радује се много |
оле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, која ме је корела за мој |
о више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао здравље, живо |
виђам некоректност, али сам је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје пи |
Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно о |
рби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте |
а у задатак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим приликама огледа колико његова вештина, |
ојекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“</p> <p |
замисли.</p> <p>— Верујем вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли |
м два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад |
им и сиротињским приликама, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и |
јати, по свој прилици, неколико година, јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И на |
о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> |
уда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбени дар; она још не |
х дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је ве |
актере, — слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, г |
у.{S} Војвода није богзна каквог стања, јер му је господин тата за младости био доста лаке руке |
Не могу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате наше |
ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклет |
/> бити срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност |
а што је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хуле |
желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да |
сподину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила д |
ори Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнег |
у давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства често нестајало брже или лагани |
ста лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и јед |
женошћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и данас непрестано вар |
за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропал |
к му издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте |
да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се |
а знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих п |
ађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и фр |
поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим ств |
а споменуо само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побудим вашу радознал |
ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим неви |
аљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није правдало оваку претпоставку, у т |
так рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољ |
телаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али с |
Ја сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо |
да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио карту, којом га моли |
малаксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у јед |
ужи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} |
закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете |
да ћу постати јединим власником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да ј |
пак приближивао остварењу своје намере, јер је инстинктом <pb n="54" /> срца које љуби прозрео |
је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </qu |
чић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи как |
а вас очински саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Па |
на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; |
.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и |
е она неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао |
х трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако |
га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а н |
е, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— С |
{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главн |
ла је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине |
ена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога |
ху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се |
Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта желите више? |
жева, који је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за њ |
ече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела |
атство, слава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, томе је све криво настрано |
другога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој противна главна личност.</p> <p>— Ама која?< |
се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— Лакше, младићу, л |
фирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајне |
ило је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим Павле <pb n="254" /> |
ине докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, ка |
по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним животом представљају опомену он |
неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учи |
а Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је жи |
да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по чемерној доли |
сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосног лиц |
д јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и си |
{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} Није так |
ија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p> <p>— Је |
увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:< |
о, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим н |
знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је |
је, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је о |
толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У |
и главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је А |
<p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали да имат |
ва му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се ум |
} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{ |
248" /> <p>— Само га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу |
човек.{S} То можете слободно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску пр |
одно о новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> |
емате српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из |
ори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други |
ену:</p> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже св |
тела никаквим новим насртајем реметити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је би |
b n="128" /> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дак |
да, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да |
атор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћ |
јим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају другови његови, али га н |
у, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> |
ђена да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље. |
е кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и по |
ргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и |
ти.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много |
роф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији |
е, ако сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја са |
ко?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он ј |
ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободног држања, али не |
посреством својих порока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други људи имају сто п |
и, да се поред његове постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само г |
ковину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несно |
Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p> <p>Кавеџиј |
ад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> |
ра, што је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање онога, кога је цен |
м по црквама православним и католичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n= |
међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли по |
S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p |
о дугачком косом и разбарушеном брадом, јер је присталица начела, да не треба дирати у оно чиме |
“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста вел |
-српском, често претерано патријотском, јер се тада већ беше увелико пробудила политичка, нациј |
ројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знај |
.{S} И моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао ј |
ладу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и |
и.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трговци, бербери и друге занатлиј |
окајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се |
држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад |
а.{S} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много ма |
/p> <p>— Ја сам сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш |
ено, тако рећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— |
о онога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чек |
ао што сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а |
је?{S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Ест |
, али није могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђ |
им госпођици сестри, милостива госпођо, јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде |
дан начин, а коректора није више видео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павл |
повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње м |
сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на питања мале женске и госпођи |
рећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овима.</p> <p>— То никад неће бити.</ |
веку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша |
библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошли |
>— То сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.</p> <pb n="216" /> |
но.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћу прекинути разговор.</p> <p>— Говорите, дакле, — |
а није могла да превари око материнско, јер се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само |
се одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљао неки Шекспиров комад, а он тада није |
аду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, |
сто, које би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тач |
о би му здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је старање о његову здрављу нарочито препоручила |
војче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S |
</p> <p>— То ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са т |
, што, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ за време свога говора била више ок |
, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може |
а кроз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле реч |
је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се ра |
сположењу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си ј |
ли ову кавану.</p> <p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ић |
е, али то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?< |
испитивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж ј |
већ било доцкан, немамо времена за то, јер се последице почињу брзо развијати из преходница ко |
више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина |
чело; ја престрављено затворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање нек |
ли ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам са |
зивања — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положају него сам историј |
а га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да |
ли сам са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна |
ника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи антипатич |
ија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше |
ни, а женске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би. |
разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} |
опрети да га занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинству први и најпаметнији члан за |
ије смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим |
сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко |
вар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</ |
n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујевац; (изго |
је јој споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агне |
тменим госпођама са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке ог |
цу Страту.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— |
данији...</p> <p>Павле пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> |
{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улиц |
<p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n |
ти да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћ |
рити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без |
погледом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје св |
стога, да га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде. |
о и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам |
арчеви.</p> <p>— Идите, немојте питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Је |
оји ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, |
м свету, а онако болан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{ |
оре ни сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним п |
ато помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмер |
је могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергич |
инистрима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.< |
?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену |
рести... то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замисли, тада је в |
осподине бароне, — одврати госпођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго |
свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу, |
>Павле сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у |
није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колик |
<p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то ј |
ли биће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не познајем довољно ваше прилике, као што мало пре |
ервозно очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на ње |
ора.{S} Овај се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам п |
ати пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше |
ручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, ње |
им Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и Јермени.{S} Православна вероисповест <pb n="149" /> има |
јужњачка окретност заједно са Грцима и Јерменским трговцима давала је Будимском пристаништу он |
разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра вели.</ |
/p> <p>— Да, госпођице, морам признати, јесам.</p> <p>— Добро.{S} Јулијо, остави нас саме са го |
васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што у |
там.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја |
, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p> |
ли се намирили? — упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, — одговори Павле.</p> <p>— Е, дакле, слушајте... |
p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам |
упак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је |
бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли |
сте се са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно којешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја |
ишљању проводити часове.</p> <p>Како се јесен приближавала, он постаде све немирнији и све узру |
ако су пролазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb n="303 |
а сметња Павловој намери.</p> <p>У рану јесен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да г |
тујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назеба |
p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Стар |
другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> |
вом:</p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да каш |
— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива с |
мо то, — додаде после кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарамо о другим предмет |
благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не |
Знам,... мислим; зашто питаш?</p> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш |
ивно.</p> <pb n="170" /> <p>— Мислим да јеси, — одговори мајка одмереним тоном.</p> <p>— Ја нал |
лна, пунолетна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важ |
асположењу, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје |
сте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашчишћавали неколико пута, — одговори Нинчић с т |
— упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одгов |
— додаде он полугласно.</p> <p>— Јест, јест, признајем, и молим вас, допустите ми, да се поред |
није.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, драга госпођице, — одобраваше живо она сува, — ви |
>— Како?{S} Ваше сестре?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао. |
ић.</p> <p>— Онај Србин?</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је т |
ије госпођу Пијуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић н |
лашивала твоје дужности...</p> <p>— Ах, јест, то вечито <foreign xml:lang="fr">noblesse oblige< |
човече; понесите двоглед.</p> <p>— Ах, јест, имате право, — рече младић; узе двоглед и одјури. |
живописно, останите тако.</p> <p>— Ах, јест, —- потврђиваше госпођица, — врло живописно и прек |
глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, — примети Павл |
ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу |
сам знао да је господски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:l |
ј прилици, вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофица примити још једном г |
вашем, — додаде он полугласно.</p> <p>— Јест, јест, признајем, и молим вас, допустите ми, да се |
ан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, драга госпођице, — одобраваше живо она сува |
а, — упаде кнегињица иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— А |
ајци у очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али |
гнутим тоном поче му говорити:</p> <p>— Јест, млади господине, према вама сам свемоћан.{S} Бира |
/p> <p>— Ви, господине Чилаже?</p> <p>— Јест, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима си |
/p> <p>— Како?{S} Ваше сестре?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је |
о једну набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје. |
ари.</p> <p>— Војвода Баркари?</p> <p>— Јест, тако неко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет ст |
да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што ј |
ин Ђурић.</p> <p>— Онај Србин?</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо д |
— Да није госпођу Пијуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Ни |
b n="121" /> каже, „идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам |
по његову „индивидуалном организму“, то јест: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи; гра |
мам толико снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути |
ога што сам га досада употребљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде |
твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнегињи |
ити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жене.< |
бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издрж |
ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све д |
Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, г |
цима предавим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа |
м воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша та |
де је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лекар...</p> <pb n="255" /> <p>— Сигурно |
?</p> <p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, није матер |
до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па к |
p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да |
же српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан |
кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле муцкајући одгово |
себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази?{S} Срце ме бо |
а својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му помогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, ал |
господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, т |
> <p>— Јесте ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собо |
ш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам |
један једини — одговори тужно Павле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртво |
ја тако мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били?</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још н |
дите ближе, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрх |
о познати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинчић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.< |
<p>— Зато, што сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица преблед |
вори, и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се |
све друго побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни испитати своју кћер преда мном?</p> <p>— |
о га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, — |
је... још нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли покушали?</p> <p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; в |
но и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан |
<p>Коректор га озбиљно запита:</p> <p>— Јесте ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи преб |
аву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p |
Чини вам се, госпођице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели, — настављаше госпођица, — како му фрак |
диста? — упита она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> |
„грађана“ (званичан назив ових ученика јесте „университетски грађанин“), па затим забележио.{S |
} Зар је она неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} |
а киселим осмејком:</p> <p>— У главноме јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете м |
ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, п |
иће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа, који је, |
их.</p> <p>— Јесу ли Срби?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу |
раво, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином правос |
је грофовских, које баронских.</p> <p>— Јесу ли Срби?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам |
<p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња |
:lang="de">Wagner</foreign> </quote> <p>Јесу ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> |
оворим.</p> <p>— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ј |
тру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, све |
утра напоље, а обратно не; над прозором јефтина похабана драперија, која се до земље продужава |
тлија, младих људи, којима даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{ |
еднако покривено велом и кроз загушљиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће |
би смео претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, њене очајне узвике, њено страшно лице још једна |
l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote> <p>На углу узане, високим згр |
ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </quote> <p>У Београду поред повеће з |
е, тако лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњости привлачнији, није упао у очи ни у с |
у последњем часу вечитога растанка, да јој из захвалности поднесе жртву, која је за њега била |
о била обрадовала младићевој појави, да јој је њена понуда изгледала природна; сад већ није мог |
рилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак |
за какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се |
ало намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом изразу лица.{S} Примила |
је ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете в |
цишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега имања; она ће, да |
ћ.</p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи |
њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоставштине.</p> <p>Чи |
<p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да јој одговорим?</p> <pb n="241" /> <p>— Не знам; како хо |
висно.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њем |
о наваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочито |
већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте мла |
је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гро |
ако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</ |
зрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто нео |
донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим вр |
је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са стра |
тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га за |
ли ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада |
а морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој је нех |
а је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила |
а одврати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту |
та велика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у |
ол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави п |
ца, погазила њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p |
ћа, радо споразумевала са српском, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија |
ама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне као вар |
имећује ово нерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво прати |
тарица би тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто |
а још не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим снажним гласом:</p> <p>— Говори!{S} |
упцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p |
је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била с |
је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она силом |
јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</ |
Мајка, да би само осигурала успех, није јој споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да |
на наслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеруч |
га и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угл |
о, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писа |
намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим младићским |
.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А |
не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила младића, од кога јој, п |
ма што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сја |
пођица климну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их веч |
јавити преко кога.</p> <p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да јој одговорим?</p> <pb n="241" |
је,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> изгрицкали.{S} Ви ј |
жно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забун |
овољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да |
иње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни |
<p>— Вараш се, мамице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била само већина: сви су били про |
извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — одсвирали нешто, <pb n="169" /> госпођице, што ј |
ита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S} |
ности.</p> <p>— Сестро моја, — говораше јој кнегињица Страта још једнако радосно. — хајде да се |
удемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ |
много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољ |
а се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред |
расположењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије, |
сестра“.</p> <p>— Прекрасно! — придружи јој се госпођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по |
тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она при |
ешка, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним оч |
е би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позо |
кивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и |
е.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се после извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јо |
ци ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунила че |
.</p> <p>— Светла госпођице, — прозбори јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да |
.</p> <p>— Немој се трудити, — одговори јој грофица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћут |
за госпођицу доста је један, — одговори јој сестра.</p> <pb n="22" /> <p>— Имаће за сваког. — у |
а.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и б |
ага њене пређашње отмености, и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; ниса |
ити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад |
а мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим младићским невиним погледом, који г |
ањива надзорница отвори капију.{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једн |
рочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповедн |
иња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу ве |
о здравље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране |
мала све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, |
рила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по свима законима државним и прав |
се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер |
а са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као |
его што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао здравље, живот и буду |
лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче |
болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери |
машан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредн |
} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одговорите јој ви.</p> |
у породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га |
емо признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њ |
говор; као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је штет |
фица је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га мл |
јче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се се |
итивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој у |
ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће |
и пристала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни |
Надате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођо, — оговори озбиљ |
меша се госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат ва |
> <p>Грофица јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</ |
> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> |
истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову |
о је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала ка |
Агнешино је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у стањ |
Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница з |
би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много к |
онога данас нешто сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом |
пасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је |
амет, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела |
ишта.</p> <p>— Даде л’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обрадова и налакти се.</ |
један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењак |
то најлепши део свога живота и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бо |
е га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сеља |
ао у пратњи господе, неколико коњаника, још једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се при |
ашно лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам мора |
њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално.</p> <p>Каваница, коју мало час по |
p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> < |
, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам представила, и ако се још из Србије зн |
дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним |
а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у |
кретање народно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, већином, патријотск |
њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, ал |
авдане каквим Павлу непознатим узроком, још већма га изненадише, тако, да није умео шта да одго |
љно примљена или ако буде одбијена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоћ |
м, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је |
лу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени |
ао да је господски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:lang="d |
е муцкајући одговори:</p> <p>— Ја је... још нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли покушали?</p |
споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{ |
о га тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — г |
авлије пређе још једном обазриво мачак; још једном скокну <pb n="26" /> нешто са месечине у зас |
после њене веридбе са другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје |
пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p |
немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се морати по |
тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на ва |
божавалаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S |
. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакак |
е су претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском |
, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ниш |
аз лица нежан, али већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заок |
ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и засновица.</p> <p>На пу |
а врста тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али |
Из свега вашег говора — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потре |
ок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. <pb n="95" /> |
агодарим на части.{S} Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p> |
о.</p> <p>— Јесте ли покушали?</p> <p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>П |
си ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Болесник полугласно рече:</p> <p>— Ваљ |
ас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употреби |
лом, у глави са великом навалом крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше |
оља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он |
пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, |
ком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској |
е и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p |
p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> <p>— Неминован је пристан |
је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до ду |
видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се |
ропских градова.{S} По Србима се назива још читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и |
орије.{S} Страна дипломатска заступства још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и о |
едника, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело последњи пут посаветује и да му да |
како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању узнем |
pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато што |
ао и његов начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Би |
и су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз механска врат |
је од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p |
јвеће задовољство, што му је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово лутање по лива |
уства, онда замоли господина Ђурића, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и б |
опрезније.</p> <p>По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много од |
зак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају малога лу |
Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и так |
у овом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђава светлост, неподесна боја хаљине и ње |
е, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, |
будућим великашима, министрима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балка |
а ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везивало небо, чијим се именом био заветовао |
песму, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да му је казала |
није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, ш |
ичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још сад |
и се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још |
А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би |
је прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозност, која је отупила све разлоге Нинчић |
тала, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p>По њему се видело да још дубље ра |
јави, ма да се постеља обично намештала још при виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово |
ало ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да |
ла је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу |
о, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљив |
а кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после |
го добро је, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се |
ликим градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једн |
уђим народностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпр |
стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, пре |
малишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} |
се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах г |
ак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена врата и једва је могао у мраку са с |
напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у ови |
малом граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући се пристајале.</p> <p>— |
.</p> <p>То је био човек средњих година још доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са с |
губили свакако сјајан свадбени дар; она још нема четрес година, — рече грофица.</p> <p>— Па леп |
чити и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га онај; |
њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузро |
у је престојала једино морална смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га је м |
и теткичин величанствени прилог.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд |
ле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је ид |
м; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али је мени то потреба после пет година |
p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</ |
варошице могла применити, само можда са још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а |
о моја, — говораше јој кнегињица Страта још једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу једна |
ти овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао на неколик |
варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће |
тно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије породице и оне што често |
а Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у коли |
ну, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажет |
>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљубљена и то с изг |
једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој довикну своји |
и пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако |
Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још додаде:</p> <p>— Будите, дакле, паметни, послушајте |
до женидбе или удаје једног или другог још била неудата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се |
то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви с |
?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.< |
ађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанствену искру“.{S} Ви с |
ај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг |
тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим |
да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа н |
рбани лет; преко осветљене авлије пређе још једном обазриво мачак; још једном скокну <pb n="26" |
литичком погледу.{S} Иностранство га је још једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Београду |
це; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па и |
у тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, |
гласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се и |
ек јуче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S |
Није чудо. — дода полугласно, — она је још неудата, те од дугог времена...</p> <p>— Дивота је |
лончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта |
а слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између |
предати Аустријском заступнику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће сти |
пасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговор |
сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} |
адовољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном осе |
елао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над |
е снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, ка |
еника.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, |
ахвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће |
ловања Павле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним |
да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — ш |
да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— |
ети, говор, погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га кр |
био забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских |
узвикну Павле.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим |
је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред двор |
и мој страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио |
Тако сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узверено на Чилага и био је толико |
требали раније да учините?</p> <p>Павле још једнако зачуђено одговори:</p> <pb n="158" /> <p>— |
Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам како рече.</p |
ржите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам. |
био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова краљевске породице.</p> <p>Павле, |
а њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на стран |
и и онај неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао отисн |
:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам |
S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док се не |
ња?</p> <p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n="63" /> <p>— Лепо.{ |
ећ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не |
с било још чистије но други пут, држање још одмереније, а дугачки танки прсти са својим белим б |
тме судску власт?</p> <p>— То је питање још спорно, господине Ђурићу, — одврати гроф. — Полициј |
велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, — пошто нема |
боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном састанете.</p> <p>— То није могуће; то више |
је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући колима |
повукла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разгов |
вуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут преле |
Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је |
ти оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније |
и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало |
о је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да од |
још вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња |
пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић. |
што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — |
о али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, са ширим |
ако сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да се по мени не види да |
<p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она |
Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове к |
ст?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу ва |
ак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви |
82" /> чистоту ваших осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на спора |
<p>— Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> < |
идропатија, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте |
сти од породице са блаженом надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће, коју |
истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод |
о свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би п |
ете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и пресуд |
се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је |
ву врућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво јецање пон |
, њене очајне узвике, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у уши |
им неодређеним сањаријама, - које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши |
о да видим шта је са господином, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви долазите од грофице Агне |
</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb |
је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи |
г света сложених интереса и између ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог |
Они који су заостали у кавани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна. |
орију породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павле запам |
тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли породи |
му?{S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?< |
ега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није уша |
ан младић а десетоструки милијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се реш |
на неколико дана после првога писма; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно д |
у кавани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Настом |
адовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је |
с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, продужи |
илно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу л |
о се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је |
овај оштећени могао да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p |
— Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за св |
или?</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p |
ако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви |
мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим |
окуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је |
и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, господине бароне |
ици носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости остане преконоћ ту.</p> <p>Странци |
тавио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчи |
обичног натписа на домаћем језику стоји још натпис српски, немачки, румунски и словачки, а пред |
па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са зд |
кла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш |
ићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику |
жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам |
>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само тр |
охрабрен он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S} И |
е, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} |
i>, Србин, ускок, добра аквизиција, али још неискусан, мек, морална и материјална пропалица; ра |
љив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене ј |
е, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у |
љ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић. |
пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало слан |
стаде само редуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, м |
дби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима мн |
ајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном расположењу свом |
— Учинићу, кнегињо.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако |
д политичког средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, трговина и занат, обрт и кре |
о, ако се проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго девојаштво сачувало ти |
{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, на |
На пут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>У |
устиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлиј |
мене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, задовољно |
т.{S} И хоће ли госпођа грофица примити још једном господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показал |
да, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке породице, има п |
то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам преда две |
ама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама |
ју пару за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста ј |
нства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта с |
</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме не |
ним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — рече он |
на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још проговорио <pb n="326" /> неколико речи са газдом, |
кох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намер |
сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђења!</ |
анем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга |
ом сам се довољно споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја прист |
сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још једном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је |
знаш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором |
же оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако нисам за |
S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а он |
{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпатије према |
руга није такође потпомагала; но ја сам још пре неколико година престао да будем на терету задр |
ве луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погле |
погледа попреко:</p> <p>— О томе нисам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпустила? |
ромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођо |
што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, |
рљају његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог |
рагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега имања; он |
гим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још данас.{S} Није донесена са компетентне стране, већ |
рте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још свега неколико, можда, година, и моју још заосталу |
растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу једно велико Браство.</p> |
кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,.. |
ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могл |
а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом погруженом под он |
имању.{S} Очувана овако она ће временом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су површно преглед |
села довде иду кораком, док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред |
од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао |
а о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчањ |
ери ову неизмерну љубав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.< |
џбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу ост |
у нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другов |
прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо |
најотменијих девојака, онда ваше право још није довољно утврђено том квалификацијом што сте ви |
к и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Ј |
виде сневесељено неодлучно лице Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете |
с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и дар |
вноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb n="160" /> немате с |
ак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види својега главнога наследника, да се с |
кође јако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ |
ато матере достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело д |
га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починит |
е, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак са |
ајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам тв |
да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> |
столом за писање; лице му је данас било још чистије но други пут, држање још одмереније, а дуга |
ваком тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање оно |
ем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим временима.{S} То |
p>— Ма која; француска револуција овамо још није продрла.</p> <p>— Помало канда продире; ево ма |
сновом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавањ |
брежљиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо још непрестано отварање и затварање врата, гуркање стол |
адао до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сат |
д га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду |
рговина и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвен |
дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, али душевно прилично прибран.</p> <milestone |
едино слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не |
д свега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада с |
м, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитал |
ајвећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињ |
е ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер су ми |
шким правима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли |
естио најпре руски консулат.) Тако исто још остадоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако је, |
но задужио.{S} Волео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} |
сподине грофе?{S} Та <pb n="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу |
сило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ |
/> врло дискретан начин трудите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске |
у.{S} Употребите згодну прилику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павл |
и поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турс |
ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их |
вршити оправку а да господа продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини, доле |
тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започ |
м.{S} Збогом.</p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко време стајаше под капијом, гледајући за њим са |
твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, већ се надам да |
енчање младожења напусти, да узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила онда, што се |
ашима оне не требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања једино спекулатив |
ш свега неколико, можда, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми |
давна уздигло над њом, једино их везују још природни осећаји, у које баш зато и није смела да д |
о по потреби додати путницима.{S} То му још већма пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте из |
огледао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде наг |
, која је рано постала удовицом; у њему још живи њен благотворни утицај; али она је већ на праг |
одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на цело |
тром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павл |
и ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то вр |
човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два |
и се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — |
> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати п |
вног језера, пријатељица, каквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак |
бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога |
же се још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буба у оча |
> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ н |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, |
унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређен |
је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p> |
ца; није утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљиву, али привлачну и |
десетину онолико колико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће ул |
љубљени младић толико много говорио, те ју је по томе познавао много раније но што ју је видео |
ме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мис |
у јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још н |
</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на |
је по томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јун |
ије донесена са компетентне стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће |
зана равница, где се са Северозапада ка Југоистоку врстају бело окречене, чисте и са општим пок |
окречене, чисте и са општим покривачем југоисточне Јевропе, са ћерамидом пострешене <pb n="6" |
атким граматичким погрешкама, за твојим југословенским акцентом, за твојим топлим бистрим погле |
мери, колико у омладини двају суседних југословенских народности на Балкану.{S} Често се прибе |
велика противност између овог скученог југословенског живота, а с друге стране поглед на ове п |
о повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо с |
мир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на т |
ислио да тамо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих коректних каваљера.</p> <pb n="174" |
де, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српства.</p> <p>— Српство?{S} Шта је то? |
и остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћ |
када је Срба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окретност заједно са Грцима и Јерменским тргов |
илици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цивилизације |
ким црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно армонисала укрућена ч |
чињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осети |
stone unit="subSection" /> <p>Госпођица Јулија оде напред.</p> <p>— Госпођо грофице, један гост |
и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква сре |
авити; па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кнегињица понуди Павла да сед |
е, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — |
тим твоје личне прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поре |
ану у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти говорим много којешта.</p> <p>— Слуш |
Госпођица ућута.</p> <p>— Ти ми ласкаш, Јулијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја налазим да је |
Ми смо о томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га |
рам признати, јесам.</p> <p>— Добро.{S} Јулијо, остави нас саме са господином Павлем; ми ћемо с |
n="174" /> <p>— Чини вам се, госпођице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели, — настављаше госпођиц |
:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутник бар до |
> <p>— У главноме јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадит |
је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разга |
у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> |
рости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац поз |
Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си п |
позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао је другов |
сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриг |
ацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?... |
рно до ситница исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <pb n="237" /> потпуну психо-патолошку |
наравно немам толико снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личнос |
сту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим невина споредна личност.{S} Ј |
лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије, која се одигравала по п |
ао што је заслужила, издахнула је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љубимца, п |
а сусрео неколико пута за време својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопит |
та кињење самога себе; наста грозничава јурија, неразборита, крајње напрегнута, сатирући и душу |
ве док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> < |
, који је водио кросред средине њезине, јурили су лаки стремови са арњевима или без њих, а са о |
а спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у њ |
ш једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све могуће песме |
о плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше превелике љубазност |
на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим |
<p>Крашевски</p> </quote> <p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоце |
реноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледни |
куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> |
д вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљиво али |
мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столом и веома |
а подри душевну снагу.</p> <p>Последице јутрошњег изненађења, увећане јучерашњим утисцима и ноћ |
д стиже кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по |
: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — |
асвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али се истом дана |
точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци ко |
<p>Нинчић се опет насмеја:</p> <p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као |
и испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Болесник полугласно рече:</p> <p>— Ваљада |
како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али |
ло је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} Презимена не |
Последице јутрошњег изненађења, увећане јучерашњим утисцима и ноћашњом сетом, <pb n="34" /> поч |
јамачно се под тешким путничким колима јучерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и |
влом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нис |
</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди, изближе да те види |
кашља се, подижући своје провидне прсте к својим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb |
кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S |
ој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расположењу.</p> <p>— До |
зимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на |
/p> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милост к себи.</p> <p>— Идем.</p> <pb n="176" /> <p>Агнеша ост |
појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато |
трење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би |
а узана равница, где се са Северозапада ка Југоистоку врстају бело окречене, чисте и са општим |
шци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању човечјега бића.</p> <pb n="153 |
дући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, седећи у једно |
тичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, за |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кабинету грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга, |
овчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два, |
о је добро приметио овај ствари светски каваљер, који је целог свог века имао посла са префињен |
илизованом Југу има и оваквих коректних каваљера.</p> <pb n="174" /> <p>— Чини вам се, госпођиц |
ва скупоценом успоменом мушку младост и каваљерство.{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му пог |
оше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече у |
друштвени, а у сусеству била је велика кавана где је беспослена госпоштина трошила паре на стр |
олазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била најпунија, заузимао би своје место, које би |
Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле распитиваше о узроку свађе, али му |
разноликих власти; једна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљорадника, а десеторо з |
лих састанака са зборишта или из ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са тим задовољни |
е, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да |
круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким становима: по университетским ходници |
о и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, прв |
два отесана ступа, што су стајала усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Ода |
полуотворена врата или иза завесе какве каване, помодне трговине или друге какве продавнице са |
од прилике свакодневну слику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневн |
е био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу кав |
овде, и који, стојећи у другој половини каване у разговору са неким младим људима, чешће поглед |
седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакш |
та зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појав |
ну.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Гости су викали, мо |
, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом |
роз стаклена врата угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n="323" /> тр |
м одушевљењем.</p> <p>Он проговори, и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом пок |
е често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, камо је Павл |
одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кав |
{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n |
d="SRP18970_C5"> <head>V</head> <head>У КАВАНИ „КОД ЗЛАТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости, о |
не криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те мале зградице и |
е, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за госте средњега ред |
на врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, |
трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је била згодно место за то.{S} Уличица поред њ |
искрсла питања на особит начин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са два прозора с обе стран |
ше, богме, још јако оријентално.</p> <p>Каваница, коју мало час поменусмо, била је поред свега |
сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове каванице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај |
ине, говор, беше српско; ћепенци, многе каванице, одело средњег и нижег сталежа — турско; неке |
ла и на оделитијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код Занатлије“ били су нешто сасвим друго.{S} |
вле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на университету, час у својој собици.</p> |
амену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али |
само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде саст |
баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам он |
ом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће прет |
леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био господски кра |
<pb n="68" /> <p>У оно време у поменуту каваницу скупљала се омладина српска.{S} Нарочито је за |
јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику где се опио и и |
ју епизоде из живота познатијих чланова каванског друштва.{S} Поред <pb n="67" /> тих сличица и |
осигурало поштовање редовних гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о ње |
ше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу каванског света...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одм |
послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају другови његови, али га нешто |
жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.< |
себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је с |
ора није више видео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања осташ |
квом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше |
ита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ак |
х више од десетину година, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута показао к |
азу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, који |
бро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло покварити засновицу.{S} Тако с |
време ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећ |
/p> <p>Господин коректор сркну од своје каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Баната са ис |
укуса — мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор бе |
и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер је гостију било у |
т.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био задремао поред огњишта, трже се, |
ете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч |
исмо видели већ неколико година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може веровати, па му одговори |
Је ли овде господин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одговори, и после неколи |
9" /> Кључ тога одељења био је увек код кавеџије; за случај потребе морао се заискати од њега, |
а лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле Ђурић?</p> |
у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој секс |
чашу вина или пива, <pb n="122" /> црну каву или које јело више, нарочито недељом, онда ме рана |
породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</p> <pb |
ел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је с |
оје је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ би |
ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запита, откуд т |
ојислав</hi> </quote> <p>Познато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом свету настаје |
трата оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је кратке дневне |
ља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, шт |
ија, дакле, заборавља разлику положаја, кад су у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле р |
треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо то |
ше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у ту |
аш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше |
е што излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била |
друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, он |
nit="subSection" /> <p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну |
<p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм |
ма.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми б |
ица је горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одак |
Суботице догод тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо |
ер су га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њ |
одједном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Т |
у дала у најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена од мога избраника, решила да ост |
— Нећу ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошна као њена |
о мора да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволи |
ама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде |
ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за ки |
ично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима |
он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{ |
ркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја |
вешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и пр |
ња и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буде срећна и мирн |
је Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, кад |
</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, |
о од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао |
твовао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом; и он је |
е приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља |
ева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што прво би |
упи жестоко одупирање са његове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућу посети, умест |
> <p>Удешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусест |
, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунила четрдесету, то би све изазвало веома |
у.{S} Али, замислимо његово изненађење, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чек |
глед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују трагове душевне и телесне |
вљивати.{S} Први афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђ |
знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа. |
а или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, з |
згодније време састанку беше пред вече, кад другови посвршују своје школске часове или кондициј |
што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректо |
бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и в |
азове сумњу противу себе: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, договара |
ап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> |
ао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасни да младић не |
ица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као |
че, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену војну болн |
грофица <pb n="210" /> предомишљала и, кад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p |
болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе боле |
он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његово Б |
беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, који је |
="109" /> дакле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећи |
ју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби одговора, — била некада онако исто примамљи |
n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће на |
није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — у |
тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном |
не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука м |
вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па |
оћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледа |
естоко пребацивати што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре ум |
ести?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно |
чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био сврше |
Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквар |
штво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га |
— Могу.</p> <p>— После иди па прилегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да |
он то овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у дубок слад |
јави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љуба |
е да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донес |
чић. — А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Пав |
де, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете с |
им рече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да |
ко бити наметљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па наст |
пођичиним смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она |
се сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одрж |
сподине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам м |
што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужно |
у њему топлији осећај према кнегињици, кад госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испр |
ној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је |
једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млада грофица заврши свирање, он дуго није могао од |
осниваоца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај п |
в пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину |
јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите |
ца, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам м |
о ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу |
ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео |
точном ситнаријом припремити мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам |
, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овим |
њен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До |
могао уздржати Павла који је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопала још нека нер |
вај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање тре |
о мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису п |
га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом са |
нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} С |
, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, |
за десетину онолико колико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ћ |
кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огром |
а, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p |
ницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим |
нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу |
it="subSection" /> <p>Павле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог п |
е, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: |
авичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у |
у одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом |
} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачн |
<p>— Није потребно, — одговори младић, кад је видео да се овај господин устеже; — све је ту бл |
једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе |
е, док се <pb n="342" /> они намештају, кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Не |
афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n= |
њега Београда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ давно преместила у овај |
ма, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књ |
дговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу. |
сте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је |
о сам осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић |
</p> <p>— Како да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Пав |
ти, — рече једнога придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице ок |
мам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, |
<p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају |
аде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што представља напредак ц |
ки сачека послужитеља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног госп |
жње основне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тиши |
урамо независан, управо сјајан положај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје |
зио кући, у три четири године једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а |
има.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Па |
део онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него |
ваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би |
погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је дов |
емљама, а у сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом шареном марамом обриса |
у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним |
била најближа, управо једина својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко пребацивати што га |
ст између предвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведр |
ковићка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, |
сим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</ |
— Како то?</p> <p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело м |
са једним увијеним табаком хартије.{S} Кад им <pb n="76" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла |
кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p> |
донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у постељи бо |
ра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- П |
али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала с |
му тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик ј |
је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку |
незгодних прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Ср |
њен под утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајућ |
од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, о |
авле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опас |
ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг с |
разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и |
разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свршио <pb n="324" /> кратак преглед слободоумни |
па чврстим гласом настави: — Добро.{S} Кад мислиш?</p> <pb n="53" /> <p>— Па за који дан; врем |
/p> <p>— Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих б |
њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, ид |
а нацртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљи |
мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да |
ектор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, б |
а тако великом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом п |
нако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му |
е гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одвра |
p> <p>— Моје сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p |
.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, |
т излазио после свршене Службе Божје, — кад одједном пројурише нека затворена господска каруца. |
то још није све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговор |
о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој |
ло чисто сурово држање ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад виш |
међупросторима не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поузда |
Гроф се јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест да |
p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одре |
да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две тр |
ош већи, госпођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га |
већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином |
је пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постати опасном, чувао |
то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случајно оздрави, то ће онда бити ва |
="62" /> <p>— Да се јавиш, него...{S} А кад мислиш?</p> <p>— Прекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Мало |
исам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора к |
ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу |
е блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде |
ме сам се надао, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> |
но, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> < |
или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испросити?</p> <p>— Отприлике на |
утње његове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и однео и оста |
сам то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а |
ему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу |
знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} П |
че дворкиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очигледно је било да су се г |
каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приугото |
} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начи |
тких снова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрси, |
еним животом, често јако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи собом већином врло танку |
е му да управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, г |
уже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако |
да да места „популаризацији науке“; па кад предлагача један од слушалаца запита што је то, он |
ју; размишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему |
} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада г |
и призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни |
ожемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад бис |
отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p |
че: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у каван |
але под трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над |
аха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодсуднију одбрану.</p> <p>Павл |
е она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са т |
а сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују |
је.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> <milestone unit="s |
ог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младо |
тицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му |
ала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком |
атим посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва |
али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она си |
после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац |
то је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у ње |
едрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали, поставише ме |
нство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при полас |
Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но ика |
им најважнијим тренутком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, а |
сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до |
атписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би нам |
говор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу |
закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још дода |
у младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она |
нас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај или издашн |
гнуте према горњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држ |
са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала |
бу, што би трајало неколико месеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, |
х „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковачки к |
то кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као жртва својега опозицијонога |
<p>Павле потресен одврати:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији при |
ке.{S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мрачним странама живота. — |
и срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге |
но је долазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била најпунија, заузимао би своје место, |
јлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> <p> |
свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размиш |
су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њ |
тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> |
Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о та |
у за шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срес |
је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће д |
p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, гос |
У</head> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београд |
S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ј |
ва удела, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, или решити о старешини задру |
кратко време бити врло богата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин величанствени прилог.{ |
зике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се предста |
се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, ко |
То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случ |
—</p> <p>— Да, госпођо сестро, нарочито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сан |
ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је |
га, да га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> |
ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} |
и... то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ б |
молим да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</p> < |
То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Ј |
таде ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, |
естано напред гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, испаде лепо повезан |
раних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Кр |
е, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој |
ље остали седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су ручали, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да |
ила и своју кћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке нови |
пут није ословио.</p> <pb n="187" /> <p>Кад је био прикупио и средио приличан број песама, и пр |
">Larochefoucauld</foreign> </quote> <p>Кад је Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофо |
веку. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к с |
си све домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака ј |
уо својим најтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је био изишао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси м |
и, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публике, оркестра и завесе, она |
пољуби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде прозору, да види ко |
чи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према |
почивке одговори:</p> <p>— Може.</p> <p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се зајед |
тиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено лице, коректор настави:</p> |
кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свег |
сада према њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игранка продужи, Павле оде кући.</p> <milestone |
ио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још, |
у овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишина између њих, дуга и несносн |
едрим али и посматралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> |
остављајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнегињица запита своју |
лијуна форината, — рече домаћин.</p> <p>Кад прегледаше, изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз |
а онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој постељи, приметио је, да |
их, и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле распитиваше о узроку свађе, |
агачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците |
ако у свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болн |
вија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пре |
дрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из |
на једну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада г |
ва је била са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико с |
је остао на страни овога старца и онда, када је опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо |
спипао и вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме ни |
ладног новембарског дана о Задушницама, када је отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, |
је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се |
адићев.</p> <p>Тек после неколико дана, када се боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још до |
ад у најодсуднијим данима свога живота, када му јадном и изнемоглом отимају душу, будућност и с |
од мете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> |
моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у |
уго удубљен у своје младићске успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он |
овек може да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их |
нковићевом, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палат |
ле?</p> <p>Павлов угашени поглед оживи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам |
целог свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред т |
стању Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви з |
ме, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p> |
у моју последњу велику сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ј |
вечери прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се приредила игранка, која у тој години обећаваше |
ојим писаћим столом и веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улази без куцања а зажар |
е сте спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали; завршићете свој живот као творац |
е неколико десетина доцније у Београду, када се открио некакав водоскок од прста дебео који је |
Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђ |
ве узрујанији.{S} То је било у времену, када треба да полази на продудужење наука, које је у гл |
Ко <pb n="310" /> ће описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и |
</p> <p>— То је обично питање слабијих, када се због својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али ос |
и на питања мале женске и госпођице.{S} Када су разговарали о накитима, стара им се госпођа так |
о се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде не |
.{S} Напослетку рече обазриво:</p> <p>— Када Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, о |
серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете оцењени као довољно јак, да о овој првој до |
где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех. |
Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Тако рече, |
тао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гл |
путује, познато је оно пријатно осећање када се налази у непознатим али занимљивим крајевима и |
мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађу |
, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесељено неодлучно лице Павлово још рече:< |
а вешт, моју узнемиреност од оне вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо р |
ика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбори:</p> <p>— Поздрављам вас, господине Ђурић |
Читали сте Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у јед |
је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са та |
ојаху пред својим дућанима у овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше главом.{S} |
газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчића, престрави се:</p> <p>— А |
одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одговора, она прогово |
популарним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако нан |
дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утајити?{S |
њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав један међупростор, каквих |
и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених огртача, <pb n="11" /> учинише, те су их и љу |
равала сам, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш |
да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори двор |
и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јес |
да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики тере |
бале Дунавске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то с |
етку проговори:</p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој таштини; тр |
родитељским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство било то нагло или поступ |
ан, већ, као што се овде <pb n="121" /> каже, „идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта |
урну сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа |
оји је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше гр |
вестан ред људи, буржоазија, као што се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају, а простом |
е за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица поможе да пр |
ичанственом положају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећо |
н споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом |
и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Пар |
ејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има слични |
, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име |
ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако б |
шта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге по |
тарац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> |
удно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb n="33 |
остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудовила.{ |
е на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега има |
је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволиком ч |
но, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме б |
p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где на |
пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим закљу |
> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— |
н.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> |
ом“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— Заш |
ви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p> |
е у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Господине грофе, |
њам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада св |
во љубазно држање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате св |
одољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слаб |
је добио, вели?</p> <p>— Нисам, као што кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили пис |
о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека б |
тњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар нема |
питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да с |
{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> <pb n="213" /> <p>— Шта мислим, д |
оћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p |
сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да говорим.</p> < |
да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра в |
дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, |
Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекај |
и.{S} Говорите.</p> <pb n="139" /> <p>— Кажите ми, — проговори Павле, — чему се могу надати.</p |
офице, на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове |
<p>Госпођица климну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу |
и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни |
ања.</p> <p>— То није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љуб |
} Доцније се разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га њег |
нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње |
ли.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета |
њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо сувише дале |
долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати посет |
че, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну сл |
то и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: т |
ишту пребивају злочинци, док се међутим казамати за политичке или остале интелигентније кривце |
и пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на стање њего |
, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан о |
ворасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју спрему, но |
ан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради |
та да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он |
о, синко, полако.{S} Казаћу вам једном, казаћу.{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и онда ћет |
ада?</p> <p>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу вам једном, казаћу.{S} Имаћете прилике слушати м |
онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија |
p>— Сад разумем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породи |
ње високог положаја.{S} Свакако награда казивала је, да су при томе имале у виду и његову образ |
иче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично, али је и о |
младој девојци је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном осећању целе дружине узр |
p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не може очек |
м.{S} Није, <pb n="109" /> дакле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игр |
преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомислених поступака и распикућст |
ти.{S} Ово последње ја сам предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У |
ама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађаш |
то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за |
де и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, к |
ње није учинило онај утисак на младића, какав је коректор очекивао.{S} Павле је био миран и сам |
— одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом |
ириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Какав мирис?</p> <p>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде |
свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам |
ати по соби; напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> |
могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан.{S |
е знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе |
тијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не п |
гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око |
ио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да |
а бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремећено: |
д човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне младе девојке, која вам га н |
рачунати на то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим поступцима били они ма како д |
е: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газд |
разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав професор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших |
..</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други чове |
да падате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику упор |
иво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> < |
ине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност и друге ствари што би образоване |
— ослови га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још |
Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она ва |
и су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?< |
ну кнегињица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнег |
а будала што нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је то зграда?</p> <p>— Полако, синко, полако. |
ти странци, свакако из Австрије; ваљада каква угледна трговачка породица, чији је син у далекој |
... можда реалнија, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> < |
ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутрашњости?</p> <p>— Има.</p> <p>— Поша |
своје приврженике.{S} Њих није уздигла каква велика интелектуална моћ, већ симпатија коју прои |
није.“</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног потказивања — што |
исте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p>Пр |
иви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква је смисао такве радње његове? — упита Павле.</p> |
валан рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} К |
сат, под главним столом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, Бетовенова, у старом али добром че |
зелени се трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негд |
свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поплашен |
ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и суд |
ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би могли продуж |
да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де П |
а на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна револуцијонарна акција.{S} Но ја мислим д |
, као удовица породичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад је треба |
и.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне алијанције, за чије се сврхе заузима |
осредња или осиротела госпоштина седи, какве има у свакој већој престоници, и где обично има п |
о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задр |
оби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S} Какве будалаштине!{S} Грдни зидови који раздељују срца, |
тите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то |
Он је мислио да пред собом има чланове какве богате грађанске породице или нижега племства, ко |
акве каване, помодне трговине или друге какве продавнице са интересом гледаше фино одевеног мла |
е, а онамо свињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чи |
кроз полуотворена врата или иза завесе какве каване, помодне трговине или друге какве продавни |
Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необич |
итави сталежи никад не виде унутрашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник за |
акупљене <pb n="235" /> и везане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, |
и је држао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то |
овориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају |
најем, да бих вас волео познати онаквог какви сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очи |
апоменуо да ће заручење предупредити ма каквим срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест у |
м наредбама „власти“ или „власника“, са каквим крупнијим догађајем или каквом вести новинарском |
нама бујне младићске снаге, где се пред каквим предузећем не процењује дубоко и не резонује мно |
тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим Павлу непознатим узроком, још већма га изненадиш |
они ту проводе век, зими заузети сваки каквим занатом, а лети радећи теже послове по граду, по |
осете; иначе сам решен да то донде било каквим средствима спречим и молим да ми изволите означи |
над њим убрус обешен о држаље украшено каквим женским радом; до тога отоман или канабе са стол |
ег воћа: жутих крушака и крупних шљива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шап |
шљења.{S} То беше један од оних типова, каквих налазимо у круту или у близини омладине, у ђачки |
побијајући вас показивањем црних слика, каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа |
м.{S} И по која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, где се учи млад |
атким бенављењима без потребе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњим књигама романтичне |
а се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што н |
обали оног дивног језера, пријатељица, каквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ј |
ј и са осталим туђим народностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста |
седиштима.{S} Такав један међупростор, каквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одв |
Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским путевима, саграђених од |
го?</p> <p>— Ама девет месеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p |
вну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих десет дана?</p> <p> |
малим али снажним и издржљивим коњицима каквих има свуда по северној половини Балканског Тропољ |
њима неподобан и силом се намеће питање каквих би плодова њихов дух могао донети, да су им општ |
олази, видим по лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен |
љен корачао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S |
ориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је сврш |
и ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озб |
знајете ли рукопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то питање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино |
ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да каже |
} Овај тренутак, ако није био згодан за какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна |
у, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљење.</p> <p>Ипак није смела да нав |
си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угаш |
Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично разлагање, али овако му само |
гледаће са свим „способна“.</p> <p>— За каквог старијег женика или удовца <pb n="190" /> можда, |
ли да представљају праву драгоценост за каквог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; |
нда боље донесите ми последња два броја каквог недељнога листа.</p> <pb n="138" /> <p>— То ћемо |
ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, јер му је господин тата за младости био д |
е а трагикомичним за суделоваче — жртве каквог <pb n="69" /> лукаво измишљеног плана или брижљи |
ста присебна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није доб |
текао сам једног приврженика више, и то каквог!</p> <pb n="299" /> <p>— Приврженика?</p> <p>— Д |
ј у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Минерве са круп |
е лежишта, или можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако |
ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим набро |
творевина, онако исто као што у другој каквој зоологији нема места за мопса или домаће мачке.“ |
и форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијској или другој сиротијој пород |
е ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе |
чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо ко |
ати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице још плам |
мајкину наклоност или да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега треба сада да се на <p |
и је пријатељствима својих родитеља или каквом другом протекцијом себи израдио државну помоћ, в |
ика“, са каквим крупнијим догађајем или каквом вести новинарском, која даје згодна материјала з |
> <p>— Ја нисам никад волео да припадам каквом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта |
то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте |
тво мало оживи; свако је редом прилазио каквом инструменту и предавао нешто из својега егзотичн |
очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто |
зговору, или гледала у позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснул |
гледах белешку, можете себи замислити у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p>— |
ближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} Скл |
ну породицу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнади |
Ви тако говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро |
ан другом, истесаше моју личност оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао |
ам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да нисте увређени? |
Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којој би могао сазнати што |
ике у отрцаним оквирима, представљајући какву уображену врло нежну Емилију са белим голубовима, |
ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, напротив, посл |
во, — јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одавало њену р |
ога...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од |
ашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро б |
атити одмах, чим наш болесник буде имао какву праву потребу, коју не бисте могли намирити сами. |
у Крагујевац; (изговараше Кррагуевац), како би колар имао времена, да људски поправи паетон, з |
е било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схватите, — одговори она својим меланхолични |
више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: а |
?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак сл |
</p> <p>— Претпрошле.</p> <p>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће из |
појављивали између ова два противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић ув |
м у туђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време |
лико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није виш |
га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара грофица додаде |
>Разговор је текао у обичним границама, како при овакој прилици може.{S} После веселог описа њи |
никову и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и коректор, остад |
и би бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на прено |
ено.{S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио |
унапред показује за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад ил |
наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазили поред појединих тих одељака, у сваком |
лед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадовољна духа оставља живот; видео је |
е маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од светске вреве; где су |
то и они сами и њихови протектори чуде, како да не могу својој домовини да користе онолико коли |
е погледа онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стоје |
о ласкава за господина барона, који је, како изгледаше, био мушки заштитник мале путничке дружи |
а оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и лаж |
пре мања сестра, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, |
јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га п |
м гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p>И год |
аво једно непрекидно размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика |
озиву поступало.{S} Међутим ове године, како се чујаше, аристократија, која је обично у групи п |
грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рође |
м је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n="148" /> подносили већ и в |
и са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ј |
сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчи |
а ти осећаји припадаху у највећој мери, како би их одсада могао усредсредити само на једну једи |
а налазим, да увек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да |
(другова), које је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући |
и снивао о некој великој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају |
} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> желео, његов живот не би био |
не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену |
а збуњено преда се.{S} Путници међутим, како се видело по њихову негодовању, немађаху намеру да |
д њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши т |
путничког маршала, јер господин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу |
ли Срби?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Ср |
е пред најугледнију и поклони се онако, како се то учи у француским школама играња, и проговори |
врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви можда волели мислити,... као што ви нисте |
зним осмејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли им |
ли прилично света, па биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у н |
м, била сам необразива.</p> <p>— Зашто, како? — упита грофица са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја |
ито је нагласила оно П.</p> <p>— Зашто, како? — упита кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова ку |
еће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учини |
место где млади официр објашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у |
ме разлагању.{S} Причали су по обичају, како се оваки разговори у младости обично воде, понегде |
ријатна, ипак се више допада по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <foreign xml:la |
слушност према спаситељу или господару, како хоћете</p> <p>— Господару? — упита Нинчић.</p> <p> |
већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у в |
од некадашњих бољих познаника Павлових, како се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео |
је за први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позва |
нађе што необично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Ју |
у дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад је близу своје седам |
мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спас |
лекови. — Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће госпо |
сницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете његову пуноважност.{S} М |
ворим?</p> <pb n="241" /> <p>— Не знам; како хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одговор:</p> |
ог вас ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивос |
акле, ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, |
Она хоће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго? |
ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да |
га необичнога; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу |
да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста времена, бавих се подуже у канцелар |
ени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} |
те ових последњих дана као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилаг |
о глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке нед |
другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, |
моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам |
аг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говор |
ода четири до шест форината месечно.{S} Како овим животом живим већ више од десет година, то им |
, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној ку |
вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију |
сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} |
ба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чуднова |
Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим |
у мене, који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p> <p>— То |
те ди видели, — настављаше госпођица, — како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас из |
ју.</p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трош |
... и управо ствар је свршена.</p> <p>— Како је свршена?</p> <p>— Војвода те испросио.</p> <p>— |
што је твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.</p> <p>И старац погледа задовољ |
пође напред кроз разне одаје.</p> <p>— Како? — одговори зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} |
.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Како то разумете, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при п |
раму изложила код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваше сестре?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није д |
а ћу учинити како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Агнешо?</p> <p>— Није лепо да трудимо госпо |
<p>Грофица седе и размишљаше.</p> <p>— Како би било запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не |
е мирнији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Много, много лакше, Стеване.</p> <p>— |
ом?</p> <p>— Други не постоји.</p> <p>— Како?{S} Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.< |
.. и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло |
шено. — То није довољан узрок.</p> <p>— Како? — узвикну дворкиња живо. — То ће бити један од на |
адржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу има |
на, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Како да није истина, младићу, кад знам ко је и младожењ |
одиста није добио моје писмо.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз пр |
Шта шта?{S} Удаје им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта вичете бесмислено?{S} У тој кући где |
Агнеша у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заруч |
ије у једном малом местанцету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточин |
кнегињица запита своју сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа по |
> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се заузима противу мене, који сам |
дакле, најпре запита грофицу:</p> <p>— Како сте сазнали, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— |
сио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох |
сте могли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама девет месеци.</p> <p>— Каквих д |
<p>— Можете ли је обуставити?</p> <p>— Како да не.</p> <p>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>— |
чије груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младос |
</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете сл |
њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом господину.</p> <p>— И она се |
јке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако није пушт |
/head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је и |
били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати |
при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последице, оне су на младо |
ики ефекат вашим поступцима били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На п |
, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих личн |
и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео је да је р |
о као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</p> <pb n="101" /> <p>Чилаг му се прибл |
рими на се бригу око мога школовања; па како сам имао благодејања од Господара, то се од задруг |
м посећивао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко |
рата са великим видним прозорима.{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајало н |
идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало ш |
, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав страхотан терет.{S} |
ко који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи све системе: алеопатија, омеопат |
послетку Павле удеси све домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујева |
ад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је |
на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку св |
а босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближује мајка са својим нежним п |
; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S |
а им прича о обичајима народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа у |
и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао д |
во ишчезе као пресечено.{S} Наместив се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно п |
, млади пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} |
.. а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зо |
ца, — како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло |
онако како му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да |
елање у овакој ствари било је главно, и како је она све унапред припремила, известила <pb n="22 |
ило питање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n="218" /> <p>Оп |
ио је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему беј |
ника Павлових, како се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће |
танка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препорођ |
није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да |
та недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се п |
ест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз о |
пристане после извесног одупирања, али како сам био син старешине, брзо продре предлог моје ма |
камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне млад |
бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћао с |
<l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Ре |
бала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косо |
доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз механска врата, и разумели су |
уљуша мезимче: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћа |
хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода |
ницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Аг |
можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако с |
p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> < |
/p> <p>Коректор је сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку, али |
засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} З |
— додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Агнешо?</p> <p>— |
о; сада та твоја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прили |
ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S} |
ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о |
ш даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам како рече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и полугла |
о што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем људе уопште, а оне вашега кова на п |
ам само на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се |
оверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господину, али нисам донео за њега ништа, јер ј |
у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и погледам |
огла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p |
осподине грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме |
што више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n="97" / |
те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковачки калфа на триби |
већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална пропалица...{S} Та |
<p>— Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на |
у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили и остали му другови: придружио се заједн |
е очекивати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим в |
ом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и прилике изискују, то ће бити ујед |
раво и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло |
одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шир |
дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших се да послове от |
у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат |
сао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада |
збиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка |
о тој ствари и причали сваку појединост како заљубљени обично чине.{S} По тим појединостима ја |
сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац |
веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p>— До |
да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Ка |
на нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца.{S} Бил |
акле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није |
а је господски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:lang="de">M |
сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли породицу.. |
l> <l>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни |
ио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p>Како су дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у К |
ном размишљању проводити часове.</p> <p>Како се јесен приближавала, он постаде све немирнији и |
и шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку |
носим његовом просидбом;... затим Едгар Калај, паланачки племић, сиромах али врло даровит и одл |
А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског порекл |
т пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> <p>Први дани прођоше у обични |
који је већ научио читати и писати.{S} Календар је потреба колико сат или бусола.{S} Он предст |
ла.“</p> <p>Књига број 2. <title>Вечити Календар</title> испуњен разним потребним упуствима о м |
вима.{S} Павле узе књигу број 1. <title>Календар</title>.{S} Унутра на корицама исписане беху о |
Албанији, Грчкој, Мисиру —</p> <p>— И у Калифорнији, — упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, јес |
за кога се дизаше старинска црква неког калуђерског реда, чији је високи самостан био дозидан д |
не школе по страном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, а |
ако се некакав прљави кривоноги ковачки калфа на трибини раздрао, проповедајући да су сви људи |
гоценост за каквог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био за |
а вечито задигнутим панталонама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину |
о што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, ос |
редаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник однесе његову посетницу |
а се гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако гов |
а.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од д |
га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше |
ло.</p> <p>Одведоше болесника до једног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> |
ате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па |
едва могла распознати од осталог драгог камења на њему.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
е у засенак, где се сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сј |
S} На склопљеним рукама светлуца драгим камењем искићени мали златан крст.</p> </div> </body> < |
е с врата скупоцен крстић урешен драгим камењем, на златном ланчићу, и смешећи се предаде му га |
ани као и по университетским ходницима, камо је Павле, до душе, у последње време одилазио све р |
p>— Немам узрока, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да б |
би говорите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са |
нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише |
м опет застаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, н |
о се не смејете мојим последњим речима; камо ваших подругљивих примедаба?</p> <p>— Немам шта да |
новат?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> |
опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединиц |
ума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам како рече.</p> <p>Покрај прозора |
гав младића, он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама |
Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању |
троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.< |
де му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје н |
чу. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>А камо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно д |
м мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подиг |
, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до |
еша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намешт |
егињичино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" /> и љубазније, но што то по |
ако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </d |
ветрити не остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она бо |
е ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се сврши |
ући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> < |
тељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну према мозгу |
аквим женским радом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до |
лице господина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, па је, задо |
му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је |
егињица неприметно уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на усти |
ближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почи |
тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опш |
Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како |
јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде |
а мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<foreign xml:lang= |
утем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла |
а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси |
разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнегињица с |
„Живео!“ прекиде говор.</p> <p>Затим се канда све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније изг |
очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни... |
буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p |
још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> <p |
се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови тво |
Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то |
а што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по други пу |
овамо још није продрла.</p> <p>— Помало канда продире; ево мајка прима овог плебејца.</p> <p>— |
о је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p |
Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то од мене!{S} |
и надзорник, и поче подуже препирке око кандидације других; управни одбор изабра мене за место |
} Доцније постадох главним сарадником и кандидовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дом |
стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са својим меланхоличним пламичком; по скамијама |
продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— |
нео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам |
м имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама, где помало научих књиговодство а у радио |
оту споредну личност истргнути из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ход |
n xml:lang="de">Battotchinna</foreign>) као и околних села и назива.{S} После су се и остале ум |
> <p>Број 3. <title>Географија</title>, као што је белешка на унутрашњој страни називаше: „Једи |
вачки и мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам |
ранцуска књига!)</p> <p>Појава момкова, као и овај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је |
м грофом, и маркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је нек |
а овом окорелом заступнику назадњаштва, као што је називао коректора.</p> <p>— Дед сад реците м |
до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше |
да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— |
да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb n=" |
јмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодсуднију |
и једино известан ред људи, буржоазија, као што се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају |
ставку на живот, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристокра |
{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После две године повући ће се наш ста |
— говораше гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} Т |
а све, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толико |
де је проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим н |
ивот као творац великих и славних дела, као првак својега народа и добротвор човечанства.{S} Ид |
ху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе пушта |
, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих мог |
сније изговорене и разумеваху се споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „новине“.</p> <p>Реч „нов |
{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И т |
пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне момчадије.</p> <p>Улазећ |
живети и после неколико хиљада година, као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А, |
авлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, имала ту каква удела, то ј |
урио.</p> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом |
це тог неприродног и штетног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природн |
стан, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који после одласка ко |
весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека |
неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затв |
много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очувана овако она ће вр |
била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви |
шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одговора, затим настави:</p> <p>— В |
дан.{S} За овамо требају друге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има велики |
им и великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно армонисала у |
је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала |
седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столове, те, стигав до коректора, |
е било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет излаз |
био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у сагласности са својим душевним располо |
о је надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служб |
{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по с |
а га занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинству први и најпаметнији члан задруге, м |
и да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столо |
примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо одвра |
љивији, око светлије и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговим |
<p>У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на ов |
но не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица п |
очи, био је под неком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом залуталом али јаком дух |
— Јер не познајем довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође |
, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљев |
а се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је |
ајпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту |
ма сам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесним л |
ш пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да ј |
итост и одличну образованост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу млади |
у пропаст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели |
ти разговори постали без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти п |
сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно про |
као какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му |
да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није чула, проговори изненађено:</p> <p>— |
на. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана |
рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} О |
еје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахо |
омоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се |
еким пријатним природним начином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живо |
на крупна, држале су се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени |
еведене на српски, словачки и румунски, као и словеначки језик; у врло угледним звањима државни |
ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже ку |
.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле |
.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.< |
ње.</p> <pb n="90" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он с |
е, поред мог начина живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваљ |
ужасно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> |
ги од њих припадаху једној књижевности, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позориш |
ји на чврстој подлози, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима |
ица не одговори, али је погледа молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица |
арају.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћ |
сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те |
<p>— Слушај, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb |
ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за д |
м, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се мо |
ства за нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле |
ло женирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободног држања, али нећу да чин |
<p>— Није добио, вели?</p> <p>— Нисам, као што кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас при |
—- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појав |
Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропаст |
прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђ |
, признајем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два |
прође лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас по |
е да малаксава, и судбина једва једном, као да је хтела да награди његово постојанство, показа |
знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> <pb n="1 |
о је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, од |
акле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и боја |
екао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи |
који ни издалека није био онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су доцније свуда прат |
хата, а почетак игранке био је одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да |
вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће |
ратив се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посета благотворно утицала на његове |
ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је |
и сте у величанственом положају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека |
д наше су се народности одвојили давно, као многе друге наше славне и отмене породице.{S} Ово о |
поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматра |
их састанака.{S} То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах |
</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче |
pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по свему што ми |
о, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У оста |
<p>— То ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим ос |
им.{S} Одсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица |
о не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само га још једном вид |
замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина богате задруге.{S} То никад није порицао, |
ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" /> каже, „идем на кревет“, |
етнаест година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет г |
ић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, ка |
разованост и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стекле с |
господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим госпо |
гле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а у сличном слу |
који једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, још једне омањ |
м стаде климатати главом према младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра на |
рац погледа задовољно у своју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> <p>Више није мога |
и гушили моју примчиву словенску душу, као што је префињеност њихова пријатно ми надраживала ж |
како бисте ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.< |
ђице, овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно.</p> <p>— Јест, јес |
цом.</p> <p>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је усред јуначке борбе |
умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да с |
да му је то и повратило његово здравље; као да је био задовољан са својим положајем, никад се в |
: али је брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић ант |
да погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли паралелу између оног на |
ду одлучивања и независност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да |
моју славу светог евангелисту Марка.{S} Као што видите преостаје ми од редовног прихода четири |
ту.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— |
те <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Н |
у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице ста |
ш осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, |
олико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомогле само завршетку |
ако већ неће имати пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове |
овете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А за |
смо ли бар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> < |
„<title>Милкина кућа на крају</title>“ као и „<title>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут |
оју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зар |
као и сталешким правима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не |
оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесн |
тала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да с |
ра, — била некада онако исто примамљива као она тамо на вашим раменима; само што је била весели |
ају са старинским навикама становништва као и са досадашњом спољашности града, створиле неку на |
осуђивали а брижне матере спомињале га као очигледан рђав пример својим слатким размаженим син |
шевног потреса, појављивала се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, гд |
туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог света, <pb n="309" /> о коме са |
ло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, |
много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за усп |
али свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стране, не зато шт |
огу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да |
ло; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, |
неру и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, |
миреном и зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, што му предла |
ушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, |
ију, на доњем спрату, која је изгледала као неки старински храм и обухватила је цео простор на |
лаком белом оделу, у коме је изгледала као млада невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако |
лик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала као укопана; после неколико тренутака проговори:</p> <p |
рестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи |
ене године.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљиву, али привлачну и свежу природу, која |
ју <pb n="343" /> склопљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> |
е <pb n="119" /> му је грофица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, очекујући дан посете.{ |
о, да је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столове, те |
понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одважност ипак се не по |
а затворена господска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или |
младог човека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се с |
љашњости, ма да сте ових последњих дана као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно |
је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица напослетку остави свој |
и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим пес |
трашњост одаје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад |
то одговорила, изгледала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, |
S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може |
> <p>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радоз |
као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га р |
биле само последица вашег жалосног лица као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели.{S} Т |
жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздр |
се показивала увек као сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењу.</p> |
у где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <pb n="90" /> <p>Њему се учини, као |
га то само збунити и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека гов |
рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p |
ли некадашњи залудан живот и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живо |
е на доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе као пресечено.{S} Наместив се како тако свако на свом м |
је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд |
кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу |
стању стрпељива очекивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да је б |
аше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање редовних гост |
у било овде онде понеких личности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је |
> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам ј |
p>— Ове су погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и у |
у врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим невина споредна личност.{ |
у, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта х |
олести постало сасвим интимно.{S} Павле као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Ни |
м се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{ |
м ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и па |
онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренс |
мањује вас.{S} Немојте васпитавати жене као цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и |
под наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S} |
јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, до |
.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Извините, господине, — прого |
бодна покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав ст |
д Гроцке и Београда, представљали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Бе |
ивао по разним местима, показивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њ |
летени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода |
м видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм у |
себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав професор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, р |
о, те се тако често напуни ово местанце као нека препуна барутана, која је понекад експлодовада |
јавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанственом руком |
арије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак |
ле се стресе од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је |
о је изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање оних племенитих ц |
живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединица не само опасно, већ и показује з |
отворене очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад |
а изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак.{S |
.{S} То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати |
пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу |
ети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви зан |
осити и морске буре, само будите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суре |
у украшену брилијантима, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна п |
/> се удаљавали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: да су то |
тављаше госпођица, — како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном |
ких означава са „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа ј |
, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са |
ао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле ко |
и њихове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} Отмена спољашност госпо |
иони, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном до |
колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећи на двору и путујући; а и гр |
вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пус |
p> <p>— По речима госпођичиним, која ми као пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p> < |
, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, камо је Павле, до д |
м упознаћу вас онда када будете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд. |
спођо сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> <p>— Овом приликом теткица има право.</p> |
ћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После к |
аде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако |
одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исправљаше. |
е ви ћете са тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога бар |
во узе реч и окарактериса општи положај као веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо можда створили ни |
што као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића који им је указао некада добру услу |
Немојте васпитавати жене као цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Рус |
доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва |
сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвар |
р.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер |
бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и |
мљајући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кући, да с |
ем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао св |
ља супротна породици и свима породичним као и сталешким правима и правилима; а као четврто још |
не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној јединици највише приличило: он није само |
дин Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав младића, он понови питање:</p> <p>— |
чито је читаве сате провео радним даном као и свецем по црквама православним и католичким, јер |
м ништа противу ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја |
о би раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулц |
тако страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по |
арочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неусиљено, тако ре |
променила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; |
мрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; |
итивна одговора; засад сам се ангажовао као уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кр |
од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p> <p>Овај господин, са политираном гла |
ред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је |
и држи са ђацима, неколико пута показао као прави Ментор неискусним новајлијама.</p> <p>— Ви ст |
ваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то |
услугу уходе или кад бих се представљао као жртва својега опозицијонога држања.{S} Ја то, до ду |
ку, али сам вас у току разговора познао као карактер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу |
у стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе |
ли?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Пав |
атим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаест |
Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу |
орио му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} Кад је |
исам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</ |
ви су покривени дрворезом што је служио као оквир читавом низу слика породичних предака.{S} Сли |
жасне речи грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— |
тоји поред одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме |
ену онима, који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег |
оди нешто неочекивано, што је изгледало као последња али неотклоњива сметња Павловој намери.</p |
ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он |
нитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем створењу на свету, |
е школе, — коју у осталом високо ценимо као одличну манифестацију човечјега духа, поред тога шт |
нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак свакој већој университетској омладини. |
есреће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада |
ане. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, от |
то је он вештачка творевина, онако исто као што у другој каквој зоологији нема места за мопса и |
сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је п |
грофица је ипак одликовала Павла нешто као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића |
ал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њи |
е спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Ка |
ини да од тада проводе заједнички живот као нераздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао |
сте ме послушали; завршићете свој живот као творац великих и славних дела, као првак својега на |
лазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака заједница, свака друшт |
ени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сја |
олим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје к |
мешањем, у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника повучених у се и у овај засеба |
мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при поче |
пословање укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над |
ћ изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна п |
што се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као |
ете ми велику радост.</p> <p>— Сматраћу као хитну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад неш |
женска прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; |
јмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба |
имала ничега карактеристичнога, већ баш као компликација назеба, <pb n="238" /> напора и душевн |
ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>П |
жи прецизно, неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, |
да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где има иоле мало заједни |
ела да замени отворено признање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и пов |
стајала је прибелешка:</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упозна |
благодејање је за потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у к |
ене мале болнице у Београду наслоњен је капак мртвачког сандука.</p> <pb n="349" /> <p>У простр |
илост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је православна са иконостасом од грубо |
Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујева |
авој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или |
ишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; |
ди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један век, док сањива надзор |
тио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма с |
ао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, о |
е посматраше одоздо, затим застаде пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има |
потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата, при |
p> <p>Нинчић још неко време стајаше под капијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљај |
своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те унутра.</p> |
један век, док сањива надзорница отвори капију.{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је на |
ајући нацрт за велики општи рат противу капитализма, <pb n="302" /> разбраства, тираније и сује |
онде о занатлијском савезу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионица |
да га је на отвореној позорници ударила капља, те је наскоро издахнуо); угарска краљица Јелена, |
ни.{S} Механџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено пред |
{S} У <pb n="341" /> сивобелом оделу са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, |
стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— |
на са једним ногавицама годишње; зимски капут, који се, поред мог начина живота, мало квари, ка |
врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p> |
оји је седео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, па је, задовољно осмешкујући се, пи |
е.</p> <p>— Да, господине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам |
едом на жену.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, томе је |
м част познавати вашу прошлост, намере, карактер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по |
ово сваки је био по један јако развијен карактер; — нити можемо да износимо тип ове заједнице с |
њено велико богатство и описала је њен карактер до ситница; није утајила ни њене године.{S} Он |
али сам вас у току разговора познао као карактер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са |
одни да се од њих створи занимљива црта карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више |
где младост, пргавост и благост личног карактера даду и посебно обележје; брзо постигав врхуна |
бљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу отплаћује оч |
разних индивидуа извадимо неке нарочите карактере, — слика би била увек непотпуна, јер би то тр |
аспитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене лекарије, за које велите да с |
елог свог века имао посла са префињеним карактерима.{S} Овај му се тренутак учини згодним да бе |
а, што Павлова болест није имала ничега карактеристичнога, већ баш као компликација назеба, <pb |
лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шумадијску расу.{S} Отворено кестенаста кос |
едничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често претерано патријотском, |
молим посетите нас.{S} Улица Надвојводе Карла, број 43.</p> <p>— Благодарим на части.{S} Доћи ћ |
</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том крају има много великашки |
> <p>Они су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви т |
час равна час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изређа |
>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица С |
А ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>У СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>18 |
т која је тамо повукла доцније трговину Карпатских земаља, и уздигла малени град скоро у ред пр |
извеснога интернацијоналнога Балканско-Карпатскога литерарнога живота, који је био тако јако р |
ју“.{S} Она му одмах одговори на својој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра |
еме, јер је од грофице Јанковићке добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> |
тек сад спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, где је Павле због мараме досад ниј |
ога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколико реч |
{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, |
су понекад пројурила и тешка господска каруца са лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач и |
дном пројурише нека затворена господска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале |
оде, неколико коњаника, још једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, |
подска каруца са лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb n="8" /> |
кићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси покаже своју позивницу.</p> <p>Један од приређивач |
аше главом.{S} И по која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, где се |
вају.{S} На моју велику жалост приметих касније, да сам сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S} |
и.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазб |
јави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да гос |
ик и ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавицама годишње; зимски капут, |
пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорично потражујемо од писца, који себи ставља у за |
{S} Постала је ћутљива, често зловољна, каткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо |
иге; обе омладине међусобно су општиле, каткад се и мешале; мађарска омладина се управо наслања |
ре пробијала је у виду неодређеног шума каткад врева културнога живота, а кроз врата обазриво п |
ање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и т |
о сам неку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат или томе сл |
родитељима; уздржао је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није хтео да легне кад |
Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} Католичанске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{ |
као и свецем по црквама православним и католичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} Б |
дваес четири новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваљ |
, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после оп |
адимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; Павле |
зор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувише позн |
бити баш мало.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си |
ети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремећено: у моме омршавелом т |
р ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувише познатог, п |
тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање изгубљена пријатеља.</p> </div> <pb n="340" / |
n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p |
>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и плачу. |
квалификацијом.</p> <p>— Дајте да видим квалификације.</p> <p>Чилаг га опет погледа неким дрски |
наших бораца заједно са персоналијама и квалификацијом.</p> <p>— Дајте да видим квалификације.< |
аше право још није довољно утврђено том квалификацијом што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павле по |
{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и |
који се, поред мог начина живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, с |
веће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као човек; |
Magnatenviertel</foreign> или великашки кварт.{S} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, шетам се само |
ећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама |
о, било вариво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес четири новчића.{S} Доручак |
едно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S} Никад никога |
м у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је |
арактерише Шумадијску расу.{S} Отворено кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи |
кле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи |
тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> |
рње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново један изгубљени да |
у, Женеви, Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим гр |
ри?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом |
о је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на |
Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра |
р сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћ |
е, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно код кућ |
но и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе; наста грозничава јурија, неразборит |
{S} Неизвесност будућности није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније |
постављених дугачких ормана, са разним киповима на њима, а између њих су столови са лепим кади |
о и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жестоко с |
n="15" /> <p>Господин барон одговори са киселим осмејком:</p> <p>— У главноме јесте тако, госпо |
о да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио |
сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китњастих завеса, на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То ј |
г турског, са ширим теменом и богатијом кићанком, а то складно заокругљује лице и уздиже топао |
, оковратник и ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавицама годишње; зимс |
за остављање шешира, врскапута, штапа и кишобрана; ако над столом за писање има сат, под главни |
ром; прстима је површно прелетала преко клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене пес |
итому Моравску Долину, преко Грделичког Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту жив |
и материјализам; уопште, увек сам мрзио класификације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим |
напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гласом комично подра |
и до подужих састанака.{S} То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших напудрованих д |
днога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и |
шир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је п |
S} Она што је називаху госпођицом стаде климатати главом према младићу, као да хоће да га поздр |
орити са кнегињицом де През.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за до |
ва после ових речи?...</p> <p>Госпођица климну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде |
ло е није у стању да одговори; она само климну главом и седе на своје пређашње место.</p> <p>Гр |
какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стра |
га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жут |
Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, припалио сам |
зиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <milestone unit="subSection" / |
, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој Слави.</p> <p> |
ене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече б |
је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја пој |
има тињала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским толико противној науци в |
товљено, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>О |
њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка по |
Омладина, Трговачко Удружење, Атлетски Клуб, Удружење Уметника и Књижевника, Општина Краљевске |
ка, Општина Краљевске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са |
ад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недељ |
C6"> <head>VI</head> <head>ИГРАНКА ЏОКЕ-КЛУБА</head> <quote> <l>Чудни су пути којим воде страст |
че тражити.</p> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруг |
ио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам |
ваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, |
им добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира; па она велика |
м.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стал |
с је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сус |
</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе |
чном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у свечану тр |
дугачке куће, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвил |
д мишком; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; н |
наоколо са пуно столица. <pb n="319" /> Кључ тога одељења био је увек код кавеџије; за случај п |
гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, породична |
p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали |
: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена кнегиња Александра де През са кћерком Агнешом“ — и тако |
гињица узбуђено.</p> <p>— Али...</p> <p>Кнегиња уздрхта.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по |
то је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у сестру.</p> <p>Седоше.</p> < |
писмо, на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> < |
риликама могу посетити само две женске, кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој |
</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнегињица запита своју сестру:</p> <p>— Како ти се допа |
доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам преда две трећине имања |
код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку |
те?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке породице, има права на титул |
лику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица Евстратија, дакле, заборавља разлику положаја |
и ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — рече она, — целога свога века била несре |
ине.{S} Извол’те само за мном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Павле гласно.</p> <p>— Да, да |
и и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, господине.{S} Извол’те само за мном.< |
>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом.< |
ичати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше са |
одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми се изјас |
и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, где је Павле |
у, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</ |
да га добијем?</p> <p>У место одговора кнегињица га запита:</p> <p>— Откад сте у Пешти?</p> <p |
p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим само на почасну визи |
м се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита кнегињица узбуђено.</p> <p>— Али...</p> <p>Кнегиња уздр |
ла оно П.</p> <p>— Зашто, како? — упита кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова кућа својега мар |
крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде кнегињица иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече само |
га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к |
оба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођиц |
оног простора између рафова стајала је кнегињица Страта. <pb n="198" /> Павле се трже, а тако |
<p>— Да не напустимо ствар? — упита је кнегињица радосно.</p> <p>— Тако је.</p> <p>Кнегињица С |
е ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, кад |
у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ за време свога говора била више окренута |
да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страта, затим грофица Агнеша.</p> <p>Ово саоп |
неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој дов |
ати, како мислимо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје предавање према ст |
нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгуб |
ије жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер са |
, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај г |
инчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу |
/p> <p>— Али то још није све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту, |
<p>— Нема сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда је забранила њојзи да ишта пр |
.</p> <p>— То је све истина, — одговори кнегињица брижно; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато с |
нала.</p> <p>— Не, то нисам, — одговори кнегињица достојанствено; — али сам видела по њему, да |
у мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнегињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тр |
ку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— З |
а је то врло појетичан народ, — одврати кнегињица.</p> <p>— По онима што долазе на овдашњи трг, |
рам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој је нехотиц |
и.</p> <p>— Сестро моја, — говораше јој кнегињица Страта још једнако радосно. — хајде да седнем |
о на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ заг |
о, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као д |
жала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу. |
ођица мало нестрпељиво. — Њена Светлост Кнегињица Евстратија де През.</p> <p>Павле ућута и пође |
.</p> <pb n="172" /> <p>— Ах! — узвикну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p |
.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то иде |
у.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били?</p> <p>— Сад сам хтео.</p> |
d="SRP18970_C11"> <head>XI</head> <head>КНЕГИЊИЦА СТРАТА</head> <quote> <p>Има ипак изабраних с |
текла где плачеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кнегињица не одговори, али је погледа молећи, као да је |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнегињица је седела на отоману у нервозном узбуђењу.</p |
а бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнегињица суморно погледа преда се.</p> <p>Грофица је у |
ђо.</p> <p>Госпођица Фернек уђе.</p> <p>Кнегињица седе и ослови је:</p> <p>— Господин није ништ |
ињица радосно.</p> <p>— Тако је.</p> <p>Кнегињица Страта загрли своју пријатељицу, <pb n="182" |
чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње речи мучно изговорила, па, кад их из |
ље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{ |
ао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно окрену:</p> <p>— Теби је криво, т |
итање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде зауставити, а грофице нестаде кр |
објасни ми твој пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место одговора, заплака, а грофица је п |
S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито рече:</p> <p>— Моје писмо није отишло; |
од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица неприметно уздрхта, завали се у канабету и ду |
да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је у |
то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно спусти у наслоњачу.</ |
лониш две трећине својега имања?</p> <p>Кнегињица је дуго мислила, затим одговори тихо:</p> <p> |
} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да се разонодим |
ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је глас равнодуша |
овела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнегињица пристаде.</p> <milestone unit="subSection" /> |
у запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гласом изговорене ре |
— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незгодно питање.</p> <p> |
маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред сестре на отоман, наслони с |
намо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нис |
винама да се госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де През, удала за неког Баварског официра, и |
Госпођице, — рече он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уверени да Њена Светлост може |
аква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно окрену: |
<p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго?</p |
се <pb n="257" /> нудила у виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одр |
р остављао чешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што |
одговора.{S} У том је смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и даље остала у неизвесност |
онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, кад госпођица помену њену сцену са њом, у ко |
му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе кнегињици:</p> <p>— Мене, кнегињо, нико није видео.</p> |
болести слао је кратке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извештавао о побољшању преко оно |
е песме пао би у екстазу, објашњавајући кнегињици да млади господин дивно пева, да су песме кој |
за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало |
ркиња решито, устајући и стиснувши руку кнегињици, — ја вам честитам, Светлости, на тако велико |
е, и да напише историју породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од ко |
..{S} Што се тиче изненадног случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она превар |
теља:</p> <pb n="328" /> <p>— Шта је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се о |
p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— |
у, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло уч |
х пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и незнатном се |
и да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме чекали, кнегињо?</p> <p>— |
госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна с |
ов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Страту.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га н |
послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господина који |
зумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га од |
м стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичине, госпођице Фернек, којим га је молила да се |
>Павле подиже свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, које су сада з |
ако..</p> <pb n="208" /> <p>Очајно лице кнегињичино потврђиваше њен исказ.</p> <p>— Дакле истин |
има ни издалека не вређа племенито срце кнегињичино, која се у свему држала куд и камо умерениј |
су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину са својим осећајима при повратку с пута; ње |
одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан |
и поштујем <pb n="243" /> ваше побуде, кнегињо; ево мога болесника.</p> <p>Коректор је махнуо |
е нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одговори Павле учтиво, — то је моја несрећа, |
</p> <p>Приђе кнегињици:</p> <p>— Мене, кнегињо, нико није видео.</p> <p>— Свеједно, оне већ зн |
адићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{ |
а кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме чекали, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одврати она узнемир |
е имали извешћа о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Срб |
ас замене.</p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и са |
p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> |
могли намирити сами.</p> <p>— Учинићу, кнегињо.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић с |
ребао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо, — одговори после кратког размишљања, — одиста |
/p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, много узнемиривати вашим разлагањима.{S} То ћете |
нешто пола српско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова интелигенција, заставе, нов |
ећих и најсилнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају у владаоце. |
штене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у |
жете добити, пошто је некадања наследна кнежевина де През била у Бургундској, на границама држа |
То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ давно преместила у овај старински Дунавск |
во га је још једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо |
очина је на путу према тадањем средишту Кнежевине, према Крагујевцу.{S} Друмом, који је водио к |
тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имен |
атији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио с |
те?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам |
ћете са тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона |
ивао долазак млађега сина <pb n="47" /> Књажева, који је такође носио титулу Књаз, јер је једно |
беше више престоно место владаочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Беог |
та да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, др |
/> Књажева, који је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремал |
<p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена старинским неспретним жи |
vre français!</foreign> (Гле, француска књига!)</p> <p>Појава момкова, као и овај узвик, јако и |
тписом: „Адам“.</p> <p>Број 5. последња књига. <title>Историја Религија</title>.{S} То су автог |
ајгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, по белешци која и ту није не дос |
а и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о ко |
>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од Калдер |
пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му |
дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних |
лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је библијотека.</p> <p>Висока дворана |
науке“ треба избацити из школа.“</p> <p>Књига број 2. <title>Вечити Календар</title> испуњен ра |
ла, каквих налазимо нарочито у осредњим књигама романтичне школе, — коју у осталом високо ценим |
епо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва је било |
о у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што представља нап |
Павле одреши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бројевима.{S} Павле узе књигу број 1 |
у за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене |
напусти збор...{S} Немојте читати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног постепе |
sses Yankovitch</foreign>.</p> <p>— Ове књиге одвајкада остају од жене породичног старешине на |
од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате новаца да п |
рафовима и орманима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и ова |
у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе омладине међусобно су општиле, каткад се и м |
женој на полеђини повеће тврдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом |
ог порекла у породици, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видите постављене. |
ића.</p> <pb n="153" /> <p>Павле остави књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту х |
раније и сујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна мест |
трошкове око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало д |
дуже у канцеларијама, где помало научих књиговодство а у радионицама изучих штампарске послове, |
а Агнешом, која је овом приликом читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је собом неколико срп |
ге су обележене бројевима.{S} Павле узе књигу број 1. <title>Календар</title>.{S} Унутра на кор |
ањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p> |
розора стојаше ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар |
из руку.{S} Настарија женске погледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p> |
марним покретом бацити на страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно |
ико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> < |
>Младић носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</p> <p>Стигав пред пр |
н госпођа Јанковићевих.{S} Извади једну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{ |
не једне зиме приређивала у својој кући књижевне вечере, где су били позвати многи људи од пера |
у исправном Јевропском оделу, новинара, књижевника и учитеља, — често у непотпуним хаљинама зан |
ење, Атлетски Клуб, Удружење Уметника и Књижевника, Општина Краљевске Престонице и Џоке-клуб.{S |
садашњег тада тамо не беше.{S} Мађарски књижевници радо превођаху српске умотворе и то често пр |
рби лако уче стране језике; каква им је књижевност и друге ствари што би образоване странкиње и |
да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} Није тако страстан к |
, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али није оставио без неповољне критике ни о |
а и др.); многи од њих припадаху једној књижевности, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Нар |
тину пред госпође, испаде лепо повезана књижица из руку.{S} Настарија женске погледа у књигу, к |
лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погледао горе, размишљајући о својој судбини |
млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе посетницу.</p> < |
Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али је |
ођо.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким прилика |
лабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама што га |
а, престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} |
д и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно пријатно осећање када се нала |
Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр |
рима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> < |
Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике |
грофица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, |
ило топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка уср |
ом са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љу |
очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста |
p>После две године вратимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описати мој страх, када сазнадох, |
се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S |
лаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој |
у, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва дишући.</p> <p>— Неки војвод |
споде био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни ил |
евени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Пав |
суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће |
ицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле! |
је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. |
yévatz, Serbie par Belgrade</foreign>.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, ј |
рактичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори, за |
другог волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— |
озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то оп |
S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> |
> <p>— Шта је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, |
о шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је врло учтив, раз |
с.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко је та загонетна личност?</p> <p>Супруга му исприча с |
горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћет |
и и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Р |
или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали |
да се постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како |
месеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, г |
а су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама јо |
, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, |
S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при поласку, теш |
осети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад |
жи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад је пр |
ше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, и |
није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> <pb n="79" /> |
ите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало |
Како да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва |
ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и најси |
а, живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио |
нужно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>— |
кати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао он |
>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на |
чити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми господина Ни |
пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре п |
3" /> <div type="titlepage"> <quote> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му |
p>Има ипак изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за |
обро познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још м |
о је био тип паланачког трговца старога кова: у плавом турском оделу са широким фесом, дебелим |
вети својим обичним животом и наставити ковање својих засновица и разговоре са пријатељем Нинчи |
ише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак или би бар овај о |
</p> <p>Међутим је услужни младић нашао ковача, довео га и показао му штету, препоручујући му д |
сом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову но |
видео како се некакав прљави кривоноги ковачки калфа на трибини раздрао, проповедајући да су с |
.{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма |
етку године „балек“ (дошљак, почетник), кога треба поучавати и кога обично скупо стаје та поука |
је у тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му реч |
је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са сви |
ред њима стајао само збуњени механџија, кога су неколико пута запитали на разним језицима.</p> |
у; њој су наменили били за мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори од свију такм |
рено лице овог несретног младог човека, кога заволеше две одличне женске у један мах и који пор |
гом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} |
ић радио.{S} Преко једнога послужитеља, кога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом |
/p> <p>Павле погледа зачуђено у лекара, кога је за време болести свега једном видео при свести, |
> <p>Павле погледа онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и ко |
расположењу у коме би се налазио сваки, кога после неколико година једнолика живота снађе што н |
отиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га през |
); са неким високим мршавим господином, кога називаху професором и који је некада у кући био ва |
тњом: са маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала бароном); са неким вис |
.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (тако рече) својим познанством, већ ме |
не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на овоме све |
ној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енерг |
риђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану партију.</p> <p>— З |
што четрнаест година учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака, које |
ног високог религијозног споменика, иза кога се дизаше старинска црква неког калуђерског реда, |
а се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви |
заручили смо девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} И |
де да уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то б |
p>Ваљало је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина дана |
матере, тако лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњости привлачнији, није упао у очи н |
ки терет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... т |
хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бриг |
лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским прилик |
шљак, почетник), кога треба поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} |
учених и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, г |
ваког добија грош, сексер, дневно), али кога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита |
зим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазили пор |
овољству што нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших |
ва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабр |
штву питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> <foreign xml:lang="fr">Renan< |
ићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да јој о |
љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Пав |
гледала —</p> <p>— Ја загледала?..{S} У кога? — запита Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, п |
, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам там |
по скамијама овде онде која стара бака, код улаза неколико погружених просјака.{S} Павле умочи |
p>— И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оженио |
Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а |
не и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се |
баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна луда д |
донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да припреми још о |
е чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила је улога |
код других надлежних, овај одлазак.{S} Код омладине на Истоку уопште, поред свег тако радо пок |
х симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успев |
је ту вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога се распитао о појединостима, те га једном зам |
код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— |
— упита младић.</p> <pb n="167" /> <p>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребо |
дговори наглашујући сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је би |
стотина форината уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што чувам за случај несреће. |
забележио.{S} По свој прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ н |
и је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица |
то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се |
му Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дан |
ситнаријом припремити мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права. |
S} Овај одлазак постала је права манија код вас све тамо, али нигде није развијена у толикој ме |
је приметила утисак, који је произвела код овог неискусног младића, што је управо и био њен на |
свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из ни |
вом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваше сестре?</p> <p> |
им каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно окр |
ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуковићке.{S} Тамо <pb n="103" /> им |
е заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола се |
ти част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко је та |
ави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је |
се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету |
="197" /> је два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише признање, а млади остадо |
е се задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао |
ри о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову унутраш |
омене се не би могао ослободити, док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ноша |
у сестру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим ка |
</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго |
е:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе сам се надао, — |
ити, — одговори јој грофица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опе |
постао сила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам д |
у:</p> <p>— Одведите Његово Благородије код грофа.</p> </div> <pb n="272" /> <div type="chapter |
<pb n="83" /> крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њима непозна |
, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се на |
пора и душевног потреса, појављивала се код њега као што би се појавила и у другим сличним прил |
Није више сасвим млада, у доба које се код женских означава са „средњим годинама“, али као да |
ет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била чита |
те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И |
ест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњив |
лако било пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни пр |
сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме жив |
док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске породице, он се мало мирније држао, у чем |
да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофи |
укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде го |
ика и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиж |
ма.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте |
е великом борбом извојевали код куће, и код других надлежних, овај одлазак.{S} Код омладине на |
олико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у сестру.</p> |
>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим је |
мађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо |
вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала |
што наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и чит |
>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат. |
не Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>С |
рло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред г |
ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке важније реченице гледао оштро у лице младићев |
вељаше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирнија, рекла бих |
старији по њивама, <pb n="35" /> млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на г |
e">Wagner</foreign> </quote> <p>Јесу ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Врат |
а коликом сте великом борбом извојевали код куће, и код других надлежних, овај одлазак.{S} Код |
{S} Павле се врло церемонијално захвали код грофице на милости и уживању што му је пружила позв |
Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> <p>А.“</p> <p>Павле |
а тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужила покаткад нек |
налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, |
ије на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала т |
одније прилике но што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек |
— Ах, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати н |
леже.</p> <p>Душан успут најпре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је |
<p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици са коректо |
данпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути салончићу |
жала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањих, малих |
Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачити и преобући се, и набавити ко |
да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, ж |
роф показиваше, свуда сам објашњавајући код понеких лепших или ретких комада, одакле их је или |
амо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира; па она велика библијотека; гроф Тима; за |
="319" /> Кључ тога одељења био је увек код кавеџије; за случај потребе морао се заискати од ње |
бичајима народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђиншти |
грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произић |
чите одмах на одређено време.{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код ст |
епишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица, којих списак имам код куће.{S} |
д богатијих породица, којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу |
његове постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само га немојте пробу |
животу, али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му пр |
Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је ба |
исли пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала |
ли бар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Уб |
.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; |
само толико, да је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио с |
г гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке постеље да се више нећу враћати у иностр |
с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подуд |
а и има у неколико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено |
оваких случајева.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, в |
га посета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> <pb n="256" /> <p>— Тако? — рече Павле и п |
осио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, |
в ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, к |
достиже до половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала до у до |
амислио мало пре.{S} Младости беше само код једне, али је она обасјавала сву околину - - Но шта |
че његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском заступнику, који |
том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наглашујући сваку реч |
<p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није |
S} Боље да се о томе распитате преходно код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на |
заједно седела.{S} Младић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше |
, удалио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, где је могао натенане да ради |
ада университетлија, а сада је коректор код једних новина са малом платом, која му је међутим д |
<l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> <l> |
ана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, |
кође придружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских накита, али се ти |
где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљ |
ња или недостатка веза морали да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније |
х врати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш |
су ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим младим |
иностранству уопште имају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе том сре |
о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> < |
личице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те мале зградице имала је оп |
елитијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код Занатлије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је бил |
970_C5"> <head>V</head> <head>У КАВАНИ „КОД ЗЛАТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости, о рајска ш |
345" /> <p>...{S} Састанак са Стеваном „Код Занатлије“... затим први број „<title>Раденика</tit |
="SRP18970_C15"> <head>XV</head> <head>„КОД ЗАНАТЛИЈЕ“</head> <quote> <p>Додијало ми је; нећу д |
Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбуђења.</p> <p>— Дакле, |
оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.< |
не Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</ |
</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно настави:</p> |
> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се јед |
же.</p> <p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелац |
ћева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— |
па се ипак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као д |
грађанске породице или нижега племства, која га је, његовим заузимањем ослобођена од претерана |
сти; од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у оваким приликама потребни.</p> <p>С |
е тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљине показује несравњено живопис |
леснику, виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла распознати од осталог драг |
дражајем <pb n="250" /> Агнешиних суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p |
заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић в |
ад прозором јефтина похабана драперија, која се до земље продужава у виду чипкасте завесе у сре |
године, како се чујаше, аристократија, која је обично у групи посећивала сваке године једну од |
<p>Дође дан, када се приредила игранка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: б |
забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле пр |
зрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.</p> <pb n="222" /> <p>Грофиц |
Боже, госпођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгледала осталима трима потчињена, — |
ово местанце као нека препуна барутана, која је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало под |
био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше |
је и моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на разлику положаја и која ми је одала св |
и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су |
етом овога ужасног пребацивања.{S} Она, која је у својој мајци увек гледала анђела свога на зем |
Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по ње |
вадио погодна места за своја разлагања, која су била, мора се признати, вешто удешена и по ефек |
ећа стару архиву, и друга нека одељења, која се обично налазе у великашким кућама, вратише се у |
ј прилици, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p |
осећај, једна луда девојачка засновица, која ће у кругу озбиљних дужности изветрити не остављај |
а неразумљива измена.</p> <p>Госпођица, која је била међу свима најокретнија, одмах му стаде об |
ам већ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и што је прист |
а је положају затекла његова газдарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкињ |
та, те је морала то да учини газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчи |
p> <p>— Ја знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи |
ој страни окна она мала бела завешчица, која поглед пропушта само изнутра напоље, а обратно не; |
обична, насилничка појава овога старца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, све је то |
почети.{S} У осталом, прича је — прича, која има својих граница, смерова и својега тока; она не |
да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе си |
до срца, погазила њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења доса |
пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецал |
ote> <p>У Београду поред повеће зграде, која је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане |
ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће јако допа |
младих, јунаци једне дирљиве трагедије, која се одигравала по правилима општега морала, што га |
је васпитан по интенцијама своје мајке, која је рано постала удовицом; у њему још живи њен благ |
едну вековно стару огрлицу своје мајке, која се у породици чува више од пет стотина година, у в |
си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам с |
кав мали спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде |
ли јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и |
и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" / |
зродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хај |
нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за чаршијске разговоре.</p> |
иметила усплахирено лице младе грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радил |
е жарке, претеране, недозвољене љубави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а он |
очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, |
сваким даном приближивао својој победи, која му се олакшавала судбином овог младића што је пати |
видела, јер се на вратима појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутр |
њу недостајаше оне кокетне поузданости, која је пре очаравала, привлачила, изазивала, па подјар |
шљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала |
те?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са |
у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија међу њима, и у о |
одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погл |
ирено.</p> <p>— По речима госпођичиним, која ми као пребациваше што се девет месеци нисам јавља |
овеће предсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <p |
највећа, радо споразумевала са српском, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљ |
догађајем или каквом вести новинарском, која даје згодна материјала за претресање.{S} Ту се гов |
ктор код једних новина са малом платом, која му је међутим довољна.{S} Једина је незгода што је |
о и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S |
друштву састао са војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се |
ка не вређа племенито срце кнегињичино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" |
м, пажљиво пратила погледом своју кћер, која око куће пословаше.{S} Старица би тада уздисала и |
пробудила политичка, нацијонална свест, која је почела стварати велика дела и на оделитијим пољ |
особеностима.</p> <p>— Увек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешити |
а га затим спопала још нека нервозност, која је отупила све разлоге Нинчићеве, <pb n="264" /> и |
ала један део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивно |
а, да јој из захвалности поднесе жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере достој |
у.{S} Настарија женске погледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p>— <fore |
сетљиву, али привлачну и свежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећ |
е послала, да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, напротив, послала ме је, да |
акав утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им |
е ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и |
гнеша, брижно посматрајући своју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</ |
њаше на мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљ |
лео <pb n="337" /> некада неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао мно |
обожни уздисај, у једну нему тугованку, која изли први и највећи бол његова живота пред погледо |
ивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешо |
чекао јако тронут због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му је била најб |
би био прави злочин напустити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову |
/> <p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука. |
о да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, |
ојаштво сачувало ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакак |
таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта т |
<p>Грофица погледа испитујући у сестру, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови она, — обја |
у свечану трпезарију, на доњем спрату, која је изгледала као неки старински храм и обухватила |
предвиђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубави кнегињиц |
честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу б |
жаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да одрас |
рбу, и само се она могла надати успеху, која је овде била истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо ш |
е, но што то поред њене велике љубави — која се огледала више у њеним делима но у држању њену, |
ш, али нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде кнегињица иронично.</p> <p>— Јес |
воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— |
е једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини м |
м у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</ti |
напустити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову присутност. — Борба |
није одговарао на пребацивања Чилагова која трајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дран |
има право.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, гд |
ојих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p>— Не |
назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p> <p>— |
партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која; француска револуција овамо још није продрла.</p> |
ј противна главна личност.</p> <p>— Ама која?</p> <p>— Ваша кћи.</p> <p>— Ах, господине, имате |
и стекла је доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавнос |
ајчина жестина и њена силна пребацивања која би уздрмала упорност у свакога доброга детета, нар |
уселила у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепел |
авловим родитељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{ |
абринуте господе и занатлија — сразмера која би се и на остале наше варошице могла применити, с |
по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће |
а од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодсуднију одбрану.< |
м и поред тога свуда облигатна десетица која представља сексер.{S} То су имена ваших другова и |
инчић устаде и отвори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић |
ичним пламичком; по скамијама овде онде која стара бака, код улаза неколико погружених просјака |
раво тамо, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на |
али само привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај |
Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S |
вао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проузроковала његове патње, али је дошла, да са |
би требало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да |
ава Минерве са крупним очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен |
скривено стражарење на вратницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, р |
Јевропи вековима тињала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским толико про |
она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне ка |
де кнегињица иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји |
на, која не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је с |
измерну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку ник |
која је свом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љуб |
ла.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која |
е би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод су |
ну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите ов |
а, <pb n="309" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо |
иним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не |
ави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих ш |
, са којом се досад ниси познавала, али која је свом душом својом теби одана и која жудно очеку |
а се које писмо од детета у војсци, или која наредба на општинским вратницама и на механском зи |
огромних кућа, затим залута по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо |
пођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћ |
S} У том је смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад |
ва је књига требала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посма |
видети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чек |
чтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p> <pb n="17 |
н лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати н |
а.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад је близу своје седамдесет |
де и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да |
нута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала обазриво, или је шушнуо преврнут |
тан, те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у већ |
је Будимском пристаништу ону живахност која је тамо повукла доцније трговину Карпатских земаља |
а реч и падају свом силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала |
дина се управо наслањала тада на српску која је била <pb n="151" /> јача и делатнија. — То је б |
им оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не про |
мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p> |
мати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право |
ака штампарских, понегде „псећи језик“) које су му у последње време, по његовој наредби, доноси |
а и изрека појединих специја (другова), које је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји |
ше глас да је сахранио неколико тетака, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала |
влију у којој је жив покрет заточеника, које овде називају робијашима.{S} У <pb n="341" /> сиво |
а треба да полази на продудужење наука, које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако |
вим последњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под |
биће срећан у новим повољним приликама, које му је он тако ревносно припремао.{S} У овом послов |
држала у рукама неке новине са сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је |
лико сати седећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из |
S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао |
Понео је собом неколико српских песама, које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмерен |
договарао се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, |
ијатељи се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиљавало да прикрије страховање и ја |
бјаснио не само лепотом Павлова певања, које га је овамо домамило, век и душевним сродством, ко |
поред колевке мојега, лепога девојчета, које се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених |
би га дирнуло поносито држање странаца, које је он у први мах приписивао више уображности или о |
ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и |
јете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, али зна да ћ |
иси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да си се н |
стави:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви мора |
вица; а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и будућно |
љење, где отпочну разлагања и препирке, које отуд шире нервозно заинтересовање и напоље, и тада |
> <p>Намислио је био да оне две недеље, које <pb n="119" /> му је грофица одредила као најкраћи |
организму“, то јест: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи; грађанину, који само на пос |
е време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у несвест под утиском лепоте оних |
за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтал |
дљиву сиротињу на најдуховитије начине, које само он може измислити.{S} У публици се о њему мис |
њом на наслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше сво |
сподине грофе, ваше пређашње разлагање, које ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправнос |
чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одавало њену ретку нежност, збуни Павла, и он о |
велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Св |
да ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кће |
се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</p> <p>— |
сади у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанственом руком приуготовљено, те је је |
и.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и тек после неколико тренутака |
ре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здрави |
сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, које носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен |
ком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да т |
у мојој глави нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На г |
си ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју |
набрајала све поједине ситне учтивости, које су по свој прилици имали свога извора у предусретљ |
назираше мање од оне детињске нежности, које беше раније тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ће |
овог општег описа пређе на појединости, које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, |
ене за њу везују јаке везе захвалности, које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја |
скупу било овде онде понеких личности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, је |
о, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S} Са највећим од |
уго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако нису можда б |
негињичино и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом очекивању.< |
амо домамило, век и душевним сродством, које постоји између тих песама и његових осећаја.</p> < |
р. — Он се не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној јединици највише приличило: о |
ену душу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само посматрање неких лепих чаробн |
нај настави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као |
више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, ва |
е он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој |
ила најпунија, заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је био свима сим |
— Да, има их отприлике двадесет и шест, које грофовских, које баронских.</p> <p>— Јесу ли Срби? |
p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим њ |
романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињ |
илике двадесет и шест, које грофовских, које баронских.</p> <p>— Јесу ли Срби?</p> <p>— Па, јес |
мисла његовим неодређеним сањаријама, - које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, в |
и.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препоручите.</p> <p>— |
ијем — њихових досетака, <pb n="321" /> које су уносили у ово често заједничко измењивање мисли |
ици, ђаци, странци и чланови странака — које се тада већ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћ |
Доведите ми господина Нинчића.</p> <p>— Које му је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукош |
, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препоручите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p |
вилу.{S} Није више сасвим млада, у доба које се код женских означава са „средњим годинама“, али |
о је грмљавина; то је вапај човечанства које се уништава.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не |
овоме пуном истинитог чара и блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али о |
карактере, ваше скупоцене лекарије, за које велите да се преписују болесницима сваком по његов |
чинули су странци, управо странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у |
моди колико неки сензацијони комади, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила прегле |
, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени |
сјајним излозима дућанским; по кочијама које заузеше средину трга око једног високог религијозн |
" /> разлике између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити |
по вас великим и судбоносним приликама које вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу |
и тамо нећете имати посла само са онима које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће |
{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја |
наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор зловољно, |
дом господом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних осмејака и милос |
p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико дана после оног |
ке, госпођо, отприлике као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Гро |
ице почињу брзо развијати из преходница које су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетк |
е, јер је инстинктом <pb n="54" /> срца које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јо |
г једне општечовечанске несреће, против које се тако јаким срествима и чистим убеђењем борио ов |
остигао све.{S} Она отмена женска, због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре м |
њена проста сељачка душа предвиђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанц |
} Имају двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у живот |
еша, васпитана у строгој дисциплини, од које је она примећивала само бескрајно нежну страну, би |
ају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у бу |
утра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у деб |
изгубљеним родитељима; уздржао је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није хтео да |
млади господин дивно пева, да су песме које предаје права ризница за оперску музику и да млади |
љење.{S} То су међутим биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb n="147" /> садашњ |
мора бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, ал |
аше, у једној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, с |
ца огледало се неко неуздрмљиво убеђење које више није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма |
ба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци, или која наредба на општ |
један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> < |
с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је млад |
фере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} З |
које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно написао француски превод.{S} Она |
итала писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p>— |
прикрије страховање и јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у гран |
вате себи здраву душевну снагу своју, и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} Њ |
или пива, <pb n="122" /> црну каву или које јело више, нарочито недељом, онда ме рана стаје пе |
одину било могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, ал |
га је више пута подсећао на случајности које би из његова ванреднога положаја могле да произлаз |
ки обични, само нешто богатији, трговци које је у неколико уздигла необичност њихова предузећа |
страни беше затегнута нека слика, преко које је она четкицом површно превлачила.{S} Чим су прид |
и католичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n="89" /> на седницама скуп |
</p> <p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представљајући к |
гих; управни одбор изабра мене за место које је због своје практичне вредности било важно.{S} С |
то немогуће.</p> <pb n="179" /> <p>— С које стране?{S} Нисам ли самостална, пунолетна, имућна? |
певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ов |
едино их везују још природни осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је по |
уго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако |
положене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је |
једном пресрећни и благословени од оних које сте спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме |
жљиво се осврте према оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> <p> |
а сточету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да |
бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p>Бран |
{S} Задругари се, до душе, беху разишли којекуд послом, старији по њивама, <pb n="35" /> млађи |
ви ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће |
приметио почетак душевног растројства, којему вођаху тајанствене сањарије младога Шумадинца.{S |
прилике, стална неизвесност и узбуђење којему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, пр |
ора да би биле врло занимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој |
— Оди, Јулијо, имам да ти говорим много којешта.</p> <p>— Слушам, Светлост.</p> <p>— Седи овде |
амим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно којешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша |
листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женск |
{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу унаказио дугачком косом и разб |
а то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S |
зак млађега сина <pb n="47" /> Књажева, који је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ вла |
uote> <p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и |
за дочек господарев или његових синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беш |
случајно родио у колиби родитеља онога, који је временом, онако кривоног и прљав, постао демаго |
а, одавало је надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њихо |
је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво |
тку, када угледах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам |
на, то је век у животу српскога сељака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог |
се сви скупе око једног бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</ |
д собом лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муком зарађивао оно неколико новчића |
зволу да могу посетити вашег болесника, који је за своје кратко бављење овде умео да пробуди то |
нам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом источном ситнаријом припремити мен |
меле шта је, подигоше заједнички Павла, који је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваони |
!</p> <p>Али, срећом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пр |
вао о побољшању преко оног послужитеља, који је долазио сваки други дан.</p> <p>После двонедељн |
ећ уочили нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак свакој већој университетској |
Он је уопште био омиљен међу друговима, који су га ценили и због његове темељне образованости, |
, пун достојанства са великим брковима, који је заређао, те све факултете (изузев теолошки) свр |
ним животом представљају опомену онима, који су склони да раде онако као што су они радили.{S} |
је обасипао својим практичним саветима, који су могли да представљају праву драгоценост за какв |
вен, већ због својих нарочитих особина, који је туђину увек нејасан и зато неприступачан.</p> < |
подине.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступништву пост |
паду“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ што је положена на трули |
била много ласкава за господина барона, који је, како изгледаше, био мушки заштитник мале путни |
аше коректор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла |
лканско-Карпатскога литерарнога живота, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на к |
оворан бацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке до |
су некоја утицаја на болесног младића, који у осталом није имао где, већ везан за постељу мора |
нешо.{S} Има неколико одличних младића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку |
улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капи |
е трпело, али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали |
е речи старог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико окретности говорио о њиховим приликам |
описе категорично потражујемо од писца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних проблема, |
молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени |
опчињен слушаше ватрене речи старчеве, који се сад заустави пред Павловом малом библијотеком и |
/p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом приј |
сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла |
дног састанка са старим Чилагом, Павле, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опе |
а загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из разних с |
лу лорњету разгледала онај део дворане, који се одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се пред |
ме полиција да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да пр |
ома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој |
милосрдном хладнокрвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на о |
ти, али данашње му држање задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> <p>Кад с |
есто и угушује друге одлучније таленте, који су са својега оскуднога стања или недостатка веза |
пасни али понекад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним жив |
г уђе и предаде портиру неколико молби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо в |
о прекиде разговор:</p> <p>— То сте ви, који желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи |
, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агн |
МА ЈАНКОВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да имају толико исто мал |
ЧИЛАГ</head> <quote> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих својстава.</ |
luge</foreign>.{S} Но ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} |
гао си мислити: да су то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну своју препирку; а по за |
а, саопштимо оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узб |
урни развитак свих источних народности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјо |
тако што то тако претендује онај сељак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше |
ожева и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, би |
олесни душом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потпомогнут од своје богате пор |
на?</p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти |
...</p> <p>Грофица је приметила утисак, који је произвела код овог неискусног младића, што је у |
м сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог састанка наложила, и лак је и |
а велика варош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, |
на.</p> <p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} К |
не, али богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада играти велику улогу <pb n="214" /> у жив |
е тренутку као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао |
, или особе са сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од оби |
са својим младићским невиним погледом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> < |
<pb n="326" /> неколико речи са газдом, који му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p |
Кнежевине, према Крагујевцу.{S} Друмом, који је водио кросред средине њезине, јурили су лаки ст |
поклони пред отменим младим господином, који се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.< |
човеком, пола војником пола грађанином, који је ту вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога |
обом неким пријатним природним начином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједничк |
ним лице и својом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb n="131" /> пријатно утицао на |
срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је |
љења, као што је доцније и лекар рекао, који после одласка коректорова наскоро дође.</p> <p>Пав |
е уз предусретљиво објашњавање грофово, који је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће дове |
<pb n="288" /> непомично лице грофово, који је своје укокочене очи управио на њега, затим узе |
.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке грошевима својих другова ( |
политираном главом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио п |
о приметио овај ствари светски каваљер, који је целог свог века имао посла са префињеним каракт |
могло би му нашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало час водио између два пријатеља, био је за |
е прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, немате |
али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да |
пођо, јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> < |
едним ногавицама годишње; зимски капут, који се, поред мог начина живота, мало квари, као и огр |
естан — трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове ма |
промрмља крупна госпођа.</p> <p>Младић, који досад изгледаше јако збуњен, чисто плачеван, освес |
дови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору |
унилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, удалио |
о би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале достојном сталношћу увек унапред показује |
мете као ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да |
то ваља предати Аустријском заступнику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до |
ле веселог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као што је она |
викнуто питање било је управљено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{ |
дном младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и гов |
које ће му полагано помоћи; грађанину, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с о |
аст вео на једном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао не |
чаробну разноврсност у осећајном свету, који <pb n="40" /> нам живот чини за мало лепим, али че |
по собици Павловој, коректору Нинчићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и није одго |
ише, пропалице са свакојаком прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом |
.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је |
дела, те ће сваки озбиљни историјограф, који <pb n="150" /> се буде бавио изучавањем културнога |
сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф |
е смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио све у већу ватру, за |
— довикну му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашњег разлагања неколико пута хтео |
{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који нису никакве школе учили, али се врзмају око омлад |
уланата па и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им с |
леда старо лукаво лице господина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчаним капутом и прсл |
у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... мојим духом, коме не можете одрећ |
ји су отишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у медицинаре; па природњака који ће и |
да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш |
ад мислиш?</p> <pb n="53" /> <p>— Па за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише с |
су ускочили у медицинаре; па природњака који ће и глумовати, само да се дочепају иностранства; |
душевна расположења.{S} Има ту правника који су отишли у марвене лекаре; филолога који су ускоч |
приликама први пут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p |
ељу две, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим с |
оци нису били равни ни оним најлошијима који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви ве |
право и по традицијама и по интересима који отуд произилазе...{S} Затим твоје личне прилике —< |
, па да разговарамо о другим предметима који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити. |
p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на који <pb n="249" /> бих начин могла да добијем вести о |
ша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој |
ни, приближи кући оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега |
што је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не веч |
а госпођицом и да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чека |
} Однесите својима поздраве овога света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао |
ека пута, нешто пак као љубазна младића који им је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љ |
с непрестано варам оног честитог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју н |
<p>— Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак |
а галантнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, |
њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно разумео свога пријатеља одговори:</p> |
; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив |
листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и пла |
ате?</p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Ве |
мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гро |
господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф |
ише немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мен |
куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме че |
имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Н |
му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у другој половини каване у разговору са н |
чији је син у далекој страној служби, и који су могли дозволити себи овако необично и скупо зад |
и за мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да је био на |
м малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој младој девојци, можд |
ј младић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашен |
320" /> се удаљавали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: да |
господином, кога називаху професором и који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао |
волеше две одличне женске у један мах и који поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> < |
?{S} Какве будалаштине!{S} Грдни зидови који раздељују срца, па изађу несреће!{S} Читави сталеж |
вору стоје поред кола усред гомиле људи који једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи гос |
отпомогнут од своје богате породице или који је пријатељствима својих родитеља или каквом друго |
њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ак |
Београда, представљали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, кој |
а улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше још мало; али после |
у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо судбином своје земље, и зато и немамо ку |
/p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Пав |
њене хтела је да избегне сваки поступак који је издалека личио на насиље.{S} Ово створење овде |
<p>Старац се слатко насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се наша |
Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла б |
усретну на улици са коректором Нинчићем који је са својом старом уредношћу долазио сваки дан у |
највећи бол његова живота пред погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену |
ала, а уз то се разговарала са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, при |
ор гледајући са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> <p>Старац тада ст |
али што није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије г |
ину ума и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио својим занатом, сапунџијским, а неумор |
открио некакав водоскок од прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</note> </div> </ba |
<p>— Оно остало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.< |
и. — Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин п |
од тринаест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122" /> црн |
на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се јавиш, не |
ла брашно, доврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у |
ош по један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хи |
дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени, само добро, |
ас у току разговора познао као карактер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом же |
лим Вашу Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при п |
пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агн |
ић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој љубави, коју с |
ара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнем |
и то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена силна пребац |
ним групама имали свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стра |
доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, |
здравија <pb n="152" /> храна почетнику који је већ научио читати и писати.{S} Календар је потр |
резвенији, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле |
у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао ј |
гао, радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта њего |
рбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: |
о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p>— Немо |
дворкиње кнегињичине, госпођице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког ом |
ма, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над целим сплетом њихових разни |
смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема сред |
еном често заносном али мирном погледу, којим су <pb n="320" /> се удаљавали свак својој кући и |
<p>Нинчић се поклони и запита:</p> <p>— Којим путем, госпођо?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма прим |
ма повратка, и у душевно растројство за којим скоро долази и телесно.{S} Његово пребиваше овде |
уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта |
места; можда је то учинило и изненађење којим га обузе ова велика супротност, или можда велика |
бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање |
ших или ретких комада, одакле их је или којим начином набавио, или им је објашњавао нарочите ос |
ском, но се никако не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа подозриво, али га ипак з |
Е-КЛУБА</head> <quote> <l>Чудни су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе з |
ви.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридесет година дошао у крајњу бе |
је био само галан, отмени развратник, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је |
сваковрсних заплетених наука и формула, којима сушите мозак и исисавате себи здраву душевну сна |
сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима је морала пасти у очи велика противност између п |
лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мери, како би их |
есама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је |
и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српство толико имађаше да захвали.{S} По |
а; живи од Срба занатлија, младих људи, којима даје стан по јефтину цену и већином на вересију, |
справљаху велика питања, <pb n="318" /> којима је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио |
та човека бацио се на остварење идајала којима служи прецизно, неуморно и поштено.</p> <p>Као о |
елог мрамора поређаних поред зидова, на којима — на зидовима и на столовима — видели бисмо траг |
ље.{S} Пред капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђави |
вирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ничега особитога осим њихова |
га виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да је |
наишао на неколико университетлија, са којима је остао неко време у веселом разговору.</p> <p> |
о наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би могли продужити пут.{S} Али је и то било немо |
адић са живим и великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно а |
ом са неким другим отменим госпођама са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга и |
г и штетног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, |
већ удешавао по извесним плановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве н |
а пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем д |
е још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер с |
будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb n="100" /> <p>— Да |
нату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, на |
д механу и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је |
е увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жен |
S} Пуне су непосредних чистих израза, у којима се на прве звукове назире побуда што их је изазв |
не могаше водити рачуна о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ва |
рање тих наивних почетничких песмица, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш вр |
а је погледала право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветли |
министри.{S} Отмена спољашност госпођа, којих беше четири на броју, дивне путничке хаљине њихов |
а да оне потребују само оним бедницима, којих памет није толико развијена, да их оствари, она д |
их сам и предам код богатијих породица, којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару |
а од срца непосредно искочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и пр |
ван је пристанак свију оних фактора, од којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да |
ри живота вашој таштини; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за која сте одгов |
ђоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођу и |
брковима и густим седим обрвама, испод којих јасно светлише живе плаве очи одајући бистрину ум |
е положена на трулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и св |
би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја разлагања, која с |
предавање према степену господства оних којих слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи |
путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којо |
м се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке постеље да се више н |
кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој је нехотице била сведок.{S} Она је приметила немо |
и не иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору. |
оли и сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре |
ресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и |
од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да ј |
омладини, рецимо румунској, или другој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, н |
а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о н |
ли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико много говорио, |
е одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, в |
чуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте |
н и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јо |
ком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати. |
да ухвати какву реч тога господина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео, |
има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одм |
е довде спопала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом |
мира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог света, <pb |
ненађења. —</p> <p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа |
а, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој пр |
пробуди толики интерес наше породице, у којој сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узети |
вољна, каткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи |
српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су наро |
тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој се век почео заглибљивати; требао је да нађе једн |
ом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са |
д госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку д |
особностима створио би једну фабрику, у којој би хиљадама својих другова давао хране, здравије |
њу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко би |
ду, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали |
гову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће |
он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати |
it="subSection" /> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио с |
стране, угледали би пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, које овде називају роби |
сазнала о мојој ужасној несмотрености, којом сам моју слатку малу теткицу изложила натчовечанс |
р је од грофице Јанковићке добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинч |
етом проузрокованим оном грозничавошћу, којом су се политичке прилике у земљи почеле развијати. |
лову сам за једном позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће ва |
а шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призори ч |
ова давао хране, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би |
поздравом од најплеменитије женске, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је |
> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али која је свом душом с |
ћу велики зид неке подугачке куће, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде |
прему, но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb n="160" /> немате средстава, јер |
ти себи позивнице због велике строгости којом се при позиву поступало.{S} Међутим ове године, к |
нију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и |
и ја сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодних прилика не могох испунити.{S} Кад с |
узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p> |
четири новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али |
још јако оријентално.</p> <p>Каваница, коју мало час поменусмо, била је поред свега тога и од |
ање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња одређивала.</p> <pb n |
да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уображеношћу отерао у смрт; |
а радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад м |
имати права да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осе |
оне мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицом.{S} Павле се |
причао о <pb n="200" /> својој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и п |
Она му одмах одговори на својој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у двана |
уздржи од <pb n="290" /> ове пропасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђала, од које га |
у безусловно бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p |
аниченог поштовања према овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанк |
ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угледао у друштву странаца, а она је међутим зн |
тимност са извесном врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, ка |
је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији |
ашу разборитост и одличну образованост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега |
болесник буде имао какву праву потребу, коју не бисте могли намирити сами.</p> <p>— Учинићу, кн |
е могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што |
бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио онај т |
ј, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" / |
досад, али смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.< |
у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила по овим иначе поноситим цртама.{ |
p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи време и патња, али он га је ж |
И ми ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дар |
вредна пчелица доносила своју идејицу, коју је прекодан стекла размишљањем, опхођењем или чита |
у осредњим књигама романтичне школе, — коју у осталом високо ценимо као одличну манифестацију |
уо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу |
требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, д |
се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнеши |
олагано рече:</p> <p>— Има их много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам |
те ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност |
велика интелектуална моћ, већ симпатија коју произведе или њихова личност или њихова судбина.{S |
<p>Говорник метну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p |
јим заокругљеним покретима.</p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појав |
хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мил |
неколико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.< |
, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји |
че:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одв |
пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочил |
бине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} |
у је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и јо |
ознавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са м |
а; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га замоли за још |
с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баб |
али јако осећа велику радост због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним |
— Ако заповедате, грофице, набавићу вам коју.</p> <p>Агнеша радосно одговори:</p> <p>— Ах, збиљ |
је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу између тога и његове |
мао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за школске потребе, док је овај још у оближњо |
са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав |
Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S} Добар да |
вени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени ув |
и, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Настом или стр |
ј сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Ко |
амо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких напо |
иђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви |
мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам докто |
и службу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим била |
дања, у његову понашању недостајаше оне кокетне поузданости, која је пре очаравала, привлачила, |
моранџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од |
"titlepage"> <p>Прештампано из Бранкова Кола за 1897.</p> </div> <pb n="3" /> <div type="titlep |
и шкрипући вукла натоварена рабаџијска кола; ту су понекад пројурила и тешка господска каруца |
е ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици м |
едао напоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, обична најмљена кола |
Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; један господин |
рић, могао наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би могли продужити пут.{S} Али је и то |
јима се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен |
, што сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле људи који једнако придолазе.{S} Било |
на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад с |
оњаника, још једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, те ускоро и ра |
о одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио погледом не |
и се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.</p> <pb n="222" /> <p> |
т сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата, приближише се брзи корац |
тара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} |
укусном малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој младој девојц |
пазио.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет во |
, коректор узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вра |
млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали би |
, пресвлачити и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше |
ској соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика и величине; па се опет попеше на др |
игу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам |
убила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широк |
а.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја није хтео ви |
е, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, р |
чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго |
астаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло |
оћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb n="100" /> |
се пред кућом зауставише једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу с |
l> <l>Како ли ће понајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се |
јевац; (изговараше Кррагуевац), како би колар имао времена, да људски поправи паетон, зато не м |
хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну с |
во.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога девојчета, које се тако благо см |
а ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Коректор оде за својим послом...</p> <p> |
ам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (тако рече) својим позн |
мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Коректор оде за својим |
и накити нагомилани од постанка њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вре |
викну полугласно, баци се поред одра на колена, ухвати болесникову врућу руку, наслони на њу св |
Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога, који је временом, онако кривоног |
же.{S} Због тога он троши само онолико, колика му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз његове р |
аље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и уг |
да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њег |
а је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, али човек не живи само за себе. |
мају толико исто мало правих погрешака, колико одличних својстава.</p> <foreign xml:lang="fr">L |
; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога |
ова воља у ње није била толико изречна, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p |
врата што воде у једно од два одељења, колико их у болници свега има, и погледају унутра.</p> |
d> <head>БДЕЊЕ</head> <quote> <p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више допада по начину, к |
и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет |
ли нигде није развијена у толикој мери, колико у омладини двају суседних југословенских народно |
илици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захвални на вашој љубазности.{S} М |
ложај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда |
и, све иде својим, не толико одређеним, колико одмереним током.{S} Учитељ сриче са децом у школ |
охитају, да се толико напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину користити, а |
Моје негодовање нашкодиће вам онолико, колико би вам моја наклоност могла бити пробитачна, — о |
ђица смејући се, — оставићу вам толико, колико да можете подносити и морске буре, само будите у |
се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем <pb n="282" /> чистоту ваших осећаја.{S |
мију, Хришћанску науку и Метеорологију, колико народу треба; а ове побројане „науке“ треба изба |
ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А т |
p> <p>— Лепо.{S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годину.{S} Само јед |
цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљада, или више? |
то, двеста, триста хиљада, или више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову р |
лите, Павле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не |
ти мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} К |
еше раније тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако једну годину.</ |
читати и писати.{S} Календар је потреба колико сат или бусола.{S} Он представља Историју, Астро |
блема, јер се у таквим приликама огледа колико његова вештина, толико и наук за познавање велик |
.</p> <p>— То неће имати толико утицаја колико висина бакшиша.</p> <p>— Хвала вам, учинићу тако |
наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнска нежност, толико и бојазан, да ће он п |
тићи.{S} А она се одласка његова бојала колико његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у проп |
о са Јанковићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супру |
се са господином бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина, |
овице младости, снаго ненадмашна!{S} Са колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови св |
одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој |
омад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони комади, за које се данас више н |
ећма проузроковао главом он.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љубав, кад је кад |
на у свему личила на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло с |
сама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му по |
је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, а |
{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о т |
ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће благостања донети њиховој кући његова и његов |
Чилаг тукао коректора, а овај се бранио колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише |
могу својој домовини да користе онолико колико се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искрени |
Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p> <p>— И много, — одговори |
<p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, |
и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је ко |
у његову и оних који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта његова жестина.{S} Али он је |
у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за нашу причу пресудан догађ |
госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да ј |
удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам се |
ти, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер |
би све изазвало веома немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— |
ем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећи на двору |
/> <p>— Лепо.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак н |
и поласку, тешко би могао помислити, са коликом сте великом борбом извојевали код куће, и код д |
да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, затим |
м полазило од Смедерева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедер |
батан и јамачно се под тешким путничким колима јучерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, м |
лучај, сломио се један точак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, да од последњег се |
0" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; |
њу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и кишобран; |
г провидног платна, са златом извезеним колиром и тацлијама; остало, осим простих белих гаћа и |
оје омладине заједно са мађарском водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благотворном кретању безб |
сталицама.{S} Доцније се разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи и |
ма слике великих сразмера, умерено живе колоратуре али тим више скулторских позиција; с обе стр |
не стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</p> <p>— М |
д капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата, приближише се брзи кораци под сводом на с |
ицима обично је одређено место у другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узр |
Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још с |
, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на усн |
мало, јер се представљао неки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки се |
и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — да |
ите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место где млади офиц |
шњавајући код понеких лепших или ретких комада, одакле их је или којим начином набавио, или им |
у толикој моди колико неки сензацијони комади, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свр |
рпски витезови у појединим нацијоналним комадима:{S} Оберњикова дирљива трагедија „Српски Деспо |
анова краљевске породице.</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати |
ћности и онај неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао |
,... који ме презирете,... мојим духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му б |
, а усред авлије стојао је онај младић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку о |
ан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут |
ене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није било теби |
рац, заустављајући се пред сточетом, на коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли, вид |
> <p>Лицем је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка св |
ахиреним болним лицем гледао у завој на коме крупним словима исписано стојаше:</p> <p>„Милостив |
ја брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p>— |
ставити без савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пре |
гу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штош |
и је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских с |
то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи са једним увијеним таб |
еког непознатог света, <pb n="309" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежњ |
гло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не |
било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{ |
Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољит |
ићски несташним безбрижним комешањем, у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника п |
а се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежности, које беше |
стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као млада невина богиња без порока и |
ентименталног постепеног самоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n |
бриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја |
е задржавам право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене |
сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после неколико година је |
нде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, |
кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаши потрча |
а својим младићски несташним безбрижним комешањем, у коме они пролазе и пребивају као нека врст |
асично, — додаде Чилаг са танким гласом комично подражавајући говор неке фине даме. — Дакле ран |
е, верујем, — одговори стара госпођа са комичном забринутости, — ако нам до Солуна не измакне д |
ака.{S} Затим се наново отворише врата, коморник изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко |
штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник однесе његову посетницу у унутрашње одаје.</p> |
, срећом, спази вашу посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кн |
верујем још данас.{S} Није донесена са компетентне стране, већ ју је дао један од наших колпор |
а ничега карактеристичнога, већ баш као компликација назеба, <pb n="238" /> напора и душевног п |
ор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас |
болеснику.</p> <p>— Случај је озбиљан и компликован, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с поч |
ој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p> <p>— Једино, — настави он, |
ола српско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова интелигенција, заставе, новине, гов |
тулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.</p> <p>Овај кон |
че бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као от |
рили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се ј |
вде.{S} Мали дворац, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњикова |
спремали за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном обл |
те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост малог двор |
онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим последњима беху и две |
би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек после много година, м |
адаје на тај проклети друштвени поредак конвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчићеве уте |
гови посвршују своје школске часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, зад |
.{S} Али на мене више немају утицаја те конзервативне мисли.{S} Из твојих речи говори плеснива |
о. (У Београд се преместио најпре руски консулат.) Тако исто још остадоше овде главни заводи зе |
тра навече већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао |
сам каткад отићи у позориште, на какав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али |
ћ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове, јавна предавања; у позоришта и разне |
а велика путничка кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две |
стаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши се, |
а и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао би |
уги дељао храстовицу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом играњ |
дите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} |
већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — упита напосле |
о је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, још једне омање каруце и двоје кола.{S} И мла |
ам добре браниоце.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из |
офицу су доцније свуда пратили нарочити коњаници), она пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми |
довезла, обична најмљена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младић |
са оним малим али снажним и издржљивим коњицима каквих има свуда по северној половини Балканск |
у је стајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, б |
лило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући ње |
а, имућна?</p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важности.{S} Ја |
p> <pb n="280" /> <p>Павле крокну један корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у |
за успомену.</p> <p>Павле устукну један корак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла |
брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто д |
, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам помишљала< |
могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи. |
је, да сам сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S |
Ту више нема другог излаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде |
таласасти па ипак при завршетку сваког корака одсечни ход — били су својственост овамошњем ста |
огледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздра |
цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесвесно заустави; мутан му поглед прелете |
рена врата.</p> <p>После неколико брзих корака грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Промишљал |
.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званичним путем удал |
поразила га је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но иш |
инуђени, да од последњег села довде иду кораком, док нису срећом још доста рано стигли у вароши |
ра, тешко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом |
у се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нин |
упнуше колска врата, приближише се брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху |
е, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко вре |
>После неколико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руц |
стао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу за |
<p>Напољу је љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пола ос |
одевеног младог човека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребди |
Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било с |
зишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, |
ази белу хартију што је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је пи |
аше из оближњег села варошици, замишљен корачао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, |
ом полуцивилизованом Југу има и оваквих коректних каваљера.</p> <pb n="174" /> <p>— Чини вам се |
у српским тамошњим омиљена личност.{S} Коректност његове појаве и држање, добре материјалне пр |
ром Павловим, али му је морала признати коректност одговора.{S} У том је смислу реферисала кнег |
руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, |
/p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено лице, коректор настави:</p> <p>— Чилагове идеје нису лудорије |
и.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су ручали, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говорим |
Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да буде пажљив према госпо |
на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас |
е своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор...{S} Изволите.</p> <p>Седоше — По њихову разг |
сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи господи |
де.</p> <p>Врата се полагано затворише; коректор погледа онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p> |
Осећали су да је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није знао шта да одговори по овако ва |
> <p>Момак донесе тражена два броја.{S} Коректор поче тражити.</p> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуб |
лесниково, већ његово уредно дисање.{S} Коректор је довршивао рад с намером, да после позове до |
но утицала на његове узрујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; в |
о да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S} |
>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да му је више стало, |
, својега завичаја, својих засновица; а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле |
ши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна |
а обично бива.{S} У току тога разговора коректор му показа завој са новчаницама и признаде му д |
исташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да н |
е рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, к |
ио је некада университетлија, а сада је коректор код једних новина са малом платом, која му је |
чинило онај утисак на младића, какав је коректор очекивао.{S} Павле је био миран и само се смеш |
робудио и погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим исла |
те од грофице Агнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њ |
како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев |
е омалена женска под густим велом; црте коректор није могао распознати, али је могао познати да |
што су биле веома лепо одевене, — рече коректор иронично.</p> <p>Момак донесе тражена два број |
на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор зловољно, — онда нека стоји; немој га дирати, |
ајима, шта онда тражите од мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и |
да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и пређе дол |
како се за време његова бављења врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разгово |
и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињиц |
авле је тада био у критичком тренутку и коректор одговори:</p> <p>— Господин Ђурић је опасно бо |
ам да сте имали већ прилике. — одговори коректор. — Он се не може назвати оним именом, које би |
а ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивал |
оћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет до десе |
— Али о њему други пут.</p> <p>Господин коректор сркну од своје каве, затим настави:</p> <p>— Р |
<p>— Пријатна ти вечера!</p> <p>Напољу коректор тихо рече домаћици:</p> <p>— Немојте улазити; |
.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну коректор весело.</p> <p>— Познајете ли их?</p> <p>— Не. |
оштено.</p> <p>Као одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он |
пита Павле, почињући да очајава.</p> <p>Коректор га озбиљно запита:</p> <p>— Јесте ли имали гри |
о, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Коректор оде за својим послом...</p> <p>И Павле хтеде и |
де, кнегињо; ево мога болесника.</p> <p>Коректор је махнуо руком према постељи, што, у осталом, |
пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.< |
едвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележи бројеве.</p> <p>— З |
ајвише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је био задивљен пред оваким стицајем прилика.{ |
ковићевих? — рече опрезно Павле.</p> <p>Коректор га погледа, затим полагано рече:</p> <p>— Има |
У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погле |
1" /> <p>— Не знам; како хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одговор:</p> <p>„Ваша Светлост,< |
будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада |
огла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректор одговори:</p> <p>— Потпуно ценим ваш поступак |
два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> |
х прилика не могаде бити сретан.</p> <p>Коректор је често поред болеснога Павла радио свој поса |
ећ задобили пријатељство његово.</p> <p>Коректор је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким |
ћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> <p>Коректор окрете лице према прозору и погледа на улицу.{ |
исте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коректор га зачуђено, тако рећи, узнемирено погледа и о |
време неће она извршити венчање?</p> <p>Коректор је сада бар желео знати како мисли да се држи |
</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледајући у Павла.</p> <pb n="92" |
је није могао добити на уљудан начин, а коректора није више видео, јер није долазио у кавану.</ |
знаником, угледа где Чилаг, нападнув на коректора, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да |
одужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш |
тупнику назадњаштва, као што је називао коректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — ускликнуо би ч |
право је само <pb n="91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се бранио колико је могао.</p> <p>Раз |
обично, обилазио столове, те, стигав до коректора, одједном скочио и почео га гњавити, па, кад |
алуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео то претпоставити?{S} |
ње, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова његову доласку јер је од |
цније и лекар рекао, који после одласка коректорова наскоро дође.</p> <p>Павле погледа зачуђено |
ања и несносног страховања подложан час коректоровим пријатељским упуствима час Чилаговим зивка |
> столу у неједнаким размацима шкрипало коректорово перо.</p> <p>Тада се пред кућом зауставише |
ом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово почело је да показује све више знакова енер |
и у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом својим једноставним уредним откуцајима; до |
, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га |
вога старца и онда, када је опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до ду |
утра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам ста |
овићевих, Павле се сусретну на улици са коректором Нинчићем који је са својом старом уредношћу |
ари Чилаг, ходајући по собици Павловој, коректору Нинчићу, који је мирно седео у једном крају о |
га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Драги Госпо |
.</p> <p>Она приступи одру, окрену леђа коректору, подиже и забаци вео и састављених руку дуго |
овора била више окренута онамо но према коректору.</p> <p>Она приступи одру, окрену леђа корект |
, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио |
о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним |
први његов осмејак за време болести, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му п |
поред прозора писао је или вршио своје коректуре над дугачким „језицима“ хартије (име првих ду |
онеше је; ево је на овој хартијици; при коректури листа угледах белешку, можете себи замислити |
р се на вратима појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И |
одигнув главу према лепој копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без м |
често могу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер сво |
их покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздр |
p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде п |
да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— Велика неће, али некоја зацело хоће.{S |
што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмун |
} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде |
не презирем тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зачецима он је био н |
уде, како да не могу својој домовини да користе онолико колико се од њих ишчекивало?</p> <p>Пав |
код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имат |
крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој светској вр |
прибрао, и једва дочека прилику, да се користи слабим странама противниковим</p> <p>— Ви, дакл |
у.{S} Од свега тога имао је само толико користи, да се добро упознао са свима деловима вароши и |
реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку смисли да наговори мужа, да запи |
је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како сам се користио!{S} |
ристили.</p> <p>— Да, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли породицу... грофова... |
еће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека |
лико ће им после по повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала |
. <title>Календар</title>.{S} Унутра на корицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија <p |
ем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилици од радо |
Шумадијску расу.{S} Отворено кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчић |
лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се |
ј прилици изискивати.{S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не ви |
а, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегнутој хаљи |
ети, дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжованом <pb n="265" /> |
ману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због необичности с |
нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мога лепог сокола <pb n="311" /> отпре... и ја са |
и је своју лепу главу унаказио дугачком косом и разбарушеном брадом, јер је присталица начела, |
новеву са изврнутим очима и расплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојц |
м пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у ова |
рлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме благостању положио оном пом |
атим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем,.. |
ато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p |
е знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Је |
и вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али п |
кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и кру |
S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесељено неодлучно лице Па |
не с тим успоменама, које су претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то |
амо; по сјајним излозима дућанским; по кочијама које заузеше средину трга око једног високог р |
ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Про |
ико дана натовари полумртвог младића на кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на Бу |
илазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица доносила своју идејицу |
проводили у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбар |
це почињу да празне, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан или п |
ег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковијег провидног платна, са зла |
ијатно армонисала укрућена чиста сјајна кошуља.</p> <p>Грофица га сачека близу врата и шану му: |
га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад ко |
њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зн |
мрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчић |
ка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, |
, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, он је то |
, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујевац; (изговараше Кррагуевац), како би колар имао |
<p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је волео |
аља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу |
је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово велико изненађење, у |
н с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39" |
<p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрем |
ра, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, пок |
ранци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случа |
ако иђаше на руку.</p> <pb n="46" /> <p>Крагујевац тада не беше више престоно место владаочево. |
тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не? — о |
према тадањем средишту Кнежевине, према Крагујевцу.{S} Друмом, који је водио кросред средине ње |
тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга стања, па мислим да се ње |
куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и |
вла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало н |
.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p> <p |
путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега великога |
вле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка противног своме |
м богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и чест |
.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школов |
м ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у иностранст |
} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, војска би маширал |
ролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb n="49" /> Саопшти, дакле, |
писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потек |
аље болница, и неколико господских кућа крај пута што вођаше у пивару, једином недељном забавиш |
а у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена п |
епуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку |
ечеру, а старац позове младића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и т |
ј његовој мучној неизвесности једном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани дан.</p> </d |
ју?</p> <p>— Нисам знао да је господски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове |
умарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковиће |
то на дивану у својој собици или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што |
знађаше да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да |
уредбе.</p> <p>Што се више приближивао крај месеца, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је м |
ало небо, чијим се именом био заветовао крај самртничке постеље мајкине.</p> <p>Сада је у потпу |
ада није легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету, довршавала је свој цртеж, од |
ном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном дивног свежег воћ |
Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, |
оразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнегињица пристаде.</p> |
бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно разу |
<p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово д |
ти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и о |
месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се уп |
оже?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагл |
ез основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе прецениле његове услуге.{S} |
нили <pb n="87" /> на њ утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало |
ручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то |
а се налази у непознатим али занимљивим крајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S} |
ности на Балкану.{S} Често се прибегава крајним, понекад очајничким средствима, да се оствари т |
ва да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{ |
те уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми |
мање!</p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да т |
мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња средства, господине, то није џентлменски.</p> <p |
; наста грозничава јурија, неразборита, крајње напрегнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У так |
lestone unit="subSection" /> <p>Било је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тре |
јући њену нарав, мислим, да би прибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је с |
сам начином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреством својих порок |
м никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца н |
ина, па и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још |
још стоји обновљен у сличном облику, на крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обал |
теткице.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног простора између рафова стајала је кнегињица |
вере по постанку и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватања пој |
вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука |
зила</title>“ и „<title>Милкина кућа на крају</title>“ као и „<title>Соко бира</title>“ изабрао |
талима трима потчињена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи |
о не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је шаљив |
а је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</ |
ТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају хартије стајала је прибелешка:</p> <quote> <p>„Ка |
n="185" /> Нинчићу, очекујући увек при крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ств |
о тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се у |
а одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла са |
n="342" /> они намештају, кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Неки од старешин |
вим мртвим улицама, а у овом господском крају?</p> <p>— Нисам знао да је господски крај.</p> <p |
у Нинчићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао на пребацивања Чилагова |
адвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том крају има много великашких кућа; не знам....{S} Али чек |
а јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xml:lang="de">B |
овине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају своме, ипак није могао сносити мисао да му љубима |
ом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за х |
и стоји диван гвоздени ступ са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад |
ио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и остале знакове на окрајцима штампан |
или смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, господине, |
краља Беле II.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша, представљана је у уметности и историји сим |
издахнуо); угарска краљица Јелена, жена краља Беле II.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша, пре |
о са женске стране и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова су че |
тски; видите, ова су четворица Босански краљеви.{S} Поручио сам неколико интереснијих слика са |
и припадају <pb n="132" /> племству ове краљевине.{S} Од наше су се народности одвојили давно, |
ign xml:lang="fr">feu de roi</foreign> (краљевска ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, нарав |
ладалац, и са њиме још неколико чланова краљевске породице.</p> <p>Павле, коме је већ и по прир |
Удружење Уметника и Књижевника, Општина Краљевске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада |
иконостас нађен у некој задужбини наших краљевских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и н |
капља, те је наскоро издахнуо); угарска краљица Јелена, жена краља Беле II.{S} Слепог, кћи српс |
/> једну немачку царицу и две француске краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племен |
ти, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је |
te> <l>Радости, о рајска шћери, </l> <l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево нас код златни двери,</ |
чива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хр |
p>Павле подиже свој задивљени поглед на красно намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако |
ажљиво.{S} Кад је свршио <pb n="324" /> кратак преглед слободоумних идеја и њихову историју у и |
три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би то па |
ок његово време дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић м |
с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофи |
аченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде седим власим |
а ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра па |
то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми.</p> <pb n=" |
ва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбране или, управо рећи, оптужбе самога себе, п |
ад приздрави.{S} О току болести слао је кратке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извештав |
ам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p> <pb n="244" /> <p>— Не оску |
p> <p>— Али оставимо то, — додаде после кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарам |
с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после кратке почивке одговори:</p> <p>— Може.</p> <p>Кад отац |
ре нових непознатих прилика без — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред велик |
ошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ничега |
с што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених огртача, <pb n="11" /> учинише, |
его пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичине, госпођице Фернек, ко |
утра дан се извезао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.< |
, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлуч |
на остаде поред стола стојећи и исприча кратко признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и |
етити вашег болесника, који је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики интерес наше |
p>— Говорите, дакле, — довикну му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашњег разлага |
тако се зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеш |
гове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад додамо твој |
узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно |
>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклони и |
пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осуди |
о моје писање потекло је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчат |
чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за образованим светом.{S} |
<p>— Госпођо кнегињо, — одговори после кратког размишљања, — одиста је велика незгода <pb n="1 |
с намером, да после позове домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваниц |
је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану и дугачке прсти на белој |
читих узрока преместе овамо на дуже или краће време, или се понекад после пресуде одмах сместе |
е је и скоро приближује човеку. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>Кад је на Јутрење звонило, Па |
исућа струја разривају и плачу. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>А камо сте пошли овуда, млади |
се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> </quote> </div> <pb n="4" /> </front> <bo |
притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>У једној од оних уличица, где |
води до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави |
ном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдарица се престрави.{S} Б |
ко страшно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</ |
</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је већином с |
бро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} С |
ство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> |
<p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазвони и ћуте |
/p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде кнегињица иронич |
аци се на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према |
седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међупросторим |
већим болом, у глави са великом навалом крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не |
и оним тихим покретима срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} |
о се овде <pb n="121" /> каже, „идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно, да мог |
оју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. |
вљаху, али он оста непоколебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да ст |
већином, патријотске идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, кој |
у друштву, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била неш |
интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су туда про |
ило, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијонарнога |
о.</p> <p>У том шаренилу и благотворном кретању безбрижне омладине Павле је могао много штошта |
ије, — што се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} Н |
рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај |
ренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Зана |
и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква је смис |
естије одлежао само неколико месеци.{S} Кривица му беше распростирање револуцијонарних идеја.{S |
одина тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године ј |
и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} |
таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговор |
<p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога странца.</p> <p>Пр |
јер им је основа себичност, томе је све криво настрано васпитање женскиња.</p> <p>Поче да се ше |
ца се нервозно окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p> <p> |
то, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похи |
> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво, — настави старац. — Чујем уводе неке титуле, зва |
могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет учињен у једном од |
уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одобрава |
а и своје највише замисли.</p> <p>После кривоклетства му је престојала једино морална смрт, па |
ето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено тек сада где је |
демагогу?{S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је такви |
родитеља онога, који је временом, онако кривоног и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} Правда |
Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковачки калфа на трибини раздрао, проповедају |
де:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни крив |
за политичке или остале интелигентније кривце налазе на другој страни града у нездравим, влажн |
бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарим |
орена борба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, |
о и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; буди |
прилици посреством својих порока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други људи има |
не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта |
му не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико да |
се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја зна |
снажним гласом:</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p |
туђим духом, што брижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и |
зе.{S} Једва се каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одову |
штовања.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био |
екад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи з |
ј далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморит |
ава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не |
вете, </l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!</l> <p>Војислав</p> </quote> <p>Па |
е хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље |
нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му |
а сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио сам волети људе, ценити при |
шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за |
почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мноштво замисли, |
гоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до сли |
д тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац у |
ира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо |
моћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</ |
за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем сам |
дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не тражите хран |
а разумеваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и |
преми и по занату правник белетристичке критике.{S} Ови су људи у најбољим годинама својим најс |
жевност, али није оставио без неповољне критике ни остале друштвене уредбе.</p> <p>Што се више |
и окарактериса општи положај као веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо можда створили ништа велико |
ољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком тренутку и коректор одговори:</p> <p>— Господ |
редништва.{S} Радио сам на друштвеној и критичној рубрици.{S} Доцније постадох главним сарадник |
дом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале достојном сталношћу |
мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов |
гово скривено стражарење на вратницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпе |
а трећину својега имања; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb n="335" /> кроз некол |
је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем. |
пођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину, преко Грделичког Кланца по |
и сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди у |
у људи, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнел |
е до њега допирало мумлање болесниково; кроз добро затворене прозоре пробијала је у виду неодре |
неколико месеци, а можда <pb n="335" /> кроз неколико недеља спадати у ред најбогатијих прилика |
лика му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз његове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то п |
ђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе високи углачани горе поз |
едног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде |
уд знате?</p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p |
остаћете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силази |
вољно и на породицу војводину.</p> <p>— Кроз две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бит |
је госпођа мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак |
шума каткад врева културнога живота, а кроз врата обазриво пословање укућана; ову тиху дисармо |
и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанствен |
затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога Чилаг |
а части!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.</p> <milest |
адој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га није позна |
узме место иза широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанствену дворану |
на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову д |
ило од Смедерева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву гра |
ну, преко Грделичког Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и усл |
отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорни |
авесом на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена врата угледаху, заори се у кавани „Живео! |
у је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S |
ас чека.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне одаје.</p> <p>— Како? — одговори зачуђено Па |
армоничног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изненађења |
не могаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отворена и затворена врата.</p> <p>После неко |
ња.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржа |
ца није отпочела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, који се |
lang="la">Singidunum</foreign> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S |
во с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се |
уже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p |
Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не з |
пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико ходника и врата, и напослетку стадоше пре |
е брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и |
воје лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, |
код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли |
амо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна |
га још често виђали како улази и излази кроз механска врата, и разумели су да се та његова ужур |
а сам вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још |
а мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би пространу авлију |
естава.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена врата покривена иза медене решетке зеленк |
</p> <p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да |
ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> |
а, где се учи младеж, беспослена вирећи кроз полуотворена врата или иза завесе какве каване, по |
равље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране, не |
ве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад додамо |
даше, изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман |
у том слатко-нежном погледу, управљеном кроз тренутно отшкринута врата право, могао би назрети |
и обично на један други поглед управљен кроз тренутно отворена врата право у нас; управљач тога |
Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје. |
е се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механо |
еда.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли |
му и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а с |
о доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била је повучена дугачка греда по |
тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у |
/> сивобелом оделу са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе в |
јатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само |
естрпељиво.</p> <pb n="280" /> <p>Павле крокну један корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сув |
ма Крагујевцу.{S} Друмом, који је водио кросред средине њезине, јурили су лаки стремови са арње |
аш покварени свет, где је испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — уз |
нем завремена у Крагујевац; (изговараше Кррагуевац), како би колар имао времена, да људски попр |
ир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из ц |
ј постељи, приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље |
ошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њ |
уца драгим камењем искићени мали златан крст.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <not |
одити, док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је бил |
руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљен |
малом дару, — рече госпођа показавши на крстић.</p> <p>— Учинићу, — одговори младић једва чујно |
дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крстић.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата скупоцен к |
>Девојка устаде, скиде с врата скупоцен крстић урешен драгим камењем, на златном ланчићу, и сме |
авећи своје барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и остале знакове на окрајцима штампаних ступац |
Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западњачка учтивост: женска младост |
е у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом православним и целиваше ликове светитељске.{S} Д |
е врење, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већ |
еветнаестом веку, ни у овим образованим круговима.{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја св |
> <p>Овим начином живота он је постао у круговима оне престонице позната, а у српским тамошњим |
видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно |
имало својих љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје приврженик |
дна луда девојачка засновица, која ће у кругу озбиљних дужности изветрити не остављајући трага; |
о се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју ве |
друштву је било четири женских: мајка, крупна достојанствена; сестра, мала, сува са веома прив |
> <p>— Рекох ти, — окрете се најстарија крупна госпођа другој сувљој такође у годинама. — да не |
их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегнутој хаљини са симетрично развијен |
gn> (Пријатна неуглађеност!) — промрмља крупна госпођа.</p> <p>Младић, који досад изгледаше јак |
<p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разговарали, бил |
их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, држале су се тако господски, као да су владарке |
госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у ов |
ра насмеја се са нервозном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у л |
ој страни њезиној примети и прочита ове крупније написане речи:</p> <quote> I <p>„ПРВА СЕРИЈА:< |
почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још |
бама „власти“ или „власника“, са каквим крупнијим догађајем или каквом вести новинарском, која |
ла што вечито лети или глава Минерве са крупним очима или Венере која се смеши; до тога умиваон |
у и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележ |
ним болним лицем гледао у завој на коме крупним словима исписано стојаше:</p> <p>„Милостивој и |
се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима исприча прошлост своје пријатељице, за |
ном дивног свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива, каквих на земљину шару има само у Србији |
ко објашњавајући ситнице, а често преко крупница прелазећи са неколико речи, али увек задржавај |
поте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија међу њи |
тно, оно учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и запи |
један од оних типова, каквих налазимо у круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђачки |
тарицом пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива, каквих на земљину шару има сам |
, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом православним и целиваше ликове светит |
атом.</p> <pb n="222" /> <p>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту на |
ад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише пока |
— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта вичете бесмислено?{S} |
у.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им се кћер.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се кћ |
морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим о |
есте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> < |
— рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест |
p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом просидбом |
разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад је Павле ушао, грофица |
унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; |
мтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећ |
сли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред глас |
</p> <p>— Јесте ли вољни испитати своју кћер преда мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре, младић |
ди господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, ш |
{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или |
д кућом, пажљиво пратила погледом своју кћер, која око куће пословаше.{S} Старица би тада уздис |
дговори:</p> <p>— Не могу вам дати моју кћер.</p> <p>— Зашто, господине?</p> <p>— У таква разла |
>— Може, али ви ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће несреће?</p> <p>— Онда |
ине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми |
, одмерено:</p> <p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њ |
, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши н |
.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене |
очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одговори г |
Молим, говорите.</p> <p>— Дајте ми вашу кћер, грофе.</p> <p>— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћ |
ер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врло непријатан |
дине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: г |
с, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господине, — одгово |
свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не пов |
иће их без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твоје крив |
ме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа? |
ње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака н |
на се грчевито заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, пр |
рим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, — одговори Па |
то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја располажем до њена пунолетства или удаје; трећ |
ините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља мисл |
офе, а противну блаженству своје једине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпитање; ви |
а почела да примећује ово нерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, |
вакако одложите заручење Ваше Госпођице кћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било |
р није крила, ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све |
"269" /> <p>— Познајете ли рукопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то питање!</p> <p>Павле извади |
очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити после |
о чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одгово |
а да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми |
и својом видела је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и поколебано.{S} И она се |
о виђења.</p> <p>Она се упути салончићу кћерину, где је послужитељу заповедила да иде да зове и |
— Вараш се, мамице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била само већина: сви су били против |
а, рођена кнегиња Александра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето |
неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неко |
ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размишљај, па |
само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да |
моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, |
Јелена, жена краља Беле II.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша, представљана је у уметности и |
у као хитну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} |
учном баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна л |
чност.</p> <p>— Ама која?</p> <p>— Ваша кћи.</p> <p>— Ах, господине, имате ли доказе?</p> <p>— |
ш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу оси |
фица више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по свима |
оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом са неким |
оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да с |
18970_C9"> <head>IX</head> <head>Мати и кћи</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модерном је |
рце кнегињичино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" /> и љубазније, но што |
и су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</ |
о судбином своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерад |
сти изветрити не остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; |
куства, а није био толико рачунџија, да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, жи |
и покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоу |
имам још да обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну без поздрава. |
руга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу у предс |
борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>Па ухвати П |
преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих в |
повратку морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пр |
болесни?{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви ј |
9" /> <p>— Оди, изближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осе |
а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд певање какве ве |
а; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче |
е и украсили град с извесним тековинама културе.</p> <p>У тим образованим православним домовима |
д на ове представнике далеке и напредне културе, овде, на лицу места; можда је то учинило и изн |
дела на нашем путу остатке њихове старе културе.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада |
ко јако развијен, да је имао утицаја на културни развитак свих источних народности, који у њему |
т тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединица не само опасно, већ и показује знаке |
је у виду неодређеног шума каткад врева културнога живота, а кроз врата обазриво пословање укућ |
<pb n="150" /> се буде бавио изучавањем културнога развитка ових народности, морати да води озб |
, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ што је положена на трулим ступовима, а испод к |
ц и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.</p> <p>— |
е поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— П |
едереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— |
та. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у |
да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милић |
је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> <p>— Сутр |
а писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме |
Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p> |
ренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био бео као |
е му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на ок |
ли слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што в |
која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: будите људи, господари природе, а не х |
чни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> <p>— Светла госпођице, — прозбори јој учтив |
х, шта се трошите?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узв |
— узвикну грофица са осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је |
идеју васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћеним сино |
дереву граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} О |
мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака |
осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је П |
ћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица за лекове |
и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; петли огласише своје прве песме, па ум |
шинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовима забављају са робијашима.</p> <p>Лепо је летње |
како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он |
а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основ |
кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кн |
ну прегазила</title>“ и „<title>Милкина кућа на крају</title>“ као и „<title>Соко бира</title>“ |
.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљ |
неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на |
Одакле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам с |
зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> |
Павле болан.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при зе |
} Мало подаље почињао је ред господских кућа и државних надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „ |
ка; даље болница, и неколико господских кућа крај пута што вођаше у пивару, једином недељном за |
по обичном распореду турских господских кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; |
вања најбољих српских и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимично живе својим на |
> <p>— У том крају има много великашких кућа; не знам....{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S} |
лед прелете преко високог реда огромних кућа, затим залута по светини која на малом тргу, где с |
огу.</p> <p>Ове су народности са својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у |
унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас често и по ва |
какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разишли којекуд |
ркињу, као што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и поступило, али не верујем |
ења, која се обично налазе у великашким кућама, вратише се у главни стан у салончић где су били |
оја рече да јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочито што има чардак.{S} Павле се |
цом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично П |
S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ос |
ак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, господине, немојте ме издати.</p> <p>— |
м начином живота потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио |
е.{S} Није више толико много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи |
е нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или сед |
едохране и засновица.</p> <p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којој је и о |
се ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да припреми још остат |
куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да |
ина форината уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што чувам за случај несреће.{S} |
задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да п |
самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову унутрашњу б |
n="83" /> крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој |
чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви с |
S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли б |
ше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирнија, рекла бих бујн |
agner</foreign> </quote> <p>Јесу ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар с |
ликом сте великом борбом извојевали код куће, и код других надлежних, овај одлазак.{S} Код омла |
ажили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужила покаткад некоме |
је прилике но што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек посл |
гатијих породица, којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћ |
ве постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само га немојте пробудити |
оту, али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне |
дно седела.{S} Младић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше зај |
придружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских накита, али се ти овд |
ли недостатка веза морали да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније раз |
и код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим младим госп |
едном имати права да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплиј |
дње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— |
уња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благо |
озивнице у богатије породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се |
} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине |
здани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљив, пон |
о проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и уп |
разне; спроћу велики зид неке подугачке куће, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и ре |
Тада су својим благостањем православне куће привукле тамо и цивилизоване елементе и украсили г |
о сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толи |
p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то |
јте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је ст |
еше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; |
м.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, |
усто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, Павле |
нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заје |
седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} У |
о пратила погледом своју кћер, која око куће пословаше.{S} Старица би тада уздисала и препоручи |
м.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забрин |
су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: један је доправљао плот, дру |
n="145" /> постао западњаком.{S} Невине кућевне радости са својом једноликошћу нису могле да ме |
расима и накитима народним: о намештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је зва |
лебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне после подне, кад су |
з оближње основне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наст |
ска Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p |
ко куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} |
p> <p>Кад се игранка продужи, Павле оде кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Намислио ј |
или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости, |
воме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</p> <p>Болест је није |
у држању и простодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{ |
те, дакле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се с |
арода и добротвор човечанства.{S} Идите кући; чекају вас.{S} Однесите својима поздраве овога св |
ађено пред механом у Баточини, приближи кући оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта |
> <p>Међутим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; |
и, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљ |
ор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби |
.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега н |
си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад ис |
хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су присп |
вао колико ће благостања донети њиховој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" / |
<pb n="320" /> се удаљавали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мис |
а.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у с |
ди мене једне зиме приређивала у својој кући књижевне вечере, где су били позвати многи људи од |
у стиховима, реши се да оде грофовској кући: написа једно врло учтиво писмо грофици молећи је |
и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p>Како су дани пролазили, он |
са онима које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породи |
p> <p>— Шта вичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То |
спавао и снивао о некој великој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а г |
а свог са грофом Јанковићем дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилик |
ubSection" /> <p>Павле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то пр |
<p>Једном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за с |
ли из ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи |
а то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једанпут; кад је то последњи |
су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ беја |
љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла |
да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих |
у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по |
називаху професором и који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује гроф |
састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напом |
м главом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио права да по |
ше показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син ј |
p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Немачкој где |
ла је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је |
, овде онде показује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвав |
е, са ћерамидом пострешене <pb n="6" /> кућице њезине, и околина мало подаље: све то нема ничег |
доцније га пресели на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набави му трок |
есно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде пред капи |
о коректорово перо.</p> <p>Тада се пред кућом зауставише једна од оних кола што су улицом хитал |
нука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила погледом своју кћер, која око ку |
Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је о |
крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковићевом, где би се обично пред вече, када ни |
ко и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</ |
ли у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла?</p> |
<p>Павле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га |
/p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последи |
то унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да |
— Господине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и |
ању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је |
пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја |
е, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућу посети, уместо после две недеље, тек после месец д |
ју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, г |
— ако вас интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијо |
Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене |
— Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељ |
збуђење, — рече газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер с |
отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се појави висока женска прилика |
ада виде своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} |
нику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била |
> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са чи |
p> <p>Као одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.< |
ше како да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве |
ече ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обра |
морни посао већ постао несносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато нећ |
хова првенства често нестајало брже или лаганије него што је и постојало, — већ по већем утицај |
и тек после неколико тренутака одговори лагано, одмерено:</p> <p>— Ја имам само једну кћер, Агн |
днога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да прено |
полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе високи углачани горе позлаћени ступови; по зидовим |
; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна |
као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она н |
граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смед |
Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требал |
вај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене |
и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући колима кроз |
да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу |
усрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> <p |
х.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње речи м |
ше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у д |
ав свет пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео у тај св |
ћа.</p> <p>— То је младићско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се временом умирити, покушајте. |
ћи видећемо пуно једноножних столова од лажног белог мрамора поређаних поред зидова, на којима |
оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... |
и, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Паризу, Петрограду, |
састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежа |
рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешт |
није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је ла |
и је приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="26 |
младићске успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа |
вле се намести у столици, наслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и по |
је господин тата за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једн |
оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао |
потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то |
гачку величанствену дворану пуну сјајне лаке мирисаве маглуштине и армоничног шума.{S} Први му |
иле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употр |
ао и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сад |
водио кросред средине њезине, јурили су лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим |
је воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и угодним животом.{S} Сад ми је плата б |
в осмејак за време болести, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут ре |
реми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учини |
ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обу |
ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> |
увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а могло се код њега и мезет |
ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да с |
а, воли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нека врста тихог заноса и осећања с |
се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али како д |
ди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они к |
одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесити...</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш ка |
и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљев |
госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио њем |
сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу |
а саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита |
ему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност и друге |
, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к |
јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца одраслог и оседело |
а, али не примети ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се н |
очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као млада невина |
</quote> <quote> <p>...и написах</p> <p>Лакомислене ретке те.</p> <p>Војислав</p> </quote> <p>Д |
о зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомислених поступака и распикућства ставити под стара |
уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко безгра |
и се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе |
мо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... његова побуна противу неправде и д |
ве већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико окретности |
да у некој мешавини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S |
ни говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми |
у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам б |
:</p> <p>— Немојте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да |
дно градиво...</p> <p>— Лакше, младићу, лакше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу каванског св |
, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— Лакше, младићу, лакше.{S} Почињете да обраћате на се па |
есите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: ка |
више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви н |
то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овако како |
ни, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, |
а.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој с |
ли на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: један је доправљао плот, други дељао хра |
/p> <p>— Како је?</p> <p>— Много, много лакше, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само причув |
, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p |
тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од |
уше, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду, |
еда у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљеног чајника и веселог пуцк |
у.</p> <p>Са грозничавом брзином запали лампу, погледа и узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса |
нове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али |
к псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље |
им преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), али морам то |
р!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западњачка учтивост: женск |
т са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно |
извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и нам |
рстић урешен драгим камењем, на златном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо тр |
ен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти читање, па оде у немир |
раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Де |
ок овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавања Бихнерова.{S} Он је можда тел |
p>Та примедба, до душе, није била много ласкава за господина барона, који је, како изгледаше, б |
" /> <p>Госпођица ућута.</p> <p>— Ти ми ласкаш, Јулијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја налаз |
љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди н |
ди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Реду незнатни |
што је тада и университетски језик био латинско-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхун |
е су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући се пристајале.</p> <p>— Боље да их ниј |
ктире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти ч |
ина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики зид неке подугачк |
десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени висови често са дивним виноградима, |
} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда с |
душевно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и тума |
с ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас |
их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету |
у, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познато |
ремена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Ч |
уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му пог |
д искрале под трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув ру |
о умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпо |
пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, а |
то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је редом прилази |
једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао |
ктору.</p> <p>Она приступи одру, окрену леђа коректору, подиже и забаци вео и састављених руку |
ца хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окрену |
е окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према прозору.{S} Једном се руком наслањала на п |
на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је |
.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже ј |
а је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се з |
заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној механи, |
догоди нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који ј |
звањима: у таквој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> <p>Високи узани редови кућа с |
е цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} Очију <pb n="343" /> склопљених, лица б |
ешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душ |
се осврте према оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему |
</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре сврати код лекара.</p> |
озору.{S} Она поплашена спусти завесу и леже на подглавље.{S} Случајно била је погледала право |
дравље поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, |
ији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или седећи крај |
је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погле |
пада некакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макн |
болну главу положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лута |
су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој |
ко одскочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходн |
а, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се |
.</p> <p>Па се истрошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} |
p>— Како сте сазнали, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазна |
ме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, гори, |
ити ни да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој моћи завођења.</p> <pb n="124" / |
и мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и пр |
{S} Мајка примети да је то због промене лежишта, или можда због добре вечере, каквој се нису на |
лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико изненађење под руком о |
ди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спа |
Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер није могао овако без пута тумарат |
погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ако ј |
роке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разговор о њему с |
буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правни |
нчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше главом.</p> <p>— Т |
> <p>— Не оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази, видим по лековим |
Ђурић је опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада |
ца труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо |
} Али немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете него |
?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лекар...</p> <pb n="255" /> <p>— Сигурно се добро намир |
ло, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на стањ |
и знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који после одласка коректорова наскоро дођ |
уздахну: </p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се болест!</p> </div |
киселина и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед болесника, оставио писаљку у ли |
јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесе |
исли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стању болесникову и нареди му мало ја |
е.</p> <p>Душан успут најпре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао |
и се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим у |
е призори често понављали између њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде ј |
— шапуташе коректор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и на |
о дође.</p> <p>Павле погледа зачуђено у лекара, кога је за време болести свега једном видео при |
ма ту правника који су отишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у медицинаре; па прир |
хађали, али их је газдарица, по наредби лекаревој, враћала.{S} Једино је пријатељ му Нинчић има |
му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зр |
се роди; случај је компликован, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, д |
рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене лекарије, за које велите да се преписују болесницима св |
от.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случајно оздрави |
помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасни да младић неће прездравити, већ |
жном светлошћу и пријатном топлином.{S} Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао |
ед прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S} Добар дан, господине докт |
н гвозден одарац, поред њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји |
е спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да га |
пред сточетом, на коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли, види се; како који дан, |
о свој прилици, дневно долази, видим по лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да ни |
сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Су |
варним приликама.{S} Од своје досадашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доц |
ијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог п |
ига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим в |
</p> <p>Био је омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са |
ивота и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити г |
и грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом |
гдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пуст |
ајних прилика, одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим брего |
и од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p> |
бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромни зидови са дуб |
мпатичним лицем; једна госпођица, жива, лепа, окретна.</p> <p>— А, а!</p> <pb n="133" /> <p>— И |
душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње неста |
јајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете глав |
т.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао д |
трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту |
е знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито она к |
рема оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учини, |
аљине показује несравњено живописно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво при |
риличан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупи |
сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако |
ве.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанствен простор.</p> |
као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљине пок |
а у један свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће |
есели на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набави му троколица <pb n=" |
.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су т |
им очима није ублажила љупка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има ч |
млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне |
им гласом:</p> <pb n="263" /> <p>— Ваше лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје п |
бре материјалне прилике, образованост и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска ум |
о.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, к |
н, али већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним пок |
у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва |
гачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима, од исте перади као што их |
, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мо |
пореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек господаре |
и наградила.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интимност |
коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обриј |
има на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав један међупростор, |
обу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњачким ћилимовима, њима досад непознатим.{S} |
леда је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Н |
уде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Барка |
ји <pb n="40" /> нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седел |
ошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незг |
изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једно |
пак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па, ако би младом господину бил |
имети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских накита, али се ти овде можда више н |
дугуљаста, румена, пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде |
е је за њ значило само посматрање неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али ш |
pb n="9" /> <p>Младић носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</p> <p> |
} Код вас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да са |
длогом.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести како зна по |
еш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, уч |
одрећи Господар.</p> <pb n="63" /> <p>— Лепо.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p |
ржавним и правима човечанским!</p> <p>— Лепо, госпођо, онда ћемо чекати, док <pb n="270" /> гро |
м вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је |
ад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за од |
д мислиш?</p> <p>— Прекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p |
је ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није та |
Павлу“!...{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помоћ за даље стран |
јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чилаг поглади браду и настави.</ |
годину.{S} Само једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих да |
покушали?</p> <p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>Павле радосно узвикну |
{S} Управо, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином |
њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад |
урићу, ми идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене нећ |
ам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор зловољно, — онда нека стоји; немо |
у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите |
ф устаде и благим гласом рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте онда само један једини осећај.< |
сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректор иронично.</p> <p>Момак до |
ш да не бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</ |
арамом обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> < |
рес година, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није. |
ија од моје госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су с |
м.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p> < |
врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжованом <pb n="265" /> нојевом перади у високо |
искочи на чистину пред госпође, испаде лепо повезана књижица из руку.{S} Настарија женске погл |
ка ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али мен |
дности од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону |
о); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагл |
<p>— Како велиш, Агнешо?</p> <p>— Није лепо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он |
добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га по |
господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, вашу разборитост и одл |
е утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p |
душевних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од то |
ени поглед на красно намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.</p> <p>Т |
е, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњости при |
ене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица с |
е очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено, високо чело и црномањасто лице; изглед |
S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, |
улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, |
русима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим покри |
а чекала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљ |
з овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место где млади официр објашњава другу, како је то |
он сада изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало његову звучном баритону, — вас не воли |
ћ пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили шетњу и |
а Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и тек после не |
утовима забављају са робијашима.</p> <p>Лепо је летње предвечерје; приближује се време молитви |
Мршавог, опалог, са проредом косом мога лепог сокола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак в |
, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Какав ми |
тичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за |
да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом |
је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb n="73" /> држања и отменог мишљења.{S} Био је |
е досадне једноставне обале Дунавске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зин |
и то имало смисла поред колевке мојега, лепога девојчета, које се тако благо смеши на мајчино л |
.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без р |
д пројурила и тешка господска каруца са лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач или је прол |
pb n="149" /> има протопресвитеријат са лепом, тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску и |
ризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и |
е потражило <pb n="308" /> тамо у вашем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, где би имала |
— За ким или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом.</p> <p>— Ништа више?</p> <p>— Ниш |
а западњачка учтивост: женска младост и лепота дарива скупоценом успоменом мушку младост и кава |
састанак овај ипак није био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у сагласности с |
, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена залуду.</p> <p>— Зашто, мамице |
су некада падале у несвест под утиском лепоте оних стихова, са једним врло финим и немарним по |
а којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио П |
епотом, младошћу и племенитошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која |
амо нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, нека пикантна дама, незадовољна <pb n="307" / |
.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; можда не |
лица, благословених богаством, угледом, лепотом, младошћу и племенитошћу.</p> <p>Лепоте беше у |
е свој данашњи долазак објаснио не само лепотом Павлова певања, које га је овамо домамило, век |
а зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећи |
у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по |
болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово |
он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише п |
од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу унаказио дугачком косом и разбарушеном брадо |
и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу, један врховни идејал: да постанем ревиз |
ли свога извора у предусретљивости оног лепушкастог српског дечка са враголастим брчићима и вес |
S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је |
ако ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику у |
оје му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него његова мала собица у дну високе у |
астави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а г |
е унутрашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви с |
ја ће са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију будућност.</p> <p>Није нам намера |
ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну |
песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом ши |
дљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најпл |
ше, свуда сам објашњавајући код понеких лепших или ретких комада, одакле их је или којим начино |
у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко осветљене авлије пређе још једном обазриво м |
мисли синовљеве, нити је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образованост њ |
ан отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући махну гл |
алету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву, кој |
и пре нас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се |
за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно што се за пет год |
к, зими заузети сваки каквим занатом, а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по вртов |
ом стоји рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Минерве са крупним очима или Венере која |
забављају са робијашима.</p> <p>Лепо је летње предвечерје; приближује се време молитви и вечери |
а и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим покривачим |
p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово доба обично б |
, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек приуготовљ |
тра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milestone unit=" |
знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павл |
у пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти нап |
} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили |
.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи |
ијона срества за Хидротерапију, Шротово лечење и Вегетаријанство“, врло важно за сиротињу и врл |
и он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што |
ремена и поред других ствари и „Домаћим Лечником“.</p> <p>Број 3. <title>Географија</title>, ка |
ордијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не може |
ћ устаде и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста |
жи:</p> <pb n="244" /> <p>— Не оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно дол |
одговори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Ка |
у, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве |
е брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало |
ара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} Т |
погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији |
ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о с |
опште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он ј |
а жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мај |
бици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га |
у ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у |
томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако у |
њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{ |
не живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ |
ест дугих, мучних, мрачних година... да ли су мрачне?...</p> <pb n="345" /> <p>...{S} Састанак |
на, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> <pb n="34 |
и се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност |
да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако |
очигледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, |
ој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напос |
трошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{ |
ле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли |
н није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му б |
на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам |
за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она |
жем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живо |
то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> < |
е?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Бић |
сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите ближе, теткице, — з |
ала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Од |
а га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, о |
да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатл |
видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отиша |
изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећа |
p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не веруј |
</p> <p>— У свему, госпођо.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да |
важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и |
<p>— Стојим на расположењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— |
слити у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— |
ћ, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у пост |
</p> <p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива гос |
слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога дево |
ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако с |
вити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао |
ам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— Ве |
Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечи |
и била довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, затим р |
пређе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега имања?</ |
тављени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од које ј |
ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није видео |
алост или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одр |
атим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учини |
жите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговори Павле.</p> <p>— Гладан стом |
елику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки на |
га корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни |
дајте; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа л |
владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајт |
рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сети |
своје према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и |
— упита кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p |
— оговори озбиљно Нинчић.</p> <p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p> |
>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутрашњости?</p> <p>— Има.</p |
?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај |
е.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не |
да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вел |
иоген.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> <p>— Мож |
мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше ја |
м га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Н |
насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, з |
S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и |
а, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумња |
разговора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} |
о нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ј |
случајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци |
њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p> |
ђе преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочи |
че свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми госпо |
естано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— |
нда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и велик |
; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одумин |
<p>— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</ |
То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је м |
о извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може |
рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме б |
а, енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда одиста сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, н |
, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је ли скандал усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлу |
уздрхталим гласом настави:</p> <p>— Је ли то скандал усрећити своју децу?</p> <p>— Господине, |
е строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то др |
ију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео |
сати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком т |
дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, |
дности без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} |
о за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, |
Ваша кћи.</p> <p>— Ах, господине, имате ли доказе?</p> <p>— Изволите питати њу саму.</p> <p>— Т |
ладићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволи |
> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Г |
у о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих десет |
и, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и че |
една најмлађа, најлепша.</p> <p>— Знате ли њено име?</p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Да |
вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до с |
?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта ви |
ушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер |
зједначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не мо |
а и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица в |
.</p> <p>— Бијографије немам.{S} Можете ли схватити бескрајност?{S} Моје су авантуре бескрајни |
е могуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обуставити?</p> <p>— Како да не.</p> <p>— Молим, |
ма.{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао |
</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — запита Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо |
ко сам се користио!{S} Молим, познајете ли породицу... грофова...{S} Јанковићевих? — рече опрез |
олим.</p> <pb n="269" /> <p>— Познајете ли рукопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то питање!</p> |
кну коректор весело.</p> <p>— Познајете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и |
луталом али јаком духу.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласом. — То |
е је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око ч |
а вама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим з |
> <p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у би |
себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— |
Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— О |
н ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја |
ију жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> в |
има права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постан |
Шта ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљад |
<p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само |
а Павла:</p> <pb n="118" /> <p>— Хоћете ли се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време |
у болно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу |
име охрабрен он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S |
о на његово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда |
бразе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса |
шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте с |
} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кро |
— одговори Павле тихо.</p> <p>— Видите ли ове хартије, — настави господин Чилаг. — Ту су читав |
аш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски ра |
дино из симпатије према вама.{S} Желите ли да се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павл |
барона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем нестрпљ |
редства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да то буде?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви |
али овако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао |
<p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, није матерински; |
стеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква ј |
— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да нисте |
ске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и |
с хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле муцкајући одговори:</p |
им водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му помогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинч |
дине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, та то ј |
Јесте ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом бори |
је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; он |
ко мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били?</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте б |
лиже, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{ |
ати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинчић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.</p> <p |
ато, што сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на о |
и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да сло |
руго побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни испитати своју кћер преда мном?</p> <p>— Приме |
е, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, — одгово |
још нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли покушали?</p> <p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је |
а донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гр |
ектор га озбиљно запита:</p> <p>— Јесте ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивал |
— упита она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Па |
; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ м |
руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофица примити још једном господина Ђурића? |
она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> <pb n="348" /> <p>Опет погледа на |
има учених и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња |
олико часова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо дом |
огатије породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Т |
и.</p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћ |
>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се |
ова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Б |
/p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш |
, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака |
, — додаде после кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарамо о другим предметима к |
одејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали. |
,... мислим; зашто питаш?</p> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да и |
к...{S} Гле, подужи састанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанак |
ш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра вели.</p> <p> |
ала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижава |
p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти ре |
урићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово пи |
n="179" /> <p>— С које стране?{S} Нисам ли самостална, пунолетна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, |
е:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кук |
моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим ли истину? — запитао је младића бришући зној са чела; а |
је поље више на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим друмовима.</p> <pb n="15" /> <p>Го |
химере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у т |
/p> <p>— То ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Корек |
ОГРАДСКОМ ГРАДУ</head> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote |
це Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та |
груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, г |
>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парип |
ворите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго |
устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнеги |
жењу, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, |
зумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја п |
сивао више уображности или охолости, но ли високом положају њихову — да то у његовим младићским |
а ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и |
како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином православни |
офовских, које баронских.</p> <p>— Јесу ли Срби?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам каже |
="de">Wagner</foreign> </quote> <p>Јесу ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>В |
у, коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме пуно |
ма ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред сест |
говори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— Имаш ли благодјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове године јо |
ошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— |
окнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало |
и, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто питаш?< |
бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнегињица пристаде.</p> <milestone unit="sub |
ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верује |
аше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама |
на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити ве |
у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад н |
ити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају д |
шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремеће |
до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мамице?</p |
вле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље |
веселих долина, - питомих брда, цветних ливада, сочних пашњака; живописних села са здравим поло |
јало.</p> <p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; његова велика повученост |
Мутним оком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да ми |
ек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се П |
лину.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и т |
поколебаном животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муко |
ну али, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би би |
н се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним |
пред њим скрштених руку посматрајући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинч |
м још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим |
шћаше се крстом православним и целиваше ликове светитељске.{S} Дође до мале иконице архиђакона |
и, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметнику на милост и немилост.</p> |
ријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодостојника; ето, овде видите, |
а могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се Павле Ђурић.</p> <p>— <foreign x |
е увек појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник белетрист |
!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате |
p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, в |
ио преглед болесника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја |
м да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде управо у крил |
шљала обазриво, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очај |
ми последња два броја каквог недељнога листа.</p> <pb n="138" /> <p>— То ћемо, по свој прилици |
"229" /> <p>Оде право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога послужитељ |
га.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да.</p> <pb n="116 |
p>— Зар тек сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од то |
сад сам се ангажовао као уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш |
ке да по дужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме |
ево је на овој хартијици; при коректури листа угледах белешку, можете себи замислити у каквом р |
о постанку и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватања појединих |
ноликих штампарских погрешака у српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду |
дишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали, пос |
гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу странаца; прочитавао би свакодневно неколико пута |
нтернацијоналнога Балканско-Карпатскога литерарнога живота, који је био тако јако развијен, да |
ја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, а мештанке се |
ле.{S} Очију <pb n="343" /> склопљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из об |
пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубаз |
ињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту |
витка стаса, дугуљаста, румена, пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p> |
ву телу у свима покретима и на изразима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење које више ниј |
д црвеним уснама а усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачк |
ад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при поласку, тешко би могао помислити, са коликом |
у како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће т |
сузе биле само последица вашег жалосног лица као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели. |
дељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појединим рафовима и |
а.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већином замишљен.{S} Још су само лепе ч |
јући по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади |
е видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим ј |
По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си ми |
а јој не нашкоде достојанственом изразу лица.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубоко деко |
оменутој авлији неколико добро одевених лица, шетајући се горе доле или разговарајући се овде о |
ст и велика отменост ових благословених лица, благословених богаством, угледом, лепотом, младош |
нство, показа му једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном ц |
{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; |
е пред својим великим столом за писање; лице му је данас било још чистије но други пут, држање |
ајбољем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне ру |
а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рук |
квом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако д |
сникову врућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво јецањ |
ијом кићанком, а то складно заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шума |
а приступи одру.</p> <p>Коректор окрете лице према прозору и погледа на улицу.{S} И овом прилик |
и на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се о |
сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, ве |
женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи |
у.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погледа за њим.{S} Она је м |
И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и ч |
.{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, признајем, — тешаше га Нинчић |
тинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече:</p> < |
гово.</p> <p>Коректор је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, који је већ с почет |
обро наложеној пећи угледа старо лукаво лице господина Чилаш, који је седео на канабету са раск |
да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шт |
вању узнемиривало га је само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефистофелским изразим |
и нарочити демонски израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, т |
p> <p>Павле подиже свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, које су с |
у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују траг |
е!</p> <p>А.“</p> <p>Павле окрете бледо лице своје према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се одгов |
пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра |
зненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и тек после неколико трен |
но припремао.{S} У овом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово почело је да показује |
ворећи то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет година! — узвикнуо је |
p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он ост |
га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема виш |
рује.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено лице, коректор настави:</p> <p>— Чилагове идеје нису лу |
д одра, посматрао са сажалењем зажарено лице овог несретног младог човека, кога заволеше две од |
дећи поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p |
итељ, дворкиња би приметила усплахирено лице младе грофице, која брзо устаде и стаде пред насло |
мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опомену на дрскост намере.{S} Махну рук |
та, које се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених брижних тужних бора?!..</p> <p>Нама |
а... ако..</p> <pb n="208" /> <p>Очајно лице кнегињичино потврђиваше њен исказ.</p> <p>— Дакле |
и састављених руку дуго гледаше у болно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете, кнегињо? |
рућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад |
није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у |
утака гледао у <pb n="288" /> непомично лице грофово, који је своје укокочене очи управио на ње |
p> <p>И када виде сневесељено неодлучно лице Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да |
ецање, њене очајне узвике, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује |
о, развијено, високо чело и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно ал |
мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану |
натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим га одмери од главе до пете; најмл |
му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим ов |
д сваке важније реченице гледао оштро у лице младићево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,... ја прокл |
али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намештено, већ изгледаше да му је било п |
не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> < |
а пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часком се скупи |
У Београду поред повеће зграде, која је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане криве у |
очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно армонисала укрућена чиста сјајн |
а врло пријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетући вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле |
о натпис на писму и усплахиреним болним лицем гледао у завој на коме крупним словима исписано с |
реми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала |
?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато што другог |
астидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једи |
сува са веома привлачним и симпатичним лицем; једна госпођица, жива, лепа, окретна.</p> <p>— А |
ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} |
етве положене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: |
ма Нинчићевим Павле подиже поглед према лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цр |
ике далеке и напредне културе, овде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим га о |
, управо дивљења, различитог од оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њега гуркали |
али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима моралног пропадања.</p> <p>Т |
исока женска прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++ |
и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их зна са основом њиховом |
млађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте м |
огледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, т |
ило, али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват, одвратан, паклени.{S} Он с |
е пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, нај |
нтересом, јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео |
избегне сваки поступак који је издалека личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одав |
еде, само ако се може осигурати извесна лична независност тиме што ће се задобити поверење особ |
м жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на разлику положаја и ко |
који отуд произилазе...{S} Затим твоје личне прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то в |
ас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, вашу разборитост и одличну образованост, |
едно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше |
дговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли пов |
ознавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне ди |
шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на надлежном месту.</p> <p>— На на |
ознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Н |
ликама, где младост, пргавост и благост личног карактера даду и посебно обележје; брзо постигав |
ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} |
а Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али која је |
већ симпатија коју произведе или њихова личност или њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на |
дба не важи, јер је њој противна главна личност.</p> <p>— Ама која?</p> <p>— Ваша кћи.</p> <p>— |
нака испашта ова сасвим невина споредна личност.{S} Ја наравно немам толико снаге, да победим ј |
е позната, а у српским тамошњим омиљена личност.{S} Коректност његове појаве и држање, добре ма |
твари могло бити примамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљива?</p> < |
/> <p>— Овде?{S} Ама ко је та загонетна личност?</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу з |
ећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је личност младићева утицала повољно, он је морао признати |
о примамљива личност, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте |
попуштајући један другом, истесаше моју личност оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основ |
о јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То |
урао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем <pb n="282" /> чистоту ваших о |
ива личност, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, |
приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић одм |
о:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносит |
азуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако истинито завол |
е и у овом скупу било овде онде понеких личности, које као да су давале ток, не по оданости слу |
већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S |
свака ситница меће у новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извештајима са забава, ч |
ти скорим слободна и располагаће својом личношћу и својим имањем потпуно независно.{S} Њен доса |
е не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти |
део свуда и увек без одређеног правца а лишеног својега највећега задовољства и своје највише з |
аш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осећај |
е мало одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрав |
е господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од |
ипеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам глед |
> <p>— Ништа више?</p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— |
вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном ле |
га човека због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами реко |
обра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, |
омањег позоришта, означујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, ко |
ено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згодно местанце за разгово |
јим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означујући дан и број ложе |
, а много пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, |
авесама са ситним цветићима; прозори на локалу средње величине са истим завесама и истим цветић |
Ја тако волим.</p> <p>Грофица одговори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете |
га друштва расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градовима, а било их је и у |
глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на к |
почела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, који се одавде вид |
зном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим г |
тимо.</p> <p>Затим продужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>М |
ких писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало досад |
овљен у сличном облику, на крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице ус |
: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - питомих брда, цветних л |
ећим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима погдегде лоза, а у |
умртвог младића на кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на Будимску страну у кућиц |
а да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и |
е то само један заблудели осећај, једна луда девојачка засновица, која ће у кругу озбиљних дужн |
ас, кад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родит |
ше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубил |
ца, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.< |
ила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити д |
ојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на |
учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призори често пона |
Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> <p>— Може, — одговори озбиљно Нинчић, — |
р настави:</p> <p>— Чилагове идеје нису лудорије, оне су плод вековних патњи, али њихова несрећ |
— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{S} И |
ти некакав свет пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео |
суделоваче — жртве каквог <pb n="69" /> лукаво измишљеног плана или брижљиво у тајности припрем |
склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога Чилага.{S} Међутим он з |
удом и доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропас |
тре у добро наложеној пећи угледа старо лукаво лице господина Чилаш, који је седео на канабету |
бриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости својом видела је да је племенито срце кћерино |
и ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких напора напослетку израдио при |
и смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак |
морати насиљем, скандалом, јавношћу или лукавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} |
} Додајте џепаш од неколико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене трошк |
p>— Данас сан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не |
што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем |
и од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јек |
и шаке јада у некој мешавини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни о |
лици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувар |
оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата, приближише се брзи кораци под сво |
кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће |
p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао на неколико универси |
м проводно би дневно по неколико часова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица која т |
ала расејано, полугласно, а погледом је лутала по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослови је мајка.< |
гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало ча |
анак са Нинчићем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље наставио о |
ош преостајало.</p> <p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; његова велика |
ипреми, он је наставио своје безуспешне лутње по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био |
еђену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух |
душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лутњу слатку, пресрећ |
донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и |
овим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то |
p> <p>Поче да се шета по соби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S} Какве будалаштине!{S} Грдни з |
певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раде |
има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. — одговори гроф; — |
има појављује само <pb n="209" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>— |
ује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају од |
, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево |
мери разумео ову истину: да материнска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над |
и колико мора да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S |
ћи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љу |
ђује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опст |
е? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту |
из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако ја |
ате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у реч |
head>ЗАВЕТ</head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звер |
вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи д |
Како да не.</p> <p>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледа |
а одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост малог дворца била је по обичном ра |
ћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да жи |
ше ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома, а избор није вел |
дстављала пред њом највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће д |
х јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор |
чекује твоју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја са |
ни то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе |
збиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнет |
био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни |
редила до срца, погазила њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рође |
инкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска приврженост и веза два створења опл |
II</head> <head>БДЕЊЕ</head> <quote> <p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више допада по на |
спасти својих смерова главне препреке: љубави материне.{S} Само је овим грозним и највећим губ |
p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опр |
/p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела д |
ох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ј |
љубазније, но што то поред њене велике љубави — која се огледала више у њеним делима но у држа |
узбуђено ове хладне преостатке онолике љубави.{S} Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, нека оста |
давао оне жарке, претеране, недозвољене љубави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећи |
м у досадањем животу Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном сународнику, хтео да осигур |
оји пут, причао о <pb n="200" /> својој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред с |
то?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће |
авле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је |
ма главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се ода |
нао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и |
ки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморити.</p> |
твара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег ство |
} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне сваки поступак који је |
Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <foreign xml:lang="de">Wagner</foreign> </q |
која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и д |
ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве данас више нема, душ |
али кад га је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар |
дин, са политираном главом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњава |
као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића који им је указао некада добру услугу.{ |
а, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српс |
а куд и камо умереније <pb n="258" /> и љубазније, но што то поред њене велике љубави — која се |
иметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гла |
ужу управо сународници, — вељаше она са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како да каж |
{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране кој |
знајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно држање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред |
зао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је врло чест |
</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, разумем љубазност њену према њему, и разумем свирку Агнешину „и |
отима.{S} Ето последице наше превелике љубазности.</p> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту о |
ета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По оној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред |
колико смо вам много захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо о |
ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје виш |
р је инстинктом <pb n="54" /> срца које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој обј |
ме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304" /> ј |
вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и често т |
ке борбе и блажено, на мишицама својега љубимца, пошто га је заветовала, да се више неће враћат |
кога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за тво |
аплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="31 |
У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Рукопис б |
де у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Паризу, Пет |
више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те породице о |
је ништа добио.{S} Госпођица га погледа љубопитљиво:</p> <p>— Није добио, вели?</p> <p>— Нисам, |
јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, |
а песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказмом, али га нијед |
/p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги човече?</p> |
охотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пи |
ја: о морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може д |
подина — чиновника или професора, — или људе не сасвим у исправном Јевропском оделу, новинара, |
крилу ове народности научио сам волети људе, ценити пријатељства и мислити на задатак живота. |
овољно.</p> <p>— Је ли скандал усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павле дубоким |
.{S} Да вам докажем како добро познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, д |
рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје прво |
де и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај млад |
васпитавати жене као цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женс |
РОФ ТИМА ЈАНКОВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да имају толико ис |
е?{S} Њима се храни једино известан ред људи, буржоазија, као што се каже.{S} Надувеним великаш |
разговору стоје поред кола усред гомиле људи који једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњ |
е гоји, да буде куснији залогај: будите људи, господари природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг |
до примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хрпу хартија. |
робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена |
тача, <pb n="11" /> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да је у полу |
рибини раздрао, проповедајући да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и помисли: |
жевне вечере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго ра |
јер не признајем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на |
ије ми првина да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава.{S} Молим, немојте ово см |
оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред нешто са шеретским |
ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, |
о су их написали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чиновнички поса |
исли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српство толико имађаше да захвали. |
е каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је |
ну приметио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка ко |
>Под окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote |
га је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га као о |
стварају <pb n="154" /> разлике између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да их није |
х бора?!..</p> <p>Нама женама пребацују људи, да у писмима главну ствар обично оставимо на крај |
равник белетристичке критике.{S} Ови су људи у најбољим годинама својим најсвежији део својега |
А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S} |
све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још п |
е жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S |
ра душа; живи од Срба занатлија, младих људи, којима даје стан по јефтину цену и већином на вер |
библијотеци спадате у ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није м |
СПОДИН ЧИЛАГ</head> <quote> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих својст |
теване; и овде међу нама има покварених људи, настраних духова, недовољно оданих бранича, спеку |
није.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло |
своје прошлости, те у дружби са младим људима понављају или продужују своју младост.{S} Они че |
вини каване у разговору са неким младим људима, чешће погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њ |
м у великим градовима није тешко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим |
м у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, — одговори Павле достојанстве |
а их оствари, она дакле прибегава умним људима да их задобије, међутим оне овима не требају, па |
а симпатија беше нешто више него обична људска страст, она је постојала у природи пре нас, њена |
те да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Ту више нема другог излаза до одлуч |
ма овим изгледима бацио у наручје своје људске слабости.{S} То сам досад чинио са неком надом, |
гуевац), како би колар имао времена, да људски поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутр |
је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај зап |
и која је своју клицу имала у пороцима људским толико противној науци великога осниваоца Хришћ |
<div type="titlepage"> <quote> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућ |
еће и добро схваћеног интереса народа и људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и напади |
ра себи уживања једино спекулативни део људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи |
или полупразан простор употребљавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, |
азан простор употребљавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се т |
ру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату или како му је кад |
његовим младићским очима није ублажила љупка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да |
<quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаробне путе, |
авле боловаше дуго, неколико месеци.{S} Љута болештина не даде му да управља сам својом судбино |
stone unit="subSection" /> <p>Напољу је љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком |
зирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; |
нчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пред вече састајал |
вом младом господину.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други ра |
слио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви |
Грофица поче да хода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацив |
е, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито рече:</p> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет |
адала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а нешто поплашено. — То није довољан узрок.</p> |
о окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p> <p>— Зашто, како |
светлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам |
цкају неко француско шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пр |
"1" /> <div type="titlepage"> <p>СТЕВАН М. МАТИЈАШИЋ</p> <p>ГРОФИЦА АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМА |
се време у реду забава појављује свака, ма и најсиромашнија, заједница, да својим члановима и ч |
а лица, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танков |
ње редовних гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе д |
не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити |
p> <p>— Није лепо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме ни |
Баточини, приближи кући оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за |
који је био најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци |
оме ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са |
ника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полаг |
лико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отво |
аосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад |
<p>— Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо позна |
Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> изгрицкал |
ћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се постеља обично намештала још при виделу или у |
вашим положајем види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана као измењени.{S} Како му |
Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге |
а оном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </div> <pb n="141" |
упила је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на п |
спавале су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да |
гужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од |
ла се са господином бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господин |
рагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} |
алазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљ |
обично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до мало час се |
одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при |
та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која; француска револуција овамо још није продрла.</ |
е изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, |
зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих десет дана?</p> |
ађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак или |
мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако није п |
о бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p |
ЕТ</head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад ј |
ма били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете им |
аја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последице, оне су на мл |
осетите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја |
велики ефекат вашим поступцима били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} Н |
у напоменуо да ће заручење предупредити ма каквим срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест |
да нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био н |
ање, што му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај |
ео до костију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му |
Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање |
мро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих л |
а мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} |
ама; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један с |
еда тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, |
ду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловитога сећања из историје.{S} Страна дипломатска з |
твену дворану пуну сјајне лаке мирисаве маглуштине и армоничног шума.{S} Први му поглед паде кр |
га стања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунит |
ајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље |
ђусобно су општиле, каткад се и мешале; мађарска омладина се управо наслањала тада на српску ко |
у на врхунцу била непријатељства између мађарске и немачке народности; те се она прва, и ако бр |
поверења садашњег тада тамо не беше.{S} Мађарски књижевници радо превођаху српске умотворе и то |
те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благотвор |
д завере Мартиновићеве почиње ова идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припад |
е нове прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћ |
како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школ |
вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мир |
..{S} У друштву је било четири женских: мајка, крупна достојанствена; сестра, мала, сува са вео |
емим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> |
ој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није јој споменула н |
урљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали зл |
мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је м |
, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишта, или можда |
уза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то |
толико нежности, да она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али |
успоставити прекинути ред породични. — Мајка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где |
да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако није пуштала због своје болешљивости.</ |
енађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно, |
цније питање понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био је врло пријат |
идбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три недеље најдаљ |
поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S |
а идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту |
не које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које П |
ке такође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству; тетка такође; она је постала |
рила, изгледала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута. |
ним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала у ову мора |
ојетичну.</p> <pb n="142" /> <p>Моја је мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој био |
ла убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на |
о ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, си |
е кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и |
а није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, син је слатко спавао и снивао о |
захтеву толико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и о |
{S} Виде како му се полагано приближује мајка са својим нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг |
откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запита, откуд та велик |
едамо сутра при растанку, — објашњаваше мајка, — али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру |
ућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p |
е, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у свом |
170" /> <p>— Мислим да јеси, — одговори мајка одмереним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да увек она |
димо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерко |
ар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе |
о, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу само |
путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна |
рла.</p> <p>— Помало канда продире; ево мајка прима овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само з |
а накнадити.</p> <pb n="218" /> <p>Опет мајка узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ак |
и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење кћери и уну |
а је тури у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међутим испекла погачу.{S} Батином је одгурнул |
пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није чула, проговори изн |
дна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим претварањем наслутила зло: поче |
и да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, али је син примет |
>— Даде л’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљд |
плакала у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{ |
скао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и наново му пружи:</p> <p>— |
p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троно |
ости:</p> <p>— Нећу, нано, нећу.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурас |
Тако рече, — одговори му братац.</p> <p>Мајка га погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажа |
.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> <p>— Сутра сабајле (зором).{ |
сам послушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље саветују.{S} То је било и с |
би.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега |
према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је сво |
тра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових |
{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке, која је рано постала удовицом; у њему још живи њ |
ивота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уображеношћу отерао |
оклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, која се у породици чува више од пет стотина годи |
; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке постеље да се |
син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати в |
ила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и њ |
а да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мери, как |
иха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде |
нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи |
шту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкине речи, а примедба млађег му брата, прошле би без |
м био заветовао крај самртничке постеље мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео ову ист |
ом <pb n="54" /> срца које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.< |
разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкином — имао сасвим противно дејство ономе што је он |
ске жестине; чувајте се, да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете каквом погрешко |
</p> <p>— То сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.</p> <pb n="2 |
а ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво заручење?</p> < |
, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соб |
војим намерама, и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код |
знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да |
а.</p> <p>— Немојте то, госпођице, пред мајком споменути, она то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{ |
е, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, ал |
.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку смис |
нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док |
S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у главу, и |
О, војвода се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у |
погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гл |
илазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасил |
ни.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за |
, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</ |
рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према |
че:</p> <p>— Боље да сам послушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље саветуј |
е праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да овако говори; чула је за оваке |
зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да ти исп |
о опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, та |
раведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међутим, — на |
таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, |
атомија</title> сисаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип пород |
ачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунска глава са потписом: „Адам“.</p> <p>Број 5. пос |
азак овог новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном моменту запо |
н, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{S} Због с |
.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{S} Због свадљивости његове |
кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се |
p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне пла |
ивати племените осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Ја |
, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити појединости, |
желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа. |
а видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу пре |
ово прихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов с |
и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родитељском.</ |
т поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој мајци:</p> <p>— Зашто тако говорите, мамице?{S} Зар је |
г пребацивања.{S} Она, која је у својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега с |
е спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа п |
Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан ра |
сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.< |
њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руком, пошто је он т |
Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена силна пребацивања која би уздрма |
точини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовање; па затим добри ујка и одла |
неша постаде пажљивија.{S} Така нежност мајчина морала је имати нарочита узрока, и она је са не |
а чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница под чекићем, то она |
) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи, кад |
девојчета, које се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених брижних тужних бора?!..</p> |
а Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и Јермени.{S} Православна вероисповест <pb |
црквом, у Будиму; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле |
е у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на ме |
емљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; |
ог пропадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим |
: мајка, крупна достојанствена; сестра, мала, сува са веома привлачним и симпатичним лицем; јед |
се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а богата земља упућује на неку врсту в |
у узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те мале зград |
решене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за госте средњег |
треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне |
и се трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљ |
је одиста лепше и здравије него његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочи |
ахвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Није, мамице.</ |
сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост |
трани.{S} Државна је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година престао био |
> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{ |
ласањем спуштају у Моравску Долину, она мала узана равница, где се са Северозапада ка Југоисток |
иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, која поглед пропушта само изнутра |
о су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у Бургундској области; Бога ми, и не |
ити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећ |
ан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром од греда, а нао |
ј ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</ |
ају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога |
за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, ког |
младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство; |
уги пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Представници шаке јада у некој мешавини; |
има, али све узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина једва једном, као да је хтела да н |
црте показују трагове душевне и телесне малаксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао, |
нули <pb n="29" /> су часови, и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада н |
ајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S} Постала је ћутљива, често з |
спео, јер је морао одговарати на питања мале женске и госпођице.{S} Када су разговарали о накит |
га сељака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег школовања у једин |
после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их им |
времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу ре |
реближује вече.</p> <p>О зид привремене мале болнице у Београду наслоњен је капак мртвачког сан |
У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда |
каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те мале зградице имала је опште обележје тадањега Београда |
је, како изгледаше, био мушки заштитник мале путничке дружине, а он у целој овој авантури и ниј |
целиваше ликове светитељске.{S} Дође до мале иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде |
сока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворена в |
, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала ј |
овога светскога града, већ и помисао на малене почетничке несређене прилике моје домовине. <pb |
ета сложених интереса и између ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог бор |
е трговину Карпатских земаља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских градова.{S} По |
Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</p> <p>— |
је поставио дух човечанства, да од овог маленог плитког живота начини непроходну дубину од туге |
} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао око по |
есто и после својега одласка одавде.{S} Мали дворац, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по |
розора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, штапа и ки |
згрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви |
к, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из |
његовим очима слике прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школовање његово |
е имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле с |
рукама светлуца драгим камењем искићени мали златан крст.</p> </div> </body> <back> <div type=" |
претерано и наградила.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну |
и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана л |
могао ослободити, док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} |
} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са политираном главом неки чувени музичар |
ели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих п |
руштво младића, повукло се било у један мали салончић, да заједнички вечерају, и позваше и Павл |
ко звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Ха |
мови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима каквих има свуд |
ико великих писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету поста |
већој престоници, и где обично има пуно малих станова и соба намештених за издаваше махом госпо |
пође грицкају неко француско шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} |
рло фине женске; један господин и један малишан.{S} Госпође грицкају неко француско шећерлеме, |
се једном путовати, </l> <l>Бела света малко огледати, </l> <l>Бела света, земаљски чудеса, </ |
висока, витка стаса; слабачка састава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи |
м, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељака, те су налазиле за потребно <pb |
апут, који се, поред мог начина живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест годи |
су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; мо |
</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</p> <p>— Могу.</p> <p |
у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био |
ридошлицу.{S} То је био господин човек, мало просед, врло отмено одевен, витка стаса, дугуљаста |
га је озбиљно, са пристојним поклоном, мало намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде |
која је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на полеђини п |
кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— |
ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред господских кућа и државних н |
варошица у Србији припада Баточина.{S} Мало чувена по имену, једва приметна у обрту, па скромн |
кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кор |
но првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро |
</p> <p>— Прекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Је |
олазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног госта, који б |
<p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; ина |
рићу, — рече грофица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p |
е.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n="334" /> Он ми |
лабим гласом изговореним речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју |
а шта ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се р |
у, који <pb n="40" /> нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка |
едно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле је |
и и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нам |
твореним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} |
е што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на железничке |
а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечер |
о да долазите чешће.</p> <p>Послужитеља мало умири ово уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да |
е <pb n="6" /> кућице њезине, и околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би г |
ио раније.</p> <p>— Одиста? — упита она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то требали р |
тране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело одговори:</p> <pb n="161" /> <p>— Видим д |
/p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао |
нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лак |
иште међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од само |
пенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без пр |
схватили њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са свој |
.</p> <p>— Да, да, — одговори госпођица мало нестрпељиво. — Њена Светлост Кнегињица Евстратија |
вај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, прекину |
се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Како то разумете, госпођице?</p |
аг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одговора, затим наста |
авле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунч |
де у демократији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно |
јим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној страни живота, почео ј |
његова бављења врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разговору дозвољавајући |
пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те уну |
— Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, ка |
знање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стај |
ћно доба, претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилни |
доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се раду |
о увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступит |
авле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велики одмор“.{S} Већина гостију пов |
паметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто |
атим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то |
ли је тако, господине, — одговори Павле мало оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, |
, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би могли продужити пут.{S} |
свуда по већим градовима, где има иоле мало заједнице међу омладином појединих народности, так |
{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времена проведеног у безуспешном трагању, друштво |
рзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га пристојно одевеног, пусти на |
е грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</p> <p>— М |
говори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи са једним увијеним табаком |
цијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незгодама.{S} |
ом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли: |
е ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за позивницом |
Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, ј |
на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако н |
ироде, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласом додаде: |
упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, истина |
, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Не |
му нашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало час водио између два пријатеља, био је за време бо |
кад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су приходи порасл |
ан посете код грофовске породице, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи |
ан од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом г |
алеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда миса |
јући државну помоћ, претекли, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладине заједно |
ја ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пресећи Го |
ами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мој драг |
, који се одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљао неки Шекспиров комад, а он тад |
коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку смисли да наговори мужа, да |
p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, |
ол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n="250" /> Агн |
ме детињству, где сам научио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са |
понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је била згодно ме |
ли са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим осуђе |
ер, господине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p>— Један мој друг о |
ћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу |
о танку спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S} Е |
ажност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари господин позва |
о што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво.</p> <p>-— Разумећете одмах...{S} Чини м |
се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних виш |
о сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што видит |
н је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке, кој |
јте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам личност; лич |
м, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разн |
дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба најви |
у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођичиним смејао и о |
де даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци |
за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по инте |
<p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да |
толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и н |
снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са је |
осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозре |
и тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и ја д |
кћер преда мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате ли ј |
грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разгов |
> <p>Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи |
{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толи |
есника до једног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? |
али му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је редом прилазио каквом инструменту |
меренијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, удалио се и сео на |
уди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какв |
или много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале п |
о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Младости беше само код једне, али је она о |
>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, |
лас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог шешира видело му се го |
рограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим градовима и великим заво |
ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куца |
>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Није могл |
да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— |
аје четрдесет и четири новчића, месечно мало више од тринаест форината.{S} Додајмо да по који п |
тај спада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица није најчистија, али н |
у животу српскога сељака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег шк |
а утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну |
ечи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нен |
површни и празни, да имају толико исто мало правих погрешака, колико одличних својстава.</p> < |
познајем довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак обл |
, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући махну главом:</p> < |
рави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образе и живе очи. |
{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, ко |
још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима погдегде лоза |
за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељака, те су налази |
ише њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{ |
еограду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловитога сећања из историје.{S} Страна дипломат |
нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога града |
, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То сам вам хтео |
јако оријентално.</p> <p>Каваница, коју мало час поменусмо, била је поред свега тога и од свега |
>Поручише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у приврем |
обрадова стању болесникову и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења вр |
Господине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, д |
махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те ч |
{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас |
ти.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, |
вде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао на неколико ун |
а.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, кој |
који су заостали у кавани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> |
устите оног господина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати господин у уличном |
коме нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појединим рафовима и орманима, да |
ак Павле уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тело доведе овамо противу воље, да |
неко време у веселом разговору.</p> <p>Мало друштво младића, повукло се било у један мали сало |
само једну дежмекасту госпођу и једног малог господина са сјајно улицканом црном пароком, од ч |
.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост малог дворца била је по обичном распореду турских госпо |
у било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а могло се код њега |
оји обновљен у сличном облику, на крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепе |
оварали, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са капом |
љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="313" />женици нико не би смео претпоставит |
више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по свима зако |
х кућа, затим залута по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по |
а сада је коректор код једних новина са малом платом, која му је међутим довољна.{S} Једина је |
м у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз ста |
емо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показавши на крстић.</p> <p> |
а усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година још и Дунавске л |
еве, који се сад заустави пред Павловом малом библијотеком и настави:</p> <p>— На шта вам ових |
м, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да буде |
ом, јавити.{S} Он баш председава једном малом договору.{S} Мислим, скоро ће свршити.</p> <p>Дош |
нском страном.{S} Усред Србије у једном малом местанцету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле му тад |
на оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра кру |
ки бели сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бит |
<p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са врло малом цивилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је циви |
ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је |
одне песме.{S} Руских и румунских, па и малоруских и словачких има доста; пољске и чешке да и н |
невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; |
илаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта реко |
ване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно |
је отпочела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, који се одавд |
</p> <pb n="9" /> <p>Младић носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</ |
мче, дај још једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја |
д једног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p> <mileston |
о сам засебан станчић, прибрао сам неку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште, |
ој несмотрености, којом сам моју слатку малу теткицу изложила натчовечанским мукама.{S} Ох, ја |
Бела света, земаљски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислит |
le>“ изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још |
ви и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А |
имер, не би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог |
си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабр |
p>— Значе, да ниси ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb |
е свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да т |
лика у златном медаљону?</p> <p>— Није, мамице.</p> <p>— Онда... шта би могли... <foreign xml:l |
оју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Да |
а већина у породици.</p> <p>— Вараш се, мамице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била само |
ој мајци:</p> <p>— Зашто тако говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без |
ости.</p> <p>— Мени се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да |
— потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобрења |
} Губиш времена залуду.</p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непосредних ч |
а наклоност.</p> <p>— Срећна наклоност, мамице, шта разумеваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити |
ором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> < |
пита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа |
p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— |
тешком тренутку свога живота.</p> <p>— Мамице, слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S |
из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агн |
ци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу |
</p> <p>У СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1897</p> </div> <pb n="2" |
p> <p>— Није и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој моћи |
ла као млада невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед |
шкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија код вас све тамо, али нигде није развијена у тол |
а могли да опазите и његове најгнусније манифестације.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам к |
оју у осталом високо ценимо као одличну манифестацију човечјега духа, поред тога што то радо пр |
усти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, полагано изи |
риближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше побожан и б |
Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Т |
Извините, господине, — проговори најпре мања сестра, — нас јако интересује, како је то да сте в |
ћој университетској омладини.{S} То су, мање више, пропалице са свакојаком прошлошћу, који су о |
р једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много времена, ду |
авле је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својо |
е на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежности, које беше раније тако об |
<quote> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих својстава.</p> <foreign x |
одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам пр |
остаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разу |
лу, који је замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њи |
залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се један |
а оне не требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања једино спекулативни д |
и је плата била права чиновничка, посао мањи али одговорност велика.{S} Морао сам да проведем ц |
д неколико великих писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свет |
рафинираним укусом намештена; неколико мањих собица <pb n="193" /> разнога стила, троугластих |
{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазила</title>“ и „<title>Милкина кућа на |
царе за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску утопљеничку децу“... чули сте, да Хин |
карту у десној руци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром м |
о заволео.</p> <p>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ј |
е на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше испрекиданим и |
ад сврши, скиде шешир и великом шареном марамом обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ће |
канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете |
ћи сто, а другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу |
све у већу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла |
ложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пре |
а врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, |
ођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и Монтескије, а м |
ња.{S} Има ту правника који су отишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у медицинаре; |
што песници немају обичај да долазе на марвену пијацу, — примети госпођица Фернек.</p> <p>Све |
ивидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: будите љу |
сутра оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћ |
е убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на |
; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако же |
речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике |
да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако |
ила да останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлик |
н.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био понемчен; примамио га је сјај дво |
да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слу |
ле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него ва |
вост и данашње учтивости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако ш |
ре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— |
очима и расплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зу |
бакшиш и моју славу светог евангелисту Марка.{S} Као што видите преостаје ми од редовног прихо |
ве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне |
ан венчања постаћете угарским грофом, и маркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу |
о страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по дух |
мађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартиновићеве почиње ова идеја мађарштине да се уздиже. |
уњено.</p> <p>— Има ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута |
акако имали бисмо врло доброг путничког маршала, јер господин барон, како ми се чини, не радује |
дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Баточи |
ишта, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету |
ника свршао посао, напослетку расправио масу, продао непокретности, па примио и новац.</p> <pb |
и покојници о томе ништа не знађаху.{S} Математика, дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса |
година један спекуланат и рече да је то математика, а они славни покојници о томе ништа не знађ |
јалних рачунџија без науке што се зове „математика“, али дође после хиљаду година један спекула |
тици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то |
њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу математик |
Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја вам математичном тачношћу износим све; написао сам вам једн |
и.</p> <p>У овом расположењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била |
изговореним речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига поч |
p>Млада грофица напослетку остави своју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу |
{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мамице?</p> <p>— Ти |
} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је |
е и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га као очигледан рђав пример својим сл |
а ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпо |
еше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила младића, од кога јој, по сп |
ја је за њега била највећа али баш зато матере достојна; он је завет учинио још и од забуне што |
а ти ниси из породице, која може да да материјала за чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако таких р |
вом вести новинарском, која даје згодна материјала за претресање.{S} Ту се говори о еманципациј |
и хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, увек сам мрзио класификације.{S} |
eign>.</p> <p>— Бравос, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикн |
ција, али још неискусан, мек, морална и материјална пропалица; радиће искрено.“</p> <p>Тада је |
е и сам увидео како је одиста морална и материјална пропалица...{S} Та га мисао није више вређа |
оректност његове појаве и држање, добре материјалне прилике, образованост и лепе наде на будућн |
на је пак научила само да негује цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњени прокл |
а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној страни живота, почео је да живи неуредно и |
оред за у напредак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговарао је према томе, а она, знајући |
својих смерова главне препреке: љубави материне.{S} Само је овим грозним и највећим губитком м |
скуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима досад бивала највећи ав |
> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислил |
уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде к |
часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска приврженост и веза два створења оплемењује ј |
у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љубав живи и после гроба и да она и после см |
.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне оволики терет |
е на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, |
види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материнске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о св |
} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и рече: |
весни тога, да то није родитељски, није матерински; да је то свирепост; да је то незаконито и д |
ваност његова није могла да превари око материнско, јер се осећаји не преиначавају, исти су у с |
м светли преци нису требали да забораве матерњи језик.{S} Чудновата прилика.</p> <p>— То је зан |
не би допустили својој деци да забораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у ово |
е језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је а |
нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим језиком, већином и не знају друкчије.</p> <p>— |
Војвода Баркари?{S} Откуд ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледате.{S} |
две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом с |
нству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренута |
сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које |
лужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништ |
нисам видела, јер се на вратима појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме |
могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и |
id="SRP18970_C9"> <head>IX</head> <head>Мати и кћи</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модер |
/> <div type="titlepage"> <p>СТЕВАН М. МАТИЈАШИЋ</p> <p>ГРОФИЦА АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМАН</ |
" /> и на предавањима.{S} То су већином матори ђаци, или пропале егзистенције, или особе са сен |
афију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Грчкој, Мисиру —</p> <p>— И у Кал |
чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у мести |
ног сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да га ис |
домовине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — |
сито држање странаца, које је он у први мах приписивао више уображности или охолости, но ли вис |
<p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне које |
ога заволеше две одличне женске у један мах и који поред сретних прилика не могаде бити сретан. |
еревенке, већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одб |
о и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршил |
м, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар с |
Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али, махни |
одитељско опомену на дрскост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p |
што мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси л |
а се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет сати д |
ево мога болесника.</p> <p>Коректор је махнуо руком према постељи, што, у осталом, и није било |
х станова и соба намештених за издаваше махом господичићима, што се спремају за своје позиве ил |
дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а |
и мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведн |
нда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестењ |
етљене авлије пређе још једном обазриво мачак; још једном скокну <pb n="26" /> нешто са месечин |
рестати да производе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „н |
а или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у |
оологији нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунска глав |
цу, то би била читава парада, војска би маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<r |
> <p>— То је младићско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се временом умирити, покушајте.</p> < |
и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p> |
м сјају опрљити криоца своје небрежљиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо још непрестано отварање |
је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образованост његова није могла да пре |
једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно сазда |
најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкладнијој, у борби за идејалом.{S} То је би |
и те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</p> <p> |
д владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; но ја сам још |
име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, напр |
онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приб |
ајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане после извесног о |
а, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве др |
клети... то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Ко |
— Како? — одговори зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица такође збуњен |
говој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно писмо, и ја |
и.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више ме |
у.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли нер |
ељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ раш |
ти са својом једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њ |
ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала |
исли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад, кад |
} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да упот |
да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p |
би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рек |
сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи |
</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да |
ш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао као |
је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите дневно извештавати о току болести.</p> <p>Н |
кох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</p> <p>— Видите л |
закачиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје |
ако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам част.</p> <p>— Нем |
/p> <p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто да ме двапут пријављују? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођица |
сом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати племените о |
пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред |
у му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно |
мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти |
ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу |
које јело више, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаест форината.{S} Све што сам поброја |
ла, јер се на вратима појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p |
тву састао са војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да ј |
а зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пун |
што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом пол |
би је могла понизити, напротив, послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам са |
али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и |
коју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је био задивљен пред оваким стиц |
ици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан |
Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} П |
ла природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да с |
тању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуду, к |
сталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> < |
е да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само |
зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запита, откуд та ве |
ле и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми р |
Павле потресен одврати:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристан |
стављен.{S} Моја настрана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоломан пут преко средине Балкан |
је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бо |
те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери мо |
ине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у |
ијатељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла |
н још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће ник |
као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко з |
м, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете примили |
} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље упозна |
па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p> <p>— Избли |
ећете да одговарате, али бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и |
/p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени г |
да сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сир |
ше споразумевати...{S} Молим, отпустите ме.</p> <p>— Шта ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли |
.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан |
е испросили код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> <p>А.“</p> <p>Павле окрете бледо лице своје пре |
тих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па |
<p>— Будите, дакле, паметни, послушајте ме.</p> <pb n="107" /> <p>Павле је дуго седео заклопљен |
од куће, молим вас, господине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова је молба излишна, госпођице, ов |
оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, господине, оставити без савета.{S} Веруј |
Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, а |
сли, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали; завршићете свој живот као творац великих |
де:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и |
руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам се.< |
p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме чекали, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одврати |
и:</p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, с |
докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неискусним пр |
дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гл |
и беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокнади |
о одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Па |
едних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S |
идели друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, ш |
знам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој |
а о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и з |
едног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на |
, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што |
ој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу ух |
вините, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, ш |
пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} |
p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је |
збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да |
авамо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; а |
ало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</ |
те, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... мојим духом, коме не можете одрећи пра |
орала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако |
брала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала. |
у доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу |
, што сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово |
моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венча |
а буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком која је др |
р.{S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворила прозор, јер ми се |
/p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сам |
то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала т |
— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је св |
— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да каже |
} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђ |
икну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да гов |
јаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско турско-г |
дговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је са |
те ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговор |
/p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не мог |
ећивао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца н |
стадох главним сарадником и кандидовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је |
предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном вр |
чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише напис |
сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан његова чистога ваздуха, све |
vljenog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш главни н |
ст, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао |
>— Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> <pb n="213" / |
е држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице зн |
адости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост приметих |
ање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отр |
ни сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто |
.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како то?</p> <p>— Прос |
ете (тако рече) својим познанством, већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би ина |
знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до в |
.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, |
S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесити...</p> <p>— Н |
="263" /> <p>— Ваше лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизно поздравље, на |
ас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> <p>А.“ |
/p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек м |
ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; |
ца, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошениц |
ле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То н |
ико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је први |
, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Није, мамице.</p> <p>— Онда... шта б |
епени кроз стаклена врата покривена иза медене решетке зеленкастим завесама са ситним цветићима |
ене лекаре; филолога који су ускочили у медицинаре; па природњака који ће и глумовати, само да |
S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико |
игав пред прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа |
и рекао оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да идеш?</p> <p>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту |
рашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, |
да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који нису никакве ш |
оседници у Славонији, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (измишљених), ј |
ком Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодостојника; ето, овд |
овучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са |
стајало је неколико светлих прилика, а међу њима она најсветлија.</p> <p>Давно очекивани трену |
која је била, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој... најлепшој, најсјајнијо |
ом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а има повереника у свима редовима. |
измена.</p> <p>Госпођица, која је била међу свима најокретнија, одмах му стаде објашњавати и з |
рећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама има покварених људи, настраних духова, недово |
атлије, и обратно.{S} Господин Хајне се међу својим друговима од заната није узвинуо до оне вис |
ћани још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S} Бић |
да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашчишћавали |
ле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да |
градовима, где има иоле мало заједнице међу омладином појединих народности, тако су и у овом г |
вно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи |
ладеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То б |
о те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, који су га ценили и због његове темељне |
ије.</p> <p>У граду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најсјајније јавне игранке беху о |
ух на бастијоне, где се шетају, састају међу собом и разговарају са чуварима или посетиоцима.{S |
ан леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на његово примчиво срце што је |
ам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... мојим духом, коме н |
се спремаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је П |
Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне алијанције, за чије се сврхе заузима и душо |
пим кадивеним седиштима.{S} Такав један међупростор, каквих бејаше свега пет на броју, био је з |
други читачи понамештани по другим тим међупросторима не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је дуго в |
вавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међупросторима налазимо вртове, а од неких су направљен |
е српске и бугарске књиге; обе омладине међусобно су општиле, каткад се и мешале; мађарска омла |
— а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништа добро |
ђе готово цело после подне у занимљивом међусобном споразумевању о својим приликама и сањаријам |
прибегава умним људима да их задобије, међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду |
служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што с |
ше губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је било највеће могућности, да постигне свој |
убоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећни |
> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми за |
хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само стога, да га што поуздан |
} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловња |
не подаје првом пријатном утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељс |
..{S} Ах, опет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага не |
аво занесењачко лице старога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му |
ријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна с |
те понижени, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честит |
гости којом се при позиву поступало.{S} Међутим ове године, како се чујаше, аристократија, која |
е му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако и |
јмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међутим, — настави Нинчић, — не треба сметати с ума да |
мати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетичан народ, — одврати |
га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Ш |
татка веза морали да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пу |
ечита тајна.</p> <p>Поред оваких појава међутим општи живот тадањих ученика одликовао се извесн |
, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још |
е госпођа предаде судбини.{S} Госпођица међутим непрестано узвикиваше:</p> <p>— Прекрасно, прек |
би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према Павле поче гово |
у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међутим испекла погачу.{S} Батином је одгурнула пепео с |
је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову унутрашњу борбу; често и ра |
је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре није дола |
— приметила је сестра.{S} Госпођица је међутим набрајала све поједине ситне учтивости, које су |
же доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би г |
као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ћ |
Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним бол |
ба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово |
као нераздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао у неком стању стрпељива очекивања, изг |
дних новина са малом платом, која му је међутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађ |
сно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мењ |
оме дворишту пребивају злочинци, док се међутим казамати за политичке или остале интелигентније |
99" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па хоћете л |
{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан |
ма и гледа збуњено преда се.{S} Путници међутим, како се видело по њихову негодовању, немађаху |
где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам |
и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваше на |
у годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година |
оручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине које су се тешко могле слагати |
ен, и он се удали.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим било је касно, да се врати кући, те намисли да |
у главу на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана. |
страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је услужни младић нашао ковача, довео га и пока |
не би то смео учинити отворено.</p> <p>Међутим проводно би дневно по неколико часова лутајући |
пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> < |
старији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату или како му је кад време. |
к, добра аквизиција, али још неискусан, мек, морална и материјална пропалица; радиће искрено.“< |
оректор је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb n="131" |
, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној страни |
> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим, уздахну: </p> |
о ви то схватите, — одговори она својим меланхоличним изразом.</p> <p>— Не могу себи да сворим |
свакоме олтар, свуда кандила са својим меланхоличним пламичком; по скамијама овде онде која ст |
драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости најпокорнији слуга |
.</p> <p>— Идите, дакле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S |
ј не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, које ће трајат |
и је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову |
је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу с |
?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S |
им тебе у Пешти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, |
о све.</p> <p>Приђе кнегињици:</p> <p>— Мене, кнегињо, нико није видео.</p> <p>— Свеједно, оне |
Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са читаво |
ласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је кав |
бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој сест |
лазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више |
— рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{ |
ије скопчана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско уо |
и туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине.</ |
агна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојит |
та могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот им |
те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?< |
ише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да је |
еде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и ж |
p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> |
м погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за ва |
сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело п |
права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у |
да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он пока |
<p>— Верујем, прико, верујем.{S} Али на мене више немају утицаја те конзервативне мисли.{S} Из |
ите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погл |
ешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмере овога |
а будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим, господине, за |
p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога |
андидације других; управни одбор изабра мене за место које је због своје практичне вредности би |
о Трста, али сам пропала, јер је против мене била огромна већина у породици.</p> <p>— Вараш се, |
лаже, зашто дирате ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — викну онај: — зашто |
он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подижући главу и победоносно гледајући у мене одо |
ризнанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S |
дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ак |
, дакле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. |
подин Ђурић има искренијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— |
м јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао |
нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави немам косе |
. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки ж |
мој господине; што не тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговори П |
ту се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као |
у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав велика |
<pb n="63" /> <p>— Лепо.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађено |
ти ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер с |
вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који |
/p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање —</p> <p>— Да, госпођо |
адаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе |
вати за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не брине |
/p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пус |
</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој |
нам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бит |
ори наглашујући сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било н |
стру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква |
p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе сам се надао, — одго |
— одговори јој грофица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет ди |
урићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све о |
о ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар по |
> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођ |
их случајева.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви ст |
пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слушајући.</p> <p>— Тако је, господине Чилаже, и, |
дана главни уредник захвали, поставише мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим |
>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — рече грофица. |
ш малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="146" /> |
ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се ниса |
е посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући књижевне вече |
о, пуно света и несташна разговора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли |
од оних које сте спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали; завршићете свој живо |
мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} |
на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> |
Слушам, Светлост.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало ум |
/p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да |
аџбине, задруга се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам |
p>— Ја сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она |
ас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас ост |
то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле |
о то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то с |
одижући главу и победоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико веч |
Како сме полиција да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела |
о не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли |
неудата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— |
лека није потребно, јер, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ја одист |
<p>— Молим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са свој |
338" /> <p>— Говори само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се раст |
и их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло |
мена залуду.</p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израз |
сила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где стварне потребе нена, т |
теља мало умири ово уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече |
благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али о |
простоте, до сељачке грубости.</p> <p>— Мени се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и н |
на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, ка |
— боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је пре |
са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>— Мени је велика част и највећа радост, што вас ту могу п |
ле пољуби пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</ |
.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакл |
ротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје ма |
, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас |
бор је вољан <pb n="331" /> да је прода мени под повољнијим погодбама но другоме, бар не би хте |
Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо одвратну промену.</p> <p> |
отињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; ј |
аго:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немог |
пак приморати да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>О |
ази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p |
о што написати па још и послати, али је мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S} Нис |
ас, милостиве госпође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке од |
них младића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{ |
се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је т |
ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгуби |
да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се |
озвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> < |
џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, м |
ојзи да ишта проговори унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због ваше |
е слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} |
осталом источном ситнаријом припремити мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја |
му предате, то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме |
жња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нист |
ектор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, к |
лижујете један другом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми пр |
е грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурн |
оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседели |
} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама |
ој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до кости |
<pb n="211" /> данас Французи...{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладострасне |
још могло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одгово |
а се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, к |
а ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим п |
<p>— Оди, изближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, |
ђацима, неколико пута показао као прави Ментор неискусним новајлијама.</p> <p>— Ви сте, господи |
м да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је |
бити вечито благодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две позивнице; |
анпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ осве |
ју, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику ч |
и.{S} Богатије породице и оне што често мењају преко године своја места пребивања, за време зим |
е у важности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте, можда, |
и мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешт |
e> испуњен разним потребним упуствима о мерама, рачунању времена и поред других ствари и „Домаћ |
је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он ј |
амо, али нигде није развијена у толикој мери, колико у омладини двају суседних југословенских н |
ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А |
а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S |
ем црних слика, каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неко |
ликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} По |
теље мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љубав живи и пос |
у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ |
међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> <pb n="25 |
којима ти осећаји припадаху у највећој мери, како би их одсада могао усредсредити само на једн |
чима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан |
ети, уместо после две недеље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на о |
Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали, поставише мене на ње |
повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла д |
је доба забава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака |
беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S |
ици од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али |
тприлике четири месеца.</p> <p>— Четири месеца?{S} То је загонетно.</p> <p>Она зазвони.{S} Посл |
сте у Пешти?</p> <p>— Отприлике четири месеца.</p> <p>— Четири месеца?{S} То је загонетно.</p> |
о се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, п |
бе.</p> <p>Што се више приближивао крај месеца, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је мање и |
на посматрања.</p> <p>Тако су пролазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на п |
on" /> <p>Павле боловаше дуго, неколико месеци.{S} Љута болештина не даде му да управља сам сво |
ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође |
е одиста будио...</p> <p>После неколико месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео |
е били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али д |
ега имања; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb n="335" /> кроз неколико недеља спа |
жавну службу; једна година или неколико месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>П |
згодну службу, што би трајало неколико месеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да про |
и је до амнестије одлежао само неколико месеци.{S} Кривица му беше распростирање револуцијонарн |
> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет месеци <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га виђате на |
</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама девет месеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном |
p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p |
м, која ми као пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... п |
Ама девет месеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица |
одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар запле |
отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо ј |
менио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала |
же се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкри |
ош једном скокну <pb n="26" /> нешто са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камења: |
у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветли пламен младости са толико силе, да је |
ир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S} У оним собама на |
невно стаје четрдесет и четири новчића, месечно мало више од тринаест форината.{S} Додајмо да п |
едовног прихода четири до шест форината месечно.{S} Како овим животом живим већ више од десет г |
кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијс |
еба.{S} Кроз његове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без признанице, ето и ви |
д пет до десет форината споредне зараде месечно, што просечно чини четрес и два форинта.{S} Са |
и пет до десет форината споредне зараде месечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, |
да намештај спада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица није најчистиј |
форината.{S} Све што сам побројао дакле месечно триест и осам форината.{S} Од тога ми увек прео |
и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, к |
форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно неколико десетака, што скупљан за ванредне прил |
издатака.{S} Ручак: чорба два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; |
свет, где је испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг, |
ош нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово да вам |
ote> <p>Познато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом свету настаје доба забава.{S} О |
пну госпођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао н |
ега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“; па кад предлагача један о |
оне што често мењају преко године своја места пребивања, за време зимских забава налазе се у пр |
путници, па и учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљаху но другде, али све је то |
тар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сир |
као што у другој каквој зоологији нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана ј |
="334" /> Он ми је прибавио приступа на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по |
Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја разлагања, која су била, мора се признат |
д неких су направљена нарочита ограђена места за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице. |
хачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од свега тога има |
шта, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на |
авле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агн |
примамљиво пристаниште овог старинског места, нису учинили <pb n="87" /> на њ утисак познатих |
и?</p> <p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане ка |
терају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако |
pb n="88" /> са њима, почео је похађати места, где је било могућности да их види, али узалуд.</ |
чене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој све |
вече у толиком броју, да често немађаху места да седну, те стојећки расправљаху велика питања, |
алеке и напредне културе, овде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим га обузе |
разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их зна са основом њиховом, где |
но по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека препуна барутана, која је понекад екс |
ној ложи, где је у присенку било згодно местанце за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро |
т; нека умре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепш |
страном.{S} Усред Србије у једном малом местанцету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле му тада испр |
ла се нарочито да истакне.{S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је т |
ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у |
ставио своје безуспешне лутње по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да н |
, на университету, или управо по јавним местима овога града...{S} У друштву је било четири женс |
ко време онде Чилаг прикривао по разним местима, показивао му се као прави пријатељ: хтео је да |
ска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ретк |
} Његов начин разлагања био му је можда местимице досадан, али је имао неку неодољиву моћ, да и |
по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзгодније време састанку беше пред вече |
је других; управни одбор изабра мене за место које је због своје практичне вредности било важно |
n="323" /> трајаше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олак |
вле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се |
и је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је ово |
авана била најпунија, заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је био св |
авле се попне на велику висину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз двоглед у сто м |
климну главом и седе на своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погледа са родитељским поносом |
е се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред по |
лиже одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза с |
учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би б |
по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали дворац, п |
едник захвали, поставише мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим власником радње |
апољу...</p> <p>Каваница је била згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове |
о је због своје одвојености врло згодно место за одмор, разговор <pb n="196" /> или читање, а д |
е показивати.{S} Уклонио се на скривено место, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад |
<p>Овим осуђеницима обично је одређено место у другом ком заводу, али често бива да се из неки |
p>Крагујевац тада не беше више престоно место владаочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио |
остеље, удалио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, где је могао натенане да |
г ми комада нарочито хвалила једно лепо место где млади официр објашњава другу, како је то могу |
он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је |
авитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу мо |
личанствен простор.</p> <p>— Ово ће вас место највише интересовати.{S} И ја га волим, па готово |
пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место одговора, заплака, а грофица је поплашено ухвати |
кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора кнегињица га запита:</p> <p>— Откад сте |
шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај ј |
{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади господине, св |
о бих да сам видео господина песника на месту онога фанатичког занатлије, и обратно.{S} Господи |
размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је изво |
неку нарочиту мешавину својствену овоме месту, нешто пола Јевропско пола Азијско, нешто пола ср |
реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p>— Али |
живота.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог реда, онда дружење са њима може донети |
у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био задремао поред |
ћи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, ал |
ка и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не в |
их плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао т |
{S} Наместив се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину |
надлежном месту.</p> <p>— На надлежном месту?</p> <p>— На најнадлежнијем.</p> <pb n="230" /> < |
едаћу лично да се известим на надлежном месту.</p> <p>— На надлежном месту?</p> <p>— На најнадл |
ије спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада <pb n="162" /> не оста |
или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и |
ког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанствену дворану пуну сјајне лаке м |
еша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да ни |
пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:lang="fr">après moi le déluge< |
торију, Астрономију, Хришћанску науку и Метеорологију, колико народу треба; а ове побројане „на |
Једном га онај стари господин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледа |
слоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погле |
ма.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Стр |
иди, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војвод |
че:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељ |
учинили своју дужност.</p> <p>Говорник метну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежа |
и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, |
, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу |
; овде се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у |
дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и најв |
дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви можда волели мислити,... као |
угљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефистофелским изразима сусрео неколико пута за време с |
стали и пристајали у једној од успутних механа, где их је, по степену госпоства, пред вратима а |
малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа зб |
ово младо створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав |
гледа спрему за дочек господе, остаде у механи дајући утпуства газди и одређујући стражу, да би |
ју, онај важан тренутак, кад су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину са својим осећа |
уше, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста прави догађај, и то суд |
што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, приближи кући оних странкиња, ма на |
повратак у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мај |
собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механом опет застаде и погледа на ону страну, камо су к |
ш често виђали како улази и излази кроз механска врата, и разумели су да се та његова ужурбанос |
а наредба на општинским вратницама и на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљивија и |
ла одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше |
што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је наставила црт |
оро до ситница израђен, а престављао је механу и околину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и пре |
право варошици.</p> <p>Стигав пред прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом људи што су |
и у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их |
и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пр |
Боже мој, а где ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има неколико чистих соба на расположењу, — те |
полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, кога су неколико пута запитали на разним јез |
нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевена господина |
ућност.</p> <p>Није нам намера да из те мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочите каракт |
сила.{S} Представници шаке јада у некој мешавини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, или вредне буд |
о ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак добр |
ољашности града, створиле неку нарочиту мешавину својствену овоме месту, нешто пола Јевропско п |
адине међусобно су општиле, каткад се и мешале; мађарска омладина се управо наслањала тада на с |
е и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p |
а се у гледалаца одједном разведрише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <for |
а ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад мало в |
авично и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили т |
се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорично потражујемо од писца, који |
оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — р |
ада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо судбином своје земље, и зато |
е они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које с |
м је казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будемо разбор |
е стиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а |
аде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да |
<p>— То сте ви, који желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи гледати кроз лорњон на |
, остави нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> |
и предзнак за будућност. <pb n="287" /> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могл |
ризнајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да ул |
сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Т |
говор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим |
ет у Заламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског порекла у породици, |
рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у |
3" /> да ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним породицама. |
е ова идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенскоме племству.</p |
а, да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може из |
S} Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте м |
много захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Ис |
/p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокруг својега рада: али ми |
/p> <p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођак |
ако га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближ |
ова браћа живе.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми смо по мом мужу управо сународници, — вељаше она са |
, већином и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — то давно заборавили.{S} Ја |
на пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено, и ако прилично раскошно.{S} А |
ад се заустави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш |
ти положај као веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо можда створили ништа велико досад, али смо бар |
тити судбину? — запита Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо покушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви |
ањанском паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично обавестили о предузетом путу |
амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, гос |
оље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — одговори гроф гласно; — заручил |
ест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама |
а је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А |
рло малом цивилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје ц |
трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, |
ницама нашега домаћега живота; ван њега ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је |
жавица тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у дем |
т шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућности, ка |
ечно триест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно неколико десетака, што скупља |
сти.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла |
г парка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширне одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам н |
, надам се, замолити вас, господине, да ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде им |
бало још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам |
несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже |
— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} В |
ом, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осети |
сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада |
ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћ |
госпођице, али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим |
слиш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био |
..{S} Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n="297" /> |
рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасил |
кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава.{S |
љскога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; пре |
а хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> |
ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у у |
а услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де П |
аго, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто |
p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено и |
им, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слобод |
ло каквим средствима спречим и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> |
о њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве т |
маш ли благодјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n="6 |
нчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му н |
хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете виде |
рудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и са |
одара, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших |
моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега тр |
изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</ |
рагу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуго |
ћи: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам |
p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је |
га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно |
ди око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, при |
, је ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рач |
беснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што |
.</p> <p>— По речима госпођичиним, која ми као пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p |
ностима.</p> <p>— Увек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, п |
оја не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало |
права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право ужива |
аручење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душ |
е учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S |
обро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник |
еко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам ра |
ве.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцк |
треба, неодољива потреба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност |
што се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица поможе да проћердам сву огромну очевину.{S} |
је посете?</p> <pb n="273" /> <p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о ј |
јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павл |
ш једном господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> < |
<p>Павле једва пође.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шт |
та, никад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су приходи |
решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, |
м очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда обр |
авате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да с |
видите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место где млади о |
м.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа.</p> |
јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му зг |
упросторима не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да |
ким пословима и угодним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновничка, посао мањи али одгов |
ди, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то пита |
ни, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам |
вле попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче |
кала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је би |
ушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћ |
оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини |
ог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да |
брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да њег |
исту Марка.{S} Као што видите преостаје ми од редовног прихода четири до шест форината месечно. |
вде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; |
емерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца |
ам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују млади људи, што их судбин |
бар у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам се, замолити вас, господине, да ми с |
ао. — Блештави сјај царскога двора није ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, |
сати седећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Субо |
ло да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, |
едима.{S} Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и |
причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси п |
<p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кће |
те, да је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не |
једине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сув |
спођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови |
ора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спас |
к нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— |
кочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, |
сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечито благо |
ињица наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> < |
овори:</p> <p>— Ах, збиља?{S} Учинићете ми велику радост.</p> <p>— Сматраћу као хитну заповест. |
ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми господина Нинчића.</p> <p>— Које му је адреса?</p> < |
могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p |
ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — д |
оворите.</p> <pb n="139" /> <p>— Кажите ми, — проговори Павле, — чему се могу надати.</p> <p>— |
на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погр |
p>— Како да не.</p> <p>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гл |
рите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} |
господине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најл |
у.</p> <p>— Чекајте; онда боље донесите ми последња два броја каквог недељнога листа.</p> <pb n |
јест, признајем, и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље наплачем, јер то не смем |
и проговори немачки:</p> <p>— Допустите ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам |
кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми.</p> <pb n="78" /> <p>— Не може се рећи, ту треба ра |
а запита:</p> <pb n="96" /> <p>— Реците ми, господине Чилаже, зашто дирате ви онога човека због |
ивао коректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазије ваљају.{S |
p> <p>— Молим, говорите.</p> <p>— Дајте ми вашу кћер, грофе.</p> <p>— Не могу, господине.</p> < |
очетку нашега познанства...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се у |
А ПРАГУ ИСТОКА</head> <quote> <l>Прокте ми се једном путовати, </l> <l>Бела света малко огледат |
и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да ради |
и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.</p> |
крено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним, ка |
ло собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљубље |
дара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега в |
/p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад |
њу немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших зем |
одине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствар |
а нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и жели |
ли у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чини |
је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али |
то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и своје |
о да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Па |
в и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; рец |
снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и са |
<p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви уп |
Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, г |
чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест сати редо |
>— То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p> <p>— Не, — одговори госпођица см |
е сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{ |
живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове п |
} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, оси |
> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да |
вно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, к |
p>— Чека ли се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> < |
, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја с |
дличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, |
р ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p> |
куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео с |
би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу ј |
олим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са други |
ој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу чинити |
} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова |
зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћет |
ади господине, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам закона средств |
> <p>Павле радосно узвикну:</p> <p>— Ви ми то саветујете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја |
једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни м |
је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој г |
ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, |
оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе |
се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак |
рестано варам оног честитог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску |
{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао од |
> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се међу |
н нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...< |
да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће поновити пред вами све што сам препатио, |
м упућени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљам |
сим био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно држање грофичино.{S |
ашњаваше мајка, — али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем зав |
екада неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је |
те моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпођица |
p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— Претпрош |
, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на з |
неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до ду |
им ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> < |
брисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="20 |
.</p> <p>-— Разумећете одмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината пл |
А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?</p> < |
после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у свој |
<p>— Молим те, — понови она, — објасни ми твој пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место о |
уди од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи |
—</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</ |
мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости |
споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног |
е прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога о |
ху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: |
о, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам к |
било твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као господарк |
утао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?< |
њу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина к |
да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, д |
183" /> <p>Госпођица ућута.</p> <p>— Ти ми ласкаш, Јулијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја на |
атељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинч |
по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мир |
лести, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да |
а, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати |
ост.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p> |
ш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом новом искушењу, при о |
сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Н |
ти.{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам |
или, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о |
а сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим п |
а зато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљн |
ам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хт |
лежио, јако поправио. <pb n="334" /> Он ми је прибавио приступа на места, где досад нисам одлаз |
нце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек после неколико дана.< |
егињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљи |
м натраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптер |
м благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим р |
те више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја |
у мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам |
господска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да и |
вос, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> |
.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гл |
> <p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} |
је.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиз |
тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n="148" /> подносили већ и већих |
ичког маршала, јер господин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивил |
е спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допу |
ћи имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок т |
ш једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу уми |
ао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна о |
р.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, али чове |
Д ЗАНАТЛИЈЕ“</head> <quote> <p>Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани |
пита га један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p |
и ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро |
номе јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало |
} По томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо извршење ваше |
Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одго |
од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како који.{S} |
Ово је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S |
r">après moi le déluge</foreign>.{S} Но ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп |
али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одго |
као што је префињеност њихова пријатно ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу са |
у је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљиво ј |
ви ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n=" |
те ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</ |
ошим мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво.</p> <p>-— Разумећете одмах.. |
е да вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам |
на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, при |
чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате |
сматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, |
пре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја са |
, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а |
мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно |
и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га |
>— Немојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то за |
, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замис |
одличну образованост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску иск |
, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је т |
ш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли |
оврат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као оси |
је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да |
понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувиш |
алост, морам претпоставити по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих д |
Павле га погледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био сканд |
инила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега бра |
рим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коректор |
. да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> < |
оменуо само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, |
ну.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним |
; ја престрављено затворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког п |
ледом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје |
га шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те с |
ака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста ј |
ко бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, мол |
Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} |
фице,</p> <p>Са болесничке постеље част ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ваше Го |
према довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чвр |
д нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{ |
, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету |
p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо |
живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на траја |
ри новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не |
им, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је |
ст са извесном врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што |
де?{S} Одакле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао |
еле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за |
>Али, срећом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријатељи |
но пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало с |
м, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора, |
уки милијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младог |
да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опер |
звике, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослет |
уженом под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то |
рпску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртво |
ој или другој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и |
у, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који |
ле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заи |
је овде; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и |
ћање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се |
м очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али слаб |
, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти с |
</l> <l>Под окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> |
му знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле долазио у овај г |
дали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не зна |
оје и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се <pb n="342" /> они |
то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био |
благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сак |
оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учини, као д |
, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим с |
је соби од прилике вредност од једнога милијуна форината, — рече домаћин.</p> <p>Кад прегледаш |
пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоце |
своме садашњем осећају жртвујеш четири милијуна?</p> <p>— То је одиста много, сувише много.{S} |
м тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећ |
, што је превазилазило неколико златних милијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао н |
, такође пријатан младић а десетоструки милијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти |
а је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> <p>— Сутра саб |
ма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је с |
остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — |
ем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док ј |
А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у цреп |
Мара Босну прегазила</title>“ и „<title>Милкина кућа на крају</title>“ као и „<title>Соко бира< |
ве лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се в |
ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p> |
и Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чем |
а му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве накло |
досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте увидети |
напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце неговати, да вас |
Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилост без обзира на положај, на моје родите |
е су им ликови били предати уметнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Бил |
о:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p> <p>Грофи |
Послужитељ уђе.</p> <p>— Замолите Њену Милост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p> |
рече:</p> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милост к себи.</p> <p>— Идем.</p> <pb n="176" /> <p>Агн |
ашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзиру та |
ло церемонијално захвали код грофице на милости и уживању што му је пружила позвав га у своју к |
ете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта д |
села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, милостива госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок |
оговори немачки:</p> <p>— Допустите ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се п |
и ја да се придружим госпођици сестри, милостива госпођо, јер ћете имати врло занимљив пут, ко |
те ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госпођо.</p> <p>— Одавде?{S} Одакле?</p> <p>— |
је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.< |
се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива госпођо грофице, дошао сам по вашем налогу... |
аписа ово писмо:</p> <pb n="233" /> <p>„Милостива Госпођо Грофице,</p> <p>Са болесничке постеље |
жда имати некојих непријатности по вас, милостиве госпође, бар даде прилике мени, да вам се пок |
а потрошила небројено нежних осмејака и милостивих погледа, уверена да ови не могаху одолети др |
мер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је мо |
упним словима исписано стојаше:</p> <p>„Милостивој и високородној госпођици Грофици Агнеши Јанк |
подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из |
је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. — ту је чича |
огодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{S} |
каквог анђела што вечито лети или глава Минерве са крупним очима или Венере која се смеши; до т |
а су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} Отмена спољашност госпођа, којих беше чети |
могу да будем друг будућим великашима, министрима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, ш |
он.</p> <p>У таквом и сличном разговору минули <pb n="29" /> су часови, и путнице малаксаше.{S} |
, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде |
рећи, без присуства духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслон |
вала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према |
створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био |
, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Паризу, Петрограду, Москви и К |
у неко душевно стање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... нег |
сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стоја |
је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала обазриво, или је |
<pb n="349" /> <p>У пространој околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p |
ас је један завладао идејом „свеопштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и пречом пот |
ни.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има не |
као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће зару |
и врло богата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин величанствени прилог.{S} Па још ћете в |
в је коректор очекивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја са |
ог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Какав мирис?</p> <p>— Немој мислити, да бунца |
у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Какав мирис?</p> <p>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде је би |
е је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака |
сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нех |
адак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да му је |
соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од н |
чке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сив |
о несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Какав мирис?</ |
а прозорима китњастих завеса, на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У та |
величанствену дворану пуну сјајне лаке мирисаве маглуштине и армоничног шума.{S} Први му погле |
идику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад |
аново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини угла |
тој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.< |
могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пи |
нако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и вес |
прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе пуштала се деца кући |
> </quote> <p>Ноћ је била дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шум у авл |
аврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљив |
а постићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не |
тпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да |
зује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Ве |
сете код грофовске породице, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуст |
бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Како је?</p> <p>— |
угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама по м |
. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се |
и из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кретало и |
а потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посматраше за |
њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шт |
фица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе погледу он н |
ци Павловој, коректору Нинчићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао на |
p>Сутра пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи. |
S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја са |
</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> < |
усти на галерију захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n=" |
се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше личности.{S |
ом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан непријатељ. |
и одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзгодније време састанку беше пр |
иликом није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, а мож |
његово примчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намер |
} Видели су само толико, да је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично |
атијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно одговори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш |
рку; а по замишљеном често заносном али мирном погледу, којим су <pb n="320" /> се удаљавали св |
ад га погледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистром погледу и чистим очима; био је мир |
ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и сад је само било |
е се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, ода |
повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ не хтеде да чује за другог н |
да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ног |
аша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви |
ућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаива |
лна и материјална пропалица...{S} Та га мисао није више вређала, постао је правим борцем.</p> < |
ад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско |
рашњу борбу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види |
толице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није задово |
тићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прили |
p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног потказивања — што би било врл |
p> <p>— Војвода Баркари?{S} Откуд ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледа |
и пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она о |
зу крају своме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb |
ти ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране велика противност између |
ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново прихва |
ву лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише претерану, сувише неозбиљну, и изиђе и |
p> <p>Госпођа као да је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није потреб |
иуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну |
тео <pb n="292" /> да потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг |
сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеј |
ко без пута тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој се век почео заглибљивати; требао је |
угарској, Маћедонији, Албанији, Грчкој, Мисиру —</p> <p>— И у Калифорнији, — упаде весело Павле |
да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакл |
овори ништа.</p> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:< |
ђах готова одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао |
већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше вољ |
>Ту поплашено застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га |
уду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља |
/p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му п |
тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак |
су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се |
та узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказ |
и да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да |
агове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хотимично непотпуно из |
Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову зем |
ржећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора и |
не више немају утицаја те конзервативне мисли.{S} Из твојих речи говори плеснива прошлост.{S} Ј |
ућена, душа није могла разумети сложене мисли синовљеве, нити је могла пратити лет његове гипке |
ватре, у мојој глави нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{ |
осили у ово често заједничко измењивање мисли.{S} Данас је један завладао идејом „свеопштега ми |
те ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако |
су великопоседници у Славонији, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (изми |
уђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; наста борба, да их се отресе |
} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ по суштин |
фе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете о |
ликом навалом крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде |
твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Т |
p>Коректор је сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку, али то ни |
мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни п |
сматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што |
ошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: |
ти.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизве |
може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, или та |
пу, да би се одала пикантном измењивању мисли са оном младом господом, што се око ње искупи и н |
као да је скривао читаву поворку важних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити не |
искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Грофица одговори ломећи |
сто би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавајући нацрт за велики општи рат против |
зе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која |
<p>— Хтела сам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам по |
која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p>— Верујем, прико, верујем.{S} Али на ме |
која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p |
— Пре но што бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављење пролазно, — молим посетите нас |
оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његова п |
</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то |
и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да тугујеш? — за |
помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас.. |
овори достојанствено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знат |
и само са извесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези прем |
ћу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То н |
овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Срби |
и обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да |
својега имања?</p> <p>Кнегињица је дуго мислила, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би |
прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла п |
p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала |
својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим |
њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери н |
е имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увреди |
азити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегла крајњим средствима, а има твоје |
Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био свакако |
/p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и све |
ари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ако вас |
племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари, |
мао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак око дваес форината могао бих споредно имати, |
ије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано |
надеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто питаш?</p> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p |
већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом |
ли сте увидети посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ако признајем, да |
убише у занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читатељица имао је у своме ж |
лим, немојте ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дију |
аш председава једном малом договору.{S} Мислим, скоро ће свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи ча |
ита она наивно.</p> <pb n="170" /> <p>— Мислим да јеси, — одговори мајка одмереним тоном.</p> < |
о свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> |
/p> <p>— Имаш ли благодјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p |
но обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</p> |
ла? — упита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мисли |
вапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико |
и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних младића, који |
уди на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом о |
збиљна револуцијонарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тренут о |
Крагујевцу имам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али |
шта мислиш?</p> <pb n="213" /> <p>— Шта мислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод в |
знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања |
се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је |
pb n="213" /> <p>— Шта мислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од сво |
и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— В |
тоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Л |
ш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</p> |
ам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба да обраћате |
</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом господину.</p> <p>— И она се љутил |
године вратити.</p> <p>— Добро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек п |
о на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били?</p> <p>— |
и, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, п |
зне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, али му главобоља подри душевну |
ена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнегињи |
е; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, до виђења, дакле!</p> <p>— При |
азим, да увек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удеш |
се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако ми |
еко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвечерја, а оно је бил |
иностранство? — упита сестра.</p> <p>— Мислио сам, госпођице, али изгледа <pb n="23" /> да ми |
чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да позај |
и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији, |
ињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у друштву; и прилично познавање оних |
појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какве богате грађанске |
олико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и з |
еда у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодуша |
ако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загуше |
а упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} Не напуштајући свој смер, о |
а вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми први |
ну, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице |
p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти |
а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем људе уопш |
а несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица неприметно уздрхта, зав |
а оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам св |
приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пу |
ед редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други |
еридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не ми |
одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у иностранство? — упита сестра.</p> <p>— М |
вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> у |
м?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле погре |
.</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога мла |
та ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она преплашено |
ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p> <p> |
с заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што см |
Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у њего |
рнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бити:</l> <l>Кола |
сам волети људе, ценити пријатељства и мислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам п |
Мефистофело, како бисте ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чу |
у хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, који су једва чекали д |
— Мирис?{S} Какав мирис?</p> <p>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— Био?. |
ам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило л |
рно одговори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар зн |
о је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ак |
мице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> <pb n="213" /> <p>— Шта мислим, дете, не ми |
чврстим гласом настави: — Добро.{S} Кад мислиш?</p> <pb n="53" /> <p>— Па за који дан; време је |
" /> <p>— Да се јавиш, него...{S} А кад мислиш?</p> <p>— Прекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Мало си |
м му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одговор |
су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међути |
p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ ч |
а живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не би т |
/> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p> <p>Лако уздах |
ивала и младићска снага што му запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у д |
воје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и не |
ла је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љубимца, пошто га је заветовала, да се |
вијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску за |
тарога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој говора |
е господин Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав младића, он понови питање:</ |
<pb n="222" /> <p>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе |
да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама |
лоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали, |
е се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране |
p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње речи мучно изг |
о.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада <pb n="162" /> не оста друго, д |
> <p>— Зашто да ме двапут пријављују? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођица се наново појави:</p> < |
еци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је в |
/p> <p>— Не могу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се се |
ајпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће |
ек лепог <pb n="73" /> држања и отменог мишљења.{S} Био је некада университетлија, а сада је ко |
оцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, каквих налази |
расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био ов |
а могла саставити себи какво одређеније мишљење.</p> <p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од |
и, саопшти најстаријој госпођи ковачево мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити за |
тови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напустимо ствар? — упита је кне |
на границама државе.{S} Ви сте даровит, млад, говорите српски, имаћете прилике да се истакнете |
вини најближа велика варош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине |
Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепши |
тан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали с |
сећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девојци је |
а ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај, мога |
ближњег села варошици, замишљен корачао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу пр |
она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; н |
је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полага |
валаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До |
при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред једним наслоном, на ч |
о намештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред м |
ав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делим |
рога детета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада гроф |
прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учини, као да се |
> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{ |
но ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млада грофица заврши свирање, он дуго није могао од усх |
ом ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у од |
Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите |
а сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где стварне |
у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба које се код женских означава са „средњим |
ом белом оделу, у коме је изгледала као млада невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се ј |
и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица напослетку остави своју матер и седе на с |
е.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила |
дби.{S} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је т |
одмах на одређено време.{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе |
ећете одбити какав мали спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агне |
ице?</p> <p>— Зато што би многе садашње младе племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не |
има није ублажила љупка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланов |
дворкиња би приметила усплахирено лице младе грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном н |
а,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те |
тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспослена вирећи кроз полуотворена врата или и |
ли.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим ко |
н или два сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуд |
врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово ова |
му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно |
> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорно за |
гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, |
, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у |
е гневно.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади господине, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате мо |
де вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</p> <p>Старац наново поче ходат |
на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади господине, својим умним способностима створио би |
тоном поче му говорити:</p> <p>— Јест, млади господине, према вама сам свемоћан.{S} Бирајте: х |
оближњег стола, да потпише признање, а млади остадоше поред иначе доста скривеног ормана.</p> |
је права ризница за оперску музику и да млади господин има врло срећну спољашњост за таке ствар |
и у екстазу, објашњавајући кнегињици да млади господин дивно пева, да су песме које предаје пра |
а нарочито хвалила једно лепо место где млади официр објашњава другу, како је то могуће да му с |
м чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине ко |
— викну Чилаг и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву |
{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо |
.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих поколе |
рагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, |
тством родитељским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство било то нагло или |
Узе округло огледаоце, које носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде |
пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца.</p> <p> |
.{S} Није ми првина да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава.{S} Молим, немојте |
S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би д |
обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људима понављају или продужују своју младост.{S} |
ој половини каване у разговору са неким младим људима, чешће погледаше на ову страну.</p> <p>— |
.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим младим господином, који се, поред њега пролазећи, упути |
осталом у великим градовима није тешко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, |
е, јер знам да сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам пре |
њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разу |
ази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је че |
азговарала се са господином бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога |
после сазва лекарски савет, изјасни да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случају о |
, то отуђивање бива тако често, — упита младић.</p> <pb n="167" /> <p>— Код вас је то вршено на |
ма не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом |
ете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сип |
ац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p> |
палица; радиће искрено.“</p> <p>Тада је младић престрављено ускликнуо, али онај се насмејао ошт |
бележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват |
ва је молба излишна, госпођице, овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он полу |
и му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n="24" /> < |
чистих соба на расположењу, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде ноћу?</p> < |
е доста скривеног ормана.</p> <p>Ако је младић икада желео да остане насамо с овом младом девој |
и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа са толико нежности, да она обори главу.{ |
</p> <p>— Ах, јест, имате право, — рече младић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред велеле |
/> ваше враџбине може и нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво.</p> <p>— Могуће, али |
.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и |
ш једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у че |
рашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим други момак враћ |
но поуздам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама |
д њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико много говорио, те ју је по томе познавао |
авану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређе |
адала помоћи.</p> <p>Међутим је услужни младић нашао ковача, довео га и показао му штету, препо |
ћи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> |
n="22" /> <p>— Имаће за сваког. — учини младић.</p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој да нек |
каз и моћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени толико необазривој, |
То ћу, разуме се, покушати, — одговори младић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<for |
="14" /> <p>— Није потребно, — одговори младић, кад је видео да се овај господин устеже; — све |
је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у иностранс |
на крстић.</p> <p>— Учинићу, — одговори младић једва чујно.</p> <p>— Поклоните га једном својој |
сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко:</p> <p>— О томе |
а има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, што није |
енадмашна!{S} Са колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се помисли |
ен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па н |
орске буре, само будите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суревњивим; т |
о чак и управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а о |
нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се најстар |
Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То |
ајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тр |
?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује варошици, с |
гледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p> |
ено том квалификацијом што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павле потресен одврати:</p> <p>— Ни кад |
осле...{S} Фон Хадерик, такође пријатан младић а десетоструки милијунар... и још неки, већином |
омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са којима је, ка |
ћа?</p> <p>— Војвода Баркари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори А |
разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те |
јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мекости у |
д оделитијег укуса.</p> <pb n="9" /> <p>Младић носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио с |
ост!) — промрмља крупна госпођа.</p> <p>Младић, који досад изгледаше јако збуњен, чисто плачева |
мо, — умеша се госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплим |
чић, одајући се утиску тренутка.</p> <p>Младић је износио свеже слике својега <pb n="140" /> де |
ите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — рече стара госпо |
gn>!)!</p> <p>— И приђите ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га |
рској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак |
да се радују његову познанству.</p> <p>Младић одговори:</p> <p>— Радост је на мојој страни.{S} |
туђине.{S} Урођене им охолости нестаде; младића испратише захвални погледи, све док се изгуби у |
опет погледа неким дрским погледом, да младића подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита на хартији:< |
виђавне јој матере, тако лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњости привлачнији, није |
о саопштење није учинило онај утисак на младића, какав је коректор очекивао.{S} Павле је био ми |
а са далека пута, нешто пак као љубазна младића који им је указао некада добру услугу.{S} Она ј |
p> <p>Господин из страног друштва упита младића:</p> <p>— Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад |
артијама под мишком као увек.{S} Стигав младића, он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако |
:</p> <pb n="300" /> <p>— Реших да овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим |
ди, која му се олакшавала судбином овог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот |
после неколико дана натовари полумртвог младића на кочије и возао га по луговима; доцније га пр |
, и имали су некоја утицаја на болесног младића, који у осталом није имао где, већ везан за пос |
, који је произвела код овог неискусног младића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад о |
тава осигура себи победу.{S} Стаде пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити:</p> <p>— Ј |
зађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја |
p> <p>— Говорим ли истину? — запитао је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не |
мео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младића при пролазу на састанак са супрузима Јанковићев |
лови родитељи некада давали.{S} Зато је младића јако изненадило чисто сурово држање ујкино.</p> |
бу, али је радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, б |
етио господарем ситуације, најпре откри младића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му |
оделу, без поздрава оштро посматрајући младића.</p> <p>Гроф руком показа Павла придошлици и ре |
к, а не за закржављење...{S} Таквих сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у |
веселом разговору.</p> <p>Мало друштво младића, повукло се било у један мали салончић, да заје |
овићке.{S} Тамо <pb n="103" /> има пуно младића ваше народности; ви ћете видети ужасну разлику |
та ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда образовање и моја спрема довршена је у о |
ислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних младића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кр |
да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упропаш |
обадвојица ћутећки и чекала на долазак младићев.</p> <p>Тек после неколико дана, када се боља |
ред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит тон младићева одговора учини, те се госпођа предаде судбини |
ошио залуду.</p> <p>На грофа је личност младићева утицала повољно, он је морао признати да је њ |
вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио овај ствари светски кав |
Случајно била је погледала право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месеч |
чан сељанин.{S} То потврђиваше и држање младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипа |
облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претвори у један побожни уздисај, у једну нем |
тављених руку дуго гледаше у болно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете, кнегињо?</p> |
смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слат |
че лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа п |
ке важније реченице гледао оштро у лице младићево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,... ја проклињем |
о.{S} Али она се толико била обрадовала младићевој појави, да јој је њена понуда изгледала прир |
здисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло |
ајвише желите.{S} Приметио сам, да наши младићи у иностранству уопште имају велику срећу код же |
ћудна.{S} Издавала је стан увек српским младићима.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће |
ећено: у моме омршавелом телу нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше заносне мисли, |
е наде на будућност му, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стекле су му стално прав |
Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ т |
но било зачето; на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше мишиће; па онда положај |
ажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младићске жестине; чувајте се, да не изгубите мајкину н |
p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, када осети да му се лака рука спуст |
свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим предузећем не проце |
што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неискусним примедбама...{S} Хвала на части!{S |
пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбрижним комешањем, у коме они пр |
соком положају њихову — да то у његовим младићским очима није ублажила љупка појава оне лепе мл |
одговори, гледајући јој у очи са својим младићским невиним погледом, који га је правио млађим, |
сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> младићских порока, и да сам често изгорео прсте на сјај |
е не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се времено |
амо у његову загрљају не беше више оног младићског поуздања, у његову понашању недостајаше оне |
изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску искреност пуну поштења и непосредности; али ј |
/p> </quote> <p>А камо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно довикнуто питање било ј |
о сурово.</p> <p>— Како да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — |
олику несрећу?</p> <p>— Опет понављања, младићу, и то сада философских, — рече гроф и исправи с |
с...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветујем да се п |
у одговори:</p> <p>— Вратите се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и |
а мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још какав р |
едну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја вам математичном тачношћу износим све; н |
и хладнокрвно настави:</p> <p>— Видите, младићу, овде су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви |
ам му згодно градиво...</p> <p>— Лакше, младићу, лакше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу кав |
џентлменски.</p> <p>— Али је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и |
де и благим гласом рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте онда само један једини осећај.</p> <p |
госпођицом стаде климатати главом према младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља |
{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање — |
та отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вели кн |
осподе, које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде дво |
ка; добра душа; живи од Срба занатлија, младих људи, којима даје стан по јефтину цену и већином |
е приметила немо признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Гроф |
е видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије, која се одиграв |
чи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а нап |
што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанствену ис |
предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Србина имале већег утицаја, но што је он могао у |
нице са интересом гледаше фино одевеног младог човека што иђаше тешким корацима као да је сву н |
сажалењем зажарено лице овог несретног младог човека, кога заволеше две одличне женске у један |
зиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p>— Војвода Баркари је одличан мла |
{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија.</p> <p>— Војвода Баркари?{ |
ије тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнегињица суморно погледа преда |
и, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Го |
тва, којему вођаху тајанствене сањарије младога Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упит |
али је на неколико недеља пред венчање младожења напусти, да узме другу још сјајнију прилику.{ |
није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва дишући.< |
меја:</p> <p>— А шта да радимо с другим младожењом?</p> <p>— Други не постоји.</p> <p>— Како?{S |
ча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загр |
ори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици |
ам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она узвикну радосно:</p> <p>— Ах |
ред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнут |
ек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена сујета казивала да је с |
ла и који је, мора бити, припадао некој младој девојци, можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога |
м.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угледао у друштву странаца, а о |
о је био човек средњих година још доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и не |
о да сваку појединост својега романа са младом грофицом саопштава <pb n="185" /> Нинчићу, очеку |
и му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред све с |
уги пут.</p> <p>Војвода се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ |
лико лепих везова и тканина, па, ако би младом господину било могуће, могао би им набавити које |
ам само просто рекла како мислим о овом младом господину.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p>— Не |
дић икада желео да остане насамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај трен |
можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном |
дала пикантном измењивању мисли са оном младом господом, што се око ње искупи и на које је она |
м.{S} Права западњачка учтивост: женска младост и лепота дарива скупоценом успоменом мушку млад |
авила и у другим сличним приликама, где младост, пргавост и благост личног карактера даду и пос |
им људима понављају или продужују своју младост.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и |
епота дарива скупоценом успоменом мушку младост и каваљерство.{S} Груди му се раширише.{S} Плам |
<p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Младости беше само код једне, али је она обасјавала сву |
аквог стања, јер му је господин тата за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, гд |
њега млађег, а имајући посла са мукама младости, унеколико подмладио.{S} Његова намера беше, д |
адобио би Агнешу... али у оним годинама младости он можда немађаше ни искуства, а није био толи |
стави озбиљније, — што се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушев |
икама потребни.</p> <p>Слатке засновице младости, снаго ненадмашна!{S} Са колико се хитрине ова |
а при сјајној месечини засветли пламен младости са толико силе, да је морала заклопити очи.</p |
спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био д |
е ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику у ком се |
остању положио оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет, |
у по обичају, како се оваки разговори у младости обично воде, понегде нашироко објашњавајући си |
гословених богаством, угледом, лепотом, младошћу и племенитошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ов |
последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу |
ску судбину хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу |
певати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте н |
раслу самосталну сестру, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица |
али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p> <p>Врата се пола |
овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> |
је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама муч |
е дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, за |
угим приликама мајкине речи, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла |
ији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукама младости, унеколико п |
{S} Нарочито откако се очекивао долазак млађега сина <pb n="47" /> Књажева, који је такође носи |
ије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у том врем |
ослом, старији по њивама, <pb n="35" /> млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу |
ог од оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред нешто са шер |
се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што |
знати шта ради: како која година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравији и |
у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се п |
сам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити |
/> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отворени, а |
ко ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећи на двору и путујући; а и гроф н |
="190" /> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</p> <p> |
које је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са пу |
ким невиним погледом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — р |
S} Понекад и више зарађујем, нарочито у млађим годинама имађах скоро за трећину више прихода, а |
ишта извесно не знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S} Биће да је ис |
залудан живот и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако с |
којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се |
да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним вратима.{S} Ова је |
— Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле в |
средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaffe“ <pb n="66" / |
ада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Та |
се не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној јединици највише приличило: он није с |
од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео један |
е, новине, говор, беше српско; ћепенци, многе каванице, одело средњег и нижег сталежа — турско; |
штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе садашње младе племиће избио из седла.</p> <p>— Па |
ше су се народности одвојили давно, као многе друге наше славне и отмене породице.{S} Ово одвај |
много и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљене, а неки од господе заборавио је да се с |
неки се враћају тек после много година, многи напојени туђим духом, што брижљиво <pb n="83" /> |
рваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књижевности, као и другој |
ћи књижевне вечере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо д |
коректор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђ |
година, као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлија на |
— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, много узнемиривати вашим разлагањима.{S} То ћете моћи д |
жији.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Много, много лакше, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само |
ама.</p> <p>— Ви сте, господине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам |
о вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремећено: у моме омршав |
p>— И много, — одговори Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш ма |
ћи, свежији.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Много, много лакше, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад с |
-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по њег |
ом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кук |
се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило време. |
је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица неприметно уздрхт |
овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се разговори чес |
</p> <p>Та примедба, до душе, није била много ласкава за господина барона, који је, како изглед |
ј био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, наро |
тако се мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљене, |
Карла број 43.</p> <p>— У том крају има много великашких кућа; не знам....{S} Али чекајте, поку |
есно не знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, је |
у Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас. |
четири милијуна?</p> <p>— То је одиста много, сувише много.{S} Него у уговору стоји нагодба, д |
али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на то д |
гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а могло се код |
отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском извесног сажалења и пошто |
овенском азбуком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма могао саст |
лим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са својим мисли |
није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских породица, зато га његово друштво, |
че.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво, — настави старац. — Чујем |
вде у престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњо |
зећем не процењује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губита |
коначно тамо; неки се враћају тек после много година, многи напојени туђим духом, што брижљиво |
<pb n="190" /> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</ |
ин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизоване делове света.{S} |
ете него ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Пав |
оф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из |
дрско, држање старчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и |
на?</p> <p>— То је одиста много, сувише много.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој |
о колико ти је благодјејање.</p> <p>— И много, — одговори Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Т |
но, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у |
њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут поб |
наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како с |
дрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то? |
ја сам вам много сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="102" /> велича |
е мање више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „ве |
најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи |
накав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и има |
те, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе жен |
p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти говорим много којешта.</p> <p>— Слушам, Светлост.</p> <p>— Седи |
са мојим дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву састао са вој |
ски град, те је та промена донела собом много новина што су, у стицају са старинским навикама с |
ного говорио, те ју је по томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је о |
етању безбрижне омладине Павле је могао много штошта да научи, да му оно није служило једино на |
а, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој |
ворим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те |
ље размишља но пре.{S} Није више толико много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} |
ојој му је онај заљубљени младић толико много говорио, те ју је по томе познавао много раније н |
се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, страшно и претерано, а већином богме не б |
и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начита |
дао га на препоруку.</p> <p>Није прошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто необично |
узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по же |
гат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпст |
вечитим бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је |
а, затим полагано рече:</p> <p>— Има их много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи. |
рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готов |
d>У БЕОГРАДСКОМ ГРАДУ</head> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> < |
том, сапунџијским, а неуморним трудом и многогодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлуку |
а је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што се тиче унутрашњости њ |
оставља живот; видео је себе утонула у множину свакодневних поситних и покрупних дужности; — и |
и било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, господине.{S} Са њом |
одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, ( |
есте ли вољни испитати своју кћер преда мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре, младићу, да падат |
Страта, господине.{S} Извол’те само за мном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Павле гласно.< |
ко опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли ка |
Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја Стр |
ЗАК</head> <quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаро |
без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било |
лио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће |
на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, је |
> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, господине.{S |
ду најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја |
г?</p> <p>— Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ћ |
а учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта б |
ном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} |
наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалач |
крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи |
меш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ. |
; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се Павле Ђурић.</p> <p>— <for |
е кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не |
јком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи с |
а годишње; зимски капут, који се, поред мог начина живота, мало квари, као и огртач, трају ми у |
боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и |
но мало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег школовања у јединој средњој школи моје |
јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собн |
о ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био понемчен; п |
д најсветијих и најозбиљнијих тренутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, ко |
изором.{S} Тада је то била једина сврха мога повученога и изгубљенога живота, никад ништа више |
одједанпут није пао један зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — в |
нога живота, кад сам се, изневерена од мога избраника, решила да останем уседелица.{S} Али шта |
о, знате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилиц |
.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мога лепог сокола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га и |
pb n="243" /> ваше побуде, кнегињо; ево мога болесника.</p> <p>Коректор је махнуо руком према п |
ујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школовања; па како сам имао благодејања од Господа |
p>— Да, господине.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступ |
ори тужно Павле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није с |
ћај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p> < |
у јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да |
дан мах и који поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> <p>Коректор је често поред боле |
мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене |
усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на вид |
новник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала |
ам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отворена |
атно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја |
кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим снажн |
је била веселија, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, |
нству први и најпаметнији члан задруге, могао најбоље наставити и успоставити прекинути ред пор |
а, ако би младом господину било могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би м |
ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо цени |
о; преда мном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и |
м кроз тренутно отшкринута врата право, могао би назрети један цео свет слатких снова и вешто с |
запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би м |
, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, који су једва |
побољша и споредни су приходи порасли; могао сам живети сиромашним животом али ипак пригодним |
друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевена господина — чиновника |
мо да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p>И године прођоше |
даху у највећој мери, како би их одсада могао усредсредити само на једну једину тачку.</p> <p>А |
а и неисправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође под |
мука стало, док је овако дугачка писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то је мог |
у зараду, мислим чак око дваес форината могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман п |
ну љубав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут у |
на још једна затворена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.< |
карни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испросити?</p> <p>— Отприлике на неколи |
о место код стола близу прозора, где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу својег |
ном кретању безбрижне омладине Павле је могао много штошта да научи, да му оно није служило јед |
коректор није могао распознати, али је могао познати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви |
о коректора, а овај се бранио колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише на улицу. |
ити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је имао доста времена; а в |
о скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити себи позивнице због велике строгости кој |
родужио трку за позивницом, али је није могао добити на уљудан начин, а коректора није више вид |
о да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода?</p> <p>— |
огодио згодан одговор.</p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније пита |
о је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола годи |
знемогао и близу крају своме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онак |
то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи |
ли са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично |
да грофица заврши свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је |
pb n="51" /> лека својој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по чемерној долини мисаон |
ка под густим велом; црте коректор није могао распознати, али је могао познати да је отмена жен |
снити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица |
су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену |
била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао |
по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div> <pb n="108" /> <div t |
оме говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам бити будућност у о |
не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилика без — б |
је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над целим сплетом њихових разних интерес |
ић, прибрао сам неку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат и |
да не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, је |
шта не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, док је код њега онај мали златан крст |
и какву реч тога господина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је мо |
ј захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад је прочитао |
ела, блажена лица при поласку, тешко би могао помислити, са коликом сте великом борбом извојева |
еђашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интимност, са западњачког гледишт |
— Блештави сјај царскога двора није ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не |
авио нов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас могли да стигну у Кр |
емо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} |
и била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашље |
<pb n="112" /> <p>— Позивницу нисам вам могао набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S} До |
Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</ |
била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, |
али смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Д |
амо је овим грозним и највећим губитком могао постићи слободу одлучивања и независност осећаја. |
рбина имале већег утицаја, но што је он могао унапред определити.</p> <pb n="294" /> <p>Сасвим |
.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним животом и наставити ковање |
p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се |
} По живим препиркама и строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим |
е породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком |
а ваше романтичне теревенке, већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш |
меће питање каквих би плодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодних п |
уде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погледа у |
е.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре не |
и милостивих погледа, уверена да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају |
> <p>Старија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зов |
ко.{S} Мучен грозничавом ватруштином не могаше водити рачуна о приликама, у којима се налазио, |
орити; затим, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар |
ел’те, господине, да није доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— |
ста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она досад није обраћала па |
елио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети |
у блисташе суза, која се по сјају једва могла распознати од осталог драгог камења на њему.</p> |
ивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљење.</p> <p>И |
де су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овде била истакнута.</p> < |
њему намењена.</p> <p>Али откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и први на |
употребила за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледала је да замрси прил |
да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, напротив, послала ме је, да измолим њен |
зумети сложене мисли синовљеве, нити је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак |
се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је по |
би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не |
те.{S} Па ипак образованост његова није могла да превари око материнско, јер се осећаји не преи |
и, да она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало |
ељачка душа предвиђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> |
ом и све истом раду укрућена, душа није могла разумети сложене мисли синовљеве, нити је могла п |
понуда изгледала природна; сад већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S |
ра која би се и на остале наше варошице могла применити, само можда са још већим успехом.</p> < |
би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буде срећна и мирна с они |
ослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој женској природи и ако би |
олико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати. |
е одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у |
ала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја с |
, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми |
ј сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректор одгов |
довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, затим рече:</p |
у.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме г |
сле пет година мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је р |
стим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било могуће.</p> <p>Нинчић је погл |
влову, — ту опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољега начина до онога што сам га до |
драве чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их |
шљала, на који <pb n="249" /> бих начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет об |
</quote> <p>Павла је, дакле, само смрт могла спасти својих смерова главне препреке: љубави мат |
ровокатера, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину какв |
м онолико, колико би вам моја наклоност могла бити пробитачна, — одговори Нинчић.</p> <p>— Али |
ти остављеног без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми |
и; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја |
мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја |
Сутра сабајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; |
естра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S} Гр |
и које би из његова ванреднога положаја могле да произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му |
иначе била тако сниска, да се таванице могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није мирисао толико н |
бавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обр |
:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле имати вредности без Чилагова наваљивања.{S} Није |
а коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се |
ђутим биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb n="147" /> садашњим расположењем П |
вне радости са својом једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила по |
а проговори:</p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, |
њему.</p> <p>— Једино, — настави он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатности; |
е поред узвишених појава човечјега духа могли да опазите и његове најгнусније манифестације.{S} |
мерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га |
, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> |
насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— |
— Зашто „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим да нисте з |
доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коректор га зачуђено |
,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две |
имао какву праву потребу, коју не бисте могли намирити сами.</p> <p>— Учинићу, кнегињо.</p> <p> |
и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо ра |
ва иоле мало погодна кола, са којима би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} П |
— Није, мамице.</p> <p>— Онда... шта би могли... <foreign xml:lang="fr">Ah, que donner?</foreig |
ају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати |
ти мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте увидети посредан позив на то.{S} Мислим, неће |
ого више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако же |
мела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све |
у.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и даље између |
ћени могао да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То |
пао својим практичним саветима, који су могли да представљају праву драгоценост за каквог ваљан |
син у далекој страној служби, и који су могли дозволити себи овако необично и скупо задовољство |
којније и угодније прилике но што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; неки се |
шњим двема посетама ништа не споменете, могло би му нашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало ча |
p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко.{S} По |
вај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својој глав |
го малога лако било пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био |
рема томе прецениле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слуг |
а свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S |
редељења што га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невеш |
је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он |
добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути пре в |
к, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред вр |
оспођама на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <pb n="109" |
то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних рачунџија б |
дновато; како то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што се бој |
његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се об |
ки, туђим нагласком, но се никако не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа подозриво |
ам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући се.</p> |
је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а то |
и један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.< |
е треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А о |
увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb n="287" / |
ина више.{S} Али њему би се пред светом могло додати две године, а теби слободно откинути бар ч |
вот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стране, не зато што би био скривен, в |
иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало је на |
вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можд |
вим новим насртајем реметити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела |
менула ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седе |
Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како |
ном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели обадвој |
сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам |
ма Вама, коју због незгодних прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> <p |
о.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</p> <p>— Могу.</p> <p>— После иди па прилегни, кад ниси спавао н |
јест: плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијској или друг |
Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесника, који је за своје кратко |
та ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам |
могу, — одговори му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао |
чић је знао да Павла у оваким приликама могу посетити само две женске, кнегињица Страта или гро |
молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је пого |
нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела |
p>— И ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно ре |
екај да испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држати к |
ом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, министрима, а мо |
Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p |
илаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, — одговори му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, |
Дајте ми вашу кћер, грофе.</p> <p>— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћу је отети.</p> <p>— Спре |
ојим меланхоличним изразом.</p> <p>— Не могу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему |
ор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господине, — одговори грофица у велик |
чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам дати моју кћер.</p> <p>— Зашто, господине?</p> |
немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми г |
обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио |
неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, |
.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако бић |
Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да н |
ми и њихови протектори чуде, како да не могу својој домовини да користе онолико колико се од њи |
ате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику упорност, грофе, а противну блаже |
Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом. |
два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n= |
пристојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} Молим, отпустите ме.</p> |
огом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби |
осподине?</p> <p>— У таква разлагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да |
оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни |
и ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен пословима.< |
онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер ви |
еш од твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, већ се над |
пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, је |
у.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом |
да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи бе |
? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини |
Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам по |
head>VIII</head> <head /> <quote> <p>Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <forei |
Кажите ми, — проговори Павле, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погруженог, |
корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у с |
кају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте |
е првом пријатном утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство њего |
p>— Не разумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу из |
у и оних који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта његова жестина.{S} Али он је и суви |
то видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише ску |
ивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Б |
и продужују своју младост.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, к |
.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} |
о.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се |
елика част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за оп |
Али свеједно, у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви |
шта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S |
отеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — рече грофица гласно, а у |
} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама има покварених људи, |
дић пола шаљиво пола презриво.</p> <p>— Могуће, али то није потребно; било би глупо, јер ја има |
/p> <p>— Боље да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — з |
есантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огран |
ерао.</p> <p>— Сигурно новцем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони |
>— Сигурно се добро намирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам ништа приметио.</p> <p>— Добро, иди са |
иш са Павлове стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим ода |
и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци, а и |
у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> <p>Њега не беше |
о један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обуставити? |
н још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> <p>— За |
ством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да млад |
е што „величанственије“ или бар, што је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бавио |
и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Л |
ушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није могуће да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</ |
есрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће поновити пред вами све што сам препатио, и ако б |
дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p |
још једном састанете.</p> <p>— То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што с |
бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа продуже пут још дан |
ама које их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити или отклонити.{S} Затим је покушавао |
и да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> < |
{S} Али нисам могла друкчије, није било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом трен |
анина, па, ако би младом господину било могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад |
То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива госпођо, и в |
лади официр објашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за је |
ила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да |
р није немогућна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, д |
ош једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга стања, па |
ућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да одрастеш ево овако несразмерно дивна?</p |
исуствовати, међутим ту је било највеће могућности, да постигне свој давно жељени смер.</p> <p> |
а, почео је похађати места, где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и |
l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем твога крова,</l> <l>М |
</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање до |
о?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (т |
ров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони комади, за које се данас в |
раном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима |
но што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазила</title>“ и „<ti |
а угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне |
ељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у т |
их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле |
опасти, но донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио би |
јасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ре |
ош лица чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких ч |
твеним зачецима он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба преса |
азривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом својим хтела да замени отворено п |
овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у позоришту, или у какв |
жда ћу се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да п |
ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте, можда, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колик |
ћете уз то најлепши део свога живота и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ј |
земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, тр |
смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте |
атизма.{S} Павле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему |
кнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било |
ра бити, припадао некој младој девојци, можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је |
да, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђ |
кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослет |
а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живота.</p> <p>— Мам |
њи догађаји, ноћно доба, претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим не |
ико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут |
6" /> имам да живим још свега неколико, можда, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на |
ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се разгово |
, немојте питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено савету |
им примамљивије успомене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцни |
га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну |
њих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је |
и.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју нау |
ај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену |
е; ово му је извитоперена слика само... можда реалнија, истинитија; а можда каква и треба да бу |
цу, она би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој мо |
напредне културе, овде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим га обузе ова вел |
оше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда образовање и моја спрема довршена је у основи; дв |
аш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могл |
аријег женика или удовца <pb n="190" /> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за пе |
ед мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположењ |
и кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, тежак, неумора |
вољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране велика проти |
Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли |
ао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни де |
сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се д |
противу изречне воље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико ј |
{S} Било је привидно заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ шт |
ало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било |
па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше вр |
да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p |
<p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки с |
друг будућим великашима, министрима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем |
е Павле.</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилиц |
постао правим приређивачем те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата |
овори унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као ш |
она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb n="335" /> кроз неколико недеља спадати у ред |
ладићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упа |
а само... можда реалнија, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече: |
ље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме н |
и пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало п |
е цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намењена. |
их старо-српских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има |
p> <p>— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p> <p |
а отела ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везивало небо, чијим се именом био зав |
је образован, да има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, које |
ену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у свој |
ва, јавна предавања Бихнерова.{S} Он је можда телесна представа њихове науке.{S} Да хоће да пиш |
ој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S} |
ама.{S} Његов начин разлагања био му је можда местимице досадан, али је имао неку неодољиву моћ |
нуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако промен |
ћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натераће вас да напредујете, |
страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих непријатности по вас, милостиве гос |
вао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем добио сао |
круговима.{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S} А |
{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја |
мети да је то због промене лежишта, или можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> <p> |
.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} По |
јим га обузе ова велика супротност, или можда велика умиљатост и велика отменост ових благослов |
нешу... али у оним годинама младости он можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија |
але наше варошице могла применити, само можда са још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало л |
ј као веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо можда створили ништа велико досад, али смо бар одржавал |
а обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што се тиче и |
у имале места у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим Павлу непознатим узроком, ј |
одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек |
ређала, постао је правим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часовима посумњао у исправност |
о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње његове утицале т |
мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја г |
е лутње по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{ |
може мала умешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни |
после кратке почивке одговори:</p> <p>— Може.</p> <p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши |
н човек одати овим лудоријама?</p> <p>— Може, — одговори озбиљно Нинчић, — ако је врло несрећан |
е сам да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кум |
ли да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским п |
н бити зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за чаршијске разговоре.</p> <p>— |
музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и |
амо Диоген.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> <p> |
Улица“).</p> <p>По оваким преходницама може се разумети што је и данашња трговина, па и богаст |
у споменутог реда, онда дружење са њима може донети добрих плодова, где је памет и срце на свом |
толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд з |
ер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, п |
непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом |
о, реците ми.</p> <pb n="78" /> <p>— Не може се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитовати, |
то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити јасније.</p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>— Вер |
за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће |
то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, — пошто немам част позн |
ложају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело одговори:< |
То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с |
и је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало |
рилике. — одговори коректор. — Он се не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној јед |
бјашњаваше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, |
е, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престра |
асилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чу |
ти но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотиц |
ато што кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила он |
е да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се |
p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост због част |
ње непотпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако како би ви ж |
е сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.< |
збио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изг |
останем од дужности?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Па |
да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој |
вле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и д |
к, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине може и нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво |
и, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у ова |
а је доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћ |
ти поверење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реш |
ућност, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна лична независност тиме што ће се |
одио по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за нашу причу пресудан догађај.</p> <p |
ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику до |
ђох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— П |
Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он н |
има.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи антипатичне идеје протура с |
домовима беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у друг |
чним границама, како при овакој прилици може.{S} После веселог описа њихова пута на Истоку, кој |
дима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више мари за ми |
сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p>— ... |
у на најдуховитије начине, које само он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или |
с морам опоменути да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у т |
е се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на че |
ти.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да пробуди <pb n="247" /> болесника и да му проузр |
е През; будите уверени да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, и зато можете слободно д |
ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипа |
одина.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, седит |
и човек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледа |
твар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбе |
понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} |
новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја |
бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одговорите јој в |
раћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на бле |
ладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи |
мена, да људски поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече |
ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати цело после подне, пошто ћу тога дана |
по један јако развијен карактер; — нити можемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ пр |
тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде |
и; при коректури листа угледах белешку, можете себи замислити у каквом расположењу.</p> <p>— Да |
продужи.</p> <p>— Бијографије немам.{S} Можете ли схватити бескрајност?{S} Моје су авантуре бес |
Лако је могуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обуставити?</p> <p>— Како да не.</p> <p>— |
на устима.{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет ниј |
ћи се, — оставићу вам толико, колико да можете подносити и морске буре, само будите учтиви као |
ј вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближ |
рали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срес |
ој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене т |
учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p |
а вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да из |
и ме презирете,... мојим духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — у |
Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не тражи |
је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав вел |
као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте тр |
е било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — запита Нинчић.</p> <p>— |
и зато ако имате што да му предате, то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предат |
ам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете слободно помислити, јер ја о томе не водим рачун |
т може рачунати на моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p |
га царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наследна кнежевина де |
ign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код на |
погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледа |
и ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још |
ти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је пла |
плетених наука и формула, којима сушите мозак и исисавате себи здраву душевну снагу своју, и ко |
p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} В |
едило... да ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Коректор оде за својим послом. |
за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше |
} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не тражите хране од мене?</p> <p>— Н |
ead> <quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаробне пу |
и живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени поглед оживи, када одг |
наче мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Коректор оде за св |
го сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утиц |
ужбини наших краљевских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се |
е био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу, један врховни идеја |
тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, ја |
а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} |
а сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.< |
ећаја незадовољених страсти!..</p> <p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио |
ворила, па си поред свега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, |
ко се у тренутку опасности опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Ка |
mon Dieu, que faire!</foreign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>О |
е понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p |
инчића, престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор |
<p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу |
томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је гос |
вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор о |
мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То |
ишта нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и су |
<p>У собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијаш |
принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има неколик |
љиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умре |
Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, те г |
је послужитељу. <pb n="239" /> — Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то мо |
потребљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, г |
— упита Нинчић.</p> <p>— Да, господине мој, стекао сам једног приврженика више, и то каквог!</ |
злагати, задобити, агитовати, господине мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човечанства, ја, |
откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да |
вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало с |
рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одгов |
а не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме се о |
<p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада с |
ако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро |
они нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Н |
свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој правозаступник.</p> <p>Грофица пребледе, приближи с |
овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налаз |
ном, казаћу.{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као |
еликомученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива. |
до ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, |
Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (тако рече) с |
сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о |
брига, <pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ј |
ах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над |
песама, зар немате више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео |
мо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим прил |
те ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p |
и добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог св |
на, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим |
рој већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати трошак.</p> < |
а девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и р |
атраћу као хитну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу |
сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну немачку царицу и д |
нас; сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, |
оју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад |
у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мој |
ом цивилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, |
м егзотичном заступништву постављен.{S} Моја настрана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоло |
} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати, по свој прилици, неколико годи |
а је грофица више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац п |
тиво помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посетите потекла на ваше прет |
аку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљ |
ди!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја Страто, — рече грофица озбиљио, — ништа ти неће би |
.</p> <p>Војислав</p> </quote> <p>Драга моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са |
себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријат |
кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.</p> <p>И |
ин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су |
егињо, — одговори Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на ва |
а?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у н |
ладе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; но ја сам још пре |
и ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блис |
о свој прилици, неколико година, јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И напослетк |
се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали |
рече грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању?</p> <p>— Значе, |
ућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, |
него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике |
ије ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се о |
јати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на разл |
озбиљнијих младића; можда образовање и моја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је год |
куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она болује од те страсти према вами, а њ |
ити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на груд |
ње нашкодиће вам онолико, колико би вам моја наклоност могла бити пробитачна, — одговори Нинчић |
<p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети |
једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соби зами |
ву звучном баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, је |
о пријатељске оданости.</p> <p>— Сестро моја, — говораше јој кнегињица Страта још једнако радос |
гнеше Јанковићеве данас више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужи |
о врло појетичну.</p> <pb n="142" /> <p>Моја је мајка имала све особине својега рода, а ја сам |
а вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити св |
можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти |
о по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодо |
S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремећено: у моме омршавелом телу нема |
су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање нашкодиће вам онолико, колико би вам мо |
спође грофице.</p> <p>— Моје сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На бал |
.{S} Можете ли схватити бескрајност?{S} Моје су авантуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не ра |
упознају са мрачним странама живота. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам да |
ино по позиву госпође грофице.</p> <p>— Моје сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала? |
</p> <p>Кнегињица љутито рече:</p> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет месеци <pb n="173" /> |
овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке постеље |
љам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак морам призна |
ст и немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.</p> |
/p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p |
ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?< |
био син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трај |
етнија, а на сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — |
, јер, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта |
сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваше сестре?</p> <p>— Је |
ас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуковићке.{S} Тамо <pb n="103" /> има пу |
на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још |
лици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то п |
ја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или |
те.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну:</p> <p |
p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где |
исам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта, дакле, желите?</p> < |
на малене почетничке несређене прилике моје домовине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уни |
говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, — одгово |
не, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам закона средства да вам га |
ном тренутку, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за |
Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју м |
иког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S |
и могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ст |
дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права |
— Ако таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти раз |
} Стотинама хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам с |
т година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n="308" /> тамо у ваше |
није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка оп |
погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одговори Павле учти |
ишњег школовања у јединој средњој школи моје отаџбине, задруга се жестоко позавади око мене и х |
о сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p> <pb n="273" /> <p>— Жена ми је рекла д |
ну вина, па настави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле имати вредности без Чилагова н |
<p>— Ако сте желели да постанете чланом моје породице, ево вам прилике, прихватите је, — прогов |
ари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја располажем до њена пунолетства или удаје; |
м <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је |
ложите заручење Ваше Госпођице кћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим ср |
несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се то |
/p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што |
и учинила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што |
кле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Видећеш доцније. |
а крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с твога кратког извештаја |
у радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила |
алазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му стис |
тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало неве |
ј рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мај |
д се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанстве |
настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— На |
га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, разумем љуб |
ене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким послови |
сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се по |
ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља |
ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, да изл |
да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога девојчета, које се тако благо смеши на м |
> <p>— Чудите се једино неодољивој моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја зн |
сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја |
че само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји господски рођаци нека буду задовољни с оним делом |
дговора, затим настави:</p> <p>— Ви сте моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније |
ијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </quote> <p>У Бе |
и сте моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у к |
>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут....{ |
ђу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе ко |
баш међу вами,... који ме презирете,... мојим духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> < |
имити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и угодним животом.{S} С |
о слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не к |
ше по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се у |
овори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим последњим речима; камо ваших подругљивих примедаб |
рината годишње, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сил |
ом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже право |
ичала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној прилици, а и са |
, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења п |
то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} И |
е да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје т |
сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb n="1 |
вољан са животом других; али зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати |
>Младић одговори:</p> <p>— Радост је на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имат |
, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја ниса |
га добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпи |
уд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотрености, којом сам моју слатку малу |
га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке |
ознато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потраж |
авелом телу нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше заносне мисли, које ће она од мен |
е у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, им |
<p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте увидети посредан по |
Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не будем удал |
чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви н |
кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, да |
Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу д |
, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да |
ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима женским.{S} Одс |
био писао мајци њеној било је написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p |
риметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери када сам наново видела |
} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на |
шој математици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, |
атима појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... са |
тим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налаз |
их идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост приметих касније, да сам сасвим доцк |
бзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.</p> <p>После две годин |
p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, |
ерени да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите шт |
свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ |
Ви, милостива госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте д |
није попуштајући један другом, истесаше моју личност оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у |
им још свега неколико, можда, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ћ |
ашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакл |
нредне прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу светог евангелисту Марка.{S} Као што видите |
ога духа чисто су запљускивали и гушили моју примчиву словенску душу, као што је префињеност њи |
роф одговори:</p> <p>— Не могу вам дати моју кћер.</p> <p>— Зашто, господине?</p> <p>— У таква |
p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће несреће?</p> <p>— |
ла тај призор!{S} Нисам могла да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно |
мојој ужасној несмотрености, којом сам моју слатку малу теткицу изложила натчовечанским мукама |
еда да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољити.{S} И ја б |
и само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када пристадох да |
о, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми ј |
ад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће п |
ине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова је молба излишна, госпођице, овај је младић близу моме срц |
огне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно пи |
и то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја ва |
есмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Ко |
p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте |
<p>Чилаг уђе и предаде портиру неколико молби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг |
исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или наба |
атекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> < |
а била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она би |
оследње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше |
ку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим кућама ра |
ла да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упу |
<p>У овом расположењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млека |
p>Кнегињица не одговори, али је погледа молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p> |
написа једно врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на |
ла тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од <pb n=" |
рофице Јанковићке добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хте |
е домаћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе ома |
Послужитељ рече:</p> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милост к себи.</p> <p>— Идем.</p> <pb n="176" |
гињичине, госпођице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позориш |
хвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ј |
словенскоме племству.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе како се |
а испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор који би имао |
</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чек |
бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не? — одговори госпођица. — Свакако има |
то стојимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва пође.</p> <p>— Чудновата |
ку ствар, настави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, господине, оставити без савета.{S} Верујте д |
д му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — реч |
е могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, ме |
а и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, против свога убеђења пос |
тали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>П |
ћи се, пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S |
рхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савет |
сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, господине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова ј |
он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у на |
</p> <p>— Тако је, господине Чилаже, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко |
тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И |
ош једном му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, продужите, — додаде.</p> <p>— Нећемо више, татиц |
ра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог жи |
аћицу.</p> <p>— Молим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем с |
а она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим, господине, за доказе; доказе молим.</p> <pb n="2 |
јте, грофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав, младићу |
то опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До |
буљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви |
али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ов |
<p>— Да, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли породицу... грофова...{S} Јанковиће |
а вама не могу више споразумевати...{S} Молим, отпустите ме.</p> <p>— Шта ћете? — цикну срдита |
млади људи, што их судбина искушава.{S} Молим, немојте ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ће |
а се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, — одговори му Павл |
Ваше лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизно поздравље, на шта, чини ми |
послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као |
ко пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље. |
> <p>— И сад вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како |
p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</ |
и ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле |
сами признајете његову пуноважност.{S} Молим, дакле, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неко |
наест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је вр |
бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја |
чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва |
.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... заглед |
је мислила да му је бављење пролазно, — молим посетите нас.{S} Улица Надвојводе Карла, број 43. |
јући у сестру, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови она, — објасни ми твој пређашњи ускл |
вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се у |
а.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — рече стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам |
уставити?</p> <p>— Како да не.</p> <p>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помо |
много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: |
га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се нисам представио; а то за |
врдим да она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим, господине, за доказе; доказе молим.</p> < |
ри.</p> <p>— Сматраћу за част.</p> <p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p |
о виђења.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше; |
страног друштва упита младића:</p> <p>— Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} |
Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклони и одговори:</p> <p>— Доћ |
одиже болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... напиши... једно... писамце... грофици да... |
</p> <p>Гроф се олако поклони:</p> <p>— Молим, говорите.</p> <p>— Дајте ми вашу кћер, грофе.</p |
</p> <p>— Ви ми то саветујете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом |
p>— Другог?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} |
> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још једном и донесите.</p> <p>— Или п |
им, молим, господине, за доказе; доказе молим.</p> <pb n="269" /> <p>— Познајете ли рукопис ваш |
асно.</p> <p>— Јест, јест, признајем, и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље нап |
донде било каквим средствима спречим и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да до |
поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тренут |
речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове нера |
му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа не сп |
нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаље |
ема лепој копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није |
е.</p> <pb n="130" /> <p>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и |
ни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вр |
и, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће млад |
о, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очајно, тешко.</p |
летње предвечерје; приближује се време молитви и вечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ре |
де, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље |
огуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хт |
пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нис |
бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му на то рече:</p> <p>— Ст |
p> <p>— Требало би, — потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало гл |
на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напустимо ствар? |
живе.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми смо по мом мужу управо сународници, — вељаше она са љубазним о |
, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој |
прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећа |
одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са моји |
туповима надстрешнице, дочекивао газда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.< |
>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини м |
ћ, али се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{ |
/> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</p> <p>Послуж |
> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајте; онда боље донесит |
евене, — рече коректор иронично.</p> <p>Момак донесе тражена два броја.{S} Коректор поче тражит |
ње столица, звекетање судова, трчкарање момака, узвике порука и отпорука; онда ћемо имати од пр |
аде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.< |
нешто, <pb n="169" /> госпођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да |
ињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас |
је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала |
о кашљем; моје је здравље поремећено: у моме омршавелом телу нема више младићке ватре, у мојој |
ите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Ви |
често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су |
злишна, госпођице, овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно.</p> < |
ињење, — напротив, налазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта карак |
стор, чувао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло покварити зас |
а то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњих нов |
> (Гле, француска књига!)</p> <p>Појава момкова, као и овај узвик, јако изненади странце.{S} Он |
ајвеће узрујаности.{S} Гости су викали, момци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу, где је |
дувана, као и весео разговор безбрижне момчадије.</p> <p>Улазећи видећемо пуно једноножних сто |
обро човечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Д |
Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је |
у другој каквој зоологији нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна вели |
стварима...</p> <pb n="171" /> <p>— Да, мора да би биле врло занимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> < |
e"> <quote> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се |
места за своја разлагања, која су била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су |
еширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој младој девојци, можда баш <hi |
ове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и п |
" /> <p>Павле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали |
Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак ниј |
пом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S |
им довољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у осам сати |
се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га |
е су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p |
оузроковао главом он.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љубав, кад је кадра да н |
а пише одовуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по с |
ју, те се умереним таласањем спуштају у Моравску Долину, она мала узана равница, где се са Севе |
ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину, преко Грделичког Кланца поред Врања кр |
реко Грделичког Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан. |
која се одигравала по правилима општега морала, што га је поставио дух човечанства, да од овог |
таде пажљивија.{S} Така нежност мајчина морала је имати нарочита узрока, и она је са немилом сл |
и пламен младости са толико силе, да је морала заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало о |
ито истицало пред гледаоцима, којима је морала пасти у очи велика противност између предвечерја |
++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која се затим удали.</p> |
овољна са одговором Павловим, али му је морала признати коректност одговора.{S} У том је смислу |
у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњено обори очи |
шао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим стр |
и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви оставља |
ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, |
ручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да довед |
јеним недрима; и све су те слике некада морале изгледати дражесне, да им нису доцније неки варв |
д авлије стојао је онај младић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете пр |
ега оскуднога стања или недостатка веза морали да остану код куће, а међутим њихов би се душевн |
бра аквизиција, али још неискусан, мек, морална и материјална пропалица; радиће искрено.“</p> < |
знио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална пропалица...{S} Та га мисао није |
е кривоклетства му је престојала једино морална смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама |
остарео и на лицу са очигледним знацима моралног пропадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не п |
м безобзирном љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави он |
Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљал |
ако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио к |
је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за уживање, какв |
Павле порумене.</p> <p>— Да, госпођице, морам признати, јесам.</p> <p>— Добро.{S} Јулијо, остав |
.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по свему што ми испричасте, ако је |
у.</p> <p>— Међер ћеш да идеш?</p> <p>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту застаде, уздахну, па чврсти |
прости, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде зауст |
ори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица исп |
S} Зато, немојте примити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свет |
има изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још ов |
има (и зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{ |
е природне и најмилије осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ј |
ежег животворног ваздуха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претворити у |
клеваше са одговором.</p> <p>— Једанпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој |
, посао мањи али одговорност велика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у |
Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу згоднију прилику.</p> |
ом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{ |
ако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати |
је увек код кавеџије; за случај потребе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко |
више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер није |
ављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што са |
ичност младићева утицала повољно, он је морао признати да је његово држање заслуживало сваку по |
што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на питања мале женске и госпођице.{S} |
ог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам за мојим д |
не било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих |
у муку.{S} У изузетном расположењу свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сва |
pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су сино |
ле се обрну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно, |
лом није имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном прибл |
оније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле тр |
ете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бру |
е слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви ужива |
ем културнога развитка ових народности, морати да води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног ош |
могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор или, пош |
е оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити занавек.</p> </div> <pb n="205" /> <di |
иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја чисто пре |
ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати |
е га кнегињица наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разуме |
не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђури |
р ћеш да идеш?</p> <p>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту застаде, уздахну, па чврстим гласом настави |
а имена, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилика без — бар и кратке али ип |
пођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече |
а у море, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих осећаја незадовољених страсти!..</p> <p |
ам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих осе |
дејање је за потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у кругови |
вили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку ја се р |
едосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света |
ам толико, колико да можете подносити и морске буре, само будите учтиви као овај младић.</p> <p |
понајразумљивија и понајчудноватија: о морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или |
од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити |
ну, Цириху, Женеви, Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по о |
у привремену војну болницу поред једног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну собицу на у |
болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема приближује се неки отмен господин са д |
штен пијан.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно <pb n="346" |
ири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким ко |
друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским путевима, сагра |
д града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са висо |
абавишту отменијих грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилу |
је је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе учтивости, било је уједно и доказ и мо |
ње оних првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетку трудила се нарочито да истакне.{S} |
оцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново |
н салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад н |
није уздигла каква велика интелектуална моћ, већ симпатија коју произведе или њихова личност ил |
ице досадан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим ли истину? — за |
е већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим |
евино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остварењу своје намер |
он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако |
кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захвални на вашој љу |
е надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога сестрића.{S} Нарочито откако се о |
амо са једним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете н |
sur la terasse!</foreign>), где ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном водо |
емиривати вашим разлагањима.{S} То ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред младом, |
дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је било највеће могућнос |
волики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је покушавао и несве |
ице учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у оно |
е:</p> <p>— Чудите се једино неодољивој моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека буде тако.</p> <p>— |
би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница за ра |
Његова опасност лежи у његовој великој моћи завођења.</p> <pb n="124" /> <p>Павле одобраваше:< |
лећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; насл |
претежан утицај свој на Павла, свакако моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће преболети рану |
и својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе неп |
друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи |
ити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, |
рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре |
понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита |
своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде кнеги |
Математика, дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још додаде:</p> |
рловаца, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Божје природе и даље досадне јед |
медерева на више с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени висови често са |
стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</ |
една затворена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.</p> <p>Н |
уно једноножних столова од лажног белог мрамора поређаних поред зидова, на којима — на зидовима |
спео уза широке дебелим ћилимом застрте мраморне степенице, поред позлаћених ступова и углачани |
гих, мучних, мрачних година... да ли су мрачне?...</p> <pb n="345" /> <p>...{S} Састанак са Сте |
ко услужни кад треба да нас упознају са мрачним странама живота. — Моје бављење у Паризу учинил |
овамо...</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачних година... да ли су мрачне?...</p> <pb n="345" / |
ечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао да пођ |
/p> <p>Павле је поздрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф поз |
е мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павл |
часну визиту.</p> <p>Грофица неприметно мрдну главом:</p> <p>— Не иде.</p> <p>— Требало би, — п |
је несравњено живописно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристаниште ово |
лагано уселила у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима тињала под |
та му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S} Не м |
Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ј |
он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>С |
удства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што ј |
, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ што је положена на трулим сту |
библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њим |
мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p |
ук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је |
доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} М |
зам, ни материјализам; уопште, увек сам мрзио класификације.{S} До душе, некада сам се и ја бав |
— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се мрзи |
ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свачим, |
<p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, |
рила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p>— Војвода Ба |
?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племић |
поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљива измена.</p> <p>Госпођица, к |
гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као ја.</p> < |
али је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света С |
ng="fr">Un etudiant!</foreign> (Ђак!) — мрмљаше најстарија. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у |
ле болнице у Београду наслоњен је капак мртвачког сандука.</p> <pb n="349" /> <p>У пространој о |
/p> <p>— Господине, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p |
твило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с ч |
ље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без |
амо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском крају?</p> <p>— Нис |
оду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори о |
сподине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што са |
кана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већином зами |
ћ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, били ст |
точини звала бароном); са неким високим мршавим господином, кога називаху професором и који је |
четка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мога лепог сокола <p |
једнога дана. — говораше <pb n="120" /> му Нинчић. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону г |
да оне две недеље, које <pb n="119" /> му је грофица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, |
о што ми рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него |
пе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ва |
че газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узро |
етлошћу и пријатном топлином.{S} Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним |
м личностима, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му |
ише замисли.</p> <p>После кривоклетства му је престојала једино морална смрт, па још са свима о |
сјајно улицканом црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p> <p>Ов |
је та загонетна личност?</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Бат |
ји се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилост без обзира на положај |
пка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње д |
решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста пр |
о пријатељевој постељи, приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био ис |
ан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, Павле се исели из свог ђач |
ије званичним путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине сво |
ани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb n="49" /> Саопшти, да |
тала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луд |
м срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темељ |
авле је могао много штошта да научи, да му оно није служило једино на то да би прекратило време |
оној слабој жени толико необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом своји |
ели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, м |
<p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих бор |
е кнегињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је к |
нчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним рук |
оје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да бла |
у налазиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високо |
на.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори |
на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкч |
ла к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> |
ајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, вели |
о бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављење пролазно, — молим посетите нас.{S} Улица |
зна за узроке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разговор |
и смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је |
а да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочити демонски из |
ректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и |
; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао о |
Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео |
и отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу |
р објашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренут |
ја дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се Павл |
е није било намештено, већ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност |
ој забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам до |
јао, или можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближ |
више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека |
а пробуди <pb n="247" /> болесника и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболе |
м — зацело последњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак н |
од би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто |
ла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није |
бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују трагове душевне и телесне малаксалости |
р.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим |
и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго |
да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приближује неки чове |
ха, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и |
своје младићске успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и у |
љ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да |
о је под неком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p> |
/p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, |
трпељива очекивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да је био задо |
лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне |
своме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304" / |
S} Коректор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му бр |
о година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, се |
ој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према ов |
један долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати |
да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и глед |
е мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу |
о њихову негодовању, немађаху намеру да му буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} К |
рић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренутака одговори:</p> < |
дну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је |
најодсуднијим данима свога живота, када му јадном и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу. |
реши у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком ж |
онца својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци с |
Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у каван |
јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; чес |
да награди његово постојанство, показа му једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> < |
згледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите |
м даном приближивао својој победи, која му се олакшавала судбином овог младића што је патио, пр |
ри од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погледа н |
код једних новина са малом платом, која му је међутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора |
и.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се |
јако тронут због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, |
виђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубави кнегињице Стр |
Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампа |
ете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову приме |
Због тога он троши само онолико, колика му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз његове руке про |
мо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да |
са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одго |
почела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; о |
да онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се болест!</p> </div> <pb n="306" /> <div type="chap |
ом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила му се болест.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Па |
лике помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, д |
не, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера |
шавао по извесним плановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, |
је окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не мог |
да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у |
фици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој карти, коју је донео послуж |
мљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима исприча прошлост своје при |
је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате |
џија увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро бит |
видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ћ |
ађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} П |
гледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и отвори прозор |
ише није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непр |
у српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по |
дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледајући |
длежао само неколико месеци.{S} Кривица му беше распростирање револуцијонарних идеја.{S} То га |
ча био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} |
је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>— Наш је р |
е течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан |
ћи поред стола и палећи цигару, исприча му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навл |
аде објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и |
шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} В |
се под хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са |
се на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према сле |
да радимо?</p> <pb n="101" /> <p>Чилаг му се приближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите |
иликама мајкине речи, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али д |
ела; здравље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било з |
ија и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасв |
жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима сво |
жестоко одупирање са његове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућу посети, уместо по |
} Али, замислимо његово изненађење, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</ |
и добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</ |
ече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о то |
и, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200 |
онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кра |
едао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:< |
ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а н |
а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још, приз |
ити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвности.</p> <p>Потражи нужне ствари и |
така, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p |
ве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, |
ла, изазивала, па подјармила.{S} Поглед му беше непоуздан, покрети више одмерени, држање сувише |
гме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од с |
његове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете не |
олико месеци.{S} Љута болештина не даде му да управља сам својом судбином, па кад се сломљене д |
/p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p> <pb n="229" /> <p>Оде п |
итељ.{S} Дошљак скиде врскапут, предаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време |
а златном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при |
на трошкове око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мал |
показа завој са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Ст |
дећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Би |
ладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде |
иђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; з |
оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки |
чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти |
рофом Јанковићем дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилику што су га |
срећан у новим повољним приликама, које му је он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању б |
слободном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије не |
р су и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S} Са највећим одушевљ |
ите ми господина Нинчића.</p> <p>— Које му је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, ле |
из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу п |
и дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће претераним речима и ватреним фразама |
не имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак нешто жалосним осмејком хтеде д |
богатијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно одговори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да |
мо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, |
танцету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио д |
> <p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p> |
је узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; наста борба, да их се |
житеља, кога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију на нек |
е свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</ |
гове темељне образованости, али данашње му држање задоби и оне, који су досада према њему били |
е дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му је била |
пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати гов |
, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а мог |
о, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда с |
радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа продуже пут |
атином је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на зем |
а желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>— |
погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га ис |
моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задоб |
мати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће |
едино својој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је |
, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо |
му“, то јест: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи; грађанину, који само на посао гледа |
ли по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— |
д својим великим столом за писање; лице му је данас било још чистије но други пут, држање још о |
им близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чуј |
зу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га |
ица зазвони и, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његово Благородије код грофа.</p> |
е попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти |
де пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити:</p> <p>— Јест, млади господине, према вама |
згледаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти |
тле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више |
атао за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n=" |
и шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски посл |
<p>— Немојте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о |
<p>Поручише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у прив |
ле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га н |
унија, заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; |
уке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фри |
сати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је старање о |
о.{S} Његово пребиваше овде стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што |
а посетама ништа не споменете, могло би му нашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало час водио и |
илаг.{S} Присуство онога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и у |
годном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели обад |
<p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурасте власи.</p> <milestone unit="subSec |
се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чи |
сред лепе баштице на обранку.{S} Набави му троколица <pb n="298" /> и сам га гураше пред собом |
разнично, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог ту |
али златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да |
е маглуштине и армоничног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викн |
лаву према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањ |
старија. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљају |
.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави м |
ајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног господина, што чека.</p> <p>М |
се обрадова стању болесникову и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења |
е и погледао претећи у пријатеља, груди му се силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив ка |
м мушку младост и каваљерство.{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му поглед прелете преко звез |
ћ оде неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, |
/p> <p>— Желим.</p> <p>— Ево! — и пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца зај |
ком пуним поноситог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпушт |
нутку као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се к |
="326" /> неколико речи са газдом, који му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p> |
едајући са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде н |
водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му помогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинчић |
посумњао у исправност својега рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и о |
која му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, управо једина својта.{S} Кад се си |
руди се да мислима да друга правца, али му главобоља подри душевну снагу.</p> <p>Последице јутр |
ећ и коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и |
, Павле распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да |
</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је |
но задовољна са одговором Павловим, али му је морала признати коректност одговора.{S} У том је |
ше, опкољен искреним пријатељством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави меле |
борба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изус |
коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радост |
није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада <pb n="162" /> не оста друго, до сачекати да ви |
е одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да |
и поред Гроцке и Београда, представљали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панор |
учинио је онако како су радили и остали му другови: придружио се заједници своје народности; од |
во.{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му поглед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаш |
Ја сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешти, на университе |
у.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, |
од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p |
У Пешту?</p> <p>— Тако рече, — одговори му братац.</p> <p>Мајка га погледа; седећи поред ватре |
/> <p>— Отказала је долазак, — одговори му супруга, — боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени |
свега треба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, |
ијте чаја.</p> <p>— Не могу, — одговори му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, |
— узвикну госпођица поплашено. — Ти си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одговори |
што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радо |
ак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онд |
му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склоп |
лазе пред његовим очима слике прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школов |
притискујући је непрестано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста? |
де пред њим скрштених руку посматрајући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Н |
во се захвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.. |
ео га и показао му штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главо |
о говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати с |
ваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља о |
ве досадашње Павлу било загонетно, овај му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе кнегињици:</p> |
осла са префињеним карактерима.{S} Овај му се тренутак учини згодним да без насилних средстава |
моли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост малог дворца била је по о |
разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, ш |
је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај нас |
Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при пола |
овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико много говорио, те ју |
ио најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкладнијој, у борби за идејалом.{S} То је |
} Али на његово велико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачк |
треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико |
на повратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се |
у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Он |
вљао је другове својим досеткама: језик му никад није био одрешенији, дух досетљивији, око свет |
S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу |
каревој, враћала.{S} Једино је пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, ј |
је; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово бављење овде, |
је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели ве |
, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна, |
а што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили |
приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се нес |
оузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трај |
и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— Лакше, младићу, лакше.{S} |
ко тренутака размишљања разумеде, затим му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</ |
ице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико |
, опет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више. |
ане топло захвалим.</p> <p>И још једном му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, продужите, — додад |
1" /> <p>Чилаг му се приближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите се одавде, младићу, тамо |
от, који је себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пруж |
града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само |
ко корака опет бесвесно заустави; мутан му поглед прелете преко високог реда огромних кућа, зат |
млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази |
чић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га ос |
стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набави |
у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини разлог, |
акну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, ч |
дин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије гос |
ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу |
прикривао по разним местима, показивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави п |
младић нашао ковача, довео га и показао му штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла |
постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитоперена слика само... можда реалнија, истини |
<p>Мајка га погледа забринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— Подај де |
се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођош |
приликама.{S} Његов начин разлагања био му је можда местимице досадан, али је имао неку неодољи |
чић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и |
и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен под ути |
замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се зах |
<pb n="297" /> право само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не помогн |
ш у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни, ту м |
{S} Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред |
ођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, озд |
пширније практично разлагање, али овако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим?</p> |
леда онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у |
их последњих дана као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, ос |
видели, — настављаше госпођица, — како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа |
иљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближује мајка са својим нежним поглед |
како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло прија |
мезимче: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у |
мо на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам |
} Кад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и |
и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло |
; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не |
крета.{S} Испод забаченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овд |
сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престр |
етарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу си |
; покрети, говор, погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече |
м, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ј |
/> <p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Ч |
му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећао све изн |
ан, али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намештено, већ изгледаше да му је бил |
з рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада ср |
и но по потреби додати путницима.{S} То му још већма пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте |
то се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По |
S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопх |
изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање редовни |
злазе, ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међут |
боносан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој |
/p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Аг |
је приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Д |
оме благостању положио оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а њег |
еби набави оно највеће задовољство, што му је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су њего |
о га је упућивала и младићска снага што му запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио из |
је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, |
ај му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на |
и; а Павле због <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова с |
кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; |
оја би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то ј |
и овом захтеву толико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазр |
в што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са бело |
двиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно |
ли код грофице на милости и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати с |
} Војвода није богзна каквог стања, јер му је господин тата за младости био доста лаке руке, до |
S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетик |
му здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је старање о његову здрављу нарочито препоручила њег |
ету, а онако болан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А |
о и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p> |
што је отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да |
бива.{S} У току тога разговора коректор му показа завој са новчаницама и признаде му да су га у |
тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.</p> <p>— |
ријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, |
нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забун |
трова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио |
веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Ис |
без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту |
и дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се м |
ају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет му позлило.</p> <p>Одведоше болесника до једног камена. |
, образованост и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стек |
о је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се |
и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што м |
ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио немогућност остварења његове т |
енио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио ш |
послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не |
и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, продужавајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очи |
оћу једно велико Браство.</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p> |
и лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, |
снама а усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} |
а још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, |
томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња одређивала.</p> <pb n="59" |
ако осећа велику радост због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним прија |
знати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n="46" /> <p>К |
<p>Грофица га сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, мног |
ор.</p> <p>— Говорите, дакле, — довикну му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашње |
ске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувш |
товој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином представља |
/> његово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и одговорност пред својом савешћу |
родитељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, |
хата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, заустављајући се пред сточетом |
парских, понегде „псећи језик“) које су му у последње време, по његовој наредби, доносили из ре |
ладићска умиљатост у опхођењу стекле су му стално право посећивања најбољих српских и бољих туђ |
о Павловим приликама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовин |
је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову те |
догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ пр |
коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим |
ије достигло висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је младића ј |
адно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више зато да у с |
це, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му |
вољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, |
ш једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколи |
можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто |
, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном мало |
а!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S |
и, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа на |
Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су га непрестано напред гуркали |
пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у ру |
ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам д |
је била међу свима најокретнија, одмах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му сав дог |
ала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га |
мејком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти з |
оздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене. |
врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p |
а, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар |
гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди да |
гичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} |
ао Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и |
пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, |
њем потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велик |
познаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога к |
а незадовољених страсти!..</p> <p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио.{S} |
аједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим приликам |
и.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта желите |
на игранци и његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p |
то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да зад |
о све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био понемчен; примам |
тили у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори |
нијим човеком, ако ме будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговора подиже руку; он је |
рака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, с кој |
ристи.{S} Напослетку смисли да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} |
за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан |
јем; породица задружних са пуно чељади; мужева радних и поштених, жена покорних и родних; у год |
ешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству, јер |
Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од то |
е шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада |
.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми смо по мом мужу управо сународници, — вељаше она са љубазним осмеј |
а требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнегињица забрину |
изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман вели |
тим две сале, збирка старина под именом музеј, хаљине, новци, споменице, <pb n="195" /> оружја, |
p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили шетњу и разговор.</p> |
кав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ств |
</head> <head /> <quote> <p>Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <foreign xml:la |
ма чувених живописаца; затим дворана за музику, пуна разних инструмената; соба за разговор са р |
е које предаје права ризница за оперску музику и да млади господин има врло срећну спољашњост з |
подин са политираном главом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову уметност, а доцниј |
тајније осећаје.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимност изн |
чила на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим л |
ом азбуком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма могао саставити |
е, <pb n="148" /> подносили већ и већих мука.{S} Будите, дакле, разборити.</p> <p>Павле се са у |
нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у вели |
е поред њега млађег, а имајући посла са мукама младости, унеколико подмладио.{S} Његова намера |
ку малу теткицу изложила натчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој узвишености.</p |
да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p> <pb n="115" /> <p>Једва једно |
же се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност будућности није га више кињ |
да-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како |
свему тачног човека, који је са толиком муком зарађивао оно неколико новчића дневно, док Павле |
ти што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку позивницу, али је после |
ило је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу |
>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном расположењу свом морао је да се пр |
, само се сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање болесниково, већ његово уредно дисање.{S} Корек |
.</p> <p>Из постеље је до њега допирало мумлање болесниково; кроз добро затворене прозоре проби |
ајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је |
ком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да |
дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још додаде:</p> <p>— Будите |
неколико корака опет бесвесно заустави; мутан му поглед прелете преко високог реда огромних кућ |
ве лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад |
p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне |
Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле муцкајући одговори:</p> <p>— Ја је... још нисам... ни о |
нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца отровао |
вај је више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватруштином не могаше водити рачуна о |
није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над узрујаним срцем, иђ |
ак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан његова чистога ваздуха, свеже |
м грозницом.</p> <p>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је усред јуначк |
е доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао с |
у млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да говори |
Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> <pb n="213" /> < |
али је мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово |
он дође овамо...</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачних година... да ли су мрачне?...</p> <pb n |
е, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у |
<p>...{S} И прођоше године... пролазише мучно...{S} И он је одиста радио искрено...{S} Та, био |
е ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња средства |
е Павле.</p> <p>Кнегињица је горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, једва дочека да |
аки други дан.</p> <p>После двонедељног мучног боловања Павле очигледно ојача.{S} Био је још сл |
хтео да се противи болеснику, већ после мучног споразумевања са Павлом написа ово писмо:</p> <p |
зо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучној неизвесности једном би крај.{S} Свану и тај нест |
напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да живи зан |
се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стајали су у прист |
апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb n="135" |
на барона, који је, како изгледаше, био мушки заштитник мале путничке дружине, а он у целој ово |
пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па |
ст и лепота дарива скупоценом успоменом мушку младост и каваљерство.{S} Груди му се раширише.{S |
г белог мрамора поређаних поред зидова, на којима — на зидовима и на столовима — видели бисмо т |
и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по за |
еш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити. |
.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на који <pb n="249" /> бих начин могла да добијем вести |
апоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђ |
се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе |
у свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ничега особитога осим њих |
упућује на неку врсту ведра размишљања, на философију практичну и често врло појетичну.</p> <pb |
ају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђиншти |
четкица; на прозорима китњастих завеса, на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</ |
авнике далеке и напредне културе, овде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим г |
положајем њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се И |
је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина дана.{S} Он ј |
рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да |
им сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његов |
о да се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старч |
Молим однесите моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> |
а уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до верид |
ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговора и то још и |
у и могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан |
и овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- гд |
ју ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља и в |
је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је |
лога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке водио је т |
тога била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она |
ља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да разми |
мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, стајало је неколико светлих п |
се сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђа |
е тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошл |
негињици, — ја вам честитам, Светлости, на тако великом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на т |
Павле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешти, на университету, или управо по јавним местима овога гра |
илост и немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.< |
а кнежевина де През била у Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте даровит, млад, говорите |
скупоцен крстић урешен драгим камењем, на златном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p> |
к грофица стајала пред једним наслоном, на чијој предњој страни беше затегнута нека слика, прек |
старац, заустављајући се пред сточетом, на коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли, |
ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор зловољ |
во место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамили и ч |
од неколико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене трошкове, штету и т. |
а ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</ |
свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком бра |
о цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као чове |
хнула је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љубимца, пошто га је заветовала, да |
исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и |
" /> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по свему што ми испричас |
ако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То ст |
рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — |
их станова сиђоше у свечану трпезарију, на доњем спрату, која је изгледала као неки старински х |
да још стоји обновљен у сличном облику, на крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на о |
м који га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала т |
стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, |
, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то до |
</p> <p>Лицем је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка |
а паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакуп |
и по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек |
им пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уо |
оло нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо |
ло је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китњастих завеса, на одрима мирисаве пресв |
је у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжов |
гнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о кој |
на седницама скупштинским и општинским; на састанцима учених и уметничких друштава, не би ли ко |
за и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше |
нског места, нису учинили <pb n="87" /> на њ утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремс |
о које су вере.{S} Био је <pb n="89" /> на седницама скупштинским и општинским; на састанцима у |
="291" /> <p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека д |
су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарали о теби. |
ану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно утицао долазак овог но |
ва несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен стан, а да расп |
клања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; м |
није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајк |
у.{S} То је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх |
ево теткице.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног простора између рафова стајала је кнегињи |
и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од |
су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову телу у свима покретима и на изразима ли |
прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати посла само са онима ко |
од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мис |
га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу г |
ете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским грофом, и маркизом не |
гао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у шта |
м ћилимовима, њима досад непознатим.{S} На умиваонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; |
} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама светлуца драгим камењем искићени м |
и, полу празнично, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од |
један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној плочи стоји диван гвоздени ступ с |
његове почео је да губи популарност.{S} На скуповима се често завађао са својим присталицама.{S |
оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост приметих касније, да сам сасвим д |
факултете (изузев теолошки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекерма |
ора поређаних поред зидова, на којима — на зидовима и на столовима — видели бисмо трагове неких |
<p>— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Т |
а ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и по интересима |
је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. — одговори гроф; — са оваким се сим |
о чудно, да се старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана |
их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркар |
редајте га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; |
их на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвеза |
аш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ић |
е известим на надлежном месту.</p> <p>— На надлежном месту?</p> <p>— На најнадлежнијем.</p> <pb |
малом библијотеком и настави:</p> <p>— На шта вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, |
ре?{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви ст |
а.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> |
ом позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Мног |
ма, у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинч |
.</p> <p>— На надлежном месту?</p> <p>— На најнадлежнијем.</p> <pb n="230" /> <p>— Па шта ћете |
сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p> |
одра гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти не |
ве вере по постанку и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватања |
ћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђ |
ити, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} |
ого, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратк |
ја је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба мала кава |
ј, а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватања појединих исповести, написаних са п |
мо од детета у војсци, или која наредба на општинским вратницама и на механском зиду, или у нов |
<p>— Механџија има неколико чистих соба на расположењу, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли ба |
ца је из владалачке породице, има права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете |
поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p |
могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то |
Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> < |
талимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам св |
итник, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} И дос |
лна и стекла је доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јав |
дра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у к |
први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева |
познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много |
диван гвоздени ступ са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се к |
еру и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечн |
о пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од |
кад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми |
о представља напредак целог човечанства на врхунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, имађах пријатеља, |
чање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она захвално |
> војводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добро д |
</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> <p>Грофица неприметно мрдн |
за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице |
аху и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају |
<p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку П |
Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло много времена, а оно с |
говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — одговори јој гро |
својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој |
а старинским избледелим везом; иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, која |
да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла рас |
м сплетом њихових разних интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но они св |
онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одмо |
ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших м |
ху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не би и |
аван, до Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Божје природе и даље |
арска омладина се управо наслањала тада на српску која је била <pb n="151" /> јача и делатнија. |
јатељица лична и искрена, која не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније |
а живота снађе што необично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучера |
<p>Пред механом опет застаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били |
тор окрете лице према прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али с |
ути?</p> <pb n="348" /> <p>Опет погледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је с |
то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница |
тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живот |
че Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну ми |
а код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Је |
до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем углу ода |
и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младића, који у осталом није имао где, већ |
знанство било доцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова |
тако јако развијен, да је имао утицаја на културни развитак свих источних народности, који у њ |
...{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади господине, |
мних кућа, затим залута по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; |
а радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи |
ања.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом елементу; тада се она налази у |
Нарочито је пред вече износио болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном св |
олео бих да сам видео господина песника на месту онога фанатичког занатлије, и обратно.{S} Госп |
му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упи |
>Географија</title>, као што је белешка на унутрашњој страни називаше: „Једина наука, или наука |
агу.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} |
ићски неискусним примедбама...{S} Хвала на части!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена |
дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о а |
хартија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у глав |
у ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак младићев.</p> <p>Тек после неколико дана, ка |
а прозору.{S} Једном се руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно стискивала мараму о |
је пређашња посета благотворно утицала на његове узрујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да |
тичким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо, — уплете се |
="subSection" /> <p>Кнегињица је седела на отоману у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, |
ишта цивилизације.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе културе.{S} Они су т |
могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна револуцијонарна акција.{S} Но |
Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач |
женском, која је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <pb n="156" /> <p>— Пст!{S} Госп |
вали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, |
одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала |
ек, али судбина тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у р |
пођица неколико пута и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза с |
са сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред је |
м, јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ г |
а је молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.< |
ла?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог узрока, што јој |
ског дана о Задушницама, када је отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући |
ли раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њ |
очини, приближи кући оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за ње |
ао је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули су странци, управо странк |
да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим на |
па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толик |
а унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети |
них дугачких ормана, са разним киповима на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним сед |
лаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше |
била је повучена дугачка греда положена на два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред |
зе „западњачку културу“ што је положена на трулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва |
у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео |
раха, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, |
а би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна рев |
шу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова |
супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био |
p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо одвратну промену.</p> |
не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито девојаштво своје сестре.</p> <p>— Ти знаш, — |
евни догађаји и прекодан искрсла питања на особит начин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са |
гла распознати од осталог драгог камења на њему.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је |
оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{ |
b n="334" /> Он ми је прибавио приступа на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не |
узвикну полугласно, баци се поред одра на колена, ухвати болесникову врућу руку, наслони на њу |
зао да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања |
о је грабеж за иностранством без обзира на душевна расположења.{S} Има ту правника који су отиш |
предам на милост и немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску у |
ј 1. <title>Календар</title>.{S} Унутра на корицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија |
ад вратима с обе стране обичног натписа на домаћем језику стоји још натпис српски, немачки, рум |
.{S} Додајте џепаш од неколико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене тр |
и покуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још проговорио < |
оле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на |
раја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале достојном сталношћу увек унапред |
дића подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита на хартији:</p> <pb n="347" /> <p>„<hi>Павле Ђурић</hi> |
упљање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младеж“,... то не зна |
оже.{S} После веселог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као |
колико дана натовари полумртвог младића на кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на |
егазила</title>“ и „<title>Милкина кућа на крају</title>“ као и „<title>Соко бира</title>“ изаб |
некакав прљави кривоноги ковачки калфа на трибини раздрао, проповедајући да су сви људи једнак |
није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом с |
три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна |
имедби могли сте увидети посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ако приз |
трашно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> < |
познаником, угледа где Чилаг, нападнув на коректора, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш |
а.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, |
оред простоте, имађаше нечег допадљивог на себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђива |
ни управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити прот |
ења, управо дивљења, различитог од оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њега гурк |
није схватање живота.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог реда, онда дружење са њим |
ок се <pb n="342" /> они намештају, кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Неки о |
>Агнеша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <milestone unit=" |
лико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима доса |
венског живота, а с друге стране поглед на ове представнике далеке и напредне културе, овде, на |
> <p>Павле подиже свој задивљени поглед на красно намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне ј |
зумети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, |
{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмере овога светскога града, већ и помис |
лаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увиј |
дбином своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чи |
нате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам каже |
ице, кракове, крстиће, и остале знакове на окрајцима штампаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до |
иличан број песама, и превео готово све на француски у стиховима, реши се да оде грофовској кућ |
вори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Мари |
p> <pb n="153" /> <p>Павле остави књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију |
јалне прилике, образованост и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска умиљатост у |
ан и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале |
и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте пока |
ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде на углу испод једног фењера, извади из цепа неке хартиј |
Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе као пресечено.{S} |
Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила |
мо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бр |
осталима трима потчињена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, прено |
тигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад п |
му је доста још једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ов |
у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала |
мена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један о |
одговори; она само климну главом и седе на своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погледа са р |
ца напослетку остави своју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од |
премаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p> |
у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} Али с |
и ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима, |
он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави |
квој забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <pb n="109" /> дакле, нужн |
тити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У м |
домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свеж |
етку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, |
лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напуст |
идеја и њихову историју у извору, пређе на примену наших прилика.{S} Немилосрдном хладнокрвношћ |
е.</p> <p>После овог општег описа пређе на појединости, које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов |
м пребацивањима отишао далеко, те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте |
у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, |
грађанских забава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је био сво |
последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа |
је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapter" xm |
ња, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као |
.{S} Она поплашена спусти завесу и леже на подглавље.{S} Случајно била је погледала право у очи |
сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гласом изговорене речи.{S} Затим полаг |
, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињ |
или остале интелигентније кривце налазе на другој страни града у нездравим, влажним, полумрачни |
азумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му н |
ато што песници немају обичај да долазе на марвену пијацу, — примети госпођица Фернек.</p> <p>С |
кнегињица.</p> <p>— По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p |
редстављао родитељско очајање, да га је на отвореној позорници ударила капља, те је наскоро изд |
ени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, |
постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је |
мо зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p> <pb n="301" /> <p>Нинчић се опет |
у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са уро |
ца гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо. |
чу пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на путу према тадањем средишту Кнежевине, према Крагује |
пребацивати што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — |
/p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме се |
<p>— Не, нисам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нист |
ла одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на полеђини повеће тврдо повезане |
екли, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио коло. |
/p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине може и нестати. — рече м |
, да је једном била близу среће, али је на неколико недеља пред венчање младожења напусти, да у |
од продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> < |
ли вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваш |
средњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена врата покривена иза ме |
једноставним уредним откуцајима; док је на <pb n="242" /> столу у неједнаким размацима шкрипало |
, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше превелике |
Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чи |
о то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{ |
во неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, к |
>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове, јавна предавања; у позор |
гим јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где |
, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како |
Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури листа угледах белешку, |
х, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади бра |
сет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био задрем |
о само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер ос |
адовољан са животом других; али зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете да |
овамо требају друге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S |
њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој |
<p>Младић одговори:</p> <p>— Радост је на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда и |
му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ |
свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети друштвени поредак конвенцијонализма; и |
ме досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада <pb n="162" |
ену веселом лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се |
маш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата |
мо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам т |
е Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти читање, па оде у не |
ење.</p> <p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнска нежнос |
нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити смисла његовим неодређеним сањаријама, |
Мала нарођеност, а богата земља упућује на неку врсту ведра размишљања, на философију практичну |
ебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заоста |
отприлике испросити?</p> <p>— Отприлике на неколико дана после ваше последње посете.</p> <p>— Х |
о њивама, <pb n="35" /> млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у |
„из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— |
мо са „уништењем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То исто бива и |
животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте |
p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и |
то га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} |
S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, |
често врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и о |
Свакако би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе |
еве и Сигетијеве скоро су све преведене на српски, словачки и румунски, као и словеначки језик; |
главни уредник захвали, поставише мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим власн |
наче поноситим цртама.{S} Јако порумене на простодушно питање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанц |
једном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, ко |
адлежних, овај одлазак.{S} Код омладине на Истоку уопште, поред свег тако радо показиваног патр |
ма од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, д |
ада остају од жене породичног старешине на жену првенчетову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша |
и.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на велику висину и заузме место иза широког ступа те по |
упразан простор употребљавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло с |
исправност својега рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио |
а онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је дома |
дно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом х |
знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше гл |
е са газдом, његово скривено стражарење на вратницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за |
дмладити; она досад није обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изглед |
су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао |
опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} О |
е је беспослена госпоштина трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на који |
лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг о |
> <p>Кнегињица ућута, седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— |
решком; но поред свега треба сада да се на <pb n="186" /> врло дискретан начин трудите, да вас |
ча.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам; р |
непосредних чистих израза, у којима се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> < |
ош и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну |
ним одајама (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне |
јако збуњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугл |
неколико речи, али увек задржавајући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и вр |
би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери |
ужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну према моз |
p>Болесник врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш он |
е, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он п |
ије хтео више показивати.{S} Уклонио се на скривено место, те је отуда слушао весео им разговор |
ењем и сталношћу задрта човека бацио се на остварење идајала којима служи прецизно, неуморно и |
} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили см |
Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, која ме је корела за моју несмо |
крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим Павле <pb n="254" /> пробуд |
и Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, |
="173" /> чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као |
младићу, лакше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу каванског света...{S} Немојте се срдити, ја |
екати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, |
, ако се у тренутку опасности опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p |
јте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као шт |
е место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не |
их порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ј |
{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а |
јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве маште |
е бароне, — одврати госпођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p> < |
а волиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то те |
Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој |
мновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропс |
мску страну у кућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набави му троколица <pb n="298" /> и сам |
врло церемонијално захвали код грофице на милости и уживању што му је пружила позвав га у свој |
бав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, |
ети добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек |
са неким младим људима, чешће погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Го |
тане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n="46" /> <p>Крагујевац тада не беше в |
сету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом чита |
Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два т |
ед погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи |
га облика и величине; па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оруж |
не делове света.{S} Његово је поље више на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим друмови |
но оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и о |
p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно ст |
</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле распитиваше |
да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био ум |
, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио погледом неки бели сребрнаст |
ак изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p |
у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зара |
ским ходницима, а често <pb n="71" /> и на предавањима.{S} То су већином матори ђаци, или пропа |
га великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буд |
ао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао своју жртву: и посм |
цивао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је о |
, која је почела стварати велика дела и на оделитијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код Занатл |
која наредба на општинским вратницама и на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљивиј |
дољу скривену међу питомим бреговима и на његово примчиво срце што је досада било мирно и беза |
поред зидова, на којима — на зидовима и на столовима — видели бисмо трагове неких арабеска, да |
а целом његову телу у свима покретима и на изразима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење к |
пратили нарочити коњаници), она пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено, |
види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у |
з обзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.</p> <p>После две го |
губили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двад |
оде и занатлија — сразмера која би се и на остале наше варошице могла применити, само можда са |
иком и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем м |
Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушил |
младом господом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних осмејака и ми |
на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала |
тово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак д |
ко имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Годи |
речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски не |
жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> <p>У свакој другој прилици Павла |
ит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима моралног пропадања.</p> < |
препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску |
чи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p> <p>— Кроз две три недеље, на |
>Павле је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу грофичину, па одговори учтиво:</p> <p>— |
тке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем |
посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се ка |
поштина трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не б |
, али се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдарица се п |
ошити по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе своја дивна |
ло и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p |
вако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је ша |
на.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба да обраћате више пажње, н |
} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што |
уље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, ис |
е ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте |
уче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рукама, потап |
лна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило изненађено.</p> < |
, наслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо го |
да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је и |
ва мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и пр |
ијотеци спадате у ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нуж |
к</title>“ и други, изгледа да се сложи на „<title>Раденику</title>“.</p> <p>Скоро затим се отв |
а бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше у |
Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме |
је било у времену, када треба да полази на продудужење наука, које је у главноме довршио, али ј |
ина; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућности, као што се вели: а |
у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је |
— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p> |
е.{S} На првим изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу, |
p> <p>— Верујем, прико, верујем.{S} Али на мене више немају утицаја те конзервативне мисли.{S} |
им отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово велико изненађење, ујак му овај пут одрече по |
е; па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја |
и се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико изненађење под руком осети неку тврду |
а првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане п |
ди.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам |
ле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Овај је чардак био налик у Шва |
преконоћ ту.</p> <p>Странци су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и |
ханџија, кога су неколико пута запитали на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну |
стрпељивом изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијале |
вол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте ко |
</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао? |
озао га по луговима; доцније га пресели на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице на обран |
та на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор |
двечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу. |
а гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: јед |
p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, |
аније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам |
удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S |
ла брижним оком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одј |
а запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе |
уће.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— |
шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те се в |
сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школовања; па како сам имао благод |
— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и ин |
е, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држа |
врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами вла |
е да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво |
појмити, колико смо вам много захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога |
ожете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо извршење ваше намере.{S} |
ареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један век, док сањива над |
ухвати болесникову врућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покривено велом и кроз заг |
и да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна миса |
аде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем |
ницу; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име |
а спољашност госпођа, којих беше четири на броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и |
„аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чек |
м завесама са ситним цветићима; прозори на локалу средње величине са истим завесама и истим цве |
поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова бол |
вам, учинићу тако.</p> <p>Павле појури на врата.</p> <p>— Чекајте, човече; понесите двоглед.</ |
лазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), али морам |
сплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама |
рмално пред целом породицом и доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, која |
Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — говораше <pb n="120" /> |
> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигура |
уверени да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите |
дигнута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим |
некога, чија ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила. |
на страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге ид |
ђа, није успео, јер је морао одговарати на питања мале женске и госпођице.{S} Када су разговара |
цати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор.</p> <p>— Ти распитујеш о свима тв |
ересујем за Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја би |
ог без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма |
/> <p>— Не верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја? |
цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде д |
за позивницом, али је није могао добити на уљудан начин, а коректора није више видео, јер није |
и.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесељено неодлучно лице |
ом.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је |
у?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она преплашено. — Па т |
ети људе, ценити пријатељства и мислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. |
није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и изв |
хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпу |
м врло финим и немарним покретом бацити на страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у кој |
вају суседних југословенских народности на Балкану.{S} Често се прибегава крајним, понекад очај |
и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очувана овако она ће временом још добити у |
браду напред избријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за ког |
ња, видећи га пристојно одевеног, пусти на галерију захтевајући само да се мирно држи и да се ч |
е, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнеши |
рава имена, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилика без — бар и кратке али |
су трошили као млађи супружници живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину |
ногогодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{ |
p> <p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету, довршавала је свој цр |
своју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука.</p> <p>— Зашто, синко, пит |
екакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укоче |
киваше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врли |
, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као с |
p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је |
ти опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једно |
ке.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су пре |
о сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутк |
неколико молби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Са |
њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: |
ед гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, испаде лепо повезана књижица и |
јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница под чекићем, то она не могаде схват |
дила; где она од срца непосредно искочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепот |
се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душ |
ом малом дару, — рече госпођа показавши на крстић.</p> <p>— Учинићу, — одговори младић једва чу |
ога девојчета, које се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених брижних тужних бора?!..< |
кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим снажним гласом:</p> |
к; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје |
сплахиреним болним лицем гледао у завој на коме крупним словима исписано стојаше:</p> <p>„Милос |
, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћи извршити своју намеру.{S} Павле |
ло подаље, где је на хартији, положеној на полеђини повеће тврдо повезане књиге, нешто цртала, |
родици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још |
>Ово саопштење није учинило онај утисак на младића, какав је коректор очекивао.{S} Павле је био |
са дубоким прокопима чине силан утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова |
сио немио случај, сломио се један точак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, да од п |
ги ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не ма |
<p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам |
То никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме з |
ошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да |
.<ref target="#SRP18970_N1" /> Погледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па |
вле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилост без обзира на положај, на моје род |
<p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу |
а ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ из |
нам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, н |
теван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло м |
и за сарадника уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и критичној рубрици.{S} Доцније постадох |
што се овде <pb n="121" /> каже, „идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно, да |
ош пре неколико година престао да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{ |
ите ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n="13" /> <p> |
тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико форината |
и похитам балконским вратима.{S} Изиђем на балкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стај |
у ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења јед |
рчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо она |
се чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној |
, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искоч |
да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на расположењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о проси |
дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је |
то је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено.</p |
оде Карла, број 43.</p> <p>— Благодарим на части.{S} Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли |
ца додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо |
Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад |
?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на надлежном месту.</p> <p>— На надлежном месту?</p> <p |
а, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</ |
ода што је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не |
и била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она досад није о |
— Све, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и ратови, |
мемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да |
а, приближише се брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже |
и свирала је не само са дивном техником на том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним п |
по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S |
стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака, |
и висока женска прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо |
ива свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, в |
/p> <p>— Ехем, — одговори овај са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb n="94" /> |
и дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми об |
ваке мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три че |
има даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уред |
која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p |
прелетала преко клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђу |
аја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оц |
и се једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена врата уг |
је у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њезиној примети и прочита ове крупније |
само о томе говори, док не упадне један на врата са новим проналаском, рецимо са „уништењем ест |
рема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујак |
најмање!</p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли д |
по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађа |
на пуштен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, али је до амнестије одлежао сам |
ешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпатије према вама.{S} Желите л |
дошћу; она крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим га одмер |
p> <p>Затим продужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим |
{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да |
болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да |
смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвено |
авле <pb n="254" /> пробудио и погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он |
ча, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, за |
отворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под неким високим ступ |
ог бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> |
му и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их зна са основом њихо |
једном крају отомана, и није одговарао на пребацивања Чилагова која трајаху већ скоро пола сах |
ре овога светскога града, већ и помисао на малене почетничке несређене прилике моје домовине. < |
благао влажним облогама и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече једнога придв |
да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за |
едно становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхођење са коре |
</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случајности које би из његова ванреднога положаја мо |
почетка <pb n="131" /> пријатно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне ру |
ало, лутајући по дворани, где је наишао на неколико университетлија, са којима је остао неко вр |
дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена врата и једва је могао у мраку с |
љив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{S} Због свадљивости њего |
n="59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је |
рој ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да буде п |
с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, син је |
е ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Радио сам н |
што нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“ |
Видите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том п |
до моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала, |
ално гнездо; он разори наше домаћинство на спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, |
пратио погледом неки бели сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и |
аво лице господина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, па је, з |
алеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват, одвратан, паклен |
вним борбама очеличен, није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним чел |
није увидео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се противи болесник |
, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга |
да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им |
о поред његове постеље, удалио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, где је м |
ог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, |
ада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој равне о |
здахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њега. |
да јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у |
ређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и засновица.</p> <p>На путу од куће |
волу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његов |
је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у |
подругљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалит |
во, који је своје укокочене очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде |
огодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали, |
андрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју ј |
ћа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица неприметно уздрхта, завали се |
ијерархију, али сам са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде, само ако се може осиг |
— рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са |
о за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> |
је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> <p>Први дани прођ |
ни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде |
е сваки поступак који је издалека личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна узд |
/> <div type="titlepage"> <quote> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се |
есечено.{S} Наместив се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју |
ињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте ј |
а сваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како |
пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија |
р или црне слутње његове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и |
и.</p> <p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни |
н самоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејк |
овићем дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилику што су га у његову |
век се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога писма; и још истога дана |
и поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове било кап |
е куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесном врло |
младић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<foreign xml:lang="fr">sur la terasse!</fore |
з неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или краће време, или се понекад после пресуде о |
и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p>— Верујем, прико, верујем.{S} А |
у полагано помоћи; грађанину, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сир |
ко би их одсада могао усредсредити само на једну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна |
непријатно, оно учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места |
ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p>— Са |
кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну |
де је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским |
о зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединица не само опасно |
:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих коректних |
када онако исто примамљива као она тамо на вашим раменима; само што је била веселија, отворениј |
ема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, а |
ром.</p> <p>— Једанпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашт |
авече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као |
у писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање по |
{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рек |
авији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се ниј |
дела.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњости.{S |
буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам гајде. |
Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам бил |
глава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруд |
ло посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на железничке станице и у прве гостионице; прегледао је |
> <p>Павле још једнако гледаше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p> |
а уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се за |
време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни о |
да научи, да му оно није служило једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он |
снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских бележака, те се после често и |
ући сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> |
д неким високим ступом, и пао би обично на један други поглед управљен кроз тренутно отворена в |
да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га |
ели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом |
фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Ал |
два дочекао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски |
аро душевно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и т |
е мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или седећи крај прозора, удуб |
или на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да |
а капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети свак |
ишта рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну |
ћ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо |
помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмере ов |
а полазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи од |
рински храм и обухватила је цео простор на једној страни палате: зидови су покривени дрворезом |
која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао |
те надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматрате игранку.</p> <p>— Знам, |
<p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред |
у овоме граду час у овој каваници, час на университету, час у својој собици.</p> <p>Сад већ ни |
онај стари господин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у |
<p>Павле је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним болним лицем гледао у завој на |
намести у столици, наслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола саг |
да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом својим једноставним уре |
ан међупростор, каквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојености врло згодно мес |
Странци устадоше рано, доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како |
, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће мо |
S} Нинчић преброја, било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с |
њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војво |
им, непрестано је држећи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође |
док се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допу |
дрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим женскадија доне |
је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном |
јих, када се због својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо своја |
ој колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније прилике но што би их могли има |
бијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава и дан |
не лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употребљавају женске.{S} Оне су већ биле з |
енутак.{S} Видео је младића при пролазу на састанак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило |
и мислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царскога двор |
.{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међ |
карту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те унутра.</p> <p>— Не |
али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} |
део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших се да послове отољавам са највећом |
; те су им ликови били предати уметнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} |
рича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишина између |
<p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> <p>— |
то једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S} |
приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже |
оју дужност.</p> <p>Говорник метну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу |
љачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске језике.</p> |
ли да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим страним земљ |
кона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запа |
атељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, кој |
ећу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе |
ек га поплашено лице родитељско опомену на дрскост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба о |
да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим била мала, а зад |
их слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у |
ети код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици са коректором Нинчићем који је са својом старо |
ако би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по св |
најузвишенијем, о најчистијем створењу на свету, она је то створење увредила до срца, погазила |
>— Даље, препоручујем вам највећу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младићске жестине; ч |
да потражи тајну или стидљиву сиротињу на најдуховитије начине, које само он може измислити.{S |
ажио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погледао горе, разми |
о-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељства између мађарске и немачк |
је предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Србина имале већег утицаја, но што је он мога |
разговарамо о другим предметима који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p> |
или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, укл |
њује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, не |
дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образованог сина, чије узбуђење а |
сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг см |
ватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави ва |
ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног језера, пријатељица, каквих имађах |
S} Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкине речи, а при |
јица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уд |
едном разведрише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">A |
<p>Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p> <milestone unit="subSection" |
тила, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист к |
ни дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је |
рад с намером, да после позове домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој кава |
</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам код младе грофице неће ниш |
абуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин сме |
душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ колико |
летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште |
: жутих крушака и крупних шљива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање с |
ровини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам |
један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међу собом и разго |
још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, покушати, — од |
журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио с |
ао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а кам |
ражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p |
сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и п |
:id="SRP18970_C1"> <head>I</head> <head>НА ПРАГУ ИСТОКА</head> <quote> <l>Прокте ми се једном п |
ном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!</l> <p>В |
— Ама зашто, ујко?</p> <pb n="45" /> <p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи се |
">Larochefoucauld</foreign> </quote> <p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај |
<p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote> <p>На углу узане, високим зградама урешене, улице у Пешти |
обна брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се појави висока женска прилика са густим вело |
зависи његова срећа или несрећа.</p> <p>На послетку проговори Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, у |
на путу предохране и засновица.</p> <p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у к |
е окићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси покаже своју позивницу.</p> <p>Један од приређи |
огнање туробности у човечанству.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отр |
сам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је личност младићева утицала повољно, он је мо |
А што сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га |
ађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, н |
а је чежња да види и да проучи прилике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина |
анствено иностранство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажен |
остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, |
ућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набави му троколица <pb n="298" /> и сам га гураше пред |
у смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољство, што му је поред тога јо |
љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га замоли |
м баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да с |
м нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да дот |
комада, одакле их је или којим начином набавио, или им је објашњавао нарочите особине.{S} Вели |
берберина, пресвлачити и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — са |
адом господину било могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети |
"112" /> <p>— Позивницу нисам вам могао набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S} Донеће ј |
ече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је л |
едне.</p> <p>— Ако заповедате, грофице, набавићу вам коју.</p> <p>Агнеша радосно одговори:</p> |
S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћет |
о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку позивницу, али је после бурне |
којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабил |
тила је сестра.{S} Госпођица је међутим набрајала све поједине ситне учтивости, које су по свој |
овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једино неодољив |
о извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отменије |
ави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <pb n="109" /> дакле, нужно казива |
дино морална смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом безобз |
била.{S} Отменије женскиње биће свакако набројано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома |
ласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга при |
много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, неизвесност будућности и она |
а са највећим болом, у глави са великом навалом крви, а још већом навалом мисли за први тренут |
ви са великом навалом крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{ |
е би могле имати вредности без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он започео своју акцију, то оне |
еше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница под чек |
де Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин |
прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би |
није мишљење.</p> <p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнс |
увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити смисла његовим неодређеним са |
ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све више удаљава од це |
штву постављен.{S} Моја настрана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоломан пут преко средине |
м романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо, — уп |
ас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> |
вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> |
новина што су, у стицају са старинским навикама становништва као и са досадашњом спољашности г |
ом садашњем положају са твојим садашњим навикама.</p> <p>— Зар ти задатак живота називаш навико |
у, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу вр |
и шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку појединост својега романа са младом гр |
S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и са |
</p> <p>— Зар ти задатак живота називаш навиком? — упита Павле.</p> <pb n="333" /> <p>— Па, так |
ревцу или Београду.{S} Али како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћао се више пута и |
случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подижући главу и победоносно |
да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то |
егнутој хаљини са симетрично развијеним нагим горњим деловима тела била је несравњена величанст |
е да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.</p> <p>— Зашто, како? — упита кнегињиц |
изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је |
тражим.</p> <p>Говорио је српски, туђим нагласком, но се никако не би могло ухватити којим.</p> |
громне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужности...</p> <p>— Ах, јест, то веч |
писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наглашујући сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на боље |
што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва је било доста, и с |
одвајење нарочито у последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски.</p> <p>— |
ти.</p> <p>— Ах, истина? — ускликну она нагло, са очигледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви |
о са дивним виноградима, а само понегде нагло одсечени брегови поред Гроцке и Београда, предста |
ојмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао нано |
, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико њ |
кадтад затрчати у самоубијство било то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p |
адни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је |
више слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев |
ута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило доста |
е мало користи.{S} Напослетку смисли да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да |
коро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она захвално; зати |
, сувише много.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја |
ли су адиђари, породична блага и накити нагомилани од постанка њихова колена до данас.</p> <p>— |
ављајући се пред сточетом, на коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли, види се; како |
ига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и поглед |
ло.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде |
е да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одвр |
странкиње високог положаја.{S} Свакако награда казивала је, да су при томе имале у виду и њего |
удбина једва једном, као да је хтела да награди његово постојанство, показа му једно од оних тр |
ерана страха у туђој земљи, претерано и наградила.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у С |
наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњости привлачн |
енере која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено каквим женским р |
не са истим завесама и истим цветићима; над вратима с обе стране обичног натписа на домаћем јез |
ушта само изнутра напоље, а обратно не; над прозором јефтина похабана драперија, која се до зем |
и Грете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако |
рани називаше: „Једина наука, или наука над наукама, или, (пошто писац белешке вели да науке не |
хани, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутк |
ло хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо прои |
сму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p> <p>— |
авобоља мучила, већ често, стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше право напред.</p> <milestone |
зора писао је или вршио своје коректуре над дугачким „језицима“ хартије (име првих дугачких изв |
p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа |
осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз |
вече већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подуж |
о и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту не |
после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n="57" /> <p>Он је завет уч |
пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што вечито ле |
се и искуство, којим се могао узвисити над целим сплетом њихових разних интереса, и да на тај |
веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана лица, дају му |
о јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>Па ухвати Павла.</p> |
вле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било д |
т тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним рукама.</p> <milestone unit="sub |
шира, врскапута, штапа и кишобрана; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћилим, |
ворење овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их везују још природни осећаји, у које |
тео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом својим једноставним уредним отк |
попречне греде са четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се по |
е међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде |
тада му преоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је мо |
м, но немојте рачунати поуздано, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодаран.</p> |
ора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И оди |
ти кроз лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је услужни младић нашао к |
каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи, — приметила је сестра.{ |
можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи |
вај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим виш |
ојводину.</p> <p>— Кроз две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> < |
оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина? — ускликну он |
знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам се, замолити вас, господине, да ми се изволите об |
че:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне младе |
<p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесно? — уп |
братим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придру |
среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до |
претпоставити да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане |
стан, тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар. |
е поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви |
ећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Баркари, бр |
е ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је он |
е чекали, господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете |
нице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој |
сташе без успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још једна слаб |
помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико дана после оног изненадног саста |
не.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе сам се надао, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте ве |
виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на |
{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо |
енске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мај |
акле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ с |
{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у |
и, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година о |
али придике за уживање, каквом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, груди су ј |
а ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу |
али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> |
се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овде била истакнута.</p> <p>Није |
и га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тим |
е ми, — проговори Павле, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погруженог, не мо |
ролазно, — молим посетите нас.{S} Улица Надвојводе Карла, број 43.</p> <p>— Благодарим на части |
ам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том крају има мног |
<p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— |
у; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, остаде у механи дајућ |
Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше оства |
атеријалне прилике, образованост и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска умиљато |
деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситнич |
<p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећа |
ати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је било најве |
ама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био без сво |
ред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћ |
езу, ред ђаконија и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово |
владике; овде овај био је царски главни надзорник; онај врховни пехарник; имали смо са женске с |
о поче гонити: напрасно умре наш главни надзорник, и поче подуже препирке око кандидације други |
рошковима за веће забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после м |
же овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на галерију да оту |
p> <p>Прође читав један век, док сањива надзорница отвори капију.{S} Баци јој дарак и отрча гор |
пола грађанином, који је ту вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога се распитао о поједино |
тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, по |
, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисл |
лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да одгово |
ори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног в |
претећи у пријатеља, груди му се силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p> |
орбом извојевали код куће, и код других надлежних, овај одлазак.{S} Код омладине на Истоку уопш |
звестим на надлежном месту.</p> <p>— На надлежном месту?</p> <p>— На најнадлежнијем.</p> <pb n= |
p> <p>— Гледаћу лично да се известим на надлежном месту.</p> <p>— На надлежном месту?</p> <p>— |
317" /> зграде, улице и тргови, школе и надлештва представљаху цивилизацију, али начин делања у |
чињао је ред господских кућа и државних надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „центру“, дакле, |
он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он настав |
сутност опомињати на оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S |
ам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав не |
огледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у в |
лабости.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадежда |
авле се опрости од породице са блаженом надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ов |
ко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n="250" /> Агнешиних суза, која је пред |
о што је префињеност њихова пријатно ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазре |
госпоства, пред вратима а под ступовима надстрешнице, дочекивао газда, момак или слуга са водом |
својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутк |
д људи, буржоазија, као што се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају, а простоме народу |
ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега |
Belgrade</foreign>.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти прича |
рање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више |
се век почео заглибљивати; требао је да нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и млада |
је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер није могао ова |
авим.</p> <pb n="13" /> <p>Старија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— М |
слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али б |
ео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало неколико месеци; али |
д прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпо |
је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и пром |
pb n="157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је зна |
<p>Овај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на |
ева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки |
в догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак |
Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — |
ам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили пр |
да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји јо |
и се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте |
ине.</p> <p>— Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљевских рођака у Босни |
оћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, приближи кући оних стра |
нав је пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за д |
поред појединих тих одељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друштво упути с |
броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и |
но погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже. |
слабијих, када се због својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо |
тину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам |
} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. — о |
енађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе св |
n="280" /> <p>Павле крокну један корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом |
давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самртник се очајно б |
та пребацивања овом окорелом заступнику назадњаштва, као што је називао коректора.</p> <p>— Дед |
рулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похита |
ле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љуб |
ође, или госпођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицом.{S} Павле се стресе од радости и |
ова два противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како |
ами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико по |
грофе, ваше пређашње разлагање, које ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправности.{S} П |
е. — одговори коректор. — Он се не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној јединици |
<p>Тако се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке |
убави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакл |
се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; гл |
ктеристичнога, већ баш као компликација назеба, <pb n="238" /> напора и душевног потреса, појав |
олан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусм |
када је отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозн |
егов стан једног од „грађана“ (званичан назив ових ученика јесте „университетски грађанин“), па |
вих Јевропских градова.{S} По Србима се назива још читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Буд |
ео људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње |
tchinna</foreign>) као и околних села и назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; вол |
, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато тако што то тако претендује онај сељак |
јој је жив покрет заточеника, које овде називају робијашима.{S} У <pb n="341" /> сивобелом одел |
елом заступнику назадњаштва, као што је називао коректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — усклик |
неким високим мршавим господином, кога називаху професором и који је некада у кући био васпита |
к, јако изненади странце.{S} Она што је називаху госпођицом стаде климатати главом према младић |
<p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим језиком.{S} |
авикама.</p> <p>— Зар ти задатак живота називаш навиком? — упита Павле.</p> <pb n="333" /> <p>— |
као што је белешка на унутрашњој страни називаше: „Једина наука, или наука над наукама, или, (п |
или распоред за у напредак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговарао је према томе, а она, |
чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежности, које беше раниј |
тих израза, у којима се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су п |
силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја |
ише мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не |
енутно отшкринута врата право, могао би назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетених |
зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?...{S} |
екао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неискусним примедбама...{S} Хвала н |
аде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих наивних почетничких песмица, у којима нема никакве прав |
<p>— Па зар сам се удубила? — упита она наивно.</p> <pb n="170" /> <p>— Мислим да јеси, — одгов |
је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо с |
дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скаме |
ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико ф |
гу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ј |
ики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније прилике но што би их мог |
ошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће бити п |
болест није позлила, чувао је пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећ |
до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</ |
тавити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао |
а још мало, лутајући по дворани, где је наишао на неколико университетлија, са којима је остао |
ци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена врата и једва је могао у |
и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{S} Због свадљивос |
ајодличних партија.</p> <p>— Ти изабери нај-најодличнију.</p> <p>— Заборављаш да не бирам искљу |
жа, управо једина својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко пребацивати што га нису позва |
, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женска радозналост или несаница ил |
душе, није била рођена, али му је била најближа, управо једина својта.{S} Кад се сит најадиков |
у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велика варош, нужно је да млад човек, који жел |
> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра д |
од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погледа неод |
и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</p> |
лада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкла |
ајгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци нису били ра |
" /> кроз неколико недеља спадати у ред најбогатијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно одг |
<p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и најсилнијих породица у земљи.{ |
исли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И пог |
ољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.< |
онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје пр |
ато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица |
веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини нач |
први и најпаметнији члан задруге, могао најбоље наставити и успоставити прекинути ред породични |
илуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и |
је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре све |
мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам |
једне грешне жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје верне Агнеше.</p> </div> <pb n="3 |
да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг их, тако |
а у свом елементу; тада се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој та |
реба да се роди; случај је компликован, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за |
али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим ти у |
тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских б |
ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци нису били равни ни оним најлошијима ко |
белетристичке критике.{S} Ови су људи у најбољим годинама својим најсвежији део својега дара ст |
њу стекле су му стално право посећивања најбољих српских и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти |
ји но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренутком свога живота и кад дође час, оде |
сти поднесе жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере достојна; он је завет учини |
ле рече:</p> <p>— Мени је велика част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо гро |
ародности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала са српском, која јој је и ј |
у је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Гости су викали, момци трчали, |
ете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће несреће?</p> <p>— Онда најмање!</p> <p>— Грофе, |
моћи присуствовати, међутим ту је било највеће могућности, да постигне свој давно жељени смер. |
је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољство, што му је поред тога још преостаја |
без одређеног правца а лишеног својега највећега задовољства и своје највише замисли.</p> <p>П |
стром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега великога имања и да би била гото |
говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о т |
ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није доста |
ине, која је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и представљала пред њом највећу и нај |
једну нему тугованку, која изли први и највећи бол његова живота пред погледом који га тако жи |
браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде |
би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању отме |
му је средина његова намењивала.{S} Са највећим одушевљењем и сталношћу задрта човека бацио се |
ne unit="subSection" /> <p>У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом крви, а још |
о долазити, свако вече га дочекиваху са највећим одушевљењем.</p> <p>Он проговори, и у кавани н |
ави материне.{S} Само је овим грозним и највећим губитком могао постићи слободу одлучивања и не |
ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и најсилнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де |
је нејака душа загазила била у једну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа замишљено преда |
још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао главом он.</p> <p>Али колико мора |
и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мери, како би их одсада могао усредсредити сам |
ој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш <pb n |
.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па је поред т |
p> <pb n="99" /> <p>Павле га слушаше са највећом пажњом.{S} Чилаг продужи.</p> <p>— Бијографије |
ућност, реших се да послове отољавам са највећом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији |
тупати.</p> <p>— Даље, препоручујем вам највећу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младић |
јвећи авторитет и представљала пред њом највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те |
а.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још за |
обити велику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих |
>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сме |
г својега највећега задовољства и своје највише замисли.</p> <p>После кривоклетства му је прест |
ио немогућност остварења његове тадашње највише доживотне жеље...{S} То и није було никакво чуд |
а да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је би |
ред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу |
верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Приметио сам, да наши младићи у инос |
ном, које би мм као друштвеној јединици највише приличило: он није само пропао ђак, за њега би |
и.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— |
и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окретност заједно са Грцима |
твен простор.</p> <p>— Ово ће вас место највише интересовати.{S} И ја га волим, па готово сви в |
како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} А и заслужује. |
јај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутка г |
о свима твојим старим познаницима, а о најглавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</p> < |
ну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да |
овечјега духа могли да опазите и његове најгнусније манифестације.{S} Ја бих ради вас самих вол |
и, написаних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је књига требала |
да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе |
велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb n="287" /> Ми смо ре |
века, кога она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; а |
е она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сја |
едила дан?</p> <p>— Кроз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не |
S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу својом браћом; она је у |
.. најлепшој, најсјајнијој, најмилијој, најдражој.</p> <p>Ту поплашено застаде.</p> <p>Ове су г |
потражи тајну или стидљиву сиротињу на најдуховитије начине, које само он може измислити.{S} У |
нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јужним зем |
.); у Народном Позоришту угарском, тада најживљем друштвеном центру, радо су гледани српски вит |
ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о то |
све разлоге Нинчићеве, <pb n="264" /> и најзад га Павле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли |
као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било |
авлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога сестрића.{S} Нарочито |
ело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзгодније време састанку беше пред вече, кад другови |
орицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија <pb n="152" /> храна почетнику који је већ |
асвим и занавек, али судбина тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам на |
и.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешност да умртви.</p> <p>— Мо |
да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S} То се свету доп |
b n="119" /> му је грофица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, очекујући дан посете.{S} А |
Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Говорите.</p> <pb n="139" /> < |
> <pb n="133" /> <p>— И једна најмлађа, најлепша.</p> <p>— Знате ли њено име?</p> <p>— Знам; зо |
ћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мара Б |
ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам |
ма ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и, можда, још згодније прилик |
еднија међу њима, и у оној најмлађој... најлепшој, најсјајнијој, најмилијој, најдражој.</p> <p> |
> има протопресвитеријат са лепом, тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну македо |
ајбољи просиоци нису били равни ни оним најлошијима који су се трудили да добију руку њене сест |
Ни преко највеће несреће?</p> <p>— Онда најмање!</p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња средс |
му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико дана после оног изненадн |
ри живота, од којих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>Затим узвик |
ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица кој |
ти; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе |
особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а нема и |
према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити занавек.</p> < |
љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуш |
он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву н |
олимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што |
ј најмлађој... најлепшој, најсјајнијој, најмилијој, најдражој.</p> <p>Ту поплашено застаде.</p> |
есто у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркуј |
ћево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљиво устук |
егова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао са |
— А, а!</p> <pb n="133" /> <p>— И једна најмлађа, најлепша.</p> <p>— Знате ли њено име?</p> <p> |
м теткица има право.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада стојала одвојена од њих, мало п |
ше по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— |
но! — придружи јој се госпођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, |
странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће |
авче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату или како |
или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из кошева |
сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој... најлепшој, најсјајнијој, најмилијој, најдр |
ла, на којима се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуг |
свећен у најскривеније прилике једне од најмоћнијих породица, да је у неколико чак и управљао с |
p> <p>— На надлежном месту?</p> <p>— На најнадлежнијем.</p> <pb n="230" /> <p>— Па шта ћете пос |
личних партија.</p> <p>— Ти изабери нај-најодличнију.</p> <p>— Заборављаш да не бирам искључиво |
имњој сезони пријавило доста одличних и најодличних партија.</p> <p>— Ти изабери нај-најодлични |
сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима свога живота, када му јадном и изн |
осица која умире кад је извршила своју најодсуднију одбрану.</p> <p>Павле је стиснуо песнице и |
завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљнијих тренутака мога живота; да сам убијца, и т |
> <p>Госпођица, која је била међу свима најокретнија, одмах му стаде објашњавати и за тренут ок |
нашој породици од оног случаја постала најомраженијом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душ |
и испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих девојака, онда ваше право још није довољно |
раваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија од моје госп |
и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато |
ају, јер је, као по старешинству први и најпаметнији члан задруге, могао најбоље наставити и ус |
лазим, господине Ђурићу, с поздравом од најплеменитије женске, са којом сам се у животу упознал |
леда он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакле, опет вели |
огат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли ј |
ви мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости најпокорнији слуга Стеван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео |
ан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</p> <p>Павле Ђурић“</p> </div> <pb n |
уздан извор.</p> <p>— То би био свакако најпоузданији...</p> <p>Павле пресече грофицу, јер је в |
само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер |
{S} Чим се осетио господарем ситуације, најпре откри младића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи г |
д својом савешћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запита грофицу:</p> <p>— Како сте сазнали, грофи |
> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњости.{S} Ово по |
p>— Онда нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде |
p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф показиваше, сву |
пребацивања и гледајмо своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача стр |
Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго |
занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, а о практичнијем делу |
аустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јан |
и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога сестрића.{S} |
аде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страта, затим грофица Агнеша.</p> <p>О |
мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</ |
он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђеније |
ојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и |
женим госпођама на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <pb n |
снићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав млад |
> <p>— Извините, господине, — проговори најпре мања сестра, — нас јако интересује, како је то д |
н и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући један по ј |
урења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказмом, али г |
авде и одселио. (У Београд се преместио најпре руски консулат.) Тако исто још остадоше овде гла |
то га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Н |
е помаже пренемагање, драга женице, већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па после р |
ште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима исприча прошлост своје пријат |
авлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни, |
жи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкладнијој, у борби за идејалом.{S} То је било, да |
n="72" /> шест сати кад је кавана била најпунија, заузимао би своје место, које би му се одмах |
лику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чув |
и интерес наше породице, у којој сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узети слободу, да |
Ови су људи у најбољим годинама својим најсвежији део својега дара страћили у посао њима непод |
ер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљнијих тренутака мога живота; да с |
ритет и представљала пред њом највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучн |
колико светлих прилика, а међу њима она најсветлија.</p> <p>Давно очекивани тренутак, дакле, до |
вег тако радо показиваног патријотизма, најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на обр |
шњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренутак...{ |
д тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном стању душ |
То је једна од најбогатијих, највећих и најсилнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакл |
еме у реду забава појављује свака, ма и најсиромашнија, заједница, да својим члановима и чланиц |
е се Павле бавио међу стотинама осталих најсјајније јавне игранке беху оне што их је приредила |
њима, и у оној најмлађој... најлепшој, најсјајнијој, најмилијој, најдражој.</p> <p>Ту поплашен |
, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније прилике једне од најмоћнијих породица, да |
<p>Дубоко уздахну.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратк |
вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвишеној души п |
росим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете примили за мужа.</p |
благословеној библијотеци спадате у ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљину шару, и ја м |
у стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се најстарија крупна госпођа другој сувљој такође у година |
Un etudiant!</foreign> (Ђак!) — мрмљаше најстарија. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се покл |
<p>— Збиља, учинићу, ако желите.</p> <p>Најстарија нестрпељиво прекиде разговор:</p> <p>— То ст |
за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимче: сва |
ед степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево мишљење и додаде, да сажал |
злику положаја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало доста мука, док са |
терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} Већи |
ињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена о |
је теоријској спреми придружио доцније најтемељније практично искуство.{S} Али, пропадајући је |
коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је био изишао, грофиц |
оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој... најлепшој |
чи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и поклони се онако, како се то учи у франц |
, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем створењу на свету, она је |
И српски завод Текелијанум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други за |
о мало скупље но обично.{S} Собица није најчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и п |
ну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем створењу на свету, она је то створење увред |
бе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ није ни прибл |
разлагања неколико пута хтео да плане, накашља се, подижући своје провидне прсте к својим узан |
о.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала обазриво, или је шушнуо преврнути лист у неко |
у код куће неколико лепих старо-српских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би о |
аше, били су адиђари, породична блага и накити нагомилани од постанка њихова колена до данас.</ |
вништва; о оделу женскиња; о украсима и накитима народним: о намештају кућевном и о домазлуку.{ |
е и госпођице.{S} Када су разговарали о накитима, стара им се госпођа такође придружи и примети |
шкодиће вам онолико, колико би вам моја наклоност могла бити пробитачна, — одговори Нинчић.</p> |
једна срећна наклоност.</p> <p>— Срећна наклоност, мамице, шта разумеваш под тим?</p> <p>— Не, |
у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност.</p> <p>— Срећна наклоност, мамице, шта разум |
усиљавало да прикрије страховање и јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало праве |
м осећају ја сам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину <pb n="286" /> изгубио сам јед |
ине; чувајте се, да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете каквом погрешком; но по |
се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло |
хо одговори у силном узбуђењу синовљеве наклоности:</p> <p>— Нећу, нано, нећу.</p> <p>Мајка га |
дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити да оди |
ма тронут пред оволиком чистотом женске наклоности и он одговори уздрхталим гласом:</p> <pb n=" |
ти, е ће се одати једино својој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S |
{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе |
вује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког светог вели |
ако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то св |
ете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за т |
е:</p> <p>— Господин Ђурић не одустаје; накнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони |
штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n="218" /> <p>Опет мајка узе реч:</p |
ој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на п |
ији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, оси |
де онде, нека говори онако како му срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и најпамет |
етини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућански |
еста пребивања, за време зимских забава налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар |
тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дош |
итичке или остале интелигентније кривце налазе на другој страни града у нездравим, влажним, пол |
у, и друга нека одељења, која се обично налазе у великашким кућама, вратише се у главни стан у |
столу била у свом елементу; тада се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму; лице |
а дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог д |
познато је оно пријатно осећање када се налази у непознатим али занимљивим крајевима и приликам |
оложење Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се с |
када сазнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једн |
е обазриво:</p> <p>— Када Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста |
м, њега, мало начитанијег сељака, те су налазиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Н |
ј прилици, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране то |
лијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја налазим да је разлика у годинама необична.{S} Он тек ак |
вори мајка одмереним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да увек онако треба свирати, како мислимо да ј |
ави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље |
ост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{ |
чај, — рече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудно |
е би било никакво извињење, — напротив, налазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи |
} Велик је и простран; у међупросторима налазимо вртове, а од неких су направљена нарочита огра |
суде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији неколико добро одевених лиц |
„школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у опширније разлага |
S} То беше један од оних типова, каквих налазимо у круту или у близини омладине, у ђачким каван |
енављењима без потребе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњим књигама романтичне школе, |
које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако потребно да своје знање допуни...</p> < |
за закржављење...{S} Таквих сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у |
хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи |
жине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођичиним |
ако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била |
водити рачуна о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустал |
p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после неколико година једнолика жив |
љао плот, други дељао храстовицу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у в |
ио господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковићевом, где би се обично пред |
је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може |
м заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да ме и |
е.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— |
то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш да себ |
к.</p> <p>Мајка се очигледно обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече м |
аше госпођица, — како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном одел |
личном доксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим шареним даскама |
ива госпођо грофице, дошао сам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је приметила утисак, који је п |
чајника и веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа старо лукаво лице господина Чилаш |
атак, који ми је приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не бу |
е грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је т |
ете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега треба рашчистити ово, — од |
је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећао све изнемо |
те да одговарате, али бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и ода |
т у осећајном свету, који <pb n="40" /> нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{ |
Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца. |
ош даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се |
итку, а нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера оп |
зговора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте н |
ке, претеране, недозвољене љубави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у и |
b n="309" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Да |
ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ће |
и ћемо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, драга госпођице, — одоб |
т не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намера да верно до ситница исцртамо боловање нашега |
дане и сјајнију будућност.</p> <p>Није нам намера да из те мешавине разних индивидуа извадимо |
ве са двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препоручите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p> <p> |
нема сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још једном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако ва |
че стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас молио |
p> <p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p>— Један |
снем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ једном у нашој великој незгоди.{S} |
одине Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али |
да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју спрему, но да бист |
свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да |
у Београду пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по |
истом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под нек |
општимо оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења |
младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио |
.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да м |
; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше пре |
госпођа са комичном забринутости, — ако нам до Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{ |
се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, при |
аја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што |
да ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако |
а упита младића:</p> <p>— Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са ул |
орно. — Ти би требала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се |
ђе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, он |
кошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна |
екла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам до |
ело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држање мл |
е, званија, неке институције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и зац |
.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама има покварених људи, настраних духова, недовољно о |
још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S} Биће да |
амршених брижних тужних бора?!..</p> <p>Нама женама пребацују људи, да у писмима главну ствар о |
збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко |
n="262" /> приметили у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога она није хтела и кој |
је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> <p>Али откуд би она могла претпоставити, |
мењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржала.</p> <p>— За |
бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењено.</p> |
тње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S} Са највећим одушевљењем и сталношћу задр |
не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног потказивања — што би било врло ружно од |
ладости, унеколико подмладио.{S} Његова намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеш |
да <pb n="23" /> да ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним |
би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намера да верно до ситница исцртамо боловање нашега јун |
е и сјајнију будућност.</p> <p>Није нам намера да из те мешавине разних индивидуа извадимо неке |
, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера поправљања.</p> <p>— То није поправљање, то је к |
у више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што овде |
ко се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегава да са мајком говори о самом |
што немам част познавати вашу прошлост, намере, карактер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али в |
тава, ако бисте хтели одустати од своје намере?</p> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја нисам дошао |
то сам предлагала да одустанеш од своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе друкчије говорила.</p> |
вле се ипак приближивао остварењу своје намере, јер је инстинктом <pb n="54" /> срца које љуби |
оћа; тежак, ако не будете схватили њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гл |
више, он је потекао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој на |
ајња срества, да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се |
шено лице родитељско опомену на дрскост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема |
еднички:</p> <p>— Нека остане ствар при намери.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оној с |
оследња али неотклоњива сметња Павловој намери.</p> <p>У рану јесен напрасно умре отац.</p> <p> |
зазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пред матер, мол |
ика.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет |
дисање.{S} Коректор је довршивао рад с намером, да после позове домаћицу на кратку замену, док |
е хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али |
ј на Павла, свакако моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан у нови |
илостива госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, |
што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док јој грофица одговори, |
е видело по њихову негодовању, немађаху намеру да му буду гости.{S} Светина није знала шта да м |
лно живи овде у овоме граду, те да овде намести своје централно гнездо; он разори наше домаћинс |
.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по св |
То није никаква сметња.</p> <p>Павле се намести у столици, наслони један лакат на наслон а друг |
Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао н |
збуђење њихово ишчезе као пресечено.{S} Наместив се како тако свако на свом месту, обузе их нек |
поред болеснога Павла радио свој посао; наместивши се поред прозора писао је или вршио своје ко |
киваше госпођица неколико пута и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и остале, да се п |
ака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално ж |
њам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних |
ив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ако признајем, да бих вас волео познати онакв |
То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати сме |
е већ и по природи својој било немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће |
помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете слободно помислити, јер ја |
хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</ |
на та материнска љубав, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики терет — од ко |
} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност.</p> <p>— Срећна накло |
аћили у посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих би плодова њихов дух могао донети, |
вао тих познанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили |
урица и четке за обрисање обуће, — онда намештај спада у финији и тада стаје месечно мало скупљ |
е гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф показиваше, свуда сам објашњавајући код п |
ед њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} Очију |
али у зграде, док се <pb n="342" /> они намештају, кад на другом крају реда појави се неко коме |
киња; о украсима и накитима народним: о намештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, што |
ма овој појави, ма да се постеља обично намештала још при виделу или у сумраку.{S} Али, замисли |
соба за разговор са рафинираним укусом намештена; неколико мањих собица <pb n="193" /> разнога |
е стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де |
подиже свој задивљени поглед на красно намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повеза |
де обично има пуно малих станова и соба намештених за издаваше махом господичићима, што се спре |
</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намештено, већ изгледаше да му је било прирођено, и то |
оше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева и у |
е овога света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког |
<p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао д |
них у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћела |
ле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, — одговори Пав |
p> <pb n="255" /> <p>— Сигурно се добро намирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам ништа приметио.</p |
акву праву потребу, коју не бисте могли намирити сами.</p> <p>— Учинићу, кнегињо.</p> <p>Она пр |
о их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и |
сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; чоба |
тим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но није о |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Намислио је био да оне две недеље, које <pb n="119" /> |
е озбиљно, са пристојним поклоном, мало намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде дост |
илаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и изва |
да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.</p> |
н одговори без забуне:</p> <p>— Покојна нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбин |
нскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да припр |
немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Па |
.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну вр |
, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пу |
дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми с |
о ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p |
њу синовљеве наклоности:</p> <p>— Нећу, нано, нећу.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби |
стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је |
p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она |
да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан г |
млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се |
о насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри ли |
; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{S} И двориште је било празно.{S} С |
а и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте |
дговори, већ сачека, докле га кнегињица наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер |
сао неколико пута одбацивао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци свој о |
p> <p>Тако су пролазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb |
мишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још та |
нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио ту |
понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгуби |
у? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођица се наново појави:</p> <p>— Уђите.</p> <pb n="157" /> <p>Он |
е да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се |
екао је неколико тренутака.{S} Затим се наново отворише врата, коморник изиђе, остави их отворе |
де двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магл |
tion" /> <p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид привремене мале |
ко.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— П |
нити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе; наста грозничава јуриј |
леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но |
уморен и киван, имао само да прибележи наново један изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ. |
вам прилике, прихватите је, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштова |
ита један од слушалаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и окарактериса општи положај као веома к |
оју узнемиреност од оне вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо разговор, |
на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди? |
оразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S} |
ом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div> <pb n="108" /> <div type="c |
Ако оздрави.</p> <p>— Оздравиће, управо наново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направит |
еде у екстазу своје слушаоце.{S} Откако наново поче овамо долазити, свако вече га дочекиваху са |
а заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко осветљене ав |
и пристојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале |
ао црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Иди |
, млади господине, пакао.</p> <p>Старац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао и код |
седе, поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из споредне добро затворен |
а отоман или канабе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} А |
а високом засебном звонаром од греда, а наоколо пространо гробље заграђено филаретама; овамо на |
цу, чију средину беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. <pb n="319" /> Кључ тога одеље |
само можда са још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима |
а метну наочаре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</p> <p>— Говори.</ |
неши, а мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га није познала, затим са чу |
, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али пос |
у. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погледа стр |
тео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети друштвени поредак конвенцијона |
/p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, како |
е, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи |
јим новим познаником, угледа где Чилаг, нападнув на коректора, удара га по глави вичући:</p> <p |
<p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како то?</p> <p>— Просто би |
То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после |
/p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи по |
утка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плав |
мам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним народностима“, али према вами Србима имам неш |
ту Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном сународнику, хтео да осигура себи што већега |
ховима, реши се да оде грофовској кући: написа једно врло учтиво писмо грофици молећи је за „ау |
ам; како хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одговор:</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић |
ећ после мучног споразумевања са Павлом написа ово писмо:</p> <pb n="233" /> <p>„Милостива Госп |
артију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да предуп |
то, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако |
/p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињица ускликну |
е ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је с |
анити?{S} Преписивањем аката, што су их написали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте спосо |
њезиној примети и прочита ове крупније написане речи:</p> <quote> I <p>„ПРВА СЕРИЈА:</p><p>Пра |
а таштину схватања појединих исповести, написаних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло |
што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у по |
вам математичном тачношћу износим све; написао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао. |
био донео, и уз које бејаше својеручно написао француски превод.{S} Она је певуцкала расејано, |
и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али је мени то потреба после |
„Татјана“)</p> </quote> <quote> <p>...и написах</p> <p>Лакомислене ретке те.</p> <p>Војислав</p |
, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S} Никад никога није ословио, н |
грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одо |
грофовску архиву и остале збирке, и да напише историју породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и |
по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код |
арка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширне одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам ни м |
главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... напиши... једно... писамце... грофици да... одложи... з |
опустите ми, да се поред његове постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> <pb n="248" /> < |
као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџ |
е враћају тек после много година, многи напојени туђим духом, што брижљиво <pb n="83" /> крију, |
ечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни чет |
</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе |
подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То је била дивна сјајна но |
чица, која поглед пропушта само изнутра напоље, а обратно не; над прозором јефтина похабана дра |
о затим се отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је о |
оје отуд шире нервозно заинтересовање и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, |
ктор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на којима се А |
и мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; |
ње у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна |
како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погле |
плодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је била згодно место за то.{S |
ошлошћу, који су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном борбом, у к |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Напољу је љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кав |
ле!</p> <p>— Пријатна ти вечера!</p> <p>Напољу коректор тихо рече домаћици:</p> <p>— Немојте ул |
а је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могл |
ју као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега познанства...{S} Причајте |
бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма каквим срестви |
догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју п |
је обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких |
ца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило.{S} Су |
као компликација назеба, <pb n="238" /> напора и душевног потреса, појављивала се код њега као |
ликом зебњом, лукавошћу и после толиких напора напослетку израдио приступа.{S} Ја сам то све чи |
тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестр |
преко писама и заступника свршао посао, напослетку расправио масу, продао непокретности, па при |
њица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта |
очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса с |
у и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све домаће послове како ваља.</p |
штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи |
тако, да није умео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазриво:</p> <p>— Када Ваша Светлост н |
мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку смисли да наговори мужа, да запита Павла шта |
добија грош, сексер, дневно), али кога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна |
ебњом, лукавошћу и после толиких напора напослетку израдио приступа.{S} Ја сам то све чинио, го |
/p> <p>— Шта вам је она артија? — упита напослетку старца.</p> <p>— То желите да знате?{S} То н |
питана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица напослетку остави своју матер и седе на столицу ћутећки |
мо ресултат: потпишите га!</p> <p>Павле напослетку проговори:</p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, гр |
но чиновника, затим пуно спекуланата, и напослетку самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај |
рођоше кроз неколико ходника и врата, и напослетку стадоше пред једна.</p> <p>— Причекајте, док |
ородица учинити све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје с |
све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дел |
ажим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати, по свој пр |
з вишега друштва.</p> <pb n="204" /> <p>Напослетку дође час растанка.{S} Павле се врло церемони |
че по нарави мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да д |
м непоузданим рукама да откључа.</p> <p>Напослетку уђе у собицу.</p> <p>Са грозничавом брзином |
тирање револуцијонарних идеја.{S} То га направи не само популарним, већ је његов тихи глас био |
и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи време и патња, али он га је желео видети срећни |
осте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало је |
в, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, тежак, неуморан, неприродан, свир |
ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог човека?</p> <p>— Човека, рекосте, да, |
осторима налазимо вртове, а од неких су направљена нарочита ограђена места за грађење у нишан, |
нем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш главни надзорник, и поче подуже препи |
резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, неизвесност будућно |
ња Павловој намери.</p> <p>У рану јесен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га зана |
.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} Не |
грозничава јурија, неразборита, крајње напрегнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом рас |
бруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто трагање оста без успеха.</p> <p>Почео је већ |
ве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S} У какв |
ић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање нашкодиће вам онол |
{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним |
"subSection" /> <p>Госпођица Јулија оде напред.</p> <p>— Госпођо грофице, један гост.{S} Господ |
} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне одаје.</p> <p>— Како? — одговори зачу |
в руке над узрујаним срцем, иђаше право напред.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујак га |
рано гробље заграђено филаретама; овамо напред била је реалка премештена из Чачка; даље болница |
у другови.</p> <p>Како су га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину |
рока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је б |
p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег?</p> |
лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{ |
ам посећивао и видео све што представља напредак целог човечанства на врхунцу свом?!</p> <p>Али |
ља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по |
поменама, које су претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предат |
ма, одмарали се и правили распоред за у напредак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговарао |
толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интересујем з |
ане поглед на ове представнике далеке и напредне културе, овде, на лицу места; можда је то учин |
за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престоницама досад.</p> <p>У то доба беше т |
и нехотице повукли паралелу између оног напредног света сложених интереса и између ваше још мал |
наче и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натераће вас да напредујете, али са |
жда напредовати, управо натераће вас да напредујете, али само привидно, а то је тактика хале ко |
кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</p> <p>Целога се дана нада |
<p>— Зашто?</p> <p>— За узвишено начело напретка и среће човечанства.{S} Ви треба да знате да с |
грофица прекорно. — Ти би требала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Чему?</ |
о ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио немогућност остварења његове тадашње |
до сељачке грубости.</p> <p>— Мени се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега гал |
нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— |
акву понуду, која би је могла понизити, напротив, послала ме је, да измолим њену срећу од вас, |
нарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока постао правим |
ми ласкаш, Јулијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја налазим да је разлика у годинама необична. |
смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало |
што опет не би било никакво извињење, — напротив, налазимо да су оваки моменти згодни да се од |
ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној прим |
ласично, као што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класично, — дода |
ип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру |
аслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека препуна барутана, која је |
је дати тек после две године, кад будеш напунила четрдесету, то би све изазвало веома немилу се |
ко он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ипак би |
и извади садржину.</p> <p>Завој је био напуњен новчаницама стотинаркама.{S} Нинчић преброја, б |
м видним прозорима.{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколико унакрс |
неколико недеља пред венчање младожења напусти, да узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је |
Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте читати такве књиге, оне су в |
а и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти читање, па оде у немирном размишљању проводити |
адили.{S} Они су због сиромаштва својег напустили некадашњи залудан живот и сада служе као пост |
с неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала да ва |
вораше јој кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш |
и мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напустимо ствар? — упита је кнегињица радосно.</p> <p>— |
и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се |
еља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са грофицама, |
коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме пуном и |
.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове пр |
, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жену, која га је родила а која је свој жи |
ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну ви |
ље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти |
ко их је мислио остварити једном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао |
неко тихо пребацивање, што му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се |
није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желет |
а ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегла крајњим средствима, а има |
, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао у оч |
} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састан |
живо потпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле ув |
ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко оде |
ека, док коректор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, |
а сасвим невина споредна личност.{S} Ја наравно немам толико снаге, да победим јунака, то јест, |
о се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се р |
estone unit="subSection" /> <p>Павле је наравно после овог разговора одмах потражио својега при |
са извесном врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се |
је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са пуно при |
које писмо од детета у војсци, или која наредба на општинским вратницама и на механском зиду, и |
ива и са дневним питањима, са појединим наредбама „власти“ или „власника“, са каквим крупнијим |
су у пристојној даљини очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ минис |
које су му у последње време, по његовој наредби, доносили из редакције у Павлов стан.{S} Док бо |
6" /> похађали, али их је газдарица, по наредби лекаревој, враћала.{S} Једино је пријатељ му Ни |
а сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила младић |
се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде |
еља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног господина, што чека.</ |
p>Лекар се обрадова стању болесникову и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова |
ој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> |
доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p |
е био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће |
е и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Агнешо?</p> <p>— Није ле |
о умири ово уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече још дост |
Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p> <p>— Опростите, госп |
ека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују по |
а кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да, да, т |
им песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цивилизације.{S} Ти с |
тво?{S} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири самосталне државе, а у неколико |
— Међутим чујем да је то врло појетичан народ, — одврати кнегињица.</p> <p>— По онима што долаз |
нечега галантнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као |
доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натераће ва |
ликих и славних дела, као првак својега народа и добротвор човечанства.{S} Идите кући; чекају в |
праве среће и добро схваћеног интереса народа и људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи |
ност ваших земаља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако васпитавају вас ваше старешине и у |
ичаје, па историју, па ваше потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска блага редом, па и в |
ша умеша у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских, па и малоруских и |
..{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па ваше потребе, па народ |
ље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли |
о оделу женскиња; о украсима и накитима народним: о намештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада |
нција, трговина и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су туда пролазили; |
као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту угарском, тада најживљем друштвеном |
нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оног случаја постала најо |
пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио сам волети људе, ценити пријатељства |
у другови: придружио се заједници своје народности; од ње је тражио и добивао упуства, која су |
епријатељства између мађарске и немачке народности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо |
лемству ове краљевине.{S} Од наше су се народности одвојили давно, као многе друге наше славне |
мо <pb n="103" /> има пуно младића ваше народности; ви ћете видети ужасну разлику између вас и |
} Тамо седим из пожртвовања према вашој народности.</p> <p>— Према нашој?</p> <p>— Ја, сасвим т |
следњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим кућама расуте по граду, али се од |
вио изучавањем културнога развитка ових народности, морати да води озбиљна рачуна о овој појави |
омладини двају суседних југословенских народности на Балкану.{S} Често се прибегава крајним, п |
мало заједнице међу омладином појединих народности, тако су и у овом граду одраслији ученици по |
цаја на културни развитак свих источних народности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озби |
ине.{S} То је случај и са осталим туђим народностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово вре |
а свима ситним и тако званим „напаћеним народностима“, али према вами Србима имам нешто више и |
рилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> < |
м великашима оне не требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања једино спе |
замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xml: |
ришћанску науку и Метеорологију, колико народу треба; а ове побројане „науке“ треба избацити из |
зо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а богата земља упућује на неку врсту ведра |
лазимо вртове, а од неких су направљена нарочита ограђена места за грађење у нишан, за слагалиш |
S} Така нежност мајчина морала је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p |
мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочите карактере, — слика би била увек непотпуна, јер |
м начином набавио, или им је објашњавао нарочите особине.{S} Велика дворана, где је преко зиме |
е да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочити демонски израз има данас ово лице; он се тога |
само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака заједница, свака друштвена груп |
е.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака з |
шљала (грофицу су доцније свуда пратили нарочити коњаници), она пређе и на садашње прилике.</p> |
кусног младића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му милос |
о граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Немачка, Српска и Јеврејска.{S} Н |
ато што би био скривен, већ због својих нарочитих особина, који је туђину увек нејасан и зато н |
м заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или краће време |
овај начин распореда куће јако допада, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Ба |
, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато тако што то тако п |
њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин величанствени |
мала упорност у свакога доброга детета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана ка |
епа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, држале су се тако господски, као д |
="122" /> црну каву или које јело више, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаест форината. |
> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се раст |
м знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих с |
то, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи по |
волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{ |
писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова |
ј несреће.{S} Понекад и више зарађујем, нарочито у млађим годинама имађах скоро за трећину више |
а“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што приметила, али, кад |
себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у |
трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али није оставио без непово |
ствовање —</p> <p>— Да, госпођо сестро, нарочито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> |
и погледи, све док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се није ни у коли |
вао је Богослужења свију вероисповести; нарочито је читаве сате провео радним даном као и свеце |
аваницу скупљала се омладина српска.{S} Нарочито је за време доручка или одмах по ручку оживело |
није моћи „сместити“ свога сестрића.{S} Нарочито откако се очекивао долазак млађега сина <pb n= |
а и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да |
атељице, затим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb n="261" /> споменула је њено в |
с, већ треба постепености у развитку, а нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацила |
тављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место где млади официр обја |
чи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима је морала пас |
но прошлим временима.{S} То сам осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслам |
за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српства.</p> <p>— |
— то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало његову звучном баритону, — вас |
у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочито при почетку године „балек“ (дошљак, почетник), |
авне и отмене породице.{S} Ово одвајење нарочито у последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им н |
м српске мотиве при свршетку трудила се нарочито да истакне.{S} При бржим местима загреја се и |
ве слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира“.< |
ај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p |
Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва |
"151" /> јача и делатнија. — То је било нарочито због тога што је тада и университетски језик б |
а без потребе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњим књигама романтичне школе, — коју у |
е и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагања и препирке, кој |
ри.</p> <p>Стигав пред велелепну зграду нарочито подигнуту огромним трошковима за веће забаве, |
уло, јер му је старање о његову здрављу нарочито препоручила његова покојна сестра.</p> <p>Сутр |
ца у дну високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред вече износио болесника на брежуљак, гд |
През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.</p> <p>— Зашто, како? — уп |
околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си га једно |
зо прешла на други разговор; као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипатичан.</ |
<pb n="341" /> сивобелом оделу са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они т |
сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док јој грофица о |
дашњом спољашности града, створиле неку нарочиту мешавину својствену овоме месту, нешто пола Је |
и ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Ту више нема другог и |
сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске слабости.{S} То сам досад чинио са |
ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и овол |
дине, — проговори најпре мања сестра, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— |
које су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су при |
ељи су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мрачним странама живота. — Моје бављење |
зачецима он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити < |
па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба постепености у развитку, а нарочито — ар |
одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} |
е нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сет |
а нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Павле порумене.</p> |
ете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{S} |
ни или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, госпођо.</p> < |
кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Преко нашег |
потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати, по сво |
не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини са |
потказивања — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положају него сам ис |
и нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загон |
рави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле устукну један корак и поц |
се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и би |
аст да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко је та заго |
ветњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава п |
ака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у |
а, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим језико |
азио ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, кој |
на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, д |
, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа |
има у неколико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у се |
кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он |
вим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеја.</p> <pb n="10 |
а начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан |
ошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p> |
страст, она је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и, |
аше гроф даље, — <pb n="277" /> ви ћете нас приморати насиљем, скандалом, јавношћу или лукавств |
у је бављење пролазно, — молим посетите нас.{S} Улица Надвојводе Карла, број 43.</p> <p>— Благо |
мену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показавши на крс |
није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди над |
несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, је |
корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи |
есам.</p> <p>— Добро.{S} Јулијо, остави нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити |
вимо то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p> <p>— |
твојим романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо |
> <p>Опет мајка узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде н |
те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор ра |
</l> <l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> |
међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо оно |
по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат |
бави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са тело |
та ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p> <pb |
, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што |
ма сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на |
ен кроз тренутно отворена врата право у нас; управљач тога погледа женског пола седео би у том |
оћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазв |
<p>Ако је младић икада желео да остане насамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао |
ође збуњено одговори:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго |
а.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсред |
p>Први дани прођоше у обичним незгодама насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је |
вај му се тренутак учини згодним да без насилних средстава осигура себи победу.{S} Стаде пред м |
е попио чаја и рума, па затим необична, насилничка појава овога старца, која га опомиње да је п |
ваки поступак који је издалека личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигл |
— <pb n="277" /> ви ћете нас приморати насиљем, скандалом, јавношћу или лукавством да вам усту |
pb n="167" /> <p>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — одговори грофица |
р рекао, који после одласка коректорова наскоро дође.</p> <p>Павле погледа зачуђено у лекара, к |
твореној позорници ударила капља, те је наскоро издахнуо); угарска краљица Јелена, жена краља Б |
.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред |
а Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти читање, па оде у немирном размишљању пр |
лу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније |
остодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ |
у и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло |
пхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово мес |
ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству била је велика к |
о што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угн |
нека старица, која је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгуб |
еђима према прозору.{S} Једном се руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно стискивал |
е и мешале; мађарска омладина се управо наслањала тада на српску која је била <pb n="151" /> ја |
{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим |
титулу можете добити, пошто је некадања наследна кнежевина де През била у Бургундској, на грани |
тео још једном да види својега главнога наследника, да се са њим поразговори, да га још једном |
дњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао |
а му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, |
мести у столици, наслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнут |
ожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чек |
пољупцима, затим, непрестано је држећи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> |
тња.</p> <p>Павле се намести у столици, наслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљ |
ица ућута, седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, |
колена, ухвати болесникову врућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покривено велом и |
уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пр |
к се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га си |
, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да |
ави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и |
врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуч |
о.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао т |
тре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки прозорски оквир, а очи покрила ру |
ић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно |
ће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир м |
грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>Послужитељ реч |
лада је пак грофица стајала пред једним наслоном, на чијој предњој страни беше затегнута нека с |
летала преко клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић |
смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи старчеве, који |
p>— Ах! — узвикну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну наочаре |
гињица Страга се полу несвесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— А |
пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посматрањ |
путства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одго |
зид привремене мале болнице у Београду наслоњен је капак мртвачког сандука.</p> <pb n="349" /> |
, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска приврженост и веза два |
<p>Мајка је својим ранијим претварањем наслутила зло: почела је озбиљно да поболева и боловала |
ицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја се грофица полугласно. — И теткица ће скоро под |
а га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервозном радошћу; она крупнија одмах нат |
снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеја.</p> <pb n="10" /> <p>— Није то тако страшно.</ |
ст, јест, тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хт |
а?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са врло малом цивилистом.</p> <p>— Не |
и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, |
тиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам |
ш њу просим.</p> <p>Грофица се нервозно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим младожењом?< |
во је на одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, р |
и.</p> <pb n="301" /> <p>Нинчић се опет насмеја:</p> <p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да, она |
престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетући вечито своју чарапу.</p> <p> |
дић престрављено ускликнуо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку |
једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, |
примети госпођица Фернек.</p> <p>Све се насмејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје собе, |
ни, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међутим, — настави Нинчић, — не тре |
материнске.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И ме |
шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледајући у Павла.</p> <pb n="92" /> <p>— Сад |
шивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром дости |
ло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем реметити, јер би то могло избацити Агнешу из |
анку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, али је ни јед |
> <p>И наново наста кињење самога себе; наста грозничава јурија, неразборита, крајње напрегнута |
После му се мисли све више замршивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} С |
p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женске зг |
ne unit="subSection" /> <p>Од тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучниј |
вљењем.</p> <p>Он проговори, и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S |
де се сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним |
е разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева ш |
престано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе; наста грозничава јурија, нера |
поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из споредне добро затворене собе |
апитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и |
ој грофица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче хода |
амисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, а |
и, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, господине, ост |
ствар.</p> <p>— Али то још није све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дак |
тихо.</p> <p>— Видите ли ове хартије, — настави господин Чилаг. — Ту су читава имања.{S} Стотин |
и га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније, — што се од своје ране младости не к |
p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међутим, — настави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг |
тамо је много што шта отпочето криво, — настави старац. — Чујем уводе неке титуле, званија, нек |
} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим закључак, да су те |
плименат важио њему.</p> <p>— Једино, — настави он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља н |
бројеве.</p> <p>— Затим имамо храну, — настави. — Ево свакодневних издатака.{S} Ручак: чорба д |
аштво своје сестре.</p> <p>— Ти знаш, — настави дворкиња, — да си се уговором обвезала да уступ |
ком духу.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласом. — То није више оби |
гледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби одговора, — била некада онако исто |
сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле им |
је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још непо |
и нису ништа говорили.</p> <p>Певање се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агне |
ла; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам прет |
тави пред Павловом малом библијотеком и настави:</p> <p>— На шта вам ових сваковрсних заплетени |
да чујем.</p> <p>Чилаг поглади браду и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам којим сам |
или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, које је по живот ти |
де, као да тражи згодна одговора, затим настави:</p> <p>— Ви сте моји, драги господине, засад с |
дин коректор сркну од своје каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Баната са источног дела, |
учно; а Павле дубоким уздрхталим гласом настави:</p> <p>— Је ли то скандал усрећити своју децу? |
Ту застаде, уздахну, па чврстим гласом настави: — Добро.{S} Кад мислиш?</p> <pb n="53" /> <p>— |
у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејална слика.{S} Стварна ј |
ти.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не |
же, где се немарно спусти и хладнокрвно настави:</p> <p>— Видите, младићу, овде су интереси врл |
д виде Павлово уозбиљено лице, коректор настави:</p> <p>— Чилагове идеје нису лудорије, оне су |
>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војвоткињине прилике такође су се јак |
зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме |
хану у пратњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} Стара госпођа разговарала се са го |
време одмори и душевно припреми, он је наставио своје безуспешне лутње по јавним местима и ули |
е готово сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно ис |
ајпаметнији члан задруге, могао најбоље наставити и успоставити прекинути ред породични. — Мајк |
ћ могао живети својим обичним животом и наставити ковање својих засновица и разговоре са пријат |
p>— Наш је разговор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој правозаступник.</p> <p>Грофица |
ети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу други пут.</p> <p>Старац устаде.</p> <p>— Хте |
е удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила |
ош онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом све то п |
ице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели, — настављаше госпођица, — како му фрак стоји као наливен, |
S} Ви ћете бити остављени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дис |
тупе дани Месојеђа, у образованом свету настаје доба забава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} |
лике но што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек после мног |
а је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила је улога онога што се зов |
вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све могућ |
спаде лепо повезана књижица из руку.{S} Настарија женске погледа у књигу, која се при паду отво |
Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита |
оју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од дете |
отичном заступништву постављен.{S} Моја настрана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоломан п |
</p> <p>— Дивота је ово. — потврђиваше „настрана сестра“.</p> <p>— Прекрасно! — придружи јој се |
; и овде међу нама има покварених људи, настраних духова, недовољно оданих бранича, спекуланата |
је основа себичност, томе је све криво настрано васпитање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по |
е доћи разне школе по страном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што х |
е вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непо |
лав</hi> </quote> <p>Познато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом свету настаје доба |
вање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{S} Наступи она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb |
садашњим расположењем Павловим; зато и наступи жестоко одупирање са његове стране, кад му Нинч |
{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још неод |
уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} |
у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велики одмор“.{S} Већина гостију повукла се у |
</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Ов |
грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га није познала, з |
а нервозном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, |
о код стола близу прозора, где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу својега приј |
д.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натераће вас да напредујете, али само привидно, а то је |
о поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p>Број 4. <title>Анатомија</ |
поља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска кола; ту су понекад пројурила и т |
н остављао отворен; после неколико дана натовари полумртвог младића на кочије и возао га по луг |
а.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним болним лицем гледао у за |
ног натписа на домаћем језику стоји још натпис српски, немачки, румунски и словачки, а пред нат |
ићима; над вратима с обе стране обичног натписа на домаћем језику стоји још натпис српски, нема |
печаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и извади садржину.</ |
даје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у ис |
бележена старинским неспретним жигом са натписом: <foreign xml:lang="la">LIBRI DONNARVM IANCOVI |
и, немачки, румунски и словачки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен рог; са средине ов |
а непоколебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне после подне, |
изгледала природна; сад већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она |
> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месеци |
<p>Тада се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обо |
, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и узверено |
е иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и |
и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и будућност |
а вам на <pb n="228" /> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле праштајући |
мо, дакле, да спавамо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не м |
напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} П |
м сам моју слатку малу теткицу изложила натчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој |
потчињена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стић |
као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама ш |
— ту опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољега начина до онога што сам га досада у |
</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кро |
прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазил |
, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би могли п |
е у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живот |
уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањих, м |
примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p> <p> |
огледа колико његова вештина, толико и наук за познавање великих душевних покрета, што би ујед |
ања једино спекулативни део људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само п |
на унутрашњој страни називаше: „Једина наука, или наука над наукама, или, (пошто писац белешке |
ну, када треба да полази на продудужење наука, које је у главноме довршио, али је сада налазио |
њој страни називаше: „Једина наука, или наука над наукама, или, (пошто писац белешке вели да на |
На шта вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, којима сушите мозак и исисавате себи з |
називаше: „Једина наука, или наука над наукама, или, (пошто писац белешке вели да науке нема) |
кама, или, (пошто писац белешке вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остал |
твено иностранство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена л |
тави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не |
S} Он је можда телесна представа њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер прези |
јем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене лека |
вљани су имали генијалних рачунџија без науке што се зове „математика“, али дође после хиљаду г |
би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сес |
идеја пала, да да места „популаризацији науке“; па кад предлагача један од слушалаца запита што |
е озбиљан дечко, који се решио да сврши науке грошевима својих другова (од сваког добија грош, |
и непотребно, — пошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опе |
неколико практичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани |
, колико народу треба; а ове побројане „науке“ треба избацити из школа.“</p> <p>Књига број 2. < |
тавља Историју, Астрономију, Хришћанску науку и Метеорологију, колико народу треба; а ове побро |
ли грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>— Наш је разговор свршен, госпођо.{S} Н |
S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од држ |
ала у пороцима људским толико противној науци великога осниваоца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, к |
омладине Павле је могао много штошта да научи, да му оно није служило једино на то да би прекра |
други сем чиновнички посао, она је пак научила само да негује цвеће, материјално и душевно цве |
рд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила. — примети грофица Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши |
оспође се згледнуше.</p> <p>— А где сте научили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам седео |
засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову великодушност и хитру генијалност, |
и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио сам волети људе, ценити пријатељства и мислити н |
њој Угарској у своме детињству, где сам научио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, као ш |
n="152" /> храна почетнику који је већ научио читати и писати.{S} Календар је потреба колико с |
ти да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас |
х се подуже у канцеларијама, где помало научих књиговодство а у радионицама изучих штампарске п |
лачкој радњи, час у редакцији, полагано научих све те послове, <pb n="330" /><!-- 328 i 329 pon |
" /> бих начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам могл |
е да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше. |
а већ беше увелико пробудила политичка, нацијонална свест, која је почела стварати велика дела |
тиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</ |
У Пешти Срби само делимично живе својим нацијоналним животом, што је и разумљиво по њихову поло |
су гледани српски витезови у појединим нацијоналним комадима:{S} Оберњикова дирљива трагедија |
шњавајући своје „мисли“ и обележавајући нацрт за велики општи рат противу капитализма, <pb n="3 |
ла је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборави |
, да им нису доцније неки варвари свема нацртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим ч |
за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунска глава са потписом: „Ада |
талом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и сла |
еље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дође овамо.. |
разбарушеном брадом, јер је присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа об |
, разуме се, употребити на трошкове око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павл |
а пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе. |
у.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— За узвишено начело напретка и среће човечанства.{S} Ви треба да зна |
овим зивкањима у ред бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћеног интереса народа и |
ести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, — пошто би то био за |
и говорио о њиховим приликама.{S} Његов начин разлагања био му је можда местимице досадан, али |
било доцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, каквих |
.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на у |
cauld</foreign> </quote> <p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред |
зумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она |
риближи кући оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била |
о што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> < |
и сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p> <p>— Па л |
адлештва представљаху цивилизацију, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, ј |
ити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, |
ли је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разг |
оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочито што има чард |
.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после то |
Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави. |
кав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради ка |
ом њихових разних интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но они сви скупа |
Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав, |
злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није им |
0" /> предомишљала и, кад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у |
цом, али је није могао добити на уљудан начин, а коректора није више видео, јер није долазио у |
да се на <pb n="186" /> врло дискретан начин трудите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви ре |
офица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Тер |
аји и прекодан искрсла питања на особит начин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са два прозо |
он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја с |
редомишљала, на који <pb n="249" /> бих начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту о |
, — али нисам могла наћи другога бољега начина до онога што сам га досада употребљавала, то јес |
дишње; зимски капут, који се, поред мог начина живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек |
и фактичка добра.{S} По некад измишљава начине, да потражи тајну или стидљиву сиротињу на најду |
или стидљиву сиротињу на најдуховитије начине, које само он може измислити.{S} У публици се о |
ства, да од овог маленог плитког живота начини непроходну дубину од туге и небројено зала.{S} Г |
се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и нан |
о овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; |
>— Није нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По |
бе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у круговима оне престонице |
и ретких комада, одакле их је или којим начином набавио, или им је објашњавао нарочите особине. |
во само собом неким пријатним природним начином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе |
S} Павле је, до душе, својим досадашњим начином живота потрошно све што је од куће понео, па и |
да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <foreig |
ао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми придружио доцније |
и бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељака, те су налазиле за потребно <pb n="2 |
кну:</p> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>— Наш је разговор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами |
био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мекос |
срећа поново поче гонити: напрасно умре наш главни надзорник, и поче подуже препирке око кандид |
срећа.{S} После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ не |
ћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас |
, да ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде имао какву праву потребу, коју не бис |
ле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симпатија беше нешто више него обична људска страс |
агодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две позивнице; гледаћу да једн |
амо један створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јави |
ирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у живот |
да вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, благода |
вим нашим друштвеним зачецима он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ |
венчетову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} |
ласти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор б |
/> <p>Павле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка противно |
да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно утиц |
омоћи.</p> <p>Међутим је услужни младић нашао ковача, довео га и показао му штету, препоручујућ |
је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Не з |
м очима, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> |
ла?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— А |
="132" /> племству ове краљевине.{S} Од наше су се народности одвојили давно, као многе друге н |
сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n= |
одности одвојили давно, као многе друге наше славне и отмене породице.{S} Ово одвајење нарочито |
тлија — сразмера која би се и на остале наше варошице могла применити, само можда са још већим |
на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше превелике љубазности.</p> <p>— Та, није то због то |
мести своје централно гнездо; он разори наше домаћинство на спахилуку у унутрашњости и све, што |
кле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то бл |
но вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понављам, да |
оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отмени; т |
ење овде умео да пробуди толики интерес наше породице, у којој сам ја најсамосталнија женска, т |
рзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомогле само завршетку, а ства |
и писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Преко нашег тамошњег заступника?</p> <p>— Никад га нисам виде |
ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносим |
ветом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу забор |
скошно.{S} Али то бива само у границама нашега домаћега живота; ван њега ми се само понекад пој |
а да верно до ситница исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <pb n="237" /> потпуну психо-па |
у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам го |
вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега познанства...{S} Причајте ми о вашем завичају и |
S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S |
а цивилизације.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе културе.{S} Они су тада |
торе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде |
ам благодејање не стиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свег |
смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{ |
ави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p> |
и ћемо покушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљавају и он су |
ами највише желите.{S} Приметио сам, да наши младићи у иностранству уопште имају велику срећу к |
во су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном доћ |
лог, он је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зачецима он је био наша средина, можда |
пи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситница.</p> |
е испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним породицама. (Ту је укратко об |
се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се к |
наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатил |
зговори у младости обично воде, понегде нашироко објашњавајући ситнице, а често преко крупница |
о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са својим старинским |
му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и квалификацијом. |
петентне стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</p> |
мо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајил |
овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљевских рођака у Босни; мој прадед га је откуп |
ову историју у извору, пређе на примену наших прилика.{S} Немилосрдном хладнокрвношћу цепао је |
рштених веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом изразу лица.{S} Примила га је у |
вратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија код ва |
е, недозвољене љубави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бу |
врсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је то зграда?</p> |
осетама ништа не споменете, могло би му нашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало час водио изме |
у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање нашкодиће вам онолико, колико би вам моја наклоност мог |
м још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мога лепог |
о би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужила покатк |
према вашој народности.</p> <p>— Према нашој?</p> <p>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има не |
доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или |
ћени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо суд |
ам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове д |
{S} Ви сте нам били покровитељ једном у нашој великој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољуб |
ства, и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оног случаја постала најомраженијом, |
" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече гро |
н, али, у колико се може предвидети, за нашу причу пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на путу |
ке власти иначе носимо собом упуства за нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадоше |
Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, |
роф, — ако вас интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, би |
{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак |
ом за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се н |
<p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сја |
p>— Пијте, млади пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу |
астанцима учених и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи стр |
очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову великодушност и хитру генијално |
ећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у тв |
p> <p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињ |
амљивије успомене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође |
та, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си |
дам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан |
их суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам |
по неколико часова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која су га ова |
</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим н |
г вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да |
ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан |
> <p>— И ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно |
Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мас |
то га његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да |
ништа не знађаху.{S} Математика, дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Ч |
— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> < |
мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мен |
је матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска. |
, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — |
своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам жен |
емој, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она уст |
— Чекај да испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држат |
данас, тешко могло завирити са стране, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих о |
удадба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две годи |
у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нес |
шљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта виш |
> <pb n="213" /> <p>— Шта мислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од |
це у богатије породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода |
ребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао в |
позицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав п |
<p>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О једном писму?{S} Д |
59" /> <p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то п |
а, јер господин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизоване дело |
питати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, к |
То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас |
ежњу, да све те тајанствености размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво |
у психо-патолошку слику његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно ил |
му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> </quote> </div> |
дног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој |
исмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био доби |
их личности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства често |
у, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико одмереним током.{S} Учитељ |
ратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ничега особитога осим њихова врло рђава певања |
сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="10 |
ите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> |
"346" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p> |
да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S |
а кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне |
лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако шт |
ову беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим ово |
то рече:</p> <pb n="339" /> <p>— Добро, не дајем ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажова |
рућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала бл |
које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мири |
ај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађуј |
арила у своме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична |
ва силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} |
в?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам, |
</p> <pb n="202" /> <p>— Не, пријатељу, не.{S} То је неминовна судбина свих оваких случајева.{S |
лако удесити...</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасв |
ђаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајн |
малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, министрима, а |
е? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем, — рече нека старица, која |
рити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Леп |
ат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамнова |
ком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> |
н?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а н |
У том крају има много великашких кућа; не знам....{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S} У нови |
ти доцније то се није могло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Јед |
љске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; |
мишљаше.{S} Али му сада <pb n="162" /> не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> |
неприродан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако з |
S} Женске су га упропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} |
мо непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу со |
о ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.< |
ош је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се мо |
, ако их је мислио остварити једном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу |
х, ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} |
развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњ |
7" /> <p>— Зашто „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим д |
их?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница д |
а од своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам |
и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише претерану, сувише не |
о у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје |
.</p> <p>— Међутим, — настави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то г |
>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будет |
јој одговорим?</p> <pb n="241" /> <p>— Не знам; како хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одг |
устављајући се.</p> <pb n="202" /> <p>— Не, пријатељу, не.{S} То је неминовна судбина свих овак |
она са страхом.</p> <pb n="253" /> <p>— Не верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам т |
очивке продужи:</p> <pb n="244" /> <p>— Не оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици |
уђено одговори:</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се |
обро, реците ми.</p> <pb n="78" /> <p>— Не може се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитоват |
а ме ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекив |
/p> <p>— То је лако удесити...</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не слу |
м Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, — одговори му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакл |
. — Ти си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одговори кнегињица достојанствено; — ал |
Можда, зато што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме |
баш сутра оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет |
вога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим сад |
је радњи, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера поправљања.</p> <p>— То није поправљање, |
учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запита |
иста сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је да |
к?{S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица устајући. — Па ево ја ти сао |
м извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам част.</p> <p>— Немате част? — продера се онај |
>— Немој, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она |
p>— Дајте ми вашу кћер, грофе.</p> <p>— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћу је отети.</p> <p>— С |
— истрешће ми и остатак душе.</p> <p>— Не, — одговори госпођица смејући се, — оставићу вам тол |
ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближ |
и се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{ |
скрснути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја чисто предвиђам.</p> <p>— По че |
м.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</ |
својим меланхоличним изразом.</p> <p>— Не могу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у ч |
ате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно |
<p>— Са врло малом цивилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она |
/p> <p>— Ти ми ласкаш, Јулијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја налазим да је разлика у година |
е, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одговори Павле учтиво, — то је моја неср |
говор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господине, — одговори грофица у ве |
бави.{S} Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочит |
p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговори кнегињица тужно; — доцкан је |
запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан |
тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре |
ши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> < |
ас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам дати моју кћер.</p> <p>— Зашто, господине?< |
офица неприметно мрдну главом:</p> <p>— Не иде.</p> <p>— Требало би, — потврђиваше она и мољаше |
мислила, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и |
се отприлике овакав разговор:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом |
ворни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p>— Не пристајем, гроФе!</p> <p>Овај га премери озбиљним по |
и кварт.{S} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много |
Не знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, |
ину.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да им |
она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити јасније.</p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>— |
ивим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе др |
шта да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар са |
еб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једн |
пита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дан |
е.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} |
што не тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговори Павле.</p> <p>— |
је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p> |
ест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још данас.{S} Није донесена са компетентне с |
} Хоћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедост |
ци, чинили пристанком њезиним?</p> <p>— Не разумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да с |
>— Желите ли да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може б |
мамице, шта разумеваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизве |
p> <p>— И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оже |
ати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми |
позлило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја |
да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која м |
датле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам како рече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и |
тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p |
Хоћете ли да седнете, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само |
истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац ус |
дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него |
зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас, |
Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За да |
га учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од заб |
ело.</p> <p>— Познајете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су. |
ет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је од |
опадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим, узд |
то што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али с |
ијонарнога, — преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чист |
ато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата м |
огај: будите људи, господари природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па |
седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постан |
, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сир |
ост.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако |
ружиле погодних погодаба за развитак, а не за закржављење...{S} Таквих сам младића налазио дост |
да.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} У |
овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски |
пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољ |
мо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје предавање према степену господств |
рошена за другога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој противна главна личност.</p> <p>— А |
дно није одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, |
о заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тр |
и.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се о |
Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог пле |
паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији |
>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како д |
паде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавају |
м.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневн |
па млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то би |
употребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ће |
противна војводи?</p> <p>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш |
онде састане са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се |
само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на |
ом брадом, јер је присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} |
вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у коре |
ошким особинама суделовача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кре |
смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени с |
своје младићске жестине; чувајте се, да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете как |
а није ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову великоду |
оли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не т |
м; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погледа за њим.{S} |
ба полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p> <p>— Каква в |
тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву с |
а другој сувљој такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас н |
при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напустимо ствар? — упита је кнегињица радосно.</p> < |
су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим |
и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад су сви |
>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади; |
шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не |
а је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; |
о и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд |
оме вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сладак |
Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикр |
илаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, |
.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павл |
што ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узр |
абаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних |
сами и њихови протектори чуде, како да не могу својој домовини да користе онолико колико се од |
жете ли је обуставити?</p> <p>— Како да не.</p> <p>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ћ |
авле се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша п |
ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и |
ај-најодличнију.</p> <p>— Заборављаш да не бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са |
н је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па |
у.</p> <pb n="46" /> <p>Крагујевац тада не беше више престоно место владаочево.{S} Књаз се у по |
а би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вр |
ла или пропала великашка породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам д |
ине; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако |
м, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали да имате више животне |
аје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— |
ке вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечер |
лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; б |
о оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је била разбори |
о падају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и користан; у прв |
тава.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавест |
илаг пречу његову примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, ал |
Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику упорност, грофе, а противну бл |
викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не см |
те, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јави |
ву Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господ |
што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре ц |
Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбо |
с и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb |
моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ј |
ва је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле |
моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје н |
егињица иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји госпо |
оспођици и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце кнегињичино, која се у свему др |
н ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво |
према Вама, коју због незгодних прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> |
један мах и који поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> <p>Коректор је често поред б |
ека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је |
преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и чов |
ста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио погледом неки бе |
раг пристојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} Молим, отпустите ме.</ |
одлогом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости, те у друж |
удима да их задобије, међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим п |
брати, па чак ни према својим друговима не би то смео учинити отворено.</p> <p>Међутим проводно |
то мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то |
у и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно и |
онамештани по другим тим међупросторима не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо |
ватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p> <p>— А |
ске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због пром |
забележен.{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без |
товар ових разних киселина и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед болесника, о |
затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... < |
уго, неколико месеци.{S} Љута болештина не даде му да управља сам својом судбином, па кад се сл |
S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паме |
их граница, смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако |
ђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине.</p> <p>— Добро, онда |
смо девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли ш |
pb n="268" /> <p>— А откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње са |
сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагал |
ина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па да му тражи л |
на усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на |
је једино блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њег |
а је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше.</p> <pb |
ичном забринутости, — ако нам до Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи |
, господине?</p> <p>— У таква разлагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати |
виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плака |
је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато во |
. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види л |
аче би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решил |
<p>— Мамице, слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да неср |
оводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— |
моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> |
За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он |
анемо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не разумем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да остан |
адам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То |
ручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица уст |
му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, могло би му нашкодити.</p> <p>Разговор, к |
отиву своје воље.</p> <p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од |
ка, а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Математика, дакле, не постоји већ само М |
и му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта остави |
ођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p |
хова на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и теле |
до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, д |
те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време |
и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети там |
о сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После две године пову |
, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>К |
рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно др |
а целом Истоку и као културних јединица не само опасно, већ и показује знаке неправилна развитк |
плачеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кнегињица не одговори, али је погледа молећи, као да је преклињал |
пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон |
срели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је пос |
елу.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби одговора, — била некада онако исто примамљива к |
милијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу |
ражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасви |
изађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутрашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно |
ер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој женској природи и а |
ка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и умор |
, и даље остала у неизвесности, али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p> <miles |
им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџби |
о да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да |
ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, — пошто немам част п |
ста бити вечито благодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две позивниц |
p>— Господин Ђурић не одустаје; накнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред |
јој четрдесетој години, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</p> <p> |
а — чиновника или професора, — или људе не сасвим у исправном Јевропском оделу, новинара, књиже |
ко познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То с |
приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> < |
леда молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очев |
се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство п |
не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега треба сада |
ења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> <pb n="118" /> <p> |
— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву паж |
<p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом |
која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ретком и тешком инстр |
морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отвор |
бала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању човечјега |
ар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја ствар |
још неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се з |
силом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> |
о.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} |
пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пре |
ријатно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и |
ећом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палат |
е може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја |
е, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате са |
ио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али за њега далеку п |
се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> |
/p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми с |
ако? — одговори зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица такође збуњено о |
тељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђу |
жљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја |
а, страшно и претерано, а већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — |
е стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p> |
овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим |
који ме презирете,... мојим духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, |
— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја |
иђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том пи |
ожете слободно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусретљивост |
било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> </div> <pb n="224" /> <div type=" |
удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах |
приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледал |
нала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном |
положају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело одговор |
копчана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско уображе |
убе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> < |
нице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По |
ле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загл |
астави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле имати вредности без Чилагова наваљивања.{S} |
то се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара |
> немате средстава, јер вам благодејање не стиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Ј |
редстављали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Ист |
S} То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна |
г случаја постала најомраженијом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми бил |
ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку позивн |
аво.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито девоја |
копати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> </quo |
вим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb n="86" /> речима и да докажем |
ем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милиј |
антуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало |
неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко д |
а оних којих слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом н |
а се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претвор |
блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде после кр |
то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, док је код њега онај мали злата |
ода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору, н |
ом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже бор |
ојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утица |
пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан |
а.</p> <p>— Увек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији |
па његова Шумадијска одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га |
ога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић, alias Н |
лико година, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време жи |
> <p>— Опростите, господине, што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако неср |
нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног п |
ћ прилике. — одговори коректор. — Он се не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној |
уде, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиску своме; међутим могу ва |
и улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас п |
ад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази |
је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, |
рви пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> |
— објашњаваше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слуша |
па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало |
онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песн |
а, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би б |
, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба видети.</p |
а је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим последњим речима; камо ваших подругљив |
о се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је прес |
лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у |
ори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, за |
у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако на |
о и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој ј |
а ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да |
ју свом силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме са |
лови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен пословим |
речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој в |
Мораћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на |
> <p>— Сутра сабајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна |
Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није |
м њему још тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би |
ло сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.< |
пских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико ле |
отворена борба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мај |
, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора |
о је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?</p> <pb n="45" |
p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па |
ити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну сестру, већ |
ности но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехо |
који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и |
ше; коректор погледа онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој постељ |
еда у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јо |
нзацијони комади, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публике, оркестра |
јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>ми |
у ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и до |
— Зато што кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила |
живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — реч |
у надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за о |
тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократи |
све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле ј |
у туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам ва |
друштвени поредак конвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио |
он су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међ |
мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнег |
негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница у |
варење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врлину.</p> <p |
ловачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако з |
Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то с |
ећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред |
— мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне |
вости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам |
месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му ј |
о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи, |
а да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и о |
, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још |
здарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хл |
умадијска одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари г |
последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је тре |
весности, али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p> <milestone unit="subSection" |
дмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње реч |
Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе |
сви говоре матерњим језиком, већином и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — |
ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будет |
каквим предузећем не процењује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно нав |
на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме жив |
е.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем в |
<p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n |
увао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође о |
S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не тр |
ом, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, им |
ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га м |
на је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав |
деље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам |
гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после б |
а у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које ва |
дем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте |
сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Срб |
еволуцијонарних идеја.{S} То га направи не само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да |
ка и милостивих погледа, уверена да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече буј |
оћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у |
имо с другим младожењом?</p> <p>— Други не постоји.</p> <p>— Како?{S} Да га није нестало?</p> < |
превари око материнско, јер се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само им се облик ме |
се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони |
елим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете |
ма а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те |
ан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господ |
вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми |
ник, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим ствари |
е мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет |
ига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујет |
<p>— Чекај да испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се д |
на ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме |
ћи зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но има т |
е да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову располо |
им ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах врати |
вде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нар |
на мала лукава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом но |
савладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже изб |
ле га погледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, |
, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коректор га |
и си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си г |
могло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, |
; случај је компликован, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао |
у! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце целог свог живот |
/p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће |
да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, ве |
на мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са м |
ајвећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја |
рав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер |
д се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, од |
љиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> < |
ади.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна |
е је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја т |
о сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана |
ће у кругу озбиљних дужности изветрити не остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озби |
иљније, — што се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S |
нио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вр |
лим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у опширније разл |
намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом изразу лица.{S} Примила га ј |
ла: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код |
Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују |
танеш од твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, већ се |
жине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, так |
што <pb n="323" /> трајаше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног сто |
одговори Павле.</p> <p>— Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костиј |
је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу |
... дакле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али то заврш |
/> данас Французи...{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладострасне, час сурове |
ед великим предузећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељима; уз |
— Да, колико треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете |
ада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и наград |
па и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S |
сто целе недеље само о томе говори, док не упадне један на врата са новим проналаском, рецимо с |
{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак на |
јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац с |
хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало неколико месеци; |
ка изложба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322" /> с |
ер-ревизор у мировину, главни управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ј |
о се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по в |
> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост због ч |
ого; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да |
{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ј |
том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом, саве |
шаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> |
цима, а о најглавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу во |
ке снаге, где се пред каквим предузећем не процењује дубоко и не резонује много, али су на њ ип |
повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија код |
ни да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, д |
досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној |
ивање непотпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако како би в |
а, - које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му |
ве речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прил |
инако.{S} Мучен грозничавом ватруштином не могаше водити рачуна о приликама, у којима се налази |
у њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно; |
у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме |
рим!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S |
ајаше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони |
> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојт |
и је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскињ |
и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити при |
и како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба |
ожда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему уги |
један врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе |
ашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити све |
p>Гроф је свој данашњи долазак објаснио не само лепотом Павлова певања, које га је овамо домами |
> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не могу |
буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будете схватили њене намере.</p> <p>Она ућута мало, |
оже бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одговорите ј |
ју света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније |
он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ в |
јеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју виш |
, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, потрудићу се да вам пош |
него што беху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у последње д |
е избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он |
/p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта |
већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа н |
иди да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док она не до |
е српски, туђим нагласком, но се никако не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа под |
9" /> <p>У пространој околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд |
ог стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин |
слабој малој <pb n="313" />женици нико не би смео претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, њене |
распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коре |
ше да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само |
ци једном доћи у овакав положај, зацело не би допустили својој деци да забораве матерњи језик.< |
че не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да |
и?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивнице бу |
олитичког неповерења садашњег тада тамо не беше.{S} Мађарски књижевници радо превођаху српске у |
ном врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, п |
видела је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и поколебано.{S} И она се добро ч |
оји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Б |
?</p> <p>— Ми укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној |
пропушта само изнутра напоље, а обратно не; над прозором јефтина похабана драперија, која се до |
изостанем од дужности?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p |
ском Мору за шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитациј |
ој прилици посреством својих порока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други људи |
Да вас није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, д |
м; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо |
<pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих |
замишљенији.</p> <pb n="225" /> <p>— То не знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то вид |
} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понав |
да немате своје природне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је |
што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно пре |
м вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су б |
ониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</ |
Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим |
истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а |
енуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући се |
но, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај |
ас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило |
хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материнске бр |
једанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ о |
тите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре |
о би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво |
е поред његове постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само га немој |
времена, да људски поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра нав |
т о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта |
:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео |
крити да сте гладни, мој господине; што не тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није о |
ом?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> <pb n="213" /> <p>— Шта мислим |
ти?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, |
то ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све |
ца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не? — одговори госпођица. — Свакако имали бисмо врло до |
а проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја вам математичном тачношћу |
добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси раније р |
ом просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честитом Срби |
зи у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред известио да ов |
од повољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спекулат |
— одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у иностранство? — упита сестра.</p> <p> |
о вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, |
огу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега р |
она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, |
руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збо |
еством својих порока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута |
црквама православним и католичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n="89" |
смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стад |
иће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не познајем довољно ваше прилике, као што мало пре реко |
истајало његову звучном баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблуде |
им да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи |
и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будете сх |
<p>— Само га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече |
е утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намера да вер |
то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — напротив, налазимо да су |
е ујак <pb n="58" /> желео, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропада |
пасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте погреш |
и она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање болесниково, већ његово ур |
ти сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> <pb n="253" |
<p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задо |
дошлици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић не одустаје; накнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај т |
р му на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не |
азговарали о археологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војво |
азговарали, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са ка |
ази по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују жив |
волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више оног младићског поуздања, у његову понашањ |
до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</p> <p> |
ник буде имао какву праву потребу, коју не бисте могли намирити сами.</p> <p>— Учинићу, кнегињо |
њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици |
Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије |
забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста |
ку као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се као |
младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настав |
оли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвал |
скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престрави |
ком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због |
х својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га |
> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{ |
е су увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се |
хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијонарнога, — прев |
есет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну |
тор окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агн |
— рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не помаже пренемагање, драга женице, већ најпре треба и |
више зато да у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, кој |
средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне које је т |
тљивост и данашње учтивости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам так |
е ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, он је то био стварн |
везати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, још |
аму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, ч |
Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако да |
свега вашег говора — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно |
ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и |
ву велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем |
и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, з |
ину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим сн |
е.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам.{S} |
онај неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути |
случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чу |
ут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устад |
кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — рече она, — |
{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам |
ине грофе?{S} Та <pb n="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу доб |
:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су м |
> <head>VIII</head> <head /> <quote> <p>Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <fo |
осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p |
засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Младости беше само |
п породице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка т |
и своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати племените осећаје срца,“ рече |
рало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се |
амени му поглед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа |
е којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Реду незнатнијих ва |
да једним јединим пламеном достигне до неба где је блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Али о |
.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа он |
љски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како л |
у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја |
- сада га је можда још чвршће везивало небо, чијим се именом био заветовао крај самртничке пос |
.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помис |
на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо још непрестан |
ко ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних осмејака и милостивих погледа, уверена |
вота начини непроходну дубину од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихов |
ли оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p> |
а године прошло од њихова првог виђења; невероватно је, дакле, било да се са свога пута још нис |
црним увојцима, или чаробну Зулејку са невероватно јако развијеним недрима; и све су те слике |
одера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, господине, — одговор |
е узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто би он |
и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p> <p>— Случај је озбиљан и |
не може бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело одговори:</p> <pb n="161" /> <p>— Видим да сам |
сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад |
{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак или би ба |
у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет |
ом оделу, у коме је изгледала као млада невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако са |
погрешке као јунака испашта ова сасвим невина споредна личност.{S} Ја наравно немам толико сна |
ио <pb n="145" /> постао западњаком.{S} Невине кућевне радости са својом једноликошћу нису могл |
ледајући јој у очи са својим младићским невиним погледом, који га је правио млађим, но што је у |
је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле |
своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер си |
му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетов |
му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи где је девојче спавало.{S} |
ије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена страна |
лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и простран; |
ко часова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо домами |
емо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступништву постављен.{S} Мој |
, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим временима.{S} То сам осетила наро |
вим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми ј |
оћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући сво |
астао, али господска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече |
и озбиљно Нинчић.</p> <p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се |
намо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству |
али господска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш |
ешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, потрудићу се д |
ћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</ |
гово је поље више на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим друмовима.</p> <pb n="15" /> |
ти.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се јавиш, него...{S} А кад мислиш?</p> <p>— Прекосутра.</p> <p>— |
неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што б |
драви, то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Пред |
да и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив |
с, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим путем?</p> |
свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, |
>— То је одиста много, сувише много.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесет |
дбоносним приликама које вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што |
има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам. |
т, вода вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, бл |
на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки мл |
— Бравос, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле |
дредио, било је одиста лепше и здравије него његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</ |
нства често нестајало брже или лаганије него што је и постојало, — већ по већем утицају — трену |
погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо д |
д је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из орма |
погледом.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрал |
раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дођ |
означујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је живо |
нио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p> |
разнога стила, троугластих или од више него четири угла а са уласком из једне велике округле о |
о... хтедох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми |
се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред свој |
ат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети |
а сумње, наша симпатија беше нешто више него обична људска страст, она је постојала у природи п |
мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом <pb n="105" /> ј |
вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви с |
им он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> <pb n="25" /> |
јер је романсијер у згоднијем положају него сам историјограф да буде непристрасан, тим пре што |
х ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на један ц |
и по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само да на н |
милосрдне сестре, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће бити потребно, к |
т ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари господин позва да м |
чи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање нашкодиће вам онолико, колико би вам моја на |
тници међутим, како се видело по њихову негодовању, немађаху намеру да му буду гости.{S} Светин |
нички посао, она је пак научила само да негује цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно.{S |
али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти јо |
ајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке |
дић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио |
ом била близу среће, али је на неколико недеља пред венчање младожења напусти, да узме другу јо |
и, а можда <pb n="335" /> кроз неколико недеља спадати у ред најбогатијих прилика у земљи.</p> |
<p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Ни |
јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад |
, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше |
игу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се из |
грофовску кућу посети, уместо после две недеље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да п |
ction" /> <p>Намислио је био да оне две недеље, које <pb n="119" /> му је грофица одредила као |
tone unit="subSection" /> <p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код гроф |
> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњ |
ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће |
утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и однео и остатак песама, |
инчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није т |
е лутање готово сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још ј |
го.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га не |
ресовање и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не упадне један на врата |
се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, |
је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— Претпрошле.</p> <p>— Е, онда, како је |
родицу војводину.</p> <p>— Кроз две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здра |
јка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, ал |
атког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго решавал |
ри на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио господарем си |
беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега ј |
е донесите ми последња два броја каквог недељнога листа.</p> <pb n="138" /> <p>— То ћемо, по св |
крај пута што вођаше у пивару, једином недељном забавишту отменијих грађана.{S} Десно од мости |
црну каву или које јело више, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаест форината.{S} Све ш |
грофицу да одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који је преб |
има покварених људи, настраних духова, недовољно оданих бранича, спекуланата па и издајица.{S} |
необичне за њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хотимично непотпуно изјашњене произвеле у |
душевну снагу своју, и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} Њима се храни јед |
године дана давао оне жарке, претеране, недозвољене љубави, која нам је више нашкодила но што н |
младићског поуздања, у његову понашању недостајаше оне кокетне поузданости, која је пре очарав |
који су са својега оскуднога стања или недостатка веза морали да остану код куће, а међутим њи |
.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која се |
Зулејку са невероватно јако развијеним недрима; и све су те слике некада морале изгледати драж |
Био је мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте |
гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесете но |
болује од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Он |
м мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу пре |
и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благо |
говор, погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко |
скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено, високо чело и цр |
се полагано приближује мајка са својим нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу |
пи и на које је она потрошила небројено нежних осмејака и милостивих погледа, уверена да ови не |
на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непр |
одине Ђурићу, — то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало његову звучном б |
тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама светлуца дра |
у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетући вечито своју чарапу.</ |
пред избријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обич |
е ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S |
отераним ноктима чисто провидни; својом нежном руком прелиставао је неке хартије, али чим Павле |
жуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатном топлином.{S} Лекова му ниј |
добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном кроз тренутно отшкринута вра |
утила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне сваки поступак |
p> <p>Агнеша постаде пажљивија.{S} Така нежност мајчина морала је имати нарочита узрока, и она |
Од тога је уздржавала колико материнска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити с |
ма вашим особеностима.</p> <p>— Увек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало |
>Ово питање, које је одавало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме дов |
ајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала |
с, у коме назираше мање од оне детињске нежности, које беше раније тако обилно у њему.</p> <p>— |
млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он највише |
ри свршетку је младић погледа са толико нежности, да она обори главу.{S} Мајка га није могла ви |
ма, представљајући какву уображену врло нежну Емилију са белим голубовима, или побожну Геновеву |
које је она примећивала само бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасв |
трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, управо сјајан положај; кад се удаш, имаћеш в |
својом личношћу и својим имањем потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој остави |
амо ако се може осигурати извесна лична независност тиме што ће се задобити поверење особља и у |
тком могао постићи слободу одлучивања и независност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром |
згранично бесно море узбурканих осећаја незадовољених страсти!..</p> <p>А мој муж, питаћеш.{S} |
рзо увела лепотица, нека пикантна дама, незадовољна <pb n="307" /> са својом судбином, са свето |
ст.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадовољна духа оставља живот; видео је себе утонула у |
ваша јако осетљива природа, и очигледно незадовољство са вашим положајем види се по спољашњости |
атерински; да је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанских права? |
, тежак, неуморан, неприродан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га ј |
а.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам |
ле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господине Чилаже?</ |
кратког размишљања, — одиста је велика незгода <pb n="163" /> што то писмо нисам добио.{S} Шта |
и ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потр |
оја му је међутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађивати ноћним радом на који одл |
ло плаши, али би се излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га ви |
ада.</p> <p>Први дани прођоше у обичним незгодама насеља, али затим је већ Павле улазио у живот |
били покровитељ једном у нашој великој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку |
мао једну дужност према Вама, коју због незгодних прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом з |
S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер је изве |
?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте |
амоли за још један долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дак |
осте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова ј |
станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје што виси |
и; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; налазим |
размишљајући о својој судбини и о своме незгодном положају у овом стицању осећаја са стварним п |
кривце налазе на другој страни града у нездравим, влажним, полумрачним подземним одајама (тако |
м и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за нашу при |
им дућанима у овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпо |
капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стра |
нути бар четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; |
еба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Реду незнатнијих варошица у Србији припада Баточина.{S} Мало |
аким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чију судбину и чи |
ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи |
гињицу де През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао к |
о, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је хтео да не |
ише напрасно навалили губитак родитеља, неизвесност будућности и онај неодољиви свирепи осећај, |
је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност будућности није га више кињила; та почетак |
и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме изл |
ебе.{S} Његове ванредне прилике, стална неизвесност и узбуђење којему се сам изложио, данашњи д |
екидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш |
ажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучној неизвесности једном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво |
ињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толико несносној и не толико б |
ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрев |
крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најми |
<p>Не могав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати овај сетан пог |
виде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој равне он још није досад могао да |
творење увредила до срца, погазила њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је праћа |
<p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени газд |
ати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64" /> пос |
д је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, |
еном достигне до неба где је блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то |
тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очинск |
Србин, ускок, добра аквизиција, али још неискусан, мек, морална и материјална пропалица; радиће |
а страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом страдању може до |
ви изазвали својим наивним и младићски неискусним примедбама...{S} Хвала на части!{S} Збогом!< |
неколико пута показао као прави Ментор неискусним новајлијама.</p> <p>— Ви сте, господине Ђури |
тила утисак, који је произвела код овог неискусног младића, што је управо и био њен нарочити см |
самосталну сестру, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не |
ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку в |
а народа и људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и на св |
се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих борби у ж |
нарочитих особина, који је туђину увек нејасан и зато неприступачан.</p> <pb n="68" /> <p>У он |
рав испитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не |
ајима; док је на <pb n="242" /> столу у неједнаким размацима шкрипало коректорово перо.</p> <p> |
каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао пр |
ајни Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном часу влас |
имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело |
, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године. |
ојвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, нека пикантна дама, незадовољна <pb n="307" /> са својо |
оложај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и прилике изискуј |
орби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одма |
.{S} Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; |
ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе при |
> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и |
а?</p> <p>— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p> <p>— Оздравић |
тијо?</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој |
ри ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, које му |
... заручење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, д |
и?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се разговори често појављи |
— Ви сте неискусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер |
у ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог д |
еодољивој моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, госпо |
е можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову |
шљања разумеде, затим му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полага |
то чинила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека остане ствар при намери.</p> <milestone unit="subS |
елите ли да се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као |
неколико столећа стару архиву, и друга нека одељења, која се обично налазе у великашким кућама |
твори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У |
Лепо, — рече коректор зловољно, — онда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S |
ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати |
а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и Монт |
к, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати посету.</p> |
p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Он |
То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста кл |
>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба зана |
је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће би |
на чијој предњој страни беше затегнута нека слика, преко које је она четкицом површно превлачи |
томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високо |
те дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је |
p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близу, наслањајући се |
Службе Божје, — кад одједном пројурише нека затворена господска каруца.{S} У њима као да је уг |
породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио са |
и ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у д |
има.</p> <p>— Ах, моји господски рођаци нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамар |
то и преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозвол |
у оваким тренуцима лако облада човеком нека врста тихог заноса и осећања среће, — још и више к |
/p> <p>То и би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p> <pb n="14" /> <p>— Није потребно, |
е се тако често напуни ово местанце као нека препуна барутана, која је понекад експлодовада, те |
њем, у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника повучених у се и у овај засебан св |
ићу вам другом приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер |
на; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осо |
а тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, нека пика |
до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете |
/p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— Велика неће, али некоја за |
прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозност, која је отупила све разлоге Нинчићеве, |
и јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Сл |
с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава начине, да потражи тајну или стидљиву с |
се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназију |
ек сам мрзио класификације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мисл |
прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> некада неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, |
грађима Немачка, Српска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окре |
— настави, кад не доби одговора, — била некада онако исто примамљива као она тамо на вашим раме |
ном, кога називаху професором и који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да уре |
едећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице д |
/> држања и отменог мишљења.{S} Био је некада университетлија, а сада је коректор код једних н |
увек задржавајући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај. |
о развијеним недрима; и све су те слике некада морале изгледати дражесне, да им нису доцније не |
цити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али судбина |
богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада играти велику улогу <pb n="214" /> у животу; ти |
ве данас више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде с |
оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је младића јако изненадило чисто |
було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни |
их лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</ |
к као љубазна младића који им је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно разговарала |
туда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цивилизације.{S} Ти си сама видел |
рку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симпатија беше нешт |
када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у несвест под утиском лепоте оних стихова |
и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наследна кнежевина де През била у Бургундској, |
Они су због сиромаштва својег напустили некадашњи залудан живот и сада служе као пострек млађим |
арица потајно тужила покаткад некоме од некадашњих бољих познаника Павлових, како се сасвим изм |
о, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S |
не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уз |
сну, видев како са огромне висине пада некакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види |
а тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковачки калфа на трибини раздр |
и, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати некакав свет пун уображених врлина и лукавих лажи и себ |
тина доцније у Београду, када се открио некакав водоскок од прста дебео који је после неколико |
ћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства што је с |
али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват, одвратан, паклени.{S} Он се стр |
Туда се често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца, |
ио; а то захтева учтивост, — говорио је некако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ позна |
ац. — Чујем уводе неке титуле, званија, неке институције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи р |
стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што |
одело средњег и нижег сталежа — турско; неке <pb n="317" /> зграде, улице и тргови, школе и над |
Затим се канда све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније изговорене и разумеваху се споља, |
ј вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад |
но стање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за нова |
Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине са сликама, које је при поздраву бацила на |
глу испод једног фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али |
ва штале беху празне; спроћу велики зид неке подугачке куће, пред којом је била празна клупа; д |
криво, — настави старац. — Чујем уводе неке титуле, званија, неке институције буди Бог с нама. |
е слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим примамљивиј |
дни; својом нежном руком прелиставао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њ |
а, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгле |
о и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, да |
з те мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочите карактере, — слика би била увек непотпуна |
нким гласом комично подражавајући говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже |
} Очигледно се разговараху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се пре |
ди по којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пош |
дјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло богати странци, свакако из Австрије; ваљада к |
и чиме се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој светској вреви, или |
<pb n="35" /> млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; а |
мати код куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек после много година, многи напојени |
ња, али сала се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху |
к дође да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочити демонски израз има данас ово лице; он се |
крају реда појави се неко комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авли |
враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније прилике но што |
е? — упита Павле једва дишући.</p> <p>— Неки војвода Баркари.</p> <p>— Војвода Баркари?</p> <p> |
олико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни или тако нешто.</p> < |
(измишљених), јер су многе загубљене, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и |
} Неки стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим п |
, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у соб |
<p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем, |
м.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце. |
што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати господин у уличном оделу, без поздрава о |
изгледати дражесне, да им нису доцније неки варвари свема нацртале бркове и Шпањолску браду.{S |
с оне стране главнога олтара приближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му |
едном од својих Париских писама описује неки занатлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре и |
уд преко моста иза бедема приближује се неки отмен господин са двема госпођама; једну води под |
ише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски послужитељ.</p> <p>— Тражим господина Па |
војственост овамошњем становништву, али неки покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег |
нај мали господин са политираном главом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову уметно |
уше на савијутку улице, пратио погледом неки бели сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, |
на доњем спрату, која је изгледала као неки старински храм и обухватила је цео простор на једн |
хове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} Отмена спољашност госпођа, |
у врсту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак свакој већој университетској омладини.{S} |
о не само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака заједница, свака друштвена |
} Публике беше мало, јер се представљао неки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди |
јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим други момак |
он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони комади, за које се данас више не зна.< |
њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Св |
ом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу |
>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос присутне су је госпођ |
дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој |
гледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>П |
>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет му позлило.</p> <p> |
но непотпуно изјашњене произвеле у њему неки страх од будућности и од последица својих дела.</p |
<p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци које је у нек |
ладић а десетоструки милијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила |
ификације.</p> <p>Чилаг га опет погледа неким дрским погледом, да младића подиђоше жмарци.</p> |
е грофица у Баточини звала бароном); са неким високим мршавим господином, кога називаху професо |
идео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав младића, |
чне вредности било важно.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијон |
е чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим човеком, пола војником пола грађанином, ко |
е су стајале под великим полијелејом са неким другим отменим госпођама са којима се праштаху, ј |
у другој половини каване у разговору са неким младим људима, чешће погледаше на ову страну.</p> |
ао на неку врсту престола што стоји под неким високим ступом, и пао би обично на један други по |
љство без усиљавања и готово само собом неким пријатним природним начином, који, као оно пређе, |
е наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, онога више не беше ту. |
је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</p> <pb n="171" /> <p>— Да |
вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и поступило |
чку, где је и остала.{S} Једном читам у неким страним новинама да се госпођица Фернек, дворкиња |
е, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знај |
великим заводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових градова они често живе својим одређеним |
у међупросторима налазимо вртове, а од неких су направљена нарочита ограђена места за грађење |
а и на столовима — видели бисмо трагове неких арабеска, да их нису препокриле разне несташне ша |
о, које је за њ значило само посматрање неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, |
гом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или краће |
оста ствар.{S} Донео сам неколико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S |
ор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је виде |
S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски послужитељ.</p |
344" /> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима, пока |
ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун |
е.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица |
оглог и вртијаше главом.</p> <p>— То је неко велико узбуђење, — рече газдарици. — Срце силно ку |
лу јако је заинтересовала.{S} Појави се неко таласање, затим све јаче врење, док се око говорни |
ају, кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаши п |
окретима и на изразима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење које више није био плам одушев |
чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пс |
можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, да узм |
уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао |
ико университетлија, са којима је остао неко време у веселом разговору.</p> <p>Мало друштво мла |
емој мислити, да бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лекар...</p |
собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што |
погледу тога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже напуштање дужнос |
>— Војвода Баркари?</p> <p>— Јест, тако неко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, моли |
о сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер |
S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, или за неке |
ин и један малишан.{S} Госпође грицкају неко француско шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у |
како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину усред туђине.{S} |
} Збогом.</p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко време стајаше под капијом, гледајући за њим са саж |
дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — она |
ика, иза кога се дизаше старинска црква неког калуђерског реда, чији је високи самостан био доз |
к, дворкиња кнегињице де През, удала за неког Баварског официра, и то је била последња нит отка |
м наклоностима и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бити м |
њаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувише познатог, предрагог г |
а свирка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог света, <pb n="309" /> о коме само снив |
а је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означујући дан и број ложе.</p> |
Ја сам сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној |
гледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> |
ли и тај последњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног новембарског дана о Задушницама, када је |
душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињати на оно или у не |
ишљала, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, како у дворани седи у сјајн |
из кола и који је, мора бити, припадао некој младој девојци, можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од |
мала сила.{S} Представници шаке јада у некој мешавини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, или вред |
<p>— Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљевских рођака у Босни; мој пр |
У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и |
елика корист?</p> <p>— Велика неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над |
, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младића, који у осталом није |
ући се овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовима забављају са робијаши |
Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих непријатности по вас, милостиве госпође, бар да |
о у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута показао као прави Ментор неискусним новај |
е.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, још једне омање каруце и двоје кола. |
ја ће парница трајати, по свој прилици, неколико година, јер ће моја породица учинити све, да т |
"subSection" /> <p>Павле боловаше дуго, неколико месеци.{S} Љута болештина не даде му да управљ |
p>Пошто су површно прегледали и богату, неколико столећа стару архиву, и друга нека одељења, ко |
зговор са рафинираним укусом намештена; неколико мањих собица <pb n="193" /> разнога стила, тро |
говорник још проговорио <pb n="326" /> неколико речи са газдом, који му показа придошлицу.{S} |
е, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу |
<pb n="336" /> имам да живим још свега неколико, можда, година, и моју још заосталу снагу да у |
<p>Госпођица сестра замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи име вар |
терам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да в |
ма овде онде која стара бака, код улаза неколико погружених просјака.{S} Павле умочи врео длан |
p>Тада спази белу хартију што је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Б |
<p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних младића, који се такмиче за тебе, и м |
осе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па, ако би младом госп |
де ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има неколико чистих соба на расположењу, — тешио је младић. |
а је једном била близу среће, али је на неколико недеља пред венчање младожења напусти, да узме |
рилике испросити?</p> <p>— Отприлике на неколико дана после ваше последње посете.</p> <p>— Хвал |
јње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим Павле <pb n="254" /> пробудио |
, лутајући по дворани, где је наишао на неколико университетлија, са којима је остао неко време |
се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога писма; и још истога дана по |
ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p>— Сад м |
ту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те унутра.</p> <p>— Нећу; |
ф, који је за време пређашњег разлагања неколико пута хтео да плане, накашља се, подижући своје |
ила велика дивна сва позлаћена харфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђ |
це, а често преко крупница прелазећи са неколико речи, али увек задржавајући се на оном што их |
тној плочи стоји диван гвоздени ступ са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледам г |
бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако б |
мо, благодаримо! — узвикиваше госпођица неколико пута и већ се наместила на доксату, одакле поз |
м на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу или |
ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањих, малих и ло |
ца и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се |
ересовања за тога странца.</p> <p>Прође неколико дана, док се грофица <pb n="210" /> предомишља |
рено погледа и одговори тек пошто га је неколико тренутака посматрао:</p> <p>— Да изостанем од |
дбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле је неколико тренутака гледао у <pb n="288" /> непомично ли |
ницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао је неколико тренутака.{S} Затим се наново отворише врата, |
и, на чистини углачана пода, стајало је неколико светлих прилика, а међу њима она најсветлија.< |
ml:id="SRP18970_N1">Слично томе било је неколико десетина доцније у Београду, када се открио не |
на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђао, приближи се једанпут његову стол |
је пред њом стајала као укопана; после неколико тренутака проговори:</p> <p>— Ти си изустила в |
готово цео дан остављао отворен; после неколико дана натовари полумртвог младића на кочије и в |
у коме би се налазио сваки, кога после неколико година једнолика живота снађе што необично.{S} |
пијем једну чашу.</p> <p>И заиста после неколико тренутака донесоше чај за обојицу.{S} Павле је |
в водоскок од прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</note> </div> </back> </text> </ |
охита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесвесно заустави; мутан му поглед |
није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренутака одговори:</p> <pb n="325" /> <p>— Ни |
оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада година, као што су свет покретале и пре |
вање онога, кога је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у остало |
за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико тренутака размишљања разумеде, затим му рече:< |
це, које је почело руменити и тек после неколико тренутака одговори лагано, одмерено:</p> <p>— |
ми је заказао подужи састанак тек после неколико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам |
а на долазак младићев.</p> <p>Тек после неколико дана, када се боља погоршала, постаде Чилаг см |
И живот се одиста будио...</p> <p>После неколико месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{ |
творена и затворена врата.</p> <p>После неколико брзих корака грофица се ипак заустави у ходник |
<p>— Нећу; причекаћу овде.</p> <p>После неколико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе |
чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бле |
еш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла где пл |
се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на д |
обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком?</p> <p |
међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година престао био оптерећивати.{S} О томе је |
у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући се прис |
имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док се не уведе гр |
е такође потпомагала; но ја сам још пре неколико година престао да будем на терету задрузи и зб |
ружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских накита, али се ти овде мож |
уком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака, док доврши.</p> <p>— А где остаде с |
ћину својега имања; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb n="335" /> кроз неколико н |
ико месеци, а можда <pb n="335" /> кроз неколико недеља спадати у ред најбогатијих прилика у зе |
даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико ходника и врата, и напослетку стадоше пред јед |
Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра |
ка премештена из Чачка; даље болница, и неколико господских кућа крај пута што вођаше у пивару, |
>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији неколико добро одевених лица, шетајући се горе доле или |
рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашчишћавали неколико пута, — одговори Нинчић с тихим осмејком. — И |
коро у државну службу; једна година или неколико месеци овамо или онамо њему је било све једно. |
88" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само нагов |
неколико месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за ду |
Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> <pb n="276" /> <p>Павле и |
во.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, п |
ворица Босански краљеви.{S} Поручио сам неколико интереснијих слика са женине стране, да се пре |
рнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђења!</p> <p>Павле се |
<p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху ја се пред ве |
гу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је собом неколико српских песама, које предаде Агнеши.{S} Поздра |
с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p |
еће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново прихвати, да |
чијим се Мефистофелским изразима сусрео неколико пута за време својега јурења за песмама.{S} Чи |
у и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака, које су га издржавале, а једна га у за |
к не нађе згодну службу, што би трајало неколико месеци; али кад год би Павле споменуо да би хт |
напуњена, то је по средини сале стајало неколико унакрст симетрично постављених дугачких ормана |
н део свога имања, што је превазилазило неколико златних милијуна, само да добије вас.{S} Никад |
очења, али је до амнестије одлежао само неколико месеци.{S} Кривица му беше распростирање револ |
сту странаца; прочитавао би свакодневно неколико пута објаву о приспелим путницима, али све уза |
ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико практичних дисциплина то нису науке, а и без о |
који је са толиком муком зарађивао оно неколико новчића дневно, док Павле о новцу није водио н |
а.{S} Од тога ми увек преостају месечно неколико десетака, што скупљан за ванредне прилике, за |
нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина |
ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође онај човек, који |
} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у песмама, које ми је |
о.</p> <p>Међутим проводно би дневно по неколико часова лутајући по улицама, не би ли негде угл |
е одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ки |
кле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb n="236" / |
им да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може |
подељен у четири самосталне државе, а у неколико десетина области.</p> <p>— То је врло интереса |
/p> <p>— Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p |
, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видите постављене.{S} Сећам се, из овог |
једне од најмоћнијих породица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај младић т |
само нешто богатији, трговци које је у неколико уздигла необичност њихова предузећа и њихово д |
па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју ми |
ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли |
дсуднији.{S} Досада је провео у трагању неколико часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ћ |
ити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру неколико молби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим |
стајао само збуњени механџија, кога су неколико пута запитали на разним језицима.</p> <p>— Ах, |
а, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војвода |
p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</p> < |
своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова краљевске породице.</p> <p>Павле, коме |
ога света продужи своје трагање.</p> <p>Неколико сјајних вечери прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан |
тране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико дана после оног изненадног састанка са старим |
т недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те се врат |
еку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</p> <p>Болест је није дуго му |
дске слабости.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није безн |
га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ћ |
ући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом |
узетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да позајми пристојно в |
управљено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, виде |
> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати |
ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада |
рави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи.</p> <p>То је пр |
осетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступништву постављен.{S} Моја настра |
ге плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S} |
аћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао у неком стању стрпељива очекивања, изгледало је као да му |
базриво, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очајно, теш |
мо се газдарица потајно тужила покаткад некоме од некадашњих бољих познаника Павлових, како се |
тке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам некоректност, али сам је учинила, јер пишем <hi>теби</h |
— А коју је узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму.</p> < |
енио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Српског предграђа у |
.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> некада неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја с |
да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што се више хват |
а нарођеност, а богата земља упућује на неку врсту ведра размишљања, на философију практичну и |
ворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под неким високим ступом, |
досадашњом спољашности града, створиле неку нарочиту мешавину својствену овоме месту, нешто по |
анта. <pb n="295" /> Само, ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јун |
егово велико изненађење под руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то за |
то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором свету обј |
} Узео сам засебан станчић, прибрао сам неку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у позори |
је можда местимице досадан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим |
ником пола грађанином, који је ту вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога се распитао о пој |
гледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лутњу |
миче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се |
аг очекиваше одговор, али Нинчић остаде нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, али бадава: нећете |
мо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} |
Ти <pb n="315" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој |
особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој. |
гих, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто |
Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговор |
мо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло богати странци, свакако из Австри |
из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахран |
Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на другу страну и засп |
живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском повученошћу, да и |
учно:</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као |
и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта |
ихова пријатно ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда |
ке прилике у земљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb n="70" /> ове омладине ник |
а његова бојала колико његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује с |
ојима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симпатија беше нешто више него обична |
разговарала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. — |
од тога листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да.</p> <pb n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и с |
дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, |
али занимљивим крајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, |
или са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због то |
узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном |
Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба постао је сасвим несносан |
арога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове |
мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта |
м ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога ст |
невно долази, видим по лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако |
је већином са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ип |
х наивних почетничких песмица, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена з |
Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да.</p> <pb n="116" /> < |
р тек сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога лис |
вим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитоперена слика само... можда р |
су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Там |
љске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате, грофице, на |
или, (пошто писац белешке вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натк |
о и све дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и у душевно растројство за којим скоро д |
Лицем је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка светлос |
Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још једном |
ржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо објаш |
у.</p> <p>Агнеше Јанковићеве данас више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и доб |
ручје своје људске слабости.{S} Ту више нема другог излаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ј |
увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очува |
тнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо мо |
, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; |
лави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb n="291" /> <p>— Дал |
исто као што у другој каквој зоологији нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацрт |
е њезине, и околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад |
тотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечи |
сластима земаљскога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам мла |
авље поремећено: у моме омршавелом телу нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше занос |
те око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу ко |
н све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb n="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни |
ослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим об |
ли свакако сјајан свадбени дар; она још нема четрес година, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, ј |
ам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, |
а месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је |
м, како се видело по њихову негодовању, немађаху намеру да му буду гости.{S} Светина није знала |
во свако вече у толиком броју, да често немађаху места да седну, те стојећки расправљаху велика |
еђе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А уср |
. али у оним годинама младости он можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија, да к |
сли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, држале су |
ам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте бриге, извештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Хвала |
злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих својстава.</p> <foreign xml:lang="fr">Lar |
ем, прико, верујем.{S} Али на мене више немају утицаја те конзервативне мисли.{S} Из твојих реч |
рофица.</p> <p>— То је зато што песници немају обичај да долазе на марвену пијацу, — примети го |
од тебе; заједно са Јанковићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили |
ства ни мало, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће |
весно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам част.</p> <p>— Немате част? — продера се онај. — |
и ће понајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l |
" /> <p>— Дању се одмарам или радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе |
о ваших подругљивих примедаба?</p> <p>— Немам шта да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже и |
м.</p> <p>— Да нисте увређени?</p> <p>— Немам узрока, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам |
ине, оставити без савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљ |
а седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше личности.{S} Зетом као што сте |
е стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да будем |
>Како ли ће понајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа. |
</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе |
{S} Чилаг продужи.</p> <p>— Бијографије немам.{S} Можете ли схватити бескрајност?{S} Моје су ав |
ки или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне алијанције, за чије се с |
ринта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњу руку шест |
?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа. |
по свој прилици изискивати.{S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја |
невина споредна личност.{S} Ја наравно немам толико снаге, да победим јунака, то јест, вас, ал |
е га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја |
може одговорити, — рече Нинчић, — пошто немам част познавати вашу прошлост, намере, карактер и |
ш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је пок |
донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла на |
својом вештином, то би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се последице почињу брзо разв |
поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест |
прављамо судбином своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуд |
во, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о |
те оних стихова, са једним врло финим и немарним покретом бацити на страну његову књигу и слатк |
оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно настави:</p> <p>— Видите, |
ани живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме |
рло добро звечи...{S} Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак им |
унили којом годином; али <pb n="160" /> немате средстава, јер вам благодејање не стиже.{S} По п |
јете.</p> <p>— Не, немам част.</p> <p>— Немате част? — продера се онај. — Чудио, врло чудно, а |
, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје природне слободе, а то не би требало тако |
ве књиге поклонити, ако желите, или ако немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам |
ићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али |
ај човечанства које се уништава.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, |
А где?</p> <p>— Само овде.</p> <p>— Зар немате дању времена?</p> <pb n="93" /> <p>— Дању се одм |
прије што виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе |
ипак груписале у нарочитим предграђима Немачка, Српска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било |
у била непријатељства између мађарске и немачке народности; те се она прва, и ако бројно највећ |
домаћем језику стоји још натпис српски, немачки, румунски и словачки, а пред натписом утврђен ј |
уд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици |
вој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међ |
е згледнуше.</p> <p>— А где сте научили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући |
француским школама играња, и проговори немачки:</p> <p>— Допустите ми, милостива госпођо, да в |
су и госпође и пратња им говорили само немачки и француски.{S} Таман су се договарали шта да р |
ада и университетски језик био латинско-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била н |
а постаћете угарским грофом, и маркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете д |
и <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте, |
овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у је |
гово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у домовину и онај призор пред |
ли.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио сам волети љ |
је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким стран |
е; моја жена има и <pb n="194" /> једну немачку царицу и две француске краљице у породичном ста |
јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права |
Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају бла |
це?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам |
заустави на прагу собе и погледа унутра немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Н |
трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изненађена, труђаше се да прикрије сузе.</p> <p> |
а је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да каже |
ору, пређе на примену наших прилика.{S} Немилосрдном хладнокрвношћу цепао је оне, који су хтели |
ила готова, да му се предам на милост и немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на м |
икови били предати уметнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је прав |
ла четрдесету, то би све изазвало веома немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <p |
тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од <pb n="290" /> ове пропаст |
реба још, а да буде неминован?</p> <p>— Неминован је пристанак свију оних фактора, од којих је |
пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> <p>— Неминован је пристанак свију оних ф |
02" /> <p>— Не, пријатељу, не.{S} То је неминовна судбина свих оваких случајева.{S} Исти је слу |
ујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на главним колима.{ |
у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадовољна духа оставља живот; видео је себе |
седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирнија, рекла бих бујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, из |
о се јесен приближавала, он постаде све немирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, ка |
а, али наскоро напусти читање, па оде у немирном размишљању проводити часове.</p> <p>Како се је |
ило важно.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијону ијерархију, а |
сртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром достиже до половине пута.{S} То је било код под |
хотице била сведок.{S} Она је приметила немо признање у очима двоје младих, и то јој је мало ча |
е је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> |
?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на |
сам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли б |
е, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио н |
огли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времена проведеног у безуспешно |
мних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</p> <pb n="179" /> <p>— С које стране?{S} Нис |
онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, |
>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није немогућна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; али само до њ |
е...{S} Нинчић му је, напротив, износио немогућност остварења његове тадашње највише доживотне |
це, шта разумеваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвеснос |
S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желео би |
?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није П |
да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако пи |
и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна не |
аћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да ос |
а нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главно |
ица је ухвати за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више |
— узвикну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу |
е коректор зловољно, — онда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састана |
е!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко |
!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја Страто, — рече грофица |
н; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми. |
смо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — одговори јој грофица. — Писмо је ко |
p> <p>— Мирис?{S} Какав мирис?</p> <p>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— |
нда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти |
<p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb n="338" /> <p> |
</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом покваре |
> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладнокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досадило девојаштво.</p> |
за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам по |
употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћу прекинути разговор.</ |
побегла од куће, молим вас, господине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова је молба излишна, госпо |
, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесе |
ствени изрази старчеви.</p> <p>— Идите, немојте питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити |
уди, што их судбина искушава.{S} Молим, немојте ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако |
и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, много узнемиривати вашим разлагањима |
и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, што се морам чудити овим вашим |
ка да се заинтересујем за Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здр |
{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Ос |
аћате на се пажњу каванског света...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да |
да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте читати такве књиге, оне су вас довеле до овог с |
и и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примам |
Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Немојте васпитавати жене као цвеће, век као <hi>људе</h |
због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато |
/p> <p>— Молим. — рече стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни.</p> <pb n="17" /> <p> |
делу?{S} Врло пријатна појава.</p> <p>— Немојте то, госпођице, пред мајком споменути, она то не |
читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p>— Немојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} |
лазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, господине, оставити без савета.{ |
у коректор тихо рече домаћици:</p> <p>— Немојте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да ост |
д куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох |
p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност леж |
довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</p> < |
оту.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте рачунати поуздано, али се надајте.</p> <p>— Ја |
сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{ |
а не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам једнога бр |
стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи.</p> <p>То је приметила грофица и она се реши да |
да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио овај ствари свет |
етвори у један побожни уздисај, у једну нему тугованку, која изли први и највећи бол његова жив |
раду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну г |
време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни, Македов |
загонетно, да овде, где стварне потребе нена, то отуђивање бива тако често, — упита младић.</p> |
(краљевска ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек ова |
/p> <p>Слатке засновице младости, снаго ненадмашна!{S} Са колико се хитрине овај младић бацио у |
ве друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки |
адић пробудио у оној слабој жени толико необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуни |
ив, ја налазим да је разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет |
е мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилничка појава овога старца, која га опоми |
учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хот |
а срећа радије пребива; где се поједини необични догађаји дуго претресају, а годинама памте.</p |
у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="183" /> <p>Госпођица ућута.</p> <p |
етка казивала, и по облику и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако |
и, и који су могли дозволити себи овако необично и скупо задовољство.</p> <pb n="32" /> <p>Поди |
олико година једнолика живота снађе што необично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга |
ремена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем |
мене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, |
ији, трговци које је у неколико уздигла необичност њихова предузећа и њихово добро васпитање; с |
снуло, увек је јако заинтересовало због необичности саме појаве, а ево данас је сама она у такв |
је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p> <p>— Зашто, како? — упита грофица са ве |
ешком и свечаном тренутку, под утицајем неограниченог поштовања према овој паћеници, коју је хт |
сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном измењивању м |
ију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у мајку. |
л усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим гласом настави:</ |
S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу нек |
а коцку.</p> <p>И када виде сневесељено неодлучно лице Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам ј |
шим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понављам, дакле, |
али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољива потреба, душевна храна ми беше да имам око се |
родитеља, неизвесност будућности и онај неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати права |
м челом рече:</p> <p>— Чудите се једино неодољивој моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека буде тако |
нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свеж |
о.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте |
жда местимице досадан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим ли ис |
ојаше, бојажљиво устукну, те га погледа неодређеним изразом.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Ei |
аваљује на одлазак, нити смисла његовим неодређеним сањаријама, - које иначе још ни пред самим |
е улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу пре |
о затворене прозоре пробијала је у виду неодређеног шума каткад врева културнога живота, а кроз |
свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи.</p> <p>То је приметил |
м и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лутњу слат |
ову мисао као сувише претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију.</p> <p |
ало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али |
>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — одговори грофица; — овде је пак |
вано, што је изгледало као последња али неотклоњива сметња Павловој намери.</p> <p>У рану јесен |
длазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало као последња али неотклоњ |
.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица, к |
антагонизма од пређе, и овог политичког неповерења садашњег тада тамо не беше.{S} Мађарски књиж |
веру и књижевност, али није оставио без неповољне критике ни остале друштвене уредбе.</p> <p>Шт |
ашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно утицао долазак овог новог госта; али Чилаг, с |
о падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p> <p>— Кроз две тр |
ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмил |
да имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И тако |
да изгледа још старија: рђава светлост, неподесна боја хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен с |
део својега дара страћили у посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих би плодова њи |
где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само га још |
е уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био задремао поред огњиш |
од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у постељи болесна и неспособна |
оме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далматинско Примор |
чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати господин у уличном оделу, без поздрава оштро |
епим источњачким ћилимовима, њима досад непознатим.{S} На умиваонику било је доброг сапуна, чеш |
е оно пријатно осећање када се налази у непознатим али занимљивим крајевима и приликама, а нема |
нису можда биле оправдане каквим Павлу непознатим узроком, још већма га изненадише, тако, да н |
а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилика без — бар и кратке али ипак велике д |
ка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог света, <pb n="309" /> о коме само снивамо и |
вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој светској вреви, или се враћају болесни душом |
нидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току разго |
{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натраг, кући.</p> |
осао, напослетку расправио масу, продао непокретности, па примио и новац.</p> <pb n="305" /> <p |
стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb n="12" /> чуђења, управо дивљ |
олико тренутака гледао у <pb n="288" /> непомично лице грофово, који је своје укокочене очи упр |
у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега, |
сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и гледао је право преда се.</p> < |
вала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосредних израза, али непосредних до простоте, до сељ |
у пуне и сувише непосредних израза, али непосредних до простоте, до сељачке грубости.</p> <p>— |
мице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у којима се на прве звукове |
облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на усне, са којих тада говор тече иск |
вашу младићску искреност пуну поштења и непосредности; али ја никад нећу пристати <pb n="279" / |
е само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и |
арочите карактере, — слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким поједи |
винара, књижевника и учитеља, — често у непотпуним хаљинама занатлију, трговца или беспосличара |
то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да |
ли, тајанствене, недовршене и хотимично непотпуно изјашњене произвеле у њему неки страх од буду |
> <p>— Видите ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од |
душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гне |
о то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, — пошто би то био задатак науке, — или што |
ивала, па подјармила.{S} Поглед му беше непоуздан, покрети више одмерени, држање сувише обазрив |
општио вест, поразила га је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је пак више |
>— Признајем, — говораше испрекиданим и непоузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама писа |
рата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.</p> <p>Напослетку уђе у |
ао, видео би, да су она последња писана непоузданом руком са болесничке постеље.</p> <p>Па ипак |
сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је манг |
рдијаш започео... његова побуна противу неправде и друштвених злочинстава... године су пролазил |
ца не само опасно, већ и показује знаке неправилна развитка. <pb n="84" /> То је грабеж за инос |
сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били |
на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор из |
г породичног случаја, били управо једно непрекидно размишљање о томе, како ће да се докопа стаз |
о за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесност |
уку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непрестано је држећи, наслони главу на узглавље и плака |
говораху му другови.</p> <p>Како су га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку кад искочи |
шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам река |
у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да с |
Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</ |
м горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам |
са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у с |
мо понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење |
сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан његова чистога в |
а предаде судбини.{S} Госпођица међутим непрестано узвикиваше:</p> <p>— Прекрасно, прекрасно!</ |
о, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у бездан одакле нема п |
ер сам варао <pb n="137" /> оца и данас непрестано варам оног честитог старца који ми је уместо |
љиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо још непрестано отварање и затварање врата, гуркање столица, |
ог уморног старца одраслог и оседелог у непрестаном послу и <pb n="43" /> вечитим бригама.{S} Ч |
шура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен под утисцима |
га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом икона, ка |
</p> <p>Грофица је била спремна на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изненади |
м да сте ви опасан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, господине грофе?{S} Та <pb n="275" /> з |
о рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, господине грофе?{S |
ода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи |
влашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељства између мађарске и немачке народности; те |
а, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држање странаца, које |
е; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим |
аопћење требало да буде по друштво врло непријатно, оно учини такав утисак само на ону крупну г |
могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатности; зато ће боље бити да се обратите Врањанс |
путовање, и ако ће можда имати некојих непријатности по вас, милостиве госпође, бар даде прили |
аје срећи већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олакшава.</p> <p>Cicero</p> </quote> <p>Павле |
путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико смо |
а много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица неприметно уздрхта, завали се у канабету и дуго га глед |
на једну почасну визиту.</p> <p>Грофица неприметно мрдну главом:</p> <p>— Не иде.</p> <p>— Треб |
Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф се неприметно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахирен |
близу прозора; сакрила се иза завесе и неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, као оштро гвожђ |
ј смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тим |
г му чела и румених образа и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и младићс |
направио рад, поштен, тежак, неуморан, неприродан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био |
им је покушавао да одреди последице тог неприродног и штетног изоловања, као и тешкоће са којим |
положају него сам историјограф да буде непристрасан, тим пре што се претежно треба да бави пси |
ина, који је туђину увек нејасан и зато неприступачан.</p> <pb n="68" /> <p>У оно време у помен |
равилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и су |
а од овог маленог плитког живота начини непроходну дубину од туге и небројено зала.{S} Гледао ј |
е, дакле, изгледала да произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп ба |
гу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турск |
мајка прима овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и после |
, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.< |
оспођице, пред мајком споменути, она то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ |
е самога себе; наста грозничава јурија, неразборита, крајње напрегнута, сатирући и душу и тело. |
буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ј |
них интереса и између ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваш |
да од тада проводе заједнички живот као нераздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао у н |
пода се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљива измена.</p> <p>Госпођица, која је била међу |
укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле је сачу |
имаћеш доста прилика да намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја т |
сад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљиво једном“, им |
; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно држање грофичино.{S} Ви сами кажете |
ад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчајући |
лиживао крај месеца, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи ч |
ом наслањала на повећи сто, а другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{S} Била је одевен |
ну разлагања и препирке, које отуд шире нервозно заинтересовање и напоље, и тада се често целе |
Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; в |
p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофица се нервозно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим мла |
ала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер је била ув |
или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервозном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњон на |
/> <p>Кнегињица је седела на отоману у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти го |
тао позив, па га затим спопала још нека нервозност, која је отупила све разлоге Нинчићеве, <pb |
прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо уда |
лижа прозору.{S} Женска радозналост или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, |
pb n="57" /> <p>Он је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, |
ти!</p> <p>Отрести... то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замис |
“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој соб |
а њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није з |
болећиве даме, које су некада падале у несвест под утиском лепоте оних стихова, са једним врло |
би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намера да верно до ситница |
сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p>Како су дани пролазили, он све |
појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је |
сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотрености, којом сам моју слатку малу теткицу излож |
ше.{S} У последње доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор |
овршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да |
мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми осла |
шевној борби између слатког очекивања и несносног страховања подложан час коректоровим пријатељ |
стала у неизвесности, али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p> <milestone unit= |
да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно |
на тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ј |
а, шале, задиркивања, споразумевања или неспоразумевања.{S} У то би доба она женска прилика на |
га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p> <p>— |
, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта |
ната човека а Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање, јако се збуни и погледа с |
ига је била унутра обележена старинским неспретним жигом са натписом: <foreign xml:lang="la">LI |
еним нагим горњим деловима тела била је несравњена величанствена појава.</p> <p>И Павле стаде п |
а, која се са Истока из даљине показује несравњено живописно; па лепа водена мрежа испод њега д |
изера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p> <pb n="115 |
а све могућности, да одрастеш ево овако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша се упропасти.{S} Није |
ада, већ и помисао на малене почетничке несређене прилике моје домовине. <pb n="143" /> Ја сам |
виђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велике погрешке, |
иде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, да |
сматрао са сажалењем зажарено лице овог несретног младог човека, кога заволеше две одличне женс |
та ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју оног пис |
, — одговори Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p |
су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива; где се |
и да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После две године повући ће се наш стари суп |
изговорене речи зависи његова срећа или несрећа.</p> <p>На послетку проговори Нинчић:</p> <p>— |
путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеја.</p> <pb n="10" /> |
Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће поновит |
живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужност.{S} |
кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролаз |
одговори озбиљно Нинчић, — ако је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприча своме приј |
о, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам прир |
више.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и н |
амо сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео н |
ој живот баш због једне општечовечанске несреће, против које се тако јаким срествима и чистим у |
ти моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће несреће?</p> <p>— Онда најмање!</p> <p>— Грофе, ја сам |
е око сто форината, што чувам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађујем, нарочито у млађим |
ни зидови који раздељују срца, па изађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутрашњост ка |
оне су плод вековних патњи, али њихова несрећна је страна да оне потребују само оним бедницима |
радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За |
ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до ње |
је — рече она, — целога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред |
ну, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, |
ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и унесрећ |
љам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно представљање, ја сам већ п |
био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже |
саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрх |
вет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?</p> <p>— Опет понављања, младићу, и то сада фи |
а на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци |
ребао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у воду, |
ра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само |
њица је не могаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отворена и затворена врата.</p> <p>По |
{S} Хвала на части!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.< |
ну усред туђине.{S} Урођене им охолости нестаде; младића испратише захвални погледи, све док се |
ху се неко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове д |
нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по свој пр |
лушалаца, јер је њихова првенства често нестајало брже или лаганије него што је и постојало, — |
ш, сексер, дневно), али кога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>По |
е постоји.</p> <p>— Како?{S} Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у |
е на <pb n="80" /> ваше враџбине може и нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво.</p> < |
ани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али мене је гушило нешто, је ли вру |
х арабеска, да их нису препокриле разне несташне шаре цртане оловком или четкицом у акварелу шт |
а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбрижним комешањем, у коме они пролазе и пр |
<pb n="55" /> <p>Павле је већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави злочин напус |
учинићу, ако желите.</p> <p>Најстарија нестрпељиво прекиде разговор:</p> <p>— То сте ви, који |
<p>— Ах, ово је ужасно! — рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не помаже пренемагање, драга ж |
а философских, — рече гроф и исправи се нестрпељиво.</p> <pb n="280" /> <p>Павле крокну један к |
весности једном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани дан.</p> </div> <pb n="155" /> <d |
<p>— Да, да, — одговори госпођица мало нестрпељиво. — Њена Светлост Кнегињица Евстратија де Пр |
<p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су хитали на збор у ову |
им заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме |
Чилаг смелији, а још доцније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувен |
дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању отменога свет |
више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме зару |
} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћ |
, — сувише сам суров био; опростите.{S} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећава |
рилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} |
нам до Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз п |
менце неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њем |
p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је ла |
матрајући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није бил |
спитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут |
егињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> < |
Шта значи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да нећ |
баш нека велика корист?</p> <p>— Велика неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много узди |
ти, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле |
јак сумњајући махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} |
ве; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у |
{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је покушавао и |
сам прирастао овима.</p> <p>— То никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вр |
Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање?</p> <p>Коректор је сада бар |
емо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим, господине, за доказ |
не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити. |
били,... да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од |
ице, али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањим |
ђено време.{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> |
овори само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му |
шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни |
мца, пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре сп |
оносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што |
ато, — рече грофица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнег |
ати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо |
а, као што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне п |
годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута |
био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за се |
много, — одговори Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и д |
од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, и |
њу због доласка владаочева.</p> <p>— То неће имати толико утицаја колико висина бакшиша.</p> <p |
њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би раван оним |
љавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим |
на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То |
ео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ћ |
сазва лекарски савет, изјасни да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случају остати у |
лији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико ј |
/p> <p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n="63" /> <p>— Лепо.{S} З |
и, молим, продужите, — додаде.</p> <p>— Нећемо више, татице, — рече Агнеша и остави гласовир.</ |
и мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за т |
звати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећем |
ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?< |
видети посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ако признајем, да бих вас |
<p>— Нећете да одговарате, али бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па д |
дговор, али Нинчић остаде нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, али бадава: нећете ме наљутити.{S |
ут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, |
p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне младе девојке, |
е мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пресећи Гордијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба |
пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан |
т да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће неср |
о вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати посла само са онима које сада познајете.{S |
. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, напротив, то се |
учак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз |
ат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце |
јмови за мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићев |
ај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међ |
вујем своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде |
трато, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је |
никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним л |
овљеве наклоности:</p> <p>— Нећу, нано, нећу.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сј |
ЛИЈЕ“</head> <quote> <p>Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји та |
м уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144" |
а.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће сва |
{S} А има и других такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркар |
ечи.</p> <p>— Извол’те унутра.</p> <p>— Нећу; причекаћу овде.</p> <p>После неколико тренутака ч |
илегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка ред |
о?</p> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговор |
узбуђењу синовљеве наклоности:</p> <p>— Нећу, нано, нећу.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и |
и.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S |
— одговори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У |
p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, |
а се може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам д |
под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то уд |
учити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — рече кнегињица јетко. |
последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам т |
у поштења и непосредности; али ја никад нећу пристати <pb n="279" /> да вас добијем за зета пут |
в, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се н |
аклео код самртничке постеље да се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погаз |
знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се |
анете.</p> <p>— То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се |
што видите, доста слободног држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми н |
саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно спораз |
>— Изволите питати њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</ |
у ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју |
пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — у |
Ungeschliffenheit!</foreign> (Пријатна неуглађеност!) — промрмља крупна госпођа.</p> <p>Младић |
бе или удаје једног или другог још била неудата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да |
е чудо. — дода полугласно, — она је још неудата, те од дугог времена...</p> <p>— Дивота је ово. |
има и на изразима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење које више није био плам одушевљења, |
жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју живот |
је таквим направио рад, поштен, тежак, неуморан, неприродан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он |
богатио својим занатом, сапунџијским, а неуморним трудом и многогодишњом штедњом, те је сад, се |
стварење идајала којима служи прецизно, неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме говору кор |
едала да произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и говори |
ијалној страни живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не дости |
за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже |
ен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање старчево, јер у том |
та, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде положила ван света, |
ам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта и |
н, заборављен, проклет, повучен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у |
, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете слободно помис |
а исприча сцену у библијотеци, којој је нехотице била сведок.{S} Она је приметила немо признање |
еле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна интересантна с |
су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</p> |
ати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи |
х савета.</p> <pb n="276" /> <p>Павле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p>— |
што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли паралелу између оног напредног света с |
{S} Та чистота, поред простоте, имађаше нечег допадљивог на себи, полу празнично одело у радни |
није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На |
је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог света, <pb n="309" /> о |
тив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који и нем |
кве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није видео ништа.{S} Како је ту |
ругде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карак |
желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на расположењу.</p> <p>— Да ли ј |
им цртама око усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И |
ћи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} |
а Павла нешто као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића који им је указао некада |
а полеђини повеће тврдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који с |
судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим препиркама и строгом погл |
сту, нешто пола Јевропско пола Азијско, нешто пола српско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, в |
} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до сви |
рочиту мешавину својствену овоме месту, нешто пола Јевропско пола Азијско, нешто пола српско по |
мачак; још једном скокну <pb n="26" /> нешто са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом |
зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— |
ено.</p> <p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољ |
га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тум |
<p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а нешто поплашено. — То није довољан узрок.</p> <p>— Како |
еше да остављају другови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је о |
итости грофица је ипак одликовала Павла нешто као госта са далека пута, нешто пак као љубазна м |
лило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта |
p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и пр |
тако претендује онај сељак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја са |
он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје при |
аџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући махну главом: |
послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да |
ко допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а нешто поплашено. — То није довољан узро |
повест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, |
ђи људи около њега гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањ |
анства.{S} Да је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру т |
о упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни ра |
е тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одох на ст |
длагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, |
положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега познанства...{S} При |
видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано |
ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде |
чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павл |
рава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичк |
ке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да о |
рио.{S} Нема сумње, наша симпатија беше нешто више него обична људска страст, она је постојала |
још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образе и жив |
бро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак |
радио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, пес |
м великашима, министрима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све |
јави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало као последња али не |
ного времена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умер |
извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на њ |
/p> <p>— Ви сте — рече јој, — одсвирали нешто, <pb n="169" /> госпођице, што је моме срцу драго |
{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам так |
чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нап |
се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим препиркама и |
а.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али стара |
родностима“, али према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас воли |
тевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали је |
прилазио каквом инструменту и предавао нешто из својега егзотичнога програма.{S} При том се об |
.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему |
је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам ста |
адозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поноси |
срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити занавек. |
и војвода Баркарли или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испросити?</p> |
несташна разговора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, н |
да са још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима погдегд |
мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци које је у неколико уздигла необ |
трале за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељака, те су |
не знам....{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће читао то презиме; овде с |
р од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би био сл |
трање оних племенитих црта, онога данас нешто сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног ст |
о, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не веруј |
јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наред |
>Гости каванице „Код Занатлије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Мо |
и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта крије |
м гласом:</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И |
p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>— |
арим на части.{S} Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— |
, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, |
а шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, |
S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио |
ћ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити себи позивнице збо |
га спахилука презире свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши |
је допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок |
се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар о |
онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, ал |
нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, увек сам мрзио класификације. |
а своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим круговима.{S} Овде смо тек робови |
дговори:</p> <p>— Ја је... још нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли покушали?</p> <p>— Још ни |
у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвор |
ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће несреће?</p> <p>— Онда најмање!</p> <p |
/p> <p>Павле потресен одврати:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији |
:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још, |
<p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују. |
врло танку спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S |
немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка |
S} Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само |
вимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијонарнога, — преврат беше у идеј |
воме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијонарнога, — преврат беше у идејама, а не у |
али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p>— |
ле су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то |
одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари господин по |
сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих |
је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, |
и и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам |
е њен карактер до ситница; није утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисала као врло ос |
амо осигурала успех, није јој споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из |
жљив према госпођици и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце кнегињичино, која с |
ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не би их н |
у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и |
је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју п |
а му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо |
није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, |
— У Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> |
тах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дан |
а женска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим круговима |
ва и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако што и није обећав |
аваше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини |
ина између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање суд |
пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са гро |
она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала |
то га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила |
p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} |
но.{S} Собица није најчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> |
е но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво.</p> <p>-— Разумећете одмах...{S} Чин |
вле се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних |
да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; |
е одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће |
ена слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, т |
раћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко других сазнад |
али није оставио без неповољне критике ни остале друштвене уредбе.</p> <p>Што се више приближи |
се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи, — приметила је сестра.{S} Госп |
лумпови, лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и в |
ашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што ви |
ја постала најомраженијом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Шва |
ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тич |
/p> <p>Агнеша се упропасти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слу |
обе са сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја сво |
им не може очекивати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите |
ер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји |
ним годинама младости он можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија, да кује засно |
едаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио |
у разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јој хладно |
конвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не б |
крдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, ба |
је успомене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кне |
роз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети |
не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друго |
Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњ |
равне он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ух |
селог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као што је она замиш |
и наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече |
.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољс |
а нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, и само се о |
ље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је с |
да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а |
и њени најбољи просиоци нису били равни ни оним најлошијима који су се трудили да добију руку њ |
, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке, |
у и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако |
</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна. |
вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главном |
поштен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој вели |
во гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да |
пољашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је з |
ка стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је нез |
не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то смео учинити отворен |
ом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је та |
онајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По ра |
ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати. |
в је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Ј |
ирне одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као |
га света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а |
натчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачк |
емојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам личност; |
<p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и |
о, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седи |
о нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — р |
ле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, он је без окле |
на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад ју је исп |
едно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао |
дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха р |
од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, о |
ћа дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба на |
он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођичиним смејао |
великашка породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <p |
к имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, чест |
ежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S |
и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и б |
ји.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У ме |
које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураши беху онде, па |
ти да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени пре |
ега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— Д |
ржи на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у остало |
о да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две го |
Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш |
; заједно са Јанковићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као мла |
мало, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећ |
и.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да |
путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} |
} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називај |
одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би |
шке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате, грофице, набавићу ва |
ајглавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу војвоткињу Ба |
чић је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом |
еодређеним сањаријама, - које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да о |
је луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, већ се надам да је |
и у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у |
а је права манија код вас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери, колико у омладини |
нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, колика му је |
епенци, многе каванице, одело средњег и нижег сталежа — турско; неке <pb n="317" /> зграде, ули |
позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у нашо |
ове какве богате грађанске породице или нижега племства, која га је, његовим заузимањем ослобођ |
ју за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежао је П |
та је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав муч |
очајања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној со |
особит начин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је и бил |
ворезом што је служио као оквир читавом низу слика породичних предака.{S} Слике су већином биле |
ећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прошлости му: њег |
ој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на питања мале женс |
своју посету, и однео и остатак песама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али |
е, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред |
наше превелике љубазности.</p> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је |
ли није у стању да макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да са |
овде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у |
свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуду, која би је м |
спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> |
мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада <pb n=" |
S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донет |
сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао ос |
нак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Младости беше само код |
без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била много ласкава за господина барона, који је, к |
ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта би то бил |
због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, управо једин |
омене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне с |
иљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и |
д кога јој, по спољашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила ве |
ли свесни тога, да то није родитељски, није матерински; да је то свирепост; да је то незаконит |
са грофом Јанковићем дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилику што |
вом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од |
е, у толиким душевним борбама очеличен, није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем |
новчића.{S} Никад никога није ословио, није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре |
а врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити себи позивнице због велике строгост |
.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није јој споменула ни да промени тоалету, јер би то мог |
време дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напр |
е се по каткад искрале под трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ чест |
о и описала је њен карактер до ситница; није утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисал |
зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} З |
о.</p> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није потребно; ваше је одело врло живописно, останите т |
шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе корект |
руг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на њег |
Њојзи се допадају оваке авантуре...{S} Није чудо. — дода полугласно, — она је још неудата, те |
први број „<title>Раденика</title>“.{S} Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптиш |
рви мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела |
зире књижевност, био би раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, |
и вредности без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себ |
Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, драга госпођице, — |
видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много одлазио од куће, али је тим више |
лио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују млади људи, што их с |
о дивна?</p> <p>Агнеша се упропасти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овак |
ре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <pb n="109" /> дакле, нужно казивати, да би, кад |
амоопредељења што га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он |
зићи?</p> <p>— Не верујем још данас.{S} Није донесена са компетентне стране, већ ју је дао једа |
Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба које се код женских озна |
из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбу |
, мамице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била само већина: сви су били против тебе; ти с |
није; да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бе |
та из иностранства.{S} Да је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — није; да је беге |
увља се насмеја.</p> <pb n="10" /> <p>— Није то тако страшно.</p> <p>— Није, по твојим романтич |
ека иде са вами.</p> <pb n="14" /> <p>— Није потребно, — одговори младић, кад је видео да се ов |
утака одговори:</p> <pb n="325" /> <p>— Није овде; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је неприја |
ије, бар у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам се, замолити вас, господине, да |
Чилаг поглади браду и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридес |
му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја |
pb n="225" /> <p>— То не знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p> |
и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасн |
/> <p>— Није то тако страшно.</p> <p>— Није, по твојим романтичким погледима.{S} Ти си нас и н |
а сагнуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако п |
пођица га погледа љубопитљиво:</p> <p>— Није добио, вели?</p> <p>— Нисам, као што кажете, госпо |
дна повреда човечанских права?</p> <p>— Није, господине, опростите, — викала је грофица више но |
и вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. |
/p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} |
је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми господина Нинчића.</p> <p>— Које м |
— Како?{S} Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је б |
.</p> <p>— Како велиш, Агнешо?</p> <p>— Није лепо да трудимо господина, ма да би боље било да м |
мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Није, мамице.</p> <p>— Онда... шта би могли... <foreign |
нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потреб |
е смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} |
адости он можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија, да кује засновице и да чека, |
мам отприлике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири м |
е маште.{S} Па ипак образованост његова није могла да превари око материнско, јер се осећаји не |
уги не постоји.</p> <p>— Како?{S} Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда |
жности, да она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци |
кујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>П |
ста сељачка душа предвиђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио. |
и свега једном видео при свести, али га није добро запамтио.</p> <p>— Господине докторе, зар ви |
е рекао.</p> <pb n="177" /> <p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то |
оложење Агнешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем реметити, јер би то |
натакнуте наочаре најпре хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</p> |
напитак од два новчића.{S} Никад никога није ословио, није тражио дружбу, али је радо слушао ша |
, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за уживање |
ли она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; но ја сам још пре неколико год |
мљена у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје превелике доброте; но ти си ми се показ |
поносом:</p> <p>— Јел’те, господине, да није доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом |
сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посе |
надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен |
ама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност будућности није г |
оком, још већма га изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазриво: |
“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младића п |
питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово им |
да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар |
Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу Пијуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако се |
је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и се |
зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако разми |
и ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија |
На жалост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина |
оварао је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, |
ле мало оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога у |
и је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи? |
>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче се и сп |
же га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p |
че Павле скоро сурово.</p> <p>— Како да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> < |
доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо |
ску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би приметила усплахирено |
ћевом, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, уд |
Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на ст |
му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео |
стављао неки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони комади, |
<p>— Јесам, пуно којешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама. |
похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, јер му је господин тата за мл |
ичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није |
а.{S} Павле се после синоћњег опроштаја није хтео више показивати.{S} Уклонио се на скривено ме |
е господин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренут |
њихова пута на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као што је она замишљала (грофиц |
ем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени преостаје од мо |
радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држање младиће |
/p> <p>То у осталом у великим градовима није тешко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је |
хову — да то у његовим младићским очима није ублажила љупка појава оне лепе младе девојке.{S} О |
нао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен стан, а да распитује није још смео.{ |
аху намеру да му буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Кња |
наменили били за мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма |
м да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се |
по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p>— Усуђује |
омишљао. — Блештави сјај царскога двора није ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре с |
гао добити на уљудан начин, а коректора није више видео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође |
ајне се међу својим друговима од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{ |
реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Видећ |
тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и пр |
.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није чула, проговори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то |
е жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угледао у дру |
знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропаст.</p> < |
есечно мало скупље но обично.{S} Собица није најчистија, али није ни прљава и по свему је згодн |
<p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођица није била потпуно задовољна са одговором Павловим, али |
се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођица није отпочела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету |
дневном и све истом раду укрућена, душа није могла разумети сложене мисли синовљеве, нити је мо |
рих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома, а избор није велик; го |
о старешина богате задруге.{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинствима одуж |
м доброчинствима одуживао, али то никад није достигло висину оне потпоре, што су му Павлови род |
рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, мо |
ругове својим досеткама: језик му никад није био одрешенији, дух досетљивији, око светлије и др |
е, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава |
ти добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрош |
могла би се јако подмладити; она досад није обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад |
вакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне воље Агнешине.</p> <p>— Мож |
ој руци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишља |
се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само климну главом и седе |
и пети, па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба постепености у развитку, а нароч |
овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух тако покварен; прозори се уредно отварају.{ |
рава манија код вас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери, колико у омладини двају |
је продужио трку за позивницом, али је није могао добити на уљудан начин, а коректора није виш |
ом потајном грозницом.</p> <p>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је ус |
није био забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократ |
тога живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем добио саопштење, да му је ујак у К |
век у њему умео да произведе; али Павле није био више потпуно господар самога себе.{S} Његове в |
ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још опре |
вори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад б |
та, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не постој |
алоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста |
осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмере овога свет |
Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико је требала да буде, ал |
ке владарке.{S} Тада се за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартиновићеве почиње ова и |
да бега — и то није, јер његово држање није правдало оваку претпоставку, у томе се њено око ни |
им грофица Агнеша.</p> <p>Ово саопштење није учинило онај утисак на младића, какав је коректор |
м знала, да са овим расположењем он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} Да је |
а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом |
b n="43" /> вечитим бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевно |
че ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} |
о је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути |
арочито га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тв |
и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намештено, већ изгледаше да му је било прирођ |
рак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим |
их салона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно |
ро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских погрешака у српски |
сти, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је |
о, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није задовољило сазнање да је она у граду, сада више не |
е хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода?</p> |
о се неко неуздрмљиво убеђење које више није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле |
ољан са својим положајем, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; |
је погодио згодан одговор.</p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније |
заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметник |
е мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао на пребацивања Чилагова која трајаху већ |
се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{ |
руком према постељи, што, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ за време свога |
не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричући |
но спекулативни део људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи |
чић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се про |
штво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који су у св |
е дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођи |
дашње највише доживотне жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада стра |
ксер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> < |
е видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> |
само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="183" /> <p>Госпођица ућ |
још природни осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним |
асправа нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико напоменути да |
/p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности |
о краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно разумео свога пријатеља одговори:</p> <p>— |
е хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговори Павле.</p> <p>— Гладан стомак |
ла мисао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу између тога и његове жудње за о |
обично.{S} Собица није најчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена |
тала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно приј |
н га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, није у стању да се |
Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да |
в и није разумео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ после мучног спо |
остало, нарочито веру и књижевност, али није оставио без неповољне критике ни остале друштвене |
мислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола |
у авлији видети нечега необичнога; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир пр |
авнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није могуће да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она з |
сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће поновити пред вами све што сам препатио, и |
м мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво.</p> <p>-— Разумећете одмах...{S |
да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле |
га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица пост |
, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као |
муке чекања.{S} Неизвесност будућности није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће |
оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} |
вео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару |
ако изнемогао и близу крају своме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а |
стргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Заш |
надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотими |
о ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је |
и какво одређеније мишљење.</p> <p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала к |
ма и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</ |
з оклевања пробуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, |
аја на болесног младића, који у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их је слушати |
ица седе и ослови је:</p> <p>— Господин није ништа добио.{S} Госпођица га погледа љубопитљиво:< |
д чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја |
скуство.{S} Али, пропадајући једном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и су |
уштвеној јединици највише приличило: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилн |
права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, |
је?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати в |
цем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: о |
одан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако звани „ |
чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку |
руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има будућности |
ћи дан посете.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао самога себе.{S} Уместо да се за т |
материјална пропалица...{S} Та га мисао није више вређала, постао је правим борцем.</p> <p>Можд |
<p>Павле се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за |
шини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да |
то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је |
д млада грофица заврши свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>До |
ј тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згодан за какво разлагање, био је довољан, да |
је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек та |
јег образованог сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хт |
но је држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка тиче, |
<p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао |
се осмехну благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је н |
то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше н |
риближи својој сврси, а мајка га никако није пуштала због своје болешљивости.</p> <p>И одиста ј |
исли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала с |
кнегињици:</p> <p>— Мене, кнегињо, нико није видео.</p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да |
оваку претпоставку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не ваља“ |
гињица љутито рече:</p> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет месеци <pb n="173" /> чекам одгов |
ошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n="308" /> тамо у вашем лепом Банатс |
мо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је |
? — рече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p |
а преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за до |
сма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{ |
лагом, Павле, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, |
: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч, ве |
коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржа |
могао много штошта да научи, да му оно није служило једино на то да би прекратило време и разб |
у одиста крајња средства, господине, то није џентлменски.</p> <p>— Али је разложно, младићу.{S} |
} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је |
>Ти си годину дана била испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога кој |
е; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, |
гу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ по суштини; то се цело |
рца.</p> <p>— То желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то |
а?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да |
стави Чилаг и даље звучним гласом. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај |
а нешто љутито, а нешто поплашено. — То није довољан узрок.</p> <p>— Како? — узвикну дворкиња ж |
Не, већ намера поправљања.</p> <p>— То није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду |
Да се још једном састанете.</p> <p>— То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, |
в ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, в |
у, управо одвратну промену.</p> <p>— То није никаква сметња.</p> <p>Павле се намести у столици, |
тарац сувим гласом одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност пре |
>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, није матерински; да је то свирепост; д |
на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми.</ |
Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Како д |
а! — узвикну Павле.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми ме |
у те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није правдало оваку претпоставк |
пола презриво.</p> <p>— Могуће, али то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да жи |
> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити. |
ипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођице? |
лика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као |
p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био |
Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то зн |
ели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, к |
жите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, ј |
во ћутање судбоносно; коректор зато што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а Пав |
p> <p>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није немогућна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; али само |
ем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење ваше кћери; а, да ниса |
е виде унутрашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; |
ксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у једну о |
нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шт |
ађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по чемерној долини м |
начин, а коректора није више видео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова |
ије страсна, јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је већином са села; друштвених р |
женска под густим велом; црте коректор није могао распознати, али је могао познати да је отмен |
ректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са |
ребују само оним бедницима, којих памет није толико развијена, да их оствари, она дакле прибега |
објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнег |
лагање једино стога, што Павлова болест није имала ничега карактеристичнога, већ баш као компли |
редакције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, чувао је пријатеља наизменце са домаКицом |
а из овог сјајног света овде одједанпут није пао један зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви з |
е са већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио.</p> <pb n="187" /> <p>Кад је био прикупио |
оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по |
карађена слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељи |
њена понуда изгледала природна; сад већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан обл |
"200" /> својој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред својим прија |
ту, час у својој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу беспредметне чежње, а прошла је |
p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и |
Ваше сестре?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао.</p> <pb n=" |
јску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој |
овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеше да му се повл |
ошћу и пријатном топлином.{S} Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним об |
дити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа продуже пут јо |
а требала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању чове |
анице могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости ма |
олико новчића дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у |
ци живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад |
епрекама које их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити или отклонити.{S} Затим је поку |
јући се пристајале.</p> <p>— Боље да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли од |
рада била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би |
то тиранисали своје приврженике.{S} Њих није уздигла каква велика интелектуална моћ, већ симпат |
воје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо- |
о се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледо |
кла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разговору, |
ову неизмерну љубав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> |
отменијих девојака, онда ваше право још није довољно утврђено том квалификацијом што сте ви ваљ |
ад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак са Нинч |
Ма која; француска револуција овамо још није продрла.</p> <p>— Помало канда продире; ево мајка |
о је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитала, з |
ћем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица |
ху, која је овде била истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да |
а опет не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намера да верно до ситница исцртамо боловање н |
у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни |
лепше дане и сјајнију будућност.</p> <p>Није нам намера да из те мешавине разних индивидуа изва |
пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло много времена, а оно се пред вече догоди не |
о, затим све са већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио.</p> <pb n="187" /> <p>Кад је б |
Ту је Никола Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун достојанства са великим брковима, који је |
је Никола Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун достојанства са великим брковима, који је заре |
а мога повученога и изгубљенога живота, никад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси, |
а је био задовољан са својим положајем, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али ни |
неру) уредно напитак од два новчића.{S} Никад никога није ословио, није тражио дружбу, али је р |
латних милијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнег |
еко нашег тамошњег заступника?</p> <p>— Никад га нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у П |
си ми се показивала увек као сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењ |
ете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати племените осећаје срца,“ рече она мајци |
нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја |
Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужила |
дсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?< |
ем и тражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да |
ст пуну поштења и непосредности; али ја никад нећу пристати <pb n="279" /> да вас добијем за зе |
те се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па |
, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је он све своје доне |
његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао |
и љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да ва |
г чара и блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде |
да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пресећи Гордијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} |
ца, па изађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутрашњост какве палате.{S} Зар није леп |
ећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој женској приро |
мо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато см |
узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да припадам каквом реду, — одговори Нинчић, |
ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по т |
душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је покуша |
ет, као старешина богате задруге.{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинствим |
о, јер сам прирастао овима.</p> <p>— То никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да |
тварним доброчинствима одуживао, али то никад није достигло висину оне потпоре, што су му Павло |
аше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да овако говори; чула је за оваке призо |
о је другове својим досеткама: језик му никад није био одрешенији, дух досетљивији, око светлиј |
није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, говор, погледи и држање било м |
p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито девојаштво своје |
раво одвратну промену.</p> <p>— То није никаква сметња.</p> <p>Павле се намести у столици, насл |
зразом.</p> <p>— Не могу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— |
вних почетничких песмица, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена залуду |
га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збуни |
има има свакојаких, и таквих, који нису никакве школе учили, али се врзмају око омладине, да ту |
ешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем реметити, јер би то могло изба |
умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — напротив, налазимо да су оваки моме |
ише доживотне жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а т |
како приближи својој сврси, а мајка га никако није пуштала због своје болешљивости.</p> <p>И о |
> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док он |
И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Н |
а шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима ч |
ворио је српски, туђим нагласком, но се никако не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погл |
/> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалов |
а је у крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали он |
риђе кнегињици:</p> <p>— Мене, кнегињо, нико није видео.</p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Ш |
n="349" /> <p>У пространој околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p> |
губио из вида свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у |
ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов |
ош неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико у |
ругова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, и ови ћ |
дине.</p> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима с |
у тој слабој малој <pb n="313" />женици нико не би смео претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, |
ало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто |
авле распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је |
тражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили |
о себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће |
мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема приближ |
уредно напитак од два новчића.{S} Никад никога није ословио, није тражио дружбу, али је радо сл |
господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да.</p> <pb n="116" /> <p>— Чуди |
д, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема |
е та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун достојанс |
ука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун достојанства са |
А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у нек |
не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун достојанства са великим брко |
екат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније |
ежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, |
.. није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио немогућност остварења њ |
ио напуњен новчаницама стотинаркама.{S} Нинчић преброја, било их је двадесет на броју.</p> <p>У |
онице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му |
љаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена женска под гус |
су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њем |
ако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча |
ла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ |
тао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукама |
.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтел |
ма.</p> <p>— Но, признајем, — тешаше га Нинчић, — сувише сам суров био; опростите.{S} Несугласи |
лој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, п |
га је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно с |
и можете ли одвратити судбину? — запита Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо покушати...{S} Али, оставимо т |
како хоћете</p> <p>— Господару? — упита Нинчић.</p> <p>— Да, господине мој, стекао сам једног п |
ар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту.</p> <pb n="112" /> <p>— Позивницу нисам |
>Наста кратко ћутање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до прилика |
е ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле подиже болну главу |
{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов |
<p>Павле се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога чо |
е право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога послужитеља, кога је зат |
од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, |
е овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесника, и само би се увеч |
по извесним плановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је |
еслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко ре |
азмишљаше како да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли б |
ад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у годин |
тање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, — пошто немам част познавати вашу прошлост, нам |
да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb n="338" /> <p>— Говори само, слушам те. |
ти који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пријатеља до гостионице, з |
ме говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било |
>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео < |
о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, пријатељу, — одговори П |
да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако н |
.{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај озби |
олико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао |
насмејаше.</p> <p>— Међутим, — настави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву. |
ли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинчић остаде нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, али б |
допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на |
оност могла бити пробитачна, — одговори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете при |
рашчишћавали неколико пута, — одговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико |
" /> <p>— Томе сам се надао, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је т |
лео да припадам каквом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни ма |
и несрећа.</p> <p>На послетку проговори Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и |
.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет го |
Коректор му на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он |
>— То је занимљив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p> |
ћи му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор...{S} Изволите.</p> <p>Седоше — По њих |
мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи |
лакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб ве |
а женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинчић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.</p> <p>— Повереник го |
ући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</p> <p>Младић је из |
и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:</p> <p>— То није н |
код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар преглед |
о су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство онога првога било би му је |
јама?</p> <p>— Може, — одговори озбиљно Нинчић, — ако је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и по |
p>— Извесно, госпођо, — оговори озбиљно Нинчић.</p> <p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам уве |
е њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Ч |
нога дана. — говораше <pb n="120" /> му Нинчић. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону гост |
токо одупирање са његове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућу посети, уместо после |
едаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био |
евој, враћала.{S} Једино је пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, јер |
а ивици пропасти.</p> <pb n="301" /> <p>Нинчић се опет насмеја:</p> <p>— Тек јуче је постала.</ |
ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља нап |
својим природним путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи да |
е дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером поред одра, посматрао с |
дсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је домаћица која јављаше д |
тао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те |
сти:{S} Нинчић и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стад |
отов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; л |
Да видим.{S} Збогом.</p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко време стајаше под капијом, гледајући за |
; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Ште |
искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случајности које би |
ли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налаз |
ву према зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{S} Наступи она пређашња тишина, |
воју војску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не |
обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, продужавајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Суз |
огла друкчије, није било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њ |
весно разговарали о археологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p> |
напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави:</p> <p>— У осталом моје |
и означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео |
евно извештавати о току болести.</p> <p>Нинчић се поклони и запита:</p> <p>— Којим путем, госпо |
е.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влаж |
еуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S |
дмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио гл |
о.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p |
ед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком тону говора, што |
>— Ја хоћу једно велико Браство.</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?< |
роз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти нова |
/p> <p>— Ја?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са врло малом цивилистом.</ |
р овако није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим пу |
/p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим рече:</p> <p>— О томе ћемо говор |
а ли слутите, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама могу посетит |
тим удали.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчића, престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви |
говора одмах потражио својега пријатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које |
/p> <p>— Није.{S} Доведите ми господина Нинчића.</p> <p>— Које му је адреса?</p> <p>Павле рече |
сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно утицао дол |
лате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакц |
реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту.</p |
е помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, да с |
нервозност, која је отупила све разлоге Нинчићеве, <pb n="264" /> и најзад га Павле ућутка овим |
нвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би о |
дакле, да дођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићевим Павле подиже поглед према лицу пријатељеву.{ |
нула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> <p>Коректор окрете ли |
мао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим, а |
јих засновица и разговоре са пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је држање после болести постало |
авле се сусретну на улици са коректором Нинчићем који је са својом старом уредношћу долазио сва |
n="130" /> <p>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у св |
ладом грофицом саопштава <pb n="185" /> Нинчићу, очекујући увек при крају његове савете.{S} Он |
м.</p> <p>Павле се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у |
е оздравити, — рече једнога придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и не |
<p>— Ја знам да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће поновити пред вами све што |
ходајући по собици Павловој, коректору Нинчићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и |
м свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, која ме је |
о одговори:</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачу |
еш опширне одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, бр |
атите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па |
а испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држати каквог |
сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сас |
</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са го |
потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поч |
еба после пет година мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ов |
о венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела по њего |
те?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлик |
> <pb n="179" /> <p>— С које стране?{S} Нисам ли самостална, пунолетна, имућна?</p> <p>— Све то |
сиктање:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баб |
ао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао |
им, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам обзира према вашим особ |
} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме |
во:</p> <p>— Није добио, вели?</p> <p>— Нисам, као што кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од |
S} Нисте имали извешћа о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p> |
Ви нисте од нас примили писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Преко нашег тамошњег заступника?</p> <p |
S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да нисте увређени?</p> <p>— Немам узрок |
ма, а у овом господском крају?</p> <p>— Нисам знао да је господски крај.</p> <p>— Јест, још как |
сузним очима.{S} Зашто плачеш?</p> <p>— Нисам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних ос |
изгубио сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их ни |
м вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љуб |
це, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети |
тамошњег заступника?</p> <p>— Никад га нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> |
ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не |
те чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд зна |
ликих мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је л |
ту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по |
се добро намирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам ништа приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечер |
ложила натчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у |
Ах, ви говорите као какав професор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним к |
авцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви можда волели мислити,. |
ди, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту зла |
ре?</p> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb |
ао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да припадам каквом реду, — одговори Н |
поглед оживи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S |
е истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n="295" |
.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам лич |
мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, — |
ано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестр |
и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p> |
ити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много су |
Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, |
т у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба |
далили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаш |
о три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украд |
корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p |
ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад ш |
е прибавио приступа на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ в |
тримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на |
Ова је погледа попреко:</p> <p>— О томе нисам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпу |
скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзи |
тих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="145" /> |
али, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе ш |
с приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја |
</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — говорио је н |
е ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, груд |
и изгубљенога живота, никад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и с |
ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; |
вам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, преста |
м дошао да видим како је господину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писа |
да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било могуће.</p> <p>Нинчић ј |
ењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољега начина до онога што сам |
камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене |
у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам удата |
ми као пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... по вашим |
пке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду |
ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичара..</p> <p>— |
овек задовољан са својим животом, и ако нисам задовољан са животом других; али зато је на мојој |
ика незгода <pb n="163" /> што то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га |
си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одговори кнегињица достојанствено; — али сам в |
већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја нисам н |
чић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну мисао; а |
на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царскога двора није ми |
онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упита она мало |
им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је компл |
и овај са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S |
душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> <pb n="256" /> <p>— Тако? — рече |
ецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развр |
естра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си |
е ту.</p> <pb n="112" /> <p>— Позивницу нисам вам могао набавити, — рече овај, — али је чекам о |
ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снаг |
цкајући одговори:</p> <p>— Ја је... још нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли покушали?</p> <p |
p> <p>— Јесте ли покушали?</p> <p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>Павле |
е безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта в |
ве чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад х |
волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсуда |
а.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми шт |
е лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би |
е јој укратко исприча догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се пр |
о изишао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред ови |
есну свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да |
м међусобном држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не в |
ла, и одобравала сам, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али да |
говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима п |
гу.</p> <p>— После иди па прилегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми м |
пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али која је свом душом својом теби одан |
уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друге природе |
ла по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла |
зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за чаршијс |
и, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао пис |
оче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час |
ко се проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго девојаштво сачувало ти је и |
p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгле |
} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени висови чес |
сто оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, младу, и узви |
Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђу |
смама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураши беху он |
у изгледала осталима трима потчињена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ак |
томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо к |
му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p> <p>Кавеџија увиде |
су ручали, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старо |
положај као веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо можда створили ништа велико досад, али смо бар од |
цу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изг |
и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом при рође |
="217" /> ниси раније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на |
у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, госпо |
ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} |
е на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа о нами?</p> <p>— Нисам |
какву вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да нисте увређени?</p> <p>— Немам узрока, госпођо.{S} Шта |
значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или цр |
ћи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, к |
Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одгово |
сали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чиновнички посао, она је па |
као што кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Пр |
p>— Никад га нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Павле по |
ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А |
тио.</p> <p>— Господине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми |
Ви тражите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и једност |
Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имале мес |
но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда траж |
може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашчишћ |
се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква је смисао такве р |
</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p |
знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим млад |
љиво пристаниште овог старинског места, нису учинили <pb n="87" /> на њ утисак познатих крајева |
носећи собом већином врло танку спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању |
у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа ја |
па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуг |
вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи, — приметила је |
победио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај ста |
у казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да |
иковао стаде жестоко пребацивати што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек нада |
узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер |
ноставне обале Дунавске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За |
ректор настави:</p> <p>— Чилагове идеје нису лудорије, оне су плод вековних патњи, али њихова н |
исте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако нису можда биле о |
било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.< |
у, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</p> <pb n="204 |
или можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј по |
каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p> |
еђу њима има свакојаких, и таквих, који нису никакве школе учили, али се врзмају око омладине, |
91" /> овој уздржљивости Стратиној, али нису ништа говорили.</p> <p>Певање се настави и бивало |
продре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати више од петнаес годи |
лик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве матерњи језик.{S} Чудновата пр |
богатији; али сви њени најбољи просиоци нису били равни ни оним најлошијима који су се трудили |
д последњег села довде иду кораком, док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим пр |
некада морале изгледати дражесне, да им нису доцније неки варвари свема нацртале бркове и Шпањо |
ледње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски.</p> <p>— Сад разумем.</p> <p>— Шт |
е нису имале места у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим Павлу непознатим узрок |
p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут |
} Оно неколико практичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Ара |
През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пођ |
кућевне радости са својом једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чини |
ели бисмо трагове неких арабеска, да их нису препокриле разне несташне шаре цртане оловком или |
је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије породице и оне што често мења |
ише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигу |
стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу |
аварског официра, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стар |
} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да преброји |
могла разумети сложене мисли синовљеве, нити је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S} |
> <p>Грофица га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви |
и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица |
све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога странца.</p> <p>Прође некол |
на разлога да даље наваљује на одлазак, нити смисла његовим неодређеним сањаријама, - које инач |
тан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежи |
падам каквом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализа |
био по један јако развијен карактер; — нити можемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо в |
тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p> |
на.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити |
.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога странца.</p> |
како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори |
но стога, што Павлова болест није имала ничега карактеристичнога, већ баш као компликација назе |
ине, и околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си г |
укњицама, на којима, у осталом, не беше ничега особитога осим њихова врло рђава певања и дрскос |
да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијонарнога, — преврат беше |
м јако погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље |
шој Светлости најпокорнији слуга Стеван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га |
запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо да посе |
на нарочита ограђена места за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће |
/p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то |
пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном |
те од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, госпођо.</p> <p>Госпођица Фернек уђе.</p> <p>Кне |
да станемо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не разумем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да |
њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако |
моја Страто, — рече грофица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p |
а једном лепом фином хартијом.</p> <p>— Ништа више?</p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном поз |
ку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Ма |
си, Сандо?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Ништа, размишљам.</p> <p>— Са сузним очима.{S} Зашто пл |
хартијом.</p> <p>— Ништа више?</p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном позивницом.</p> <p>— Кој |
де, нисте од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, госпођо.</p> <p>Госпођица Фернек уђе.</p> |
о је господину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми је нал |
одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није чула, проговори изненађено:</p> <p>— Ама шта |
утим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> |
} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отиш |
оме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофи |
м, да му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, могло би му нашкодити.</p> <p>Разго |
тима земаљскога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и в |
по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога |
повученога и изгубљенога живота, никад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање |
} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са т |
у теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и оста |
његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљ |
атњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља |
а чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још јед |
м предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким |
е по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле је приметио |
да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="183" /> <p>Госпођица ућута.< |
еде и ослови је:</p> <p>— Господин није ништа добио.{S} Госпођица га погледа љубопитљиво:</p> < |
и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ шт |
сувим гласом одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност према сп |
доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору, на коме н |
ена противу своје воље.</p> <p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и |
тематика, а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Математика, дакле, не постоји већ |
итање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне воље Агнешине.< |
ава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом носећи у срцу |
време.{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> <p>— |
ог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта |
ење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> </div> <pb n="224" /> <div type="chapter" xm |
утем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме о |
тичан.</p> <p>— Ми нисмо можда створили ништа велико досад, али смо бар одржавали равнотежу, ко |
ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиро |
ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то п |
ти, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слобо |
видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам |
ледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи, да он не жел |
усобном држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш |
, госпођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пош |
куство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И |
се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он |
као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стре |
е:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за с |
ш сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим да нисте задовољни са |
његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угледао |
осле ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико прези |
ај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?</p> <pb n="45" /> <p>Н |
шта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, м |
да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била тол |
ро намирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам ништа приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и |
ше грехова на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним |
их, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај |
ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем. |
рижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</ |
је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљи |
идети нечега необичнога; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скид |
n="58" /> желео, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у безда |
нај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади господине, својим умним способностим |
бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена борба.{ |
док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослобод |
ли у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, госпођо.</p> <p>Го |
вима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била ма |
смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ позн |
ског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми зн |
> овој уздржљивости Стратиној, али нису ништа говорили.</p> <p>Певање се настави и бивало је св |
авао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропаст. |
се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду |
Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не треба |
> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта ж |
ила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у |
> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> |
его ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то |
имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успе |
грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима много |
а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловитога сећања из историје.{S} Страна ди |
} Прекосутра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао |
>— Ово је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари |
разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ј |
у на младог Србина имале већег утицаја, но што је он могао унапред определити.</p> <pb n="294" |
о моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара |
им.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро поз |
ико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са м |
о умереније <pb n="258" /> и љубазније, но што то поред њене велике љубави — која се огледала в |
ише допада по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <foreign xml:lang="fr">Larochefou |
сположење треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно... |
Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на |
прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим о |
/> <p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам в |
ео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших се да послове |
учај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако |
р: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвал |
ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом |
иписивао више уображности или охолости, но ли високом положају њихову — да то у његовим младићс |
длучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно ја |
ним погледом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, |
Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте рачунати поуздано, али се надајте.</p> <p>— |
<p>Говорио је српски, туђим нагласком, но се никако не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле г |
ише прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} |
његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— |
<pb n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били о |
ћ:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да о себи гово |
, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морал |
а сте довршили у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb |
ао саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је имао доста вре |
p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно ни |
и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог |
цније добио права да посећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале пос |
, али је она обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и |
да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно незадовољств |
ахвали, поставише мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим власником радње, јер ћ |
ћ био истиснут са „општим образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „п |
е моја задруга није такође потпомагала; но ја сам још пре неколико година престао да будем на т |
повољно примљена или ако буде одбијена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас |
, да није било твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као |
да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам |
или да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега треба сада да се на <pb n="186" /> врло |
и да преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за |
чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде. |
адед га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме гр |
су <pb n="211" /> данас Французи...{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладостра |
бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пр |
="fr">après moi le déluge</foreign>.{S} Но ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође по |
које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не г |
аква озбиљна револуцијонарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тр |
ући му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пе |
ити под стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постиг |
а, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас |
ар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту ре |
требно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог положаја.{S} С |
тове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p |
у у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из ц |
сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем <pb n= |
да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на докс |
ан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш с |
већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним |
слугу одиста бити вечито благодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две |
мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зор |
на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу он |
већ сам жудео за образованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу доб |
и о старешини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали |
бог ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} |
идим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити |
ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне |
моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећ |
мњам да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајте; онда боље донесите ми посл |
зуме се, покушати, — одговори младић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<foreign xml:l |
е ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава та |
ћи се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти реко |
p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, признајем, — тешаше га Нинчић, — сувише сам суров б |
p> <p>Павле не одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или н |
а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је по |
ти; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — о |
љене љубави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја |
По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много одлазио од куће, али |
је прода мени под повољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина прео |
— која се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} |
о, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то |
роз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога к |
ју судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у свој |
ти код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прег |
те ју је по томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје млад |
е ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице бил |
сање; лице му је данас било још чистије но други пут, држање још одмереније, а дугачки танки пр |
наиђу на спокојније и угодније прилике но што би их могли имати код куће, настане се коначно т |
Госпођа је приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се толико била обра |
ног сажалења и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Пав |
их другова давао хране, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А |
е рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престоницама досад.</p> <p>У то |
финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица није најчистија, али није ни прљав |
е?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво |
начин сачува за себе правилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака одел |
<p>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављ |
о је наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у вел |
ше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div> <p |
} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И |
{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S |
.. барон Феј, ближе је своје четрдесете но тридесете године, али богат, озбиљан и одличан човек |
не, опростите, — викала је грофица више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам ј |
, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава те |
сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи осла |
по други пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час ми |
цем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао с |
ном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренут |
е променио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +оди |
лтуре.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Гр |
решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и по |
а имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљи |
ва за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да з |
оју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} То му још већма проб |
влу.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватруштином не могаше во |
орао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ов |
>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред њего |
ао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао |
е свога говора била више окренута онамо но према коректору.</p> <p>Она приступи одру, окрену ле |
> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем твога крова,</l> < |
; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја са |
ећ своја места где се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заје |
покорних и родних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер ј |
се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох д |
— ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у |
ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у гл |
ст оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем н |
их синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, |
т, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове н |
ао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{ |
а је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S} То је било |
у механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и |
.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија |
а и невешта ковача, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, как |
турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова интелигенција, заставе, новине, говор, беше српско |
духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте |
а моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али кој |
иња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем т |
ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступ |
ута показао као прави Ментор неискусним новајлијама.</p> <p>— Ви сте, господине Ђурићу, много, |
,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ств |
лачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и на женс |
ињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, да му |
масу, продао непокретности, па примио и новац.</p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели од Чилага, |
е поклонити, ако желите, или ако немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети |
се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“ или бар, што ј |
де и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</p> |
е сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти |
коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости остане пр |
и, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бри |
му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот т |
ма редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи антипатичне идеје п |
у Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хотимично непотпу |
После десетогодишње чамотиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални рад био је пун ват |
дњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног новембарског дана о Задушницама, када је отишла на гроб |
е хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино |
NNARVM IANCOVITS</foreign>, а било је и новијега жига са речима <foreign xml:lang="fr">Biblioth |
говори, док не упадне један на врата са новим проналаском, рецимо са „уништењем естетике“, те с |
ро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем реметити, јер би то могло избацити Агне |
у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским и сиротињским приликама, а избачена, |
у, где је и Павле често седео са својим новим познаником, угледа где Чилаг, нападнув на коректо |
Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним приликама, које му је он тако ревносно п |
ад, те је та промена донела собом много новина што су, у стицају са старинским навикама становн |
ребала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због својих ла |
итетлија, а сада је коректор код једних новина са малом платом, која му је међутим довољна.{S} |
p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће и |
није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још данас.{S} Није |
остала.{S} Једном читам у неким страним новинама да се госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де |
ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена што с |
{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће читао то презиме; овде се, као што з |
Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам на |
осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; ја |
м вратницама и на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљивија и понајчудноватија: о м |
не сасвим у исправном Јевропском оделу, новинара, књижевника и учитеља, — често у непотпуним ха |
им крупнијим догађајем или каквом вести новинарском, која даје згодна материјала за претресање. |
к, војска, нова интелигенција, заставе, новине, говор, беше српско; ћепенци, многе каванице, од |
е ушао, грофица је држала у рукама неке новине са сликама, које је при поздраву бацила на сто п |
гледно се разговараху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се препирах |
се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извешт |
е споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „новине“.</p> <p>Реч „новине“ понављали су чешће.{S} Очи |
ом“, „скупштина“, „новине“.</p> <p>Реч „новине“ понављали су чешће.{S} Очигледно се разговараху |
на, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилика без — бар и кратке али ипак ве |
87" /> на њ утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута р |
писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако б |
ак, а доцније се доказало, да је његово ново познанство одиста изузетак.</p> <p>То је био човек |
!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Напољу је |
г врло је неповољно утицао долазак овог новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, |
ка, што скупљан за ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу светог евангелисту Марк |
у је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки на |
еђивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, |
није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу в |
бећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву толико сличном ономе ш |
наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман у |
<pb n="295" /> Само, ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака и |
Ту су читава имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао по |
спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га н |
ете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава начин |
ли сам их ја растерао.</p> <p>— Сигурно новцем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> < |
бирка старина под именом музеј, хаљине, новци, споменице, <pb n="195" /> оружја, алати и друге |
ма није тешко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим начином |
но неколико новчића дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, д |
нак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да га |
лици за госте средњега реда или средњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две три степени кроз |
а разговора коректор му показа завој са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посет |
и садржину.</p> <p>Завој је био напуњен новчаницама стотинаркама.{S} Нинчић преброја, било их ј |
кодневних издатака.{S} Ручак: чорба два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнирунго |
реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S} Никад никога није ословио, није тражио друж |
га рана дневно стаје четрдесет и четири новчића, месечно мало више од тринаест форината.{S} Дод |
шиш келнеру 2, свега ручак дваес четири новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси газдариц |
че хлеба два, свега доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком |
са толиком муком зарађивао оно неколико новчића дневно, док Павле о новцу није водио ни мало ра |
ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доручак дакле |
тири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчића.{S} Свега рана дневно стаје четрдесет и четири |
стан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} Католичанске цркве отвор |
дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућност |
Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена од мога избраника, |
кавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавицама годишње; зимски капут, који се, поред мог на |
је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мај |
{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна ил |
ту.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте |
</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и |
а сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{ |
мо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам |
тено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гр |
рана са лепо аранжованом <pb n="265" /> нојевом перади у високој проседој пунђи; хаљина је била |
ојим белим брижно измивеним и дотераним ноктима чисто провидни; својом нежном руком прелиставао |
пљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту с |
ћу; она крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим га одмери о |
кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред |
лу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што |
да ће стићи за времена.</p> <p>Поручише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше |
то.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, са ширим теменом |
је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у пред |
девен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на о |
три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша г |
их накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих |
рему кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданост |
рану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механом опет застаде |
шта.{S} И Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно драгоцено сазнање.</p> <milestone u |
верној Русији женска је јака као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најт |
ад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S} На глави му |
м раван.{S} Узе округло огледаоце, које носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му п |
тијег укуса.</p> <pb n="9" /> <p>Младић носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право |
арење на вратницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и |
еме дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену војну болницу поред је |
дузетом путу.{S} За турске власти иначе носимо собом упуства за нашу сигурност, у Београду пак, |
а <pb n="47" /> Књажева, који је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак с |
и, облада њиме стид.{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по зем |
, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли |
ве могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше.{S} Три пес |
p>Празна проста собица; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гв |
е на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и с |
то је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се пост |
арица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло до |
дахну.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <mile |
pb n="30" /> <p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме су мора |
milestone unit="subSection" /> <p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p |
му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа про |
ење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење |
што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у ста |
— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађај.</p> <p>— |
н изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним местима да траг |
н био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је |
">Larochefoucauld</foreign> </quote> <p>Ноћ је била дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута |
одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дођ |
> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за теб |
После иди па прилегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</ |
ненађења, увећане јучерашњим утисцима и ноћашњом сетом, <pb n="34" /> почеше се све већма појав |
се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, т |
ко живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађива |
а: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријатељи“ из једног ску |
оплој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milestone unit="subSect |
да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших |
ећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико дана.</ |
аћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијској или другој сирот |
едина је незгода што је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одав |
руштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће |
ојему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, претопао стан, можда и што је мало више поп |
о створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и |
ић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усре |
неколико часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p |
ли сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе; наста г |
ањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити сре |
је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, породична блага и накити нагом |
ај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек с |
мен од једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала с |
равио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим т |
брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у ње |
јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мене стој |
еми за срећу, која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао, |
ајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гро |
е да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево ј |
воли, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми реч |
а то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S} |
а и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у коли |
му треба хладнокрвности.</p> <p>Потражи нужне ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, |
ројаним.{S} Није, <pb n="109" /> дакле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ов |
његовој домовини најближа велика варош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу св |
ла да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што с |
ожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило. |
поглади браду и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридесет го |
"225" /> <p>— То не знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле |
м... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви ст |
Јесам, пуно којешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> |
ерила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја |
рном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца рад |
шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти зн |
ни на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, је |
се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, к |
е се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> |
} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда што |
да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши п |
црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само посматрање неких лепих чаробних слика, ш |
онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио |
су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хотимично непот |
ли свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње његове |
ог места, нису учинили <pb n="87" /> на њ утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска |
клоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— |
га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— |
.</p> <p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнска нежност, |
оже се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно стано |
код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гл |
Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Пав |
е дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, неизв |
де поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше и |
е носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи с |
најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у о |
можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему у |
мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће |
олицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незгодама. |
се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке додаде:</p> <p>— Засад |
лом барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p> |
ла згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет |
доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n |
ружио се заједници своје народности; од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у ова |
једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особ |
.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поузд |
мрети — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће благо |
коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у кори |
је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно.</p> <pb n="178" /> <p>— Већ је уч |
Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, викну |
стила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку смисли да наговори |
ате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је |
вца <pb n="190" /> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна |
>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопшти |
е учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико практич |
патична и племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној |
случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу на |
де, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад |
да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без об |
с је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разло |
сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и се |
ео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја прим |
добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту са |
разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око |
еха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога странца.</ |
оја је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро |
чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} Като |
е сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпо |
у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја п |
је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кн |
сли са оном младом господом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних о |
ље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико је требала да буде, |
слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељака, те су налазиле за потреб |
вега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га ос |
иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али |
ћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свак |
це старога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње ч |
јводи Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени ма |
приличило: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је про |
да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља |
з захвалности поднесе жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере достојна; он је з |
; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На |
наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Гроф |
Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, ако |
због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је |
само садашњост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући речи пу |
м како је господину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми ј |
а њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући у сестру, која |
— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно спусти у |
и, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, ка |
олесник врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног |
епреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ств |
који је своје укокочене очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из |
на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чу |
меним младим господином, који се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.</p> <p>Полагано |
шка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У |
ложенији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукама младости, унекол |
атељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само стога, да га што п |
добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта бринути; ип |
са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде |
а ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасви |
при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> |
ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знат |
за случај потребе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе у |
одан одговор.</p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније питање понављ |
д пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ћ |
ека, рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно о |
жње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила је улога оног |
лежио.{S} По свој прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би |
е се не би могао ослободити, док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о |
и душевног потреса, појављивала се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликам |
о било пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход |
то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица з |
о живописно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристаниште овог старинског |
ћ и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била много ласк |
{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих вол |
аза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио |
ну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста |
, а старац позове младића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и |
ве замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p |
у границама нашега домаћега живота; ван њега ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато што |
, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p> |
> склопљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера леж |
ви га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је о |
свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— Није; то |
о је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оц |
мпаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до њега допирало мумлање болесниково; кроз добро затворене |
одушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учт |
рњем углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поред о |
<p>— Апсолутно је могућна; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О т |
правдања...{S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и |
. ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париски |
ашњост простора.{S} Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затво |
у осталих варошана.{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а |
ема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је |
љно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му врем |
> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као звук |
помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су п |
ки су се призори често понављали између њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се |
Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули су странци, управо странкиње, за које се |
клопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову. |
Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам в |
уће, онде састане са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павл |
иде.</p> <p>...{S} Његово бављење овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипак не б |
роши, како је ујак <pb n="58" /> желео, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све д |
пред његовим очима слике прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школовање |
S} Ево, ово је први племенити Јанковић; његов отац и преци били су великопоседници у Славонији, |
је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе см |
етности говорио о њиховим приликама.{S} Његов начин разлагања био му је можда местимице досадан |
ово држање заслуживало сваку похвалу, а његов очајни положај свако признање; али грофу се овај |
ости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина богате задруге.{S} То никад ни |
већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још с |
почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарс |
т тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађана“ (званичан назив ових уче |
нство било доцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, к |
о га направи не само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слу |
тим успоменама, које су претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља |
нађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чила |
ну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за време болести, и коректору лакну.</p> |
рећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нис |
Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем, — реч |
ју, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одгово |
и после исприча своме пријатељу потанко његов ономадашњи састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам с |
жењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидети, да смо |
ити ма каквим срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, |
што је онај стари лакрдијаш започео... његова побуна противу неправде и друштвених злочинстава |
утање по ливадама и бреговима завичаја; његова велика повученост после жалосног породичног случ |
као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешт |
е „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изгледала да произлази ил |
укама младости, унеколико подмладио.{S} Његова намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитк |
е и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој моћи завођења.</ |
о по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} |
и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа живе.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми смо по мо |
питање понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и б |
љење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико његове смрти.{S} Нема сумње, овако |
е о његову здрављу нарочито препоручила његова покојна сестра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио |
се.</p> <p>У том га је положају затекла његова газдарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ. |
биле патње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S} Са највећим одушевљењем и сталнош |
едне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одважност ипак се не побуни и не пока |
механска врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази |
ржавају, већ колико могу, да то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му |
е но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита положаја <pb n="252" /> његово је |
орљивији.{S} Седео је читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје |
како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња одређивала.</p> <pb n="59" /> <p |
у мало јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и коректор, остаде мало дуже и пос |
пута подсећао на случајности које би из његова ванреднога положаја могле да произлазе, ако би ш |
а је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> <p> |
, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <p |
му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање редовних гостију и |
да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те је због тога била према њему тако љ |
илаг.</p> <p>То је било последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је издејствовао да га прим |
ињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећа или несрећа.</p> <p>На послетку проговори |
олико ће благостања донети њиховој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Пав |
тугованку, која изли први и највећи бол његова живота пред погледом који га тако живо опомињаше |
непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан његова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хране, слобо |
о, било је одиста лепше и здравије него његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</p> <p |
јер се у таквим приликама огледа колико његова вештина, толико и наук за познавање великих душе |
ке свеже маште.{S} Па ипак образованост његова није могла да превари око материнско, јер се осе |
у.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <mileston |
о више потпуно господар самога себе.{S} Његове ванредне прилике, стална неизвесност и узбуђење |
запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; бру |
иморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n="34 |
енув главу од оне која је проузроковала његове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, д |
оја сестра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев.</p> <p>— |
пређашња посета благотворно утицала на његове узрујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли |
напротив, износио немогућност остварења његове тадашње највише доживотне жеље...{S} То и није б |
им; зато и наступи жестоко одупирање са његове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућ |
еђу друговима, који су га ценили и због његове темељне образованости, али данашње му држање зад |
и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> < |
Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, удалио се и сео на своје обично место к |
х крајева, — те су према томе прецениле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматра |
/p> <p>— Па каква је смисао такве радње његове? — упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву |
>Можда је овај разговор или црне слутње његове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље п |
воњаво лице њему и са страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећи?</p> <pb n="52" /> |
му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз његове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то повера |
е је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, недовршен |
благостања донети њиховој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Павловим род |
и није хтела да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао |
ојава човечјега духа могли да опазите и његове најгнусније манифестације.{S} Ја бих ради вас са |
цу вештију од себе.{S} Због свадљивости његове почео је да губи популарност.{S} На скуповима се |
} А она се одласка његова бојала колико његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; та |
ли синовљеве, нити је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образованост његов |
тамошњим омиљена личност.{S} Коректност његове појаве и држање, добре материјалне прилике, обра |
јку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако |
, по свој придици, господине, улазили у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбо |
5" /> Нинчићу, очекујући увек при крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари ст |
="237" /> потпуну психо-патолошку слику његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по начел |
очео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријатељи“ из једног скупа, то га јако |
јер кавану почеше да остављају другови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку. |
родице или нижега племства, која га је, његовим заузимањем ослобођена од претерана страха у туђ |
а даље наваљује на одлазак, нити смисла његовим неодређеним сањаријама, - које иначе још ни пре |
Он виде дубоки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато рече:</p> <pb n="339" /> <p>— Добро, н |
олаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прошлости му: његов мали завичај та |
са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно армонисала укрућена чиста сјајна кошу |
еђе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се освет |
она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам |
та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство |
дало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам |
лада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’т |
но ли високом положају њихову — да то у његовим младићским очима није ублажила љупка појава оне |
га називаш нашим светом, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у о |
ством, које постоји између тих песама и његових осећаја.</p> <p>— Забадава, — објашњаваше учтив |
ек приуготовљен за дочек господарев или његових синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако К |
у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово скривено стражарење на вратницама, кроз која је |
о досадно то вечито викање болесниково, његово често истоветне халуцинације, привиђења, фантазм |
а овака оделита положаја <pb n="252" /> његово је поштено срце увидело да су му и дужности вели |
, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово бављење овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је по |
ту у полу цивилизоване делове света.{S} Његово је поље више на углачаном паркету, него ли по ов |
х на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово скривено стражарење н |
тво за којим скоро долази и телесно.{S} Његово пребиваше овде стварало би му стотинама прилика, |
много аристократских породица, зато га његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавестит |
воре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је врло учтив, разговоран, али и |
авни уредник захвали, поставише мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим власнико |
љу скривену међу питомим бреговима и на његово примчиво срце што је досада било мирно и безазле |
отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово велико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ |
е орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико изненађење под руком осети неку тврду ств |
а данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p |
изузетак, а доцније се доказало, да је његово ново познанство одиста изузетак.</p> <p>То је би |
ала повољно, он је морао признати да је његово држање заслуживало сваку похвалу, а његов очајни |
заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда |
његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли |
чај тамо у скривеном сеоцету; школовање његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; зат |
лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, |
лужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његово Благородије код грофа.</p> </div> <pb n="272" /> |
оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; |
едва једном, као да је хтела да награди његово постојанство, показа му једно од оних тражених л |
ру и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто трагање оста без успеха.</p> <p>Почео |
нџија, да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, живот је тако кратак... није ли |
ћи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</p> <p>Коректор је рекао озбиљним лице и својом |
згледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да је био задовољан са својим полож |
виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изненађење, кад му собарица при уласку јави да г |
а од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није правдало оваку претпоставку, у томе |
<pb n="246" /> мумлање болесниково, већ његово уредно дисање.{S} Коректор је довршивао рад с на |
тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; његова |
{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Ст |
му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велика варош, нужно је да мла |
> <p>Госпође су придружиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову познанству.</p> |
летку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучној неизвесности једном би крај.{S} Свану и |
оведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кнеги |
језик“) које су му у последње време, по његовој наредби, доносили из редакције у Павлов стан.{S |
е, она похита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посе |
да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој моћи завођења.</p> <pb n="124" /> <p>Па |
ура себи што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне |
начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом наше |
ила чувена жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;... затим Едгар Калај, паланачки плем |
итањем у коректора.{S} Овај се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p |
е родила а која је свој живот везала за његову присутност. — Борба је сада већ постада отворено |
речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, ко |
од куће.{S} Она је међутим добро видела његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћала миса |
у се.</p> <p>Госпођа као да је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није |
издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина дана.{S} Он је, |
јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ га ј |
ко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват, одвратан, паклени.{ |
гнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање: |
е умири, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога б |
егове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не м |
у.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистром погледу и чистим очима; био |
каљаче.{S} За то време коморник однесе његову посетницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао је нек |
о доказ; како видим, ви сами признајете његову пуноважност.{S} Молим, дакле, за одговор.</p> <p |
} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем д |
сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p> |
ивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он запита:</p> <p |
p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, где је Павле због мараме до |
не видим и, пре свега, не научим ценити његову великодушност и хитру генијалност, — али оним ти |
и чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову телу у свима покретима и на изразима лица огледа |
би га још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању узнемиривало га је само подругљиво лиц |
n="64" /> посрнуло, јер му је старање о његову здрављу нарочито препоручила његова покојна сест |
нежно, што је нарочито лепо пристајало његову звучном баритону, — вас не воли само моја кћи: к |
стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео |
е да се преписују болесницима сваком по његову „индивидуалном организму“, то јест: богатијем ск |
лико вечери виђао, приближи се једанпут његову столу, поклони се пред њим и простодушно га замо |
е беше више оног младићског поуздања, у његову понашању недостајаше оне кокетне поузданости, ко |
са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страта, затим гр |
испитује чудновату прилику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присус |
} Али се са здрављем полагано уселила у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевр |
Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом православним |
ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више оног младићског поуздања, |
била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p |
је жеље његовој и изјавише да се радују његову познанству.</p> <p>Младић одговори:</p> <p>— Рад |
им и немарним покретом бацити на страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га с |
Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ колико могу, да т |
буде, — учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја |
рен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво одре |
} Друмом, који је водио кросред средине њезине, јурили су лаки стремови са арњевима или без њих |
ерамидом пострешене <pb n="6" /> кућице њезине, и околина мало подаље: све то нема ничега нароч |
ла, — нарочито што се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити с |
све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним?</p> <p>— Не разумем ваше питање, али свакако м |
у хартију, али при том на горњој страни њезиној примети и прочита ове крупније написане речи:</ |
p>Како су га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, ис |
лом отимају душу, будућност и срећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад |
и, уживајући државну помоћ, претекли, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладине |
ецу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стециш |
аздарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... напиши... једно... писа |
6" /> <p>Павле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, |
жање задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игранка продужи, Па |
ва последња, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави |
} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S |
иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> <p>— Сутра сабајле (зором).{S} Довече не бих |
се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима |
ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном живо |
да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он ј |
ад, дакле, разумем љубазност њену према њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“.</p> <p>— |
из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} А |
га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла распоз |
распознати од осталог драгог камења на њему.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је кр |
је био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и извади |
подин Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених |
ам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да |
ој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш |
поглед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, |
вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим |
лони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све не |
лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети |
и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом могло додати две године, а теби |
ожда је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> <p>Али откуд би она могла претпостав |
Хватала се за њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p> <pb n="55" |
ико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати је |
во прогледао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Од |
— ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ |
позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтер |
бог вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од |
, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успомен |
примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у н |
бља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у ка |
аметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих |
" /> вечитим бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и зн |
а свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не б |
мо он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, и |
— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Ка |
погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Господин коректор сркну од своје |
приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То с |
требно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем |
Због тога би често наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није мо |
етвртине својега великога имања оставио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави личн |
, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p> <p>— Једино, — настави он, — могли бисте имат |
лаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; |
ина или неколико месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да |
ица достојанствено; — али сам видела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно оба |
ана посматрала још опрезније.</p> <p>По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није ви |
тио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чини |
мајке, која је рано постала удовицом; у њему још живи њен благотворни утицај; али она је већ на |
озајми пристојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад по |
пријатном разговору дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико |
} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<foreign xml:lang="fr">Agenture Imp |
тимично непотпуно изјашњене произвеле у њему неки страх од будућности и од последица својих дел |
о се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стран |
ине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српство толик |
а пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка? |
у је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, кад госпођица поме |
звитак свих источних народности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, к |
е сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није био више потпуно |
ежности, које беше раније тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако |
све као привиђење.</p> <pb n="90" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале жен |
грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближи |
у и својим имањем потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ћ |
боја хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбори:</p> <p>— Поздравља |
мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста |
а је њено велико богатство и описала је њен карактер до ситница; није утајила ни њене године.{S |
<p>Очајно лице кнегињичино потврђиваше њен исказ.</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда |
рано постала удовицом; у њему још живи њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба, |
<p>— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш прав |
Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот... |
по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад буде |
прича прошлост своје пријатељице, затим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb n="26 |
ње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу својом браћом; она ј |
ане, оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случ |
неискусног младића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му м |
улију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} Х |
ст, она је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад с |
прилике такође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству; тетка такође; она је по |
, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду укрућена, |
одговори госпођица мало нестрпељиво. — Њена Светлост Кнегињица Евстратија де През.</p> <p>Павл |
слику.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милост к себи.</p> <p>— Идем.</ |
она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{ |
од кнегињице де През; будите уверени да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, и зато мож |
до њена пунолетства или удаје; треће је њена воља супротна породици и свима породичним као и ст |
обрадовала младићевој појави, да јој је њена понуда изгледала природна; сад већ није могла натр |
ћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p> <p>— Тај |
тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљива?< |
од <pb n="290" /> ове пропасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђала, од које га није мо |
у који је била довела мајчина жестина и њена силна пребацивања која би уздрмала упорност у свак |
рђава светлост, неподесна боја хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када пр |
ругим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево доказа.</p> <p |
дговорила, изгледала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те у |
да судбином моје кћери ја располажем до њена пунолетства или удаје; треће је њена воља супротна |
У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њ |
ради као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегнутој хаљини са симетри |
претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, њене очајне узвике, њено страшно лице још једнако су ми |
ну жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јој хладно:</p> <p> |
мну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити |
о, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчиње |
говораше:</p> <p>— Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам |
n="258" /> и љубазније, но што то поред њене велике љубави — која се огледала више у њеним дели |
поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у неком н |
То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са другим просиоцем; још би било у питању |
а је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости својом видела је да |
хтела да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне сваки поступак који је издалек |
тешкоћа; тежак, ако не будете схватили њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговор |
,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хл |
ен карактер до ситница; није утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљ |
а грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себе, — о |
близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице |
ијима који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу с |
равља разлику положаја, кад су у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове |
као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосног лица као в |
чара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци нису били равни ни оним најлошији |
му судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да |
у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговора ко |
на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и представља |
велике љубави — која се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама оби |
о гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала |
но грчевито јецање, њене очајне узвике, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, још јед |
дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Крагујевац |
еници нико не би смео претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, њене очајне узвике, њено страшно |
угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер је би |
е у углу било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} П |
верена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто |
завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и |
у породици; <pb n="261" /> споменула је њено велико богатство и описала је њен карактер до ситн |
х! — узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га |
правдало оваку претпоставку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да |
а најмлађа, најлепша.</p> <p>— Знате ли њено име?</p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле |
ине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише |
сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било |
постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; |
писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руком, пошто је он тада ве |
ве; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакша |
али се међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од млад |
у с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред |
а својим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га је пр |
то створење увредила до срца, погазила њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је |
до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао главом он.</p> <p>Али к |
видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— В |
и.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Замолите Њену Милост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p |
јој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега в |
и; она ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегла крајњим средствима, |
ти, напротив, послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она |
о смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</ |
угу?</p> <p>Ово питање, које је одавало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори:</p> <p> |
<p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част д |
а.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни свој |
>Павле пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате |
имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнегињица за |
Тако?!{S} Сад, дакле, разумем љубазност њену према њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“ |
јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат |
, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја |
ј према кнегињици, кад госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сес |
гледала више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога |
уши пробудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> |
где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - питомих брда, цветних ливада, с |
беху разишли којекуд послом, старији по њивама, <pb n="35" /> млађи код стоке на паши; неки су |
аше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга пр |
ицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком ка |
лице материно која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а |
ави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <milestone unit |
време стајаше под капијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим к |
аде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{S} |
ор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе д |
очеве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад до |
вле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично разлагање, |
тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом |
и својега главнога наследника, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело последњи пут |
ега пријатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} То |
и ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестрпљење.</p |
е која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено каквим женским радом |
лаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа зад |
аније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије |
ју што је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено |
му, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући му лик.</p> <p>— Знао с |
али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонск |
n="250" /> Агнешиних суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчи |
>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p> |
једанпут његову столу, поклони се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега |
о тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање. |
ед оваким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чију судбину |
еда и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико мно |
се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила |
није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео д |
њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; пр |
а дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Ше |
мо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после кратке почивке од |
"281" /> <p>— Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски |
ут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми |
атеља до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу |
</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S |
Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га п |
а, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p |
цвећем и лепим источњачким ћилимовима, њима досад непознатим.{S} На умиваонику било је доброг |
требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања једино спекулативни део људств |
си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Ју |
м недовршене а у свему спекулантске?{S} Њима се храни једино известан ред људи, буржоазија, као |
разован, да има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, које носи |
т шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песницу, и суз |
е у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала |
дугачких ормана, са разним киповима на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седишт |
а; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујаку, |
ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, почео је похађати места, где је било могућности д |
је су авантуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о ко |
p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајк |
месту споменутог реда, онда дружење са њима може донети добрих плодова, где је памет и срце на |
кад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним животом представљ |
деје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део |
да не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, |
мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се |
ењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“< |
ечне греде са четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под те |
су га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одважност ипак се |
ој даљини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, кога су неколико пу |
ео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друге природе, као |
и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг? |
ће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понека |
ежији део својега дара страћили у посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих би плодо |
ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљење.</p> |
ич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде н |
ице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао |
е овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; један господин и један |
е нека затворена господска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође |
— Мени се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је спевао |
ављаху цивилизацију, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријент |
о то тако претендује онај сељак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе, |
куће вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој светској вреви, или се враћају болесни |
ма не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају у талог где оне цветај |
гледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који нису никакве школе |
ало је неколико светлих прилика, а међу њима она најсветлија.</p> <p>Давно очекивани тренутак, |
је била, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој... најлепшој, најсјајнијој, на |
ог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није више носио тако право, а ноге |
ила у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, ил |
Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, јер га с |
о рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у ку |
ици.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходни |
ао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова краљевске породице.</p> <p>Па |
наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не |
ише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на |
живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не п |
у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљива измена.</p> <p>Госпођи |
шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер нем |
ш овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писат |
дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће |
хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{ |
p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А |
често тиранисали своје приврженике.{S} Њих није уздигла каква велика интелектуална моћ, већ си |
х такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{S} Срећан чо |
Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће |
ној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за |
изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> < |
ли се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдарица се прес |
у води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до мале бол |
p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој грофици Агне |
их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, |
лађа која је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на полеђ |
, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели. |
/p> <p>— И сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве мат |
имо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта карактера или да се изнесе сц |
војим кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Немачка, Срп |
омовини да користе онолико колико се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим |
ога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књижевности, као и другој (Виткови |
јима народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; |
вали између ова два противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбиј |
мели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог крај |
а сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, |
ли су лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима |
за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само посматрање н |
ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани, пр |
!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он ј |
S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да |
ем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно поч |
n="318" /> којима је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим групама |
ошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку |
азвало веома немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја |
нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са пуно признања према овим старијим преходницима с |
а, са разним киповима на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав ј |
он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутр |
<p>Кад је довршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Ос |
то допринело да се у том времену између њих разви искрено дубоко пријатељство без усиљавања и г |
га му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову пос |
илом се намеће питање каквих би плодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле |
за морали да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пуној сназ |
а била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен стан, |
ности, које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се п |
се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{S} И двориште је било |
. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусре |
.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окретност заједно са Грцима и Јерменски |
а блага и накити нагомилани од постанка њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прил |
ој прилици може.{S} После веселог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека није био онако |
јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; невероватно је, дакле, било да се |
е ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства често нестајало брже или лаганије него |
зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знајући кол |
дбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спекулативно предузеће.{S} |
дорије, оне су плод вековних патњи, али њихова несрећна је страна да оне потребују само оним бе |
а моћ, већ симпатија коју произведе или њихова личност или њихова судбина.{S} Често се чуше узв |
а коју произведе или њихова личност или њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено |
осталом, не беше ничега особитога осим њихова врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове |
словенску душу, као што је префињеност њихова пријатно ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја |
и које је у неколико уздигла необичност њихова предузећа и њихово добро васпитање; слутио је уп |
ерова.{S} Он је можда телесна представа њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, је |
Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе културе.{S} Они су тада били и углађенији |
четири на броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеж |
тајали су у пристојној даљини очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски |
. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, зацело не |
ележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, како да не могу својој домовини |
остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде |
ретрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријатељства му према |
ак он је био довољно објашњен положајем њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, како веља |
који је са толико окретности говорио о њиховим приликама.{S} Његов начин разлагања био му је м |
ка буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> |
ћем утицају — тренутном или трајнијем — њихових досетака, <pb n="321" /> које су уносили у ово |
жак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених огртача, <pb n="11" /> у |
јим се могао узвисити над целим сплетом њихових разних интереса, и да на тај начин сачува за се |
>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе као пресечено.{S} Наместив се како тако с |
о уздигла необичност њихова предузећа и њихово добро васпитање; слутио је управо да су и нешто |
азговоре са пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је држање после болести постало сасвим интимно.{ |
ред радовао колико ће благостања донети њиховој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb |
о и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, међутим |
та, <pb n="129" /> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима ст |
/> кратак преглед слободоумних идеја и њихову историју у извору, пређе на примену наших прилик |
То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— За узвишен |
ктор...{S} Изволите.</p> <p>Седоше — По њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образова |
це.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по |
јоналним животом, што је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине.{S} То је случај и са |
.{S} Путници међутим, како се видело по њихову негодовању, немађаху намеру да му буду гости.{S} |
ти или охолости, но ли високом положају њихову — да то у његовим младићским очима није ублажила |
або <pb n="262" /> приметили у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога она није хтел |
тила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњо |
, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпу |
овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини тв |
кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће |
одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела |
да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико п |
>— Не, нисам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте и |
а.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој противна главна личност.</p> <p>— Ама која?</p> <p> |
дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, |
ткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху ја |
име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја |
у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви |
вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p> |
са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може пре |
ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> |
дао некој младој девојци, можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало сам |
ут преко средине Балканског Тропоља.{S} Њојзи се допадају оваке авантуре...{S} Није чудо. — дод |
p> <p>— Кроз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчи |
Буди хладнокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досадило девојаштво.</p> <p>— Шта ти ту говори |
кнегињица Страта. — Санда је забранила њојзи да ишта проговори унапред о посети мени или теби, |
змери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.< |
ли се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, |
евном страху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, |
и ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одгово |
час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње |
>— Не, то нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно споразумела, сад имам још да свршим |
да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су сти |
ице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означујући д |
То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p> <p>— |
ици, кад госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њену о |
, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, д |
ње овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их везују још природни осећаји, у које баш |
шно прелетала преко клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој је Павл |
а највећи авторитет и представљала пред њом највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело |
твена појава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је |
с отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала као укопана; после неколико тренутака прого |
рофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје природне слобод |
те покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим о ов |
ад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изиша |
> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се |
ане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док с |
е сестре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> приметили у друштву; њој су |
} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету |
е сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад |
њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште а |
ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласо |
о потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, које ће трајати, док ј |
спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до к |
у с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и по интересима кој |
рце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће |
ти све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, да |
вати болесникову врућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покривено велом и кроз загушљ |
{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је би |
еме, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда |
ко сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, |
ође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут после оног са |
ате ли доказе?</p> <p>— Изволите питати њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се |
мишљаше.</p> <p>— Како би било запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да |
ло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној |
кле, хоћете само Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p> <p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у вама то |
то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> |
да сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</ |
а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофица се нервозно насмеја:</p> <p>— |
вакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце цело |
на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем |
рагу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много шт |
ије још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер |
ад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb n="100" /> <p>— |
, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о |
Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, |
ред механу и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само ј |
<head>ПОЛАЗАК</head> <quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На |
није могло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтед |
исли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико много говори |
тала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су св |
је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за ж |
} Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Г |
ЛАТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости, о рајска шћери, </l> <l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево |
не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, |
рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нис |
сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем створењу на свету, она је то створење увр |
авла, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; био је хлад |
ли пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне алијанције, за чи |
чин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која |
ишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читат |
оји је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских |
н то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи са једним увијеним т |
т, понајразумљивија и понајчудноватија: о морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији ил |
нскиња; о украсима и накитима народним: о намештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, ш |
парских погрешака у српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; |
да сазнаду што о живовању становништва; о оделу женскиња; о украсима и накитима народним: о нам |
ивовању становништва; о оделу женскиња; о украсима и накитима народним: о намештају кућевном и |
му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки |
ја и понајчудноватија: о морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђач |
олиле да им прича о обичајима народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему |
неког непознатог света, <pb n="309" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате че |
крио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је кратке дневне извештаје кнегињиц |
ико година престао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с |
трасти!..</p> <p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио |
нису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала с |
желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јо |
но тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да туг |
де сапутник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не? — одговори госпођица. — |
а заручена противу своје воље.</p> <p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано изве |
аш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — реч |
ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да преда |
будите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.< |
м и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О једном писму?{S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још |
p>Нинчић оклеваше, затим рече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- |
/p> <p>Ова је погледа попреко:</p> <p>— О томе нисам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако бр |
> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још |
/p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар. |
Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване |
еш о свима твојим старим познаницима, а о најглавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</p> |
једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало маглови |
спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S} Ето, такв |
о да најпре побудим вашу радозналост, а о практичнијем делу говорићу вам другом приликом.{S} Ви |
а замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xm |
ледњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлаг |
јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он ј |
када будете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p> </quote> <mile |
оректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, |
годинама се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да |
ло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без |
бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегава да са мајком говор |
аркари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечано. — Али ј |
а — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, в |
ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о |
S} То можете слободно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусрет |
СЕРИЈА:</p><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quo |
} То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— За узвиш |
алуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотрености, којом сам моју слатку ма |
у позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинт |
због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је о |
ештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над |
де, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успом |
да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао у |
tle> испуњен разним потребним упуствима о мерама, рачунању времена и поред других ствари и „Дом |
</p> <p>Неког хладног новембарског дана о Задушницама, када је отишла на гробље своме човеку, н |
уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управ |
знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жало |
зане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја |
кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, ко |
а примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у |
воту своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у |
родности, морати да води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и о |
вом ватруштином не могаше водити рачуна о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога с |
ма а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној страни живота, почео је да живи неуредно |
ако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнут |
крај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n="154" /> разлике између љ |
и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p> |
собља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у |
опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја б |
доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p>Пријатељи се згл |
> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао |
сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>К |
у.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе како се језик код њих разв |
бранила њојзи да ишта проговори унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је |
итализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским домовима.{S} Један ћ |
подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским домовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти |
се говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијском савезу, ту близу о капитализму, тамо даљ |
те ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у вео |
о седео заклопљених очију; размишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хтео г |
ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мај |
т?</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игран |
43" /> вечитим бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и |
а дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се п |
Тако је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> </div> <pb n="224" /> <div |
оно неколико новчића дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, |
ида свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не |
везу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским |
што знате, свака ситница меће у новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извештајима с |
ом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био увек |
били управо једно непрекидно размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова п |
b n="64" /> посрнуло, јер му је старање о његову здрављу нарочито препоручила његова покојна се |
васпитању у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> < |
ead>Мати и кћи</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модерном је друштву питање о животу и смр |
да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S |
о <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе распитате преходно код других, па да после ја до |
пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадве |
ре сакупљени око огњишта, договарали се о потребама, одмарали се и правили распоред за у напред |
седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше |
оја је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче |
само он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, |
иближујете један другом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми |
>Кад се кавана умири, Павле распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видел |
му је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерње |
златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се врати |
p>— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</p> <p>— |
о је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам ма |
ју <pb n="154" /> разлике између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да их није могуће |
мо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да |
о горе, размишљајући о својој судбини и о своме незгодном положају у овом стицању осећаја са ст |
теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху ј |
китима народним: о намештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, |
родужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тиш |
да јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xml:lang="de" |
ва...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и за |
И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет |
мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим приликама.{S} Одобравали су му што је дошао |
оће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле муцкајући одговори:</p> < |
езуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас |
смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, ота |
е погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Господин коректор сркну од сво |
.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> |
ј једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада |
ико; ви сте се тада извесно разговарали о археологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедб |
ске и госпођице.{S} Када су разговарали о накитима, стара им се госпођа такође придружи и приме |
се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је |
лазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао прибли |
ликама и сањаријама.{S} Они су говорили о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} П |
— Ми смо се унапред прилично обавестили о предузетом путу.{S} За турске власти иначе носимо соб |
ишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није |
ни наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман |
е се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Гов |
тку нашега познанства...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удуб |
собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљубљени |
том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само |
све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олак |
е то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јест |
S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би |
се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Мл |
гачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар ис |
имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p> |
одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај р |
да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— |
теријала за претресање.{S} Ту се говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијском савезу, ту |
, и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она ј |
; али се међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од мл |
вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се о |
још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракиј |
добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће |
молим да ме изволите дневно извештавати о току болести.</p> <p>Нинчић се поклони и запита:</p> |
је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, онога више не беше т |
кама по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име |
о кад је требало ићи власти, или решити о старешини задруге или друго што.{S} Но и ово није сме |
49" /> бих начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам мо |
> <p>— Ви сте, дакле, сада у извесности о своме положају у овој целој замршеној афери, — рече ј |
и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај |
у књижицу и погледао горе, размишљајући о својој судбини и о своме незгодном положају у овом ст |
јој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; |
е то математика, а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Математика, дакле, не посто |
/p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша |
ма приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То |
истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега познанства... |
му, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у о |
</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица устајући. — |
мешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — Ти |
а, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чила |
стита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби |
ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</p> <pb n="171" /> <p>— |
а желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на расположењу.</p> <p>— Да ли |
потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Веруј |
ни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где се чува |
непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај теш |
>— Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом господину.</p> <p>— И она се љутила?</p> |
пријатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе ј |
трпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не зн |
, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посматрања.</p> <p |
S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништ |
до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено каквим женским радом; до тога отоман |
на обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.< |
штаје кнегињици, а Агнешу је извештавао о побољшању преко оног послужитеља, који је долазио сва |
змишљала, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, како у дворани седи у сја |
ља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем створењу на свету, она |
одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угледао у друштву страна |
рничку службу.{S} Код овога се распитао о појединостима, те га једном замоли да га одведе горе |
је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој љубави, коју се сад већ није ст |
а, који је са толико окретности говорио о њиховим приликама.{S} Његов начин разлагања био му је |
ине грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгу |
Јеси ли поручио што, па да разговарамо о другим предметима који су на видику.{S} Ово се иначе |
(и оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседе |
миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p> |
апоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не упадне један на врата са новим пр |
аустави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо |
<p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ |
танак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да г |
квом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због необич |
његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер ј |
доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кне |
тупи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситница.</p |
осподина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на |
куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би поне |
ле у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становништва; о оделу женскиња; о украсима и |
ита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то о |
шао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе. |
S} Због тога би често наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није |
и, но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја са |
{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ам |
ложењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништ |
— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p |
вао би свакодневно неколико пута објаву о приспелим путницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је |
, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго. |
а, онде о занатлијском савезу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о штедиони |
да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, могл |
и коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и но |
о да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма как |
е у занимљивом међусобном споразумевању о својим приликама и сањаријама.{S} Они су говорили о с |
ка.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово доба |
, јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена застава</title>“, |
е посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — в |
и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— |
почети разговор.</p> <p>— Ти распитујеш о свима твојим старим познаницима, а о најглавнијем поз |
ознао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она |
S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> |
ан, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид привремене мале болнице у Београду наслоњен је ка |
те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само |
де забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме |
>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> <milestone unit="subSection" |
, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно, радосно.</p> <p>— Шт |
лила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две при |
ту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично обавестили о предузетом путу.{S} За турске власти иначе |
а налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из бо |
е у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу чинити, али биће тешко.</p> |
да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</p> <p>— Видите ли о |
<p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах |
друштво, такође туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, |
неша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захв |
авле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде так |
прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и ме |
да се повучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гр |
кварити засновицу.{S} Тако су ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак младићев.</p> <p |
окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша |
а била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више т |
приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> <p>Госп |
ма, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — већ |
мир; само се по која старица накашљала обазриво, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвен |
д врева културнога живота, а кроз врата обазриво пословање укућана; ову тиху дисармонију као да |
мео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазриво:</p> <p>— Када Ваша Светлост налази да сам тре |
н, покрети више одмерени, држање сувише обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам гор |
зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и засновица. |
преко осветљене авлије пређе још једном обазриво мачак; још једном скокну <pb n="26" /> нешто с |
ожје природе и даље досадне једноставне обале Дунавске до лепог Будима нису биле кадре да га, к |
на више с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени висови често са дивним в |
а луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке водио је ту у |
по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек гос |
си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног језера, пријатељица, каквих имађах јо |
вно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у |
} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, ко |
вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући један по један ваших идејала, износећи вам су |
инио своје завршне припреме, ујак га је обасипао својим практичним саветима, који су могли да п |
ладости беше само код једне, али је она обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим стварима |
поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непрестано је држећи, наслон |
имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не <pb n="220" /> з |
раг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је био |
— настави дворкиња, — да си се уговором обвезала да уступиш твојим <pb n="180" /> сестрићима дв |
у вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> <pb n="79" /> <p>— Ви сте чедо практичних |
ва, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, к |
начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим приликама |
и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p> <p>— Изблиза, |
Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милијуна.</p> <p>— А |
јао је онај младић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Он |
одговори кнегињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад сам се |
н крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је зг |
са усплахирено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S |
треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се |
ио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта његова жести |
му се штампале српске и бугарске књиге; обе омладине међусобно су општиле, каткад се и мешале; |
наста ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгле |
се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти |
ре али тим више скулторских позиција; с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са |
весама и истим цветићима; над вратима с обе стране обичног натписа на домаћем језику стоји још |
ца је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини продуж |
ејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, а |
за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пр |
беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе високи углачани горе позлаћени ступови; |
о у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавајући нацрт за велики општи рат противу капитал |
едаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена старинским неспретним жигом са натписом: <for |
еши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бројевима.{S} Павле узе књигу број 1. <title> |
се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n="334" /> Он ми је прибав |
Околина те мале зградице имала је опште обележје тадањега Београда.{S} То је било у времену, ка |
благост личног карактера даду и посебно обележје; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустил |
ега егзотичнога програма.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са политираном |
ле, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напу |
и у појединим нацијоналним комадима:{S} Оберњикова дирљива трагедија „Српски Деспот Ђурађ Бранк |
сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за |
орист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соб |
ва нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико напоменути да је и |
е барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бит |
се приредила игранка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> |
не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом новом искушењу |
е већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, де |
и?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могла?</p> |
, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О то |
е и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустави се, притиш |
ар немате више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас |
њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно |
е то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твој |
смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено каквим женским радом; до тога |
/> и везане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или |
и о археологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војвоткињине п |
вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје |
екар казао да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без ок |
4" /> То је грабеж за иностранством без обзира на душевна расположења.{S} Има ту правника који |
а му се предам на милост и немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену ж |
p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам обзира према вашим особеностима.</p> <p>— Увек та нежно |
ост осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају ство |
да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређашњем.</p> < |
кују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од свега тога имао је сам |
о да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђења!</p> <p>П |
тола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столове, те, стигав до коректора, одједном ско |
етињске нежности, које беше раније тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> < |
> <p>— „Биће вам разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапр |
и иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n="74" /> |
дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно доб |
</p> <p>— То је зато што песници немају обичај да долазе на марвену пијацу, — примети госпођица |
зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људима п |
ље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па ваше потребе, па народне жеље, |
</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе како се језик код њих развиј |
ко пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити прист |
а више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</ |
ами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, како се оваки разговори у младости обично воде |
и дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држање младићево.{S |
занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ |
некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </div> <pb n="141" /> <div type="ch |
листичким шљокицама.{S} Ова битанга што обичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклонос |
јала кола, на којима се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је ста |
г и даље звучним гласом. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанств |
ње, наша симпатија беше нешто више него обична људска страст, она је постојала у природи пре на |
тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци које је у неколико |
’те да поштено саветујем, — рече својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала пр |
и блед, али је већ могао живети својим обичним животом и наставити ковање својих засновица и р |
овога града.</p> <p>Први дани прођоше у обичним незгодама насеља, али затим је већ Павле улазио |
према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичним границама, како при овакој прилици може.{S} Пос |
гледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више времена и |
су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пред вече састајали, одилазили у шетњу и <pb n=" |
ати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени око огњ |
јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе |
почетник), кога треба поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту ј |
шан према овој појави, ма да се постеља обично намештала још при виделу или у сумраку.{S} Али, |
но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговора коректор му показ |
е укочена душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично је одређено место у другом ком заводу, али често |
танака са зборишта или из ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са тим задовољним осећа |
quote> <p>У једној од оних уличица, где обично осредња или осиротела госпоштина седи, какве има |
ве има у свакој већој престоници, и где обично има пуно малих станова и соба намештених за изда |
како се чујаше, аристократија, која је обично у групи посећивала сваке године једну од грађанс |
<p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих, када се због својих погрешака н |
егове постеље, удалио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, где је могао нате |
.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} |
у архиву, и друга нека одељења, која се обично налазе у великашким кућама, вратише се у главни |
сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба |
морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се |
азио пред кућом Јанковићевом, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен |
тоји под неким високим ступом, и пао би обично на један други поглед управљен кроз тренутно отв |
Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та и та са |
причали сваку појединост како заљубљени обично чине.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ |
ају, како се оваки разговори у младости обично воде, понегде нашироко објашњавајући ситнице, а |
ео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столове, те, стигав до коректора, одје |
ло пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио п |
, а почетак игранке био је одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га ј |
ун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим групама често су сви говорили у и |
лом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потпомогнут од своје богате породице или који је |
ији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица није најчистија, али није ни прљава и |
ваном свету настаје доба забава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то се време у реду забав |
ебацују људи, да у писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цел |
њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесника, и само би се увече удаљи |
у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, прод |
трана показали и сенке.{S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мрачни |
Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па их сам и пре |
тим цветићима; над вратима с обе стране обичног натписа на домаћем језику стоји још натпис српс |
. — Унутрашњост малог дворца била је по обичном распореду турских господских кућа.{S} Доле пове |
и, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусретљивост и данашње учтивости пли |
мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто неочеки |
сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор П |
идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију будућност.</p> <p>Није н |
прочитавао би свакодневно неколико пута објаву о приспелим путницима, али све узалуд.</p> <p>По |
ала.</p> <p>— Молим те, — понови она, — објасни ми твој пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у |
p> <p>— Ја сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешти, на ун |
што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбр |
<p>— Идите, немојте питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да пош |
ло би дуго док бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе распитате преходно код д |
мо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак објаснио не само лепотом Павлова певања, које га је ова |
Павлу било загонетно, овај му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе кнегињици:</p> <p>— Мене, кн |
у задружним породицама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од влад |
Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао одмах |
викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади господине, — рече гроф хладно. — Ви ми |
<pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћ |
алила једно лепо место где млади официр објашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија |
н и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кнегињици да млади господин дивно пева, д |
ван намештај гроф показиваше, свуда сам објашњавајући код понеких лепших или ретких комада, ода |
младости обично воде, понегде нашироко објашњавајући ситнице, а често преко крупница прелазећи |
ред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавајући нацрт за ве |
n="67" /> тих сличица има ту исписаних објашњавања што се тичу слика, или стихова, па и изрека |
Све је прегледао Павле уз предусретљиво објашњавање грофово, који је уживао у своме егзотичном |
је или којим начином набавио, или им је објашњавао нарочите особине.{S} Велика дворана, где је |
међу свима најокретнија, одмах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S} |
<p>Старац наново седе и поче Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овде је ваздух мемљ |
и његових осећаја.</p> <p>— Забадава, — објашњаваше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи |
ли да вам предамо сутра при растанку, — објашњаваше мајка, — али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи |
дичног старешине на жену првенчетову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај п |
ло и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављ |
адњачког гледишта пак он је био довољно објашњен положајем њиховим у туђем свету, овде, на праг |
му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним облогама и затим обрисао на суво.</p> < |
>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није више носио тако право, |
ли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нека врста тихог заноса и осећања среће, |
ох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, н |
амосталне државе, а у неколико десетина области.</p> <p>— То је врло интересантно; а да ли је т |
стара мала државица тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми |
зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити |
орних и родних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је к |
ико презимена, датум и поред тога свуда облигатна десетица која представља сексер.{S} То су име |
једном прозору између двоструких окана облигатни бели јастучић са старинским избледелим везом; |
одски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од свега |
ћа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе пуштала се деца кући; кад се рази |
7" /> је два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише признање, а млади остадоше п |
ред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, замишљен корачао млад сељак, од |
</p> <p>— Одавде?{S} Одакле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог |
кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</ |
у не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за првог |
у за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још јед |
ши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су |
начавају, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону ве |
атраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се |
тим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика и величине; па се опет попеше на други спрат али |
младости, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно иско |
, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају малога луга, првог „парка“ тада у Срби |
, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претв |
о што сам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично, али је и овако и онако по |
вако дугачка писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато |
конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек при |
ли га је дневно двапута облагао влажним облогама и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздрав |
откри младића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним застирачима и убрус |
говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами обмањивали, мајк |
обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.< |
а и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и отвори |
p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају малога луга, првог |
и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио својим занатом, сапунџијским, а неуморним труд |
} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а ве |
звесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> |
кабинету грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоман |
неша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агне |
м храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, да м |
ј мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима, па |
осле неколико тренутака донесоше чај за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао пријат |
кује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.< |
а борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром достиже до полови |
адић погледа са толико нежности, да она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза |
уверити о стању Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, |
, час сурове песме.</p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p> <p>— |
јем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољега начина |
а то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука.</p> <p> |
ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да од |
гледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у чему је |
кле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стању болесникову и нареди му мало јачу храну, |
/p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p> |
ило потребно.{S} Али она се толико била обрадовала младићевој појави, да јој је њена понуда изг |
онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хо |
е одсјаивало са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било зачето; на то га је |
говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног леп |
то мало сланине; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет го |
ања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, |
по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову телу у свима покрет |
исли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има будућности, да је можда њима сасвим р |
разговору Павле је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb n="73" /> држања и отменог ми |
им је књижевност и друге ствари што би образоване странкиње интересовало.</p> <p>Ту се и Агнеш |
После кратког времена већ сам жудео за образованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} И |
ободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим круговима.{S} Овде смо тек робови!{S} И мож |
весним тековинама културе.</p> <p>У тим образованим православним домовима беше Павле радо примљ |
сељанка седела ту на земљи поред својег образованог сина, чије узбуђење ако није у први мах раз |
е чежња да види и да проучи прилике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, к |
ато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом свету настаје доба забава.{S} Оно обично тр |
и сиромашним животом али ипак пригодним образованоме човеку.{S} Узео сам засебан станчић, прибр |
ве и држање, добре материјалне прилике, образованост и лепе наде на будућност му, као и она бла |
ет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образованост његова није могла да превари око материнск |
е, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он запита:</p> <p>— Хоће |
чне особине, вашу разборитост и одличну образованост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли |
који су га ценили и због његове темељне образованости, али данашње му држање задоби и оне, који |
спадам у ред озбиљнијих младића; можда образовање и моја спрема довршена је у основи; дваест ш |
а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, |
стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, |
у страну у кућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набави му троколица <pb n="298" /> и сам га |
ити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то смео |
ом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагу |
ака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће м |
у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога |
непријатности; зато ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми с |
ош или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам примио |
олити вас, господине, да ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде имао какву праву |
собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.< |
воме душевном страху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубил |
поглед пропушта само изнутра напоље, а обратно не; над прозором јефтина похабана драперија, ко |
на месту онога фанатичког занатлије, и обратно.{S} Господин Хајне се међу својим друговима од |
а би се јако подмладити; она досад није обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде |
савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће м |
грешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, оц |
а ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајав |
да ви на то своје расположење треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар |
— Лакше, младићу, лакше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу каванског света...{S} Немојте се с |
це муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни...</p> <p>Агнеша постаде пажљив |
белим спуштеним брковима и густим седим обрвама, испод којих јасно светлише живе плаве очи одај |
/p> <p>У такни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како |
брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег човека, ма да је |
цу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p> |
очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> <p> |
ом.</p> <p>Мајка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости свој |
и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом |
, скиде шешир и великом шареном марамом обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? |
обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем |
гледа и узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, |
иња), а пред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онда намештај спада у финији и тада с |
вапута облагао влажним облогама и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече једно |
ких кука.{S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред |
ио то; интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су т |
не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио |
.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, |
да осигура себи што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао |
и нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику |
Мало чувена по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, ш |
м, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре неколико година |
естив се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину усред т |
" /> су часови, и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одма |
они на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га в |
жда је то учинило и изненађење којим га обузе ова велика супротност, или можда велика умиљатост |
е, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намера да верно до |
ће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обуставити?</p> <p>— Како да не.</p> <p>— Молим, учинит |
ред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онда намештај спада у финији и тада стаје месе |
је изгледала као неки старински храм и обухватила је цео простор на једној страни палате: зидо |
; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи |
је била мало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним ли |
изречне воље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико је треба |
; ено онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Босански краљеви.{S} Поручио сам некол |
ду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио |
још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби одговора, — била не |
{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви |
блештавим идејалистичким шљокицама.{S} Ова битанга што обичествује ту да седи потпомагаће вас |
изнутра, али пред отвореним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће, те их није м |
ам закона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође п |
мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образова |
е.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, по белешци која и ту није |
ст.{S} Хајдемо даље, — говораше гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, овде у престониц |
господине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова је молба излишна, госпођице, овај је младић близу м |
још неће бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити |
евито заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешко |
рли своју пријатељицу, <pb n="182" /> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске о |
<p>У свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино |
опаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би мог |
ине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p> <p>Врата се |
а.</p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам ј |
јер за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим невина споредна личност.{S} Ја наравно немам |
места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде положила ван св |
то учинило и изненађење којим га обузе ова велика супротност, или можда велика умиљатост и вел |
ане која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниск |
умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те је |
вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из неко |
надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где се |
вако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и та |
емна на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо |
ми увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велике погре |
ам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваши |
.{S} Тек од завере Мартиновићеве почиње ова идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по им |
ха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треба да г |
другу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном |
{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, т |
м једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беш |
не и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочни |
ке цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан |
образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“; па |
пита кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> < |
Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је била разборита и штедљива, и повратила је доста |
ићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, п |
p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</p> |
о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на једну; |
ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и |
у се разговори често појављивали између ова два противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, м |
> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је ре |
чин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прсти |
говори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" |
аме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило и |
— Како ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко:</p> <p>— О томе нисам још разми |
, немате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n="297" /> право само да умре, а |
> <p>— Ова је молба излишна, госпођице, овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде |
је све досадашње Павлу било загонетно, овај му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе кнегињици: |
<p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (тако ре |
а другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посета благотвор |
евали код куће, и код других надлежних, овај одлазак.{S} Код омладине на Истоку уопште, поред с |
амо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску утопљеничку децу“... ч |
н испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде |
о је „Уредба госпође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ |
очини вечерали на сличном доксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецка |
Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на |
ти, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у |
е са четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путн |
мао посла са префињеним карактерима.{S} Овај му се тренутак учини згодним да без насилних средс |
уни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у |
говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у ши |
анствене сањарије младога Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и к |
ијатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком.</p> <p>Павле |
џбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија код вас све тамо, |
} Затим га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвесно, али окре |
ом замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост малог дворца била је |
ешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павло |
<p>— Зар сам собом?</p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <pb n="36" / |
било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта |
надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га пристојно одеве |
девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згодан за какво разлагање, |
екара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му |
<pb n="91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се бранио колико је могао.</p> <p>Развадише их, и |
га?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, ко |
итао је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Она |
} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Да, |
офица погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — д |
воју сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко:</p> <p>— О |
Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само |
вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није мог |
чега бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни испитати своју кће |
ано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске |
ао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај |
и смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгле |
м борбама очеличен, није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом |
дном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, с |
дан архиепископ; тамо две владике; овде овај био је царски главни надзорник; онај врховни пехар |
Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим |
дно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душевног растројства |
о резане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљевских |
и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње његове утицале толико на |
ама, које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио |
ка послужитеља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног господина, |
е уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени толико |
и, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није био |
дакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи за |
као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, што |
ао коју пару за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је до |
ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p |
објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкином — |
на улаза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично про |
првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због |
ече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> с |
аго ненадмашна!{S} Са колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се по |
екажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, |
каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневни ток често прекидао случајевима оделите |
расположење Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео |
, — одговори младић, кад је видео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони |
вле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио га ј |
{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подно |
ивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочито што има |
ни положај свако признање; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашњ |
ди читаву хрпу хартија.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је „Уредба госпође Пијуковићке“...{S} О |
ивницу нисам вам могао набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз |
ије узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случај |
о.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при |
оф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и А |
а га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви с |
го жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу з |
и прекинути ред породични. — Мајка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је могл |
з две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би |
био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и пр |
ка књига!)</p> <p>Појава момкова, као и овај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је назива |
зналост.</p> <p>— Чудо, те сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Тр |
је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом стр |
одине Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори овај са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у |
еизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>П |
о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да н |
одан и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био без својих лепота.</p> <p>Павле је, |
сто понављали између њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа пот |
х ово добро здравље, па зато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно ж |
су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбрижним комеша |
госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић с |
родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађуј |
и и морске буре, само будите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суревњив |
јаким срествима и чистим убеђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таким се приликама Павлу пол |
немоћи младићеве, то је добро приметио овај ствари светски каваљер, који је целог свог века им |
а настрана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоломан пут преко средине Балканског Тропоља.{S |
му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет с |
а да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити |
азумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће |
оји би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас могли |
е великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} |
е?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p> <pb n="3 |
тоница Кнежевине већ давно преместила у овај старински Дунавски град, те је та промена донела с |
</p> <p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне |
да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?< |
нека врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на |
а.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велика ва |
.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о ис |
амих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; |
се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких ку |
разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим ва |
у каквом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је |
а колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се ода |
ли на његово велико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког |
слуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не поз |
самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} Нека |
се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручи |
жљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако пос |
у:</p> <p>— Не пристајем, гроФе!</p> <p>Овај га премери озбиљним погледом:</p> <p>— Ви, дакле, |
успут најпре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пр |
е начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим великим столом за писање; лице |
а иде, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну |
е, причека, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кава |
убоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женско |
у већ спремали за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у слично |
ео главе изгледао као политиран.</p> <p>Овај господин, са политираном главом, био је врло љубаз |
па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S} Мучен грознича |
У рану јесен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер |
и сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита положаја <pb n="252" /> његово је поштено |
издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ им |
и госпођица Фернек, водио се отприлике овакав разговор:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо |
нали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, зацело не би допустили својој деци да з |
изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорично потражујемо од писца, који себ |
мо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих коректних каваљера.</p> <pb n="174" /> <p>— Чин |
и ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не <pb n=" |
ј.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не |
а вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо |
д није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у позори |
је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумња |
"201" /> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, продужавајући шетњу, |
алканског Тропоља.{S} Њојзи се допадају оваке авантуре...{S} Није чудо. — дода полугласно, — он |
гању.{S} Причали су по обичају, како се оваки разговори у младости обично воде, понегде наширок |
во извињење, — напротив, налазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта |
ло, можда много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се разговори често појављивали између ова два |
а, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призори често понављали између њега и лекар |
жалост, тако је. — одговори гроф; — са оваким се симптомима појављује само <pb n="209" /> прав |
доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, — одговори Павле досто |
е.</p> <p>Коректор је био задивљен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, незнатним чов |
ица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким преходницама може се разумети што је и данашња т |
, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нека врста тихог з |
о сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама могу посетити само две женске, кнегињи |
и добивао упуства, која су почетнику у оваким приликама потребни.</p> <p>Слатке засновице млад |
о, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких појава међутим општи живот тадањих ученика одлик |
љу, не.{S} То је неминовна судбина свих оваких случајева.{S} Исти је случај био код мене; исто |
ала колико његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су |
ота, што сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћ |
ља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{S} Овак |
<p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч |
тавају вас ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све |
а незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадб |
да је имао једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млада грофица заврши свирање, он дуго ни |
.</p> <p>Своју мајку никад није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у разгов |
ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, син је слатко спавао и снивао о некој |
као у унутрашњости на имању.{S} Очувана овако она ће временом још добити у вредности.</p> <p>По |
део је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвности.</p> <p>Пот |
би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику добар б |
ло се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма могао саставити и по облику и по ру |
ц.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми в |
е није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, је |
</quote> <p>Павле је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њи |
ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без обзир |
.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће |
фу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још |
облику и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све поје |
, био је за време болести први подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као шт |
служби, и који су могли дозволити себи овако необично и скупо задовољство.</p> <pb n="32" /> < |
он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом го |
квих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у колико зна |
те; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли о |
адалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте к |
акво опширније практично разлагање, али овако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим |
дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у посл |
нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи, — приметила је сестра.{S} Госпођи |
та она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разговарали, били су и остали присутни у не малој |
наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово |
а се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам некоректност, али сам је |
51" /> лека својој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по чемерној долини мисаоној, у |
рукама све могућности, да одрастеш ево овако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша се упропасти.{S} |
ом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али је мени то пот |
и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за |
р зато што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n="134" /> тога ш |
племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају краје |
Павле се осмехну благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео д |
ака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава парад |
ј симпатији; али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му п |
је текао у обичним границама, како при овакој прилици може.{S} После веселог описа њихова пута |
а да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и како је она све унапред |
анским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где с |
.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, |
г уверења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S} |
добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за жен |
о није, јер његово држање није правдало оваку претпоставку, у томе се њено око није варало.{S} |
ђују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жен |
ући један другом, истесаше моју личност оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам |
ј младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Тетк |
p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, г |
кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Го |
пространо гробље заграђено филаретама; овамо напред била је реалка премештена из Чачка; даље б |
јвоткињом; и он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг п |
ма погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одов |
свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша ско |
p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главн |
је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника свршао посао, напосл |
ах после доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но други пу |
са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали |
де угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb |
е; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друге природе, као што је на пример Чилаг |
рују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога |
</p> <p>— Ма која; француска револуција овамо још није продрла.</p> <p>— Помало канда продире; |
све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ давно одређена година, па и друга се ве |
квом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љуба |
/p> <p>Мало час га запаљено тело доведе овамо противу воље, да се под хладовином сводова освежи |
но ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врл |
/p> <p>И године прођоше...{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачних година. |
само лепотом Павлова певања, које га је овамо домамило, век и душевним сродством, које постоји |
ша му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на гла |
зору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка светлост стражарских светила.{S} |
господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке ирон |
ост.</p> <p>После две године вратимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описати мој страх, када |
Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чист |
ости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола |
овори младић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<foreign xml:lang="fr">sur la terasse! |
а се из неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или краће време, или се понекад после пре |
у своје слушаоце.{S} Откако наново поче овамо долазити, свако вече га дочекиваху са највећим од |
рану, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">A p |
ући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти |
пак не би победио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш за |
тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што |
дио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад с |
лужбу; једна година или неколико месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му |
а са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна пр |
газио.{S} Без стварне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толи |
годејање не стиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три |
оф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак објаснио не |
то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срества за Хидротерапију, Шротово |
јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, кој |
пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер |
ње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брош |
Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, н |
рака одсечни ход — били су својственост овамошњем становништву, али неки покрети руке и главе о |
гињица.</p> <p>— По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p>— |
ка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих десет дана?</p> <p>— Сумња |
у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица где седе м |
о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским домовима.{S} Је |
представнике далеке и напредне културе, овде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење к |
Ова се библијотека, као што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а |
роговори Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се з |
ковима има доста великодостојника; ето, овде видите, то је један архиепископ; тамо две владике; |
е, најбоље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, господин |
јашњен положајем њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа, о ком |
рвно настави:</p> <p>— Видите, младићу, овде су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите |
је један архиепископ; тамо две владике; овде овај био је царски главни надзорник; онај врховни |
иво објашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што |
У новинама сам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће у новине о и |
и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест сати редовно попијем једну |
"fr">Monsieur P.{S} Gjouritch</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да |
ла празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Ср |
ку, ни у овим образованим круговима.{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу уп |
вим стварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жен |
злика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде положила в |
ородица, којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да вид |
?</p> <p>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је |
ло.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код кућ |
пходном потребом, — одговори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мо |
с овде код нас.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко је та загонетна личност?</p> <p>Супруга |
ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух тако покварен; прозори се уредно отвар |
и неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S |
ам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p> < |
м млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где стварне потребе нена, то отуђивање бива тако |
а стално живи овде у овоме граду, те да овде намести своје централно гнездо; он разори наше дом |
идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни ма |
м меланхоличним пламичком; по скамијама овде онде која стара бака, код улаза неколико погружени |
еме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; |
можда, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут није пао један зрачак усред мога срца т |
...{S} Таквих сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајп |
, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на мес |
али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према в |
ца, зато га његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао к |
амо се она могла надати успеху, која је овде била истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и |
одговори:</p> <pb n="325" /> <p>— Није овде; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно ш |
</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се |
у којој је жив покрет заточеника, које овде називају робијашима.{S} У <pb n="341" /> сивобелом |
ва да иде.</p> <p>...{S} Његово бављење овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипа |
есника, који је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики интерес наше породице, у ко |
далека личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их вез |
p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга |
ок овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Ч |
азебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе л |
ајући се горе доле или разговарајући се овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаљениј |
да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" /> каже, „идем на кревет“, то јест: пл |
иња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а |
то се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога сестрић |
гледа.</p> <p>— Ја сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешт |
о долази и телесно.{S} Његово пребиваше овде стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога |
руски консулат.) Тако исто још остадоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град п |
ити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама има покварених људи, настраних духова, н |
ка.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Па |
пала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од |
ослушај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овд |
д прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо гр |
но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести своје централно |
одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами сви |
си онда већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ј |
p> <p>— Слушам, Светлост.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се |
а нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Није |
.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео од |
време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, |
вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> |
</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место |
младић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте |
>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом мал |
идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту сто |
о лепих старо-српских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да |
за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући |
„Уредба госпође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ град |
н, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ип |
о набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>— |
је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у другој половини каване у разгов |
ебно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јо |
потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна са |
му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одгов |
, нарочито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — |
ко напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које као да су давале ток, |
до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p> <p>— Зар немате дању времена?</p> <pb n="93" |
не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад мало водимо р |
Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са мно |
едала осталима трима потчињена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, |
подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полаг |
ш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко ј |
ша.{S} Разговор постаде живљи, прекинут овде онде читањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тра |
пробавимо часове; прекодан бар једанпут овде се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој задивљени по |
: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут после оног саста |
чини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он т |
вол’те унутра.</p> <p>— Нећу; причекаћу овде.</p> <p>После неколико тренутака чуше се хитни кор |
се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за коначан од |
ородици, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видите постављене.{S} Сећам се, |
дина сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове каванице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се |
их дана као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви |
Нема сумње да је у крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему у |
м болом својим уздржи од <pb n="290" /> ове пропасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђа |
ези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви с |
.</p> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пу |
еднички вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата |
ама приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши мно |
овље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда |
omtesses Yankovitch</foreign>.</p> <p>— Ове књиге одвајкада остају од жене породичног старешине |
скрено,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета ко |
и Метеорологију, колико народу треба; а ове побројане „науке“ треба избацити из школа.“</p> <p> |
не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке да |
о је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима досад б |
ског живота, а с друге стране поглед на ове представнике далеке и напредне културе, овде, на ли |
ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гласом изговорене речи.{S} Затим полагано |
о збуњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледн |
ако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се |
.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и |
слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у сво |
и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да предупредим с |
горњој страни њезиној примети и прочита ове крупније написане речи:</p> <quote> I <p>„ПРВА СЕРИ |
<p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део т |
ош једном имати права да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најто |
шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова |
итону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна луда девој |
рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред госпо |
се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако ни |
ас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледајући |
благодјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n="63" /> |
е већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види св |
ишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше д |
је.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено |
куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још |
.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Суви |
о стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнин |
палица, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спас |
ајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, заустав |
воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quote> <p>Познато |
одговори Павле тихо.</p> <p>— Видите ли ове хартије, — настави господин Чилаг. — Ту су читава и |
оследње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> |
<p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с ј |
ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек по |
из.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је б |
а да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате новаца |
несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где ј |
јом се при позиву поступало.{S} Међутим ове године, како се чујаше, аристократија, која је обич |
а је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим ин |
са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша, овог туђинца, који је са то |
то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио ка |
држаше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преостатке онолике љубави.{S} Затим их врати |
карактер; — нити можемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног д |
ам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој на |
што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор употр |
а ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле је |
о.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестиј |
војих засновица; а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост ве |
м.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо |
вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетку трудила се |
, али припадају <pb n="132" /> племству ове краљевине.{S} Од наше су се народности одвојили дав |
нцузи...{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладострасне, час сурове песме.</p> < |
ћемо имати од прилике свакодневну слику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај |
био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио сам волети људе, ценити пријатељс |
ем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су |
e>.{S} Унутра на корицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија <pb n="152" /> храна поче |
ао муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и б |
ој.</p> <p>Ту поплашено застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек |
ј се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим кућама расуте по граду, али |
диних специја (другова), које је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји имали пред очим |
да би остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране |
анату правник белетристичке критике.{S} Ови су људи у најбољим годинама својим најсвежији део с |
ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљив.</p> < |
ца помисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него |
мејака и милостивих погледа, уверена да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече |
међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају у талог |
ти, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудн |
јих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим |
е дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, |
их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Пав |
гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Срби |
ст одаје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се |
аљини очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} Отмена сп |
уна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, госп |
понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни...</p> <p>Агне |
душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцн |
већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чи |
и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> <p>С |
<pb n="264" /> и најзад га Павле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати |
гледајући у њих са пуно признања према овим старијим преходницима својим, а прегаоцима за одрж |
као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске слабости.{S |
ј забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <pb n="109" /> дакле, нужно к |
ање туробности у човечанству.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцан |
осечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, ка |
странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре није долазно са својега пута и |
слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренутком свога живота и кад дође час, |
толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита |
е препреке: љубави материне.{S} Само је овим грозним и највећим губитком могао постићи слободу |
p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском крају?</p> <p> |
еш ми рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али слабим гласом изговореним речима погледа |
<p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићевим Павле подиже поглед према лицу п |
<p>— Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> <p>— Може, — одговори озбиљно Нинч |
е видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор |
јте примити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава с |
арац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем |
а остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, могло |
етири до шест форината месечно.{S} Како овим животом живим већ више од десет година, то имам пр |
Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте |
сувљој такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</ |
лику разлику, коју је брига починила по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако порумене на просто |
е више на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим друмовима.</p> <pb n="15" /> <p>Господин |
>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{ |
тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја |
увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут после оног састанка кој |
е а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још |
је слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим круговима.{S} Овде смо тек робови!{S} |
да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама што га чекају, и то све да |
>— Он је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним приликама остављена сама себи без саветод |
о, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: |
ици у Славонији, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (измишљених), јер су |
рпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодостојника; ето, овде вид |
премаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је Павле |
раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично је одређено место у другом ком |
потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у круговима оне престо |
а и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n=" |
мним људима да их задобије, међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они са |
акав положај долазио, јер сам прирастао овима.</p> <p>— То никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам |
ивно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао богат човек са приход |
де бавио изучавањем културнога развитка ових народности, морати да води озбиљна рачуна о овој п |
тан једног од „грађана“ (званичан назив ових ученика јесте „университетски грађанин“), па затим |
хвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико т |
аводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових градова они често живе својим одређеним животом, ч |
и, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењем похитао у вече, |
е, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпођица климну главом.</p> <p>— |
жајем види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана као измењени.{S} Како му драго, ове |
ичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали гениј |
укопис био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклиња |
борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сам |
еменитошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, |
ијотеком и настави:</p> <p>— На шта вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, којима суш |
/> право само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не помогне.</p> <p>Лек |
ожда велика умиљатост и велика отменост ових благословених лица, благословених богаством, углед |
.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код |
а...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, |
ли ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос ни |
и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица |
оворићу вам другом приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, |
елешка:</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када |
е онда упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> |
ке краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанковић; његов отац и преци били |
а ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењ |
питали на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли пр |
о онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту |
овек постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитоперена слика само... можда реалнија, ис |
отвори је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види |
... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срества за Хидротерапију, Шро |
важно за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо.</p> <p>— Господин |
оварају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а често бива, да они моле да их |
кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим |
требали да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>— |
ак који је издалека личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигло над њом, |
друге наше славне и отмене породице.{S} Ово одвајење нарочито у последње доба бива нагло.{S} Ве |
</p> <p>— Радост је на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих неприја |
иностранство, затим по унутрашњости.{S} Ово последње ја сам предлагала и Казимир пристаде.{S} В |
>— Ево још једна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Јанковићевих.{S} Извади једну књиг |
другим предметима који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам |
ило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ његова живота, а она |
<p>— Ах! — узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле |
ад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{S} Ви знате |
оше до једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори т |
ике су већином биле старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Ве |
огроман величанствен простор.</p> <p>— Ово ће вас место највише интересовати.{S} И ја га волим |
осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња средства, господине, то није џентл |
/p> <p>Павле се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, |
Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато н |
г му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они |
име је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, уј |
том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, а |
е мучног споразумевања са Павлом написа ово писмо:</p> <pb n="233" /> <p>„Милостива Госпођо Гро |
рцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут |
шљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</ |
строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана |
и један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није знао шта |
од дугог времена...</p> <p>— Дивота је ово. — потврђиваше „настрана сестра“.</p> <p>— Прекрасн |
.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с |
или удовца <pb n="190" /> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, |
јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} |
ицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га није хт |
о што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије, која |
ћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло непријатно |
необично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је ов |
<p>Сад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчај |
а на столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{ |
их судбина искушава.{S} Молим, немојте ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети |
га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> <p>Али |
ао што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно. |
p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколико молби |
тарешини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали могли |
да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Па |
у.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготра |
е зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека препуна барутана, која је понекад |
те чешће.</p> <p>Послужитеља мало умири ово уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да видим шта ј |
и си њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на |
из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb n="99 |
ла.</p> <p>— Пре свега треба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлост |
јеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у |
рића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је гласило: |
зи...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим закључак, д |
ти очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а |
одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање старчево, јер у |
реме доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзгодније време с |
Неки нарочити демонски израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једно |
Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — |
е и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само |
м летњем јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари се |
не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на |
тује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали двора |
етака, <pb n="321" /> које су уносили у ово често заједничко измењивање мисли.{S} Данас је једа |
ли иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Одил |
е Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој о |
али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато продужавам овај живот,... та |
гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> |
> </quote> <p>Драга моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси |
ца Страта, затим грофица Агнеша.</p> <p>Ово саопштење није учинило онај утисак на младића, кака |
вој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа, оно вође и није трп |
права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одавало њену ретку нежност, збуни П |
ра на корицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија <pb n="152" /> храна почетнику који |
ењем слушао ове речи старог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико окретности говорио о њи |
ка.{S} Ево пред њим, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље по |
орити:</p> <pb n="300" /> <p>— Реших да овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са св |
— Помало канда продире; ево мајка прима овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је м |
.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно утицао долазак овог новог |
<p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стан |
о га је поставио дух човечанства, да од овог маленог плитког живота начини непроходну дубину од |
</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог човека?</p> <p>— Човека, рекосте, да, човека.{S} Т |
приметила утисак, који је произвела код овог неискусног младића, што је управо и био њен нарочи |
азуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Как |
ubSection" /> <p>Павле је наравно после овог разговора одмах потражио својега пријатеља Нинчића |
стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег описа пређе на појединости, које се Павла т |
ђен је огроман позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима п |
једном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка противног своме здравом разуму, својега п |
њега до Земуна и примамљиво пристаниште овог старинског места, нису учинили <pb n="87" /> на њ |
а, посматрао са сажалењем зажарено лице овог несретног младог човека, кога заволеше две одличне |
дака видите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место где мл |
.“</p> <p>Пријатељи се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиљавало да прикрије стр |
ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут није пао један зрача |
адимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да прого |
{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и овог политичког неповерења садашњег тада тамо не беше.{ |
.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца одраслог и оседелог у непрестаном п |
задњег врло је неповољно утицао долазак овог новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се до |
олебаном животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муком за |
уго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући мах |
ознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ак |
победи, која му се олакшавала судбином овог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој |
итати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног постепеног самоубијства у коме чами |
с једне стране велика противност између овог скученог југословенског живота, а с друге стране п |
S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина; |
сву, дугим годинама мучно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су т |
тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> <p>Први дани прођоше у обичним незгода |
а, па затим необична, насилничка појава овога старца, која га опомиње да је пред великом опасно |
м при пређашњем.</p> <p>— И после свега овога?</p> <p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофице, јесте ли с |
итам, драга Јелено, шта бих после свега овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина п |
да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне |
верситету, или управо по јавним местима овога града...{S} У друштву је било четири женских: мај |
и остављање ситница при свлачењу; поред овога орман изнутра подељен у два одељења, једно са раф |
у вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога се распитао о појединостима, те га једном замоли |
екају вас.{S} Однесите својима поздраве овога света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</ |
утицао само поглед на дивовске сразмере овога светскога града, већ и помисао на малене почетнич |
сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није више носио |
агогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ |
ваше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхођење са коректором био |
.</p> <p>Агнеша је посртала под теретом овога ужасног пребацивања.{S} Она, која је у својој мај |
Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди |
било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар |
S} На првим изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и к |
Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздржљивости Стратиној, али нису ништа говорили.</ |
ростодушно питање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и на |
а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми придружио доцније најтемељниј |
утицајем неограниченог поштовања према овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу в |
постеља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се постеља обично намештала још при |
нутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети неч |
о; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури листа угледах белешку, мо |
и послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучној неизвесности једном би крај.{S} Сва |
е човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена сујета казивала да |
ник мале путничке дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипак се п |
з то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт...</p> <p>— С |
да будете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p> </quote> <milest |
дности, морати да води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и ово |
ilestone unit="subSection" /> <p>И тако овој двојици пријатеља прође готово цело после подне у |
, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и с |
} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Надво |
анка њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна фо |
или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су |
авља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа живе.</p> <pb n="16 |
о, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Какав мирис?</p> <p>— Н |
ој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb n="291" |
ан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што бо |
предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> желео, његов жи |
нам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и најодличн |
живајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се истрошио...< |
к.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> <p>— Овом приликом |
могућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим свој |
егове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, |
и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у о |
но Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на университету, час у својој собици |
е, сада у извесности о своме положају у овој целој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић П |
ра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!< |
теринска љубав, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он |
ем...{S} Ах, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у овак |
223" /> Ово је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дете моје.</p> < |
се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве маште.</ |
.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволиком чистотом женске наклоности и он одговори уздрх |
ав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику упорност, грофе, а противну блаженству своје је |
ина, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу наклоност; з |
м за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тренутку узнемирујем, али ја сам имао једну дужнос |
вој прилици иронични као увек.</p> <p>— Овом приликом теткица има право.</p> <p>То рече она нај |
сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био задремао |
те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испек |
мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и прост |
теци спадате у ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно |
ла рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуште |
м сугестије, као да му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p> <p>— Чујете ли тутња |
оку је износио своја вечита пребацивања овом окорелом заступнику назадњаштва, као што је назива |
оше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађана“ ( |
ше на Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео |
уга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас неки с |
лим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту в |
ца, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што нап |
према прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но |
стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мис |
ле уздрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву толико сличном ономе што му је мајка била |
{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву толико сличном он |
Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом господину.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p |
он, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизоване делове света.{S} Његово |
оју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показавши на крстић.</p |
ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно ли |
е младић икада желео да остане насамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај |
је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p>П |
ћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година још и Дунав |
.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљу |
му је он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово п |
.</p> <p>— Ви, дакле, знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег приј |
ми и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском крају?</p> <p>— Нисам знао да је господ |
аг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло |
из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би приз |
p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим Пав |
„средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђав |
жно посматрајући своју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти |
дине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се доказало, да |
коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашена спусти з |
Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које као да |
дином појединих народности, тако су и у овом граду одраслији ученици по разним групама имали св |
кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живота.</p> <p |
/p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи |
<p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје ре |
заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је хтео |
судбини и о своме незгодном положају у овом стицању осећаја са стварним приликама.{S} Од своје |
ој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух тако |
тврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пред матер, молећи је да га сасл |
олиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби |
ом, који му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти с |
ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чилаг поглади бр |
пустио онај трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства које вечито тра |
себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— |
бро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ст |
гови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је |
иоца своје небрежљиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо још непрестано отварање и затварање врата, |
тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијон |
лије што стојаху пред својим дућанима у овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше |
се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести своје централно гнездо; |
<p>Тако је проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на университету, ч |
ипломатска заступства још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд |
<p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који му не |
је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули ст |
ечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а ви |
ржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случај |
аду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту пребивају злочинци, док се међутим казам |
ориле неку нарочиту мешавину својствену овоме месту, нешто пола Јевропско пола Азијско, нешто п |
азнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим |
кроз врата обазриво пословање укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом |
болесника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао рук |
ло доста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица |
ам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину <pb n="286" /> изгубио сам једно за другим р |
мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћ |
S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли напус |
ким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо, — уплете се тр |
ађанских забава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју |
неким младим људима, чешће погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Госпо |
вле је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу грофичину, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја |
а ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као суви |
сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране велика противност изм |
му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново пр |
запита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природно, јер сам Србин.{S} |
ку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој равне он још није досад мога |
таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења о |
видео, да би био прави злочин напустити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала |
на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише претерану, сувише неозбиљну, и изи |
ше нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе дошао сам |
ишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Ал |
чувени музичар, који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио права да посећује породиц |
</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љубав живи и после гроба и да |
ењем за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде на углу испод ј |
хеологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војвоткињине прилике |
ете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене |
војом безобзирном љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набав |
сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ки |
човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, онако ис |
ле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на његово пр |
оји су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим ст |
ави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и сад је |
оних више од десетину година, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута показ |
изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, к |
том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} |
изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољити.{S} И |
да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути из ваших канџи, т |
ш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности |
gn> или великашки кварт.{S} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у пос |
у лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске м |
шевски</p> </quote> <p>А камо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно довикнуто питање |
коше у удаљеније кутове дворишта; петли огласише своје прве песме, па умукоше; блејање уморене |
них проблема, јер се у таквим приликама огледа колико његова вештина, толико и наук за познавањ |
о то поред њене велике љубави — која се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у ње |
лу у свима покретима и на изразима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење које више није био |
{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336" |
можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, које носи сваки млади сељанин, и погледа у њ |
дном путовати, </l> <l>Бела света малко огледати, </l> <l>Бела света, земаљски чудеса, </l> <l> |
S} Кавеџија, који је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То ј |
>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милић |
, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, договарали се о потребама, одмарали се и прави |
рну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и те |
качиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мрж |
.. то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Коректор |
ј задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођо, — оговори озбиљно Нинчић.</p> <p>— Има ли добре неге?</p> |
улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћош |
{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, |
тове, а од неких су направљена нарочита ограђена места за грађење у нишан, за слагалишта или за |
ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере. |
ица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то је |
м аката, што су их написали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чино |
и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечно у |
ичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжованом <pb |
Агнешо, види, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнеш |
доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, која се у породици чува више од пе |
и словачки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер с |
више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што је превазилазило неколико |
бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну л |
еј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанствен простор.</p> <p>— Ово ће вас место |
ли сам пропала, јер је против мене била огромна већина у породици.</p> <p>— Вараш се, мамице, о |
елике и одговорност пред својом савешћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запита грофицу:</p> <p>— |
ећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав страхотан терет.{S} Он га л |
, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала тв |
је врхунац уљудности.{S} Велике идеје, огромни таласи и покрети човечанскога духа чисто су зап |
врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромни зидови са дубоким прокопима чине силан утисак н |
ред велелепну зграду нарочито подигнуту огромним трошковима за веће забаве, Павле потражи надзо |
ан му поглед прелете преко високог реда огромних кућа, затим залута по светини која на малом тр |
ћ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</ |
ан угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној плочи стоји диван гвоздени ступ са н |
една ми глумица поможе да проћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет |
ед мог начина живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да н |
на да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} |
из бора њихових кратких сиво-кадивених огртача, <pb n="11" /> учинише, те су их и људи окружав |
ри поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употребљав |
је њена проста сељачка душа предвиђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрест |
ала дивну лепезу украшену брилијантима, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена |
> <p>Ваљало је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина д |
инован је пристанак свију оних фактора, од којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба |
.{S} Имају двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у жи |
е три живота вашој таштини; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за која сте од |
ој матере, тако лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњости привлачнији, није упао у оч |
дођоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођ |
и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благословеној библијотеци спада |
ироди својој било немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуст |
а на сточету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји |
Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од које је она примећивала само бескрајно нежну страну, |
еси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала |
ац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и ви |
дина са сјајно улицканом црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</ |
ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да.</p> <p |
з признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра |
ридружио се заједници своје народности; од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у |
међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад |
њаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске мочарне оба |
ицању осећаја са стварним приликама.{S} Од своје досадашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пре |
pb n="267" /> вам дугујем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење |
о за долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе те |
акле месечно триест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно неколико десетака, шт |
ше, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, |
и?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то |
ло их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Не |
b n="132" /> племству ове краљевине.{S} Од наше су се народности одвојили давно, као многе друг |
ујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико мес |
ито како се осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ давно одређена годин |
, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Стане |
са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе о |
<p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнска нежност, толико |
је Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерал |
ет форината споредне зараде месечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, као што сте |
а места и обигравао би целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико користи, да се добро |
ну:</p> <p>— Зар тек сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фра |
олики терет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести.. |
ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста по |
, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учин |
јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Ч |
{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског пор |
Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у |
ан; у међупросторима налазимо вртове, а од неких су направљена нарочита ограђена места за грађе |
није женскиње биће свакако набројано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене |
скога сељака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег школовања у је |
и се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p |
тиме се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p> |
азећи видећемо пуно једноножних столова од лажног белог мрамора поређаних поред зидова, на који |
у децу...{S} Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофул |
их и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод |
јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазили поред по |
што га је поставио дух човечанства, да од овог маленог плитког живота начини непроходну дубину |
колима.{S} С тога су били принуђени, да од последњег села довде иду кораком, док нису срећом јо |
је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, |
ћ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, |
<pb n="134" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећа или несрећа |
начином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живот као нераздвојна браћа. |
— А, дакле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се т |
— није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање ниј |
.{S} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а |
ао да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољ |
ти од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одгов |
паметнија, а на сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? |
оворила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски завод Текелијанум спадао је у |
а.{S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља |
сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јанковићевим имањем немају ни пола |
еки покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег укуса.</p> <pb n="9" /> <p>Младић носи у |
одиста класично, као што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класичн |
на а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула |
о исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} |
лазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, господине, немојте ме издати.</p> < |
високој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле са дугач |
е мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића |
господин Ђурић има искренијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> < |
у изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је |
овој појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и овог политичког неповерења садашњег тада та |
Господин Хајне се међу својим друговима од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај |
м заводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових градова они често живе својим одређеним животом |
о ми испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих девојака, онда ваше право још није дово |
/p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и најсилнијих породица у земљ |
<p>Тада се пред кућом зауставише једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало за |
изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакле, опет в |
ја га је, његовим заузимањем ослобођена од претерана страха у туђој земљи, претерано и наградил |
ајмлађа која је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на по |
по спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} |
тку нога живота, кад сам се, изневерена од мога избраника, решила да останем уседелица.{S} Али |
те ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, |
е умрети — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће бл |
у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на усне, са којих тада говор |
сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртво |
ви нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави немам к |
је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковијег провидног платна, са златом извезеним кол |
школовања; па како сам имао благодејања од Господара, то се од задруге тражило само да ми се по |
у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у к |
лики је број вашега друштва расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градовима, |
да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb |
м, оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} Стара госпођа р |
вом приликом питао за његов стан једног од „грађана“ (званичан назив ових ученика јесте „универ |
" /> чуђења, управо дивљења, различитог од оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њ |
до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте |
, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш са |
</p> <p>Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне |
нам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p>По њему с |
своје болешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивал |
их белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, имађаш |
ркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам ве |
ва, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу унак |
по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостало, |
ота. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачк |
ала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно.</p> <pb n="178" /> <p>— Већ је |
pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} |
шњим начином живота потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу до |
е што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обрати |
и.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио карту, којом га моли да је |
је гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а могло се |
огло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по |
ша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, ви |
бно, јер, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао ш |
овеком, чије је познанство било доцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше је |
и у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људим |
збиљније воли моја свастика; она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас |
утећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој нај |
он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо да п |
ам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Пав |
жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје верне Агнеше.</p> </div> <pb n="316" /> <div t |
аздарица потајно тужила покаткад некоме од некадашњих бољих познаника Павлових, како се сасвим |
ни, мој господине; што не тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговор |
посвећен у најскривеније прилике једне од најмоћнијих породица, да је у неколико чак и управља |
е:</p> <p>— И сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве |
вати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењем похитао у веч |
та кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла |
овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежности, које беше раније тако обилно |
<p>Мајка га погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе; она то спази и по |
да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас сте |
свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја |
ах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.< |
лазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта карактера или да се изнесе |
а својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Немачка, |
ам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} |
ј домовини да користе онолико колико се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све ве |
ам имао благодејања од Господара, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто |
.</p> <p>— Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго |
но жалим, — настави озбиљније, — што се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што |
звала била теткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено |
оше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S |
да полугласно, — она је још неудата, те од дугог времена...</p> <p>— Дивота је ово. — потврђива |
Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да |
ти.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог човека?</p> <p>— Човека, рекосте, да, човека.{S |
ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав вел |
нујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{ |
p>— Госпођице, — рече он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уверени да Њена Светлост м |
још доста опрезно.</p> <p>— Ви долазите од грофице Агнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте |
иста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</ |
очини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, госпођо.</p |
то кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Преко на |
човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човек |
кочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбуђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам |
оја јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да |
то сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове |
оје мајке, која се у породици чува више од пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p |
от и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране, недозвољене |
нису знали да ће школовање трајати више од петнаес година.{S} Петнаес година, то је век у живот |
сет и четири новчића, месечно мало више од тринаест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем |
но.{S} Како овим животом живим већ више од десет година, то имам преко пет стотина форината ушт |
тенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откако у ову кавану долази и држи с |
стом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у |
Павла званичним путем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Бо |
м да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне зараде месечно, што п |
/p> <pb n="63" /> <p>— Лепо.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађ |
шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће з |
ор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам |
с поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што се тич |
на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једно |
звеле у њему неки страх од будућности и од последица својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Павл |
о што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се |
име једном угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетит |
забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао |
тере достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, |
о био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{ |
е на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родите |
да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати, по |
Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему |
олена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна форината, — реч |
дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, је |
ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав в |
е људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично |
а госпођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба занатлија, младих људи, којима даје стан по јеф |
првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књижевности, као и другој (Витк |
вечере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разгова |
ену први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је |
и, само да га немим болом својим уздржи од <pb n="290" /> ове пропасти, коју је њена проста сељ |
и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја св |
очевој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачу |
да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, ко |
у реда појави се неко комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије гд |
шљених), јер су многе загубљене, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није |
зе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, з |
пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку смисли да нагово |
сам према вами потпуно отворен.{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венч |
ц.</p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и прес |
згледала да произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и гов |
т је, дакле, изгледала да произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп |
"193" /> разнога стила, троугластих или од више него четири угла а са уласком из једне велике о |
у Марка.{S} Као што видите преостаје ми од редовног прихода четири до шест форината месечно.{S} |
е.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање —</p> <p>— Да, госп |
владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До д |
ри, породична блага и накити нагомилани од постанка њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је |
мрећете једном пресрећни и благословени од оних које сте спасли, благосиљајући мене и час, када |
ке часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, задиркивања, споразумевања ил |
гледа у лице младићево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаш |
га она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њ |
ите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да |
ео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продуж |
> <p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се посл |
је; за случај потребе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налаз |
вике порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакодневну слику ове ђачке каване.</p> <p>П |
која се по сјају једва могла распознати од осталог драгог камења на њему.</p> <milestone unit=" |
не.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, |
аг је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.< |
еликих жртава, ако бисте хтели одустати од своје намере?</p> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја ни |
ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мам |
p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — |
шко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишењ |
n="223" /> Ово је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дете моје.</p |
више од пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку |
рекрати посету.</p> <p>Павле се опрости од породице са блаженом надом да ће још једном имати пр |
ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, господине; идит |
ињу, чија је народност у нашој породици од оног случаја постала најомраженијом, да се не сме ни |
јнија, а усне руменије, по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцвет |
е зимских забава налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и |
а белим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поздрава и руковања Па |
био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао |
} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни |
ухвати за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бр |
и сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, где их је, по степену госпоства, пр |
> <p>Крашевски</p> </quote> <p>У једној од оних уличица, где обично осредња или осиротела госпо |
љив и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика |
о је и реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S} Никад никога није ословио, није траж |
а се за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартиновићеве почиње ова идеја мађарштине да |
ограду, када се открио некакав водоскок од прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</no |
о гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер |
је потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, |
знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то |
чтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица непри |
о, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско турско-грчко име учитеља) |
ла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод брака отп |
нутака посматрао:</p> <p>— Да изостанем од дужности?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест |
ам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет |
се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини |
зда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је пу |
аље, све, како бива у местима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; |
ло уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Божје п |
долазим, господине Ђурићу, с поздравом од најплеменитије женске, са којом сам се у животу упоз |
т година постао богат човек са приходом од преко дваест хиљада форината годишње, ако их узимам |
заћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страно |
о њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских писама описује неки занатлијски збор |
, јер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљнијих тренутака мога живота; д |
мала црква са високом засебном звонаром од греда, а наоколо пространо гробље заграђено филарета |
.{S} Била је православна са иконостасом од грубо резане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај ико |
<p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испра |
Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и окаракте |
изацији науке“; па кад предлагача један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на с |
а његов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, каквих налазимо у круту или у близини о |
викну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, |
компетентне стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</ |
осидби.{S} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко ј |
си покаже своју позивницу.</p> <p>Један од приређивача узвикну:</p> <p>— Зар тек сад, господине |
и спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког разговора, тешко је дисао ходајући по соби. |
ваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће претераним речима и ватреним фразама описиваше |
отреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, засад.</p> |
адам да нећете одбити какав мали спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности |
о баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конце над |
згодан одговор.</p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније питање пон |
фица заврши свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирал |
ом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код сам |
шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруг |
удовца <pb n="190" /> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, ко |
дљива, и повратила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактер |
а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Т |
плановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да с |
пре.{S} Није више толико много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, леж |
све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или |
Cicero</p> </quote> <p>Павле је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, |
.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мен |
ветло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с ма |
је пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинит |
све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убро |
и песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се ве |
аденика</title>“.{S} Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађ |
вих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло д |
до, јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; невероватно је, дакле, било да |
ми овакве описе категорично потражујемо од писца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних |
ли стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци, или која наредба на општинским врат |
тате.{S} То је неправично и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо |
ну пред отворена врата што воде у једно од два одељења, колико их у болници свега има, и поглед |
ди његово постојанство, показа му једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је б |
ог потказивања — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положају него сам |
/> <p>Он је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утица |
м забавишту отменијих грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Пал |
и од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону, кој |
а!</p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и |
<p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саоп |
или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло за |
о прави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле устукну један корак и |
ом:</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада ј |
ти; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешит |
, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изу |
орезу, а над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред в |
исно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код |
у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да м |
<p>— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна форината, — рече домаћин.</p> <p>Ка |
у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери када сам наново видела Павла, и једнога д |
ак, који је одилазио обично потпомогнут од своје богате породице или који је пријатељствима сво |
је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проузроковала његове патње, али је дошла |
нглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг |
n>.</p> <p>— Ове књиге одвајкада остају од жене породичног старешине на жену првенчетову. — обј |
ри мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{S} Због свадљивости његове почео је да губи по |
>Нинчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи време и патња, али он га је желео |
је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно наста |
фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, са ширим теменом и богатијом кићанко |
мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли |
а другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Ни |
о у групи посећивала сваке године једну од грађанских забава, спремаше се да дође на ову игранк |
му је нејака душа загазила била у једну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа замишљено пр |
плитког живота начини непроходну дубину од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, је |
е, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме ср |
оз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изненађења. —</p> <p>У средини дворане, у којој се у |
уги пут.</p> <p>Господин коректор сркну од своје каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Бан |
а не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико прак |
о уверавати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретк |
предохране и засновица.</p> <p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којој је |
в, послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и ч |
Човека, рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Он |
о изјашњене произвеле у њему неки страх од будућности и од последица својих дела.</p> <p>Старац |
а Божја по српским путевима, саграђених од две дебље попречне греде са четири тањих уздужних на |
е знам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка |
иђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу и |
нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при |
> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш од своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе друкчије говор |
нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпо |
а сврши науке грошевима својих другова (од сваког добија грош, сексер, дневно), али кога напосл |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жеш |
девојци, можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што г |
га, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у |
вога дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих позна |
могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку позивницу |
ске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегава да са мајком г |
у.</p> <p>— Знам, али данас су строги у одабирању због доласка владаочева.</p> <p>— То неће има |
, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: |
а, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим но |
сподску трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа, који је, као и он |
акву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одавало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори: |
овништву, али неки покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег укуса.</p> <pb n="9" /> <p |
авде родом, милостива госпођо.</p> <p>— Одавде?{S} Одакле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа |
а и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали дворац, под именом „Шарени конак“, — у |
друштвене и, већином, патријотске идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надат |
апатом му одговори:</p> <p>— Вратите се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се шт |
ту разгледала онај део дворане, који се одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљао |
Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места з |
сам да су Павла званичним путем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> |
ако је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госпођо.</p> <p>— Одавде?{S} Од |
м новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим |
м на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред |
собе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се |
ина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то н |
уго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпре руски |
ве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га и |
но чине.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље |
сиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их везују још природни о |
бе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је свршена.</p> <p>— |
> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном чита |
са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S} |
ше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било врл |
ла о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала |
не овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају у талог где оне |
кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи |
је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле д |
звони, зовну госпођицу, и заједно одоше одајама грофичиним, све троје узбуђени.</p> <milestone |
здравим, влажним, полумрачним подземним одајама (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно |
хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветље |
ла а са уласком из једне велике округле одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за п |
> <p>И госпођица пође напред кроз разне одаје.</p> <p>— Како? — одговори зачуђено Павле. — Да м |
а ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предусретљиво објаш |
ник однесе његову посетницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао је неколико тренутака.{S} Затим се |
ј прилици француски.</p> <p>Унутрашњост одаје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Ка |
дана грофица Јанковићева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S} |
е врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци преноћили.{S} Терало <pb n="31" /> |
упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф показиваше, свуда сам об |
} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} Очију <pb n="343" /> склопљених, |
ne unit="subSection" /> <p>Сутра пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма да ни |
мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, а |
ионичарев стан, а други у једну особиту одајицу, чију средину беше заузео велики сто наоколо са |
своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</p> <p>Младић је износио св |
под којих јасно светлише живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошанин ко |
и код понеких лепших или ретких комада, одакле их је или којим начином набавио, или им је објаш |
о познавање оних туђих сјајних прилика, одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу ск |
овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ нећ |
на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња ш |
х породица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте |
вори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не |
себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</ |
дужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је услужни млад |
ико пута и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p |
јај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шума |
милостива госпођо.</p> <p>— Одавде?{S} Одакле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа родитељска. |
остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесити...< |
престано и све дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и у душевно растројство за којим |
гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало доста |
чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном измењивању мисли са оном младом господо |
ита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ак |
по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако ис |
вереник?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбу |
="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој ж |
е, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, ме |
још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт...</p> < |
ала, али која је свом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, т |
рених људи, настраних духова, недовољно оданих бранича, спекуланата па и издајица.{S} Има и так |
да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите што вам |
са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости.</p> <p>— Сестро моја, — говораше јој кнегињиц |
ности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства често неста |
родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам пом |
зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p> <pb n="30 |
е у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Празна про |
е или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање |
иси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица за лекове.{S} То је цео наме |
м предузећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељима; уздржао је |
ви свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својој главној наклоности и да ће му она и |
6" /> <p>— Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> <p>— Може, — одговори озбиљн |
оја нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далматинско Приморје; ту сам волела да |
ар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да прв |
> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам како р |
наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише претерану, сувише неозбиљну |
оћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново прихвати, да и на овај нач |
} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја |
све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и |
p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био |
ораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према |
н је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није чула |
у назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је пост |
продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно |
ч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у прав |
невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и т |
изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега треба сада да |
еће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица |
сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По |
а јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год |
е се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога човека ка |
а, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то |
сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне младе девојке, која в |
азборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим, господине, за доказе; до |
у и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у |
м власником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода мени под пово |
репирке око кандидације других; управни одбор изабра мене за место које је због своје практичне |
о, али се сада, за време Павлове кратке одбране или, управо рећи, оптужбе самога себе, прибрао, |
у ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљни |
мире кад је извршила своју најодсуднију одбрану.</p> <p>Павле је стиснуо песнице и погледао пре |
оф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај |
е стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} |
осно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена од страх |
ед њима као слуга; па његова Шумадијска одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодов |
е наше славне и отмене породице.{S} Ово одвајење нарочито у последње доба бива нагло.{S} Већ де |
ankovitch</foreign>.</p> <p>— Ове књиге одвајкада остају од жене породичног старешине на жену п |
ојединостима, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњ |
ф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је про |
222" /> <p>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода |
, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његово Благородије код грофа.</p> </div> <pb n |
и Павла, који је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту г |
Павле Ђурић.{S} Опет му позлило.</p> <p>Одведоше болесника до једног камена.{S} Успут се он мал |
35" /> млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су ос |
Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуковићке.{S} Та |
ало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p> <p> |
ји се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са млади |
то се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео |
ече она најмлађа која је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положе |
е свега пет на броју, био је због своје одвојености врло згодно место за одмор, разговор <pb n= |
ед свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што се тиче унутрашњости њезине.{S |
краљевине.{S} Од наше су се народности одвојили давно, као многе друге наше славне и отмене по |
реба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да |
о врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без |
на његову лицу некакав израз чудноват, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се вра |
чујем да је то врло појетичан народ, — одврати кнегињица.</p> <p>— По онима што долазе на овда |
p> <p>— Случај је, одиста, господине, — одврати Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку. |
p>— Јако вас жалим, господине бароне, — одврати госпођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море |
једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспор |
ко ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скор |
питање још спорно, господине Ђурићу, — одврати гроф. — Полиција имађаше скрупула, али сам их ј |
ли, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одврати она узнемирено.</p> <p>— По речима госпођичиним |
шта не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} |
ачин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви прис |
пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он још суви |
S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја |
огледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.< |
то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је животињско чу |
ви ваљан младић.</p> <p>Павле потресен одврати:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— Ни онда. |
S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимност изнесемо и пред свет |
> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — запита Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо по |
ваших идејала, износећи вам супротне и одвратне стране ствари и побијајући вас показивањем црн |
и она на мени приметила велику, управо одвратну промену.</p> <p>— То није никаква сметња.</p> |
unit="subSection" /> <p>Павле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер |
но седео у једном крају отомана, и није одговарао на пребацивања Чилагова која трајаху већ скор |
— али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А |
ак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није искрен, |
и Нинчић остаде нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, али бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели би |
роговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја вам математичном тачношћу из |
реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на питања мале женске и госпођице.{S} Када с |
ити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} Има |
његову пуноважност.{S} Молим, дакле, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пута.</p> <p |
, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам ј |
д се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим снажним гласом:</p> <p> |
о хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одговор:</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у та |
према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да дон |
каза, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остај |
е ли му помогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинчић остаде нем.</p> <p>— Нећете да одго |
деш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори без забуне:</p> <p>— Пок |
већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати трошак.</p> <p>— |
о; ја девет месеци <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о то |
воју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле |
и да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја сам г |
</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чут |
.</p> <p>Убедљив, поносит тон младићева одговора учини, те се госпођа предаде судбини.{S} Госпо |
а ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на о |
/> <p>— Добро, не дајем ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажовао као уредник једног лис |
Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одговора, затим настави:</p> <p>— Ви сте моји, драги го |
управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <milestone unit="s |
{S} Ова је глава — настави, кад не доби одговора, — била некада онако исто примамљива као она т |
p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте погрешили; мог |
ње, на једно једино слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — |
њи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место одговора, заплака, а грофица је поплашено ухвати за рук |
ам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора кнегињица га запита:</p> <p>— Откад сте у Пешт |
е примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, она па |
м, али му је морала признати коректност одговора.{S} У том је смислу реферисала кнегињици која |
ла доста времена, да ми напишеш опширне одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су |
упита Павле гласно.</p> <p>— Да, да, — одговори госпођица мало нестрпељиво. — Њена Светлост Кн |
дра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња решито, устајући и стиснувши руку кне |
тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која; француска револуција |
мо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говори |
</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговори Павле.</p> <p>— Гладан стомак не пита зато.{S} |
оје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговори кнегињица брижно; — па, шта да се ради?</p> <p |
моја наклоност могла бити пробитачна, — одговори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми б |
ћ, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу |
p>— Јесмо рашчишћавали неколико пута, — одговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао |
одати овим лудоријама?</p> <p>— Може, — одговори озбиљно Нинчић, — ако је врло несрећан.</p> <p |
а шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим послед |
ајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — одговори гроф гласно; — заручили смо девојку.</p> <p>— |
решће ми и остатак душе.</p> <p>— Не, — одговори госпођица смејући се, — оставићу вам толико, к |
<p>— Не могу вам је дати, господине, — одговори грофица у великом гневном узбуђењу; — она је в |
тно.</p> <p>— Али је тако, господине, — одговори Павле мало оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да ниј |
— Стоји до тога, како ви то схватите, — одговори она својим меланхоличним изразом.</p> <p>— Не |
/p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Тако рече, — одговори му братац.</p> <p>Мајка га погледа; седећи пор |
х сексера?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут....{S} Дакле |
> <pb n="170" /> <p>— Мислим да јеси, — одговори мајка одмереним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да |
</p> <p>— То ћу, разуме се, покушати, — одговори младић. — Но за то време изволите овамо на док |
дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајте; онда бољ |
на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — одговори јој грофица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста |
n="192" /> <p>— Отказала је долазак, — одговори му супруга, — боли је глава или тако што.</p> |
</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је ли скандал усрећити |
ирили? — упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, — одговори Павле.</p> <p>— Е, дакле, слушајте...{S} Ја ст |
кле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одговори кнегињица достојанствено; — али сам видела по |
/p> <p>— Верујем, господине, верујем, — одговори стара госпођа са комичном забринутости, — ако |
то, господине Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори овај са шољом на уснама. — Једино што нисам го |
насиљем или бар неопходном потребом, — одговори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начи |
а мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој сестра.</p> <pb n="22" /> <p>— Имаће за св |
pb n="110" /> <p>— Томе сам се надао, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад |
<p>— Пре свега треба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, ка |
ти је благодјејање.</p> <p>— И много, — одговори Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад виш |
и са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, — одговори Павле достојанствено, — ви сте прекорачили пра |
/p> <pb n="14" /> <p>— Није потребно, — одговори младић, кад је видео да се овај господин устеж |
или моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одговори Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам |
де опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо, — одговори после кратког размишљања, — одиста је велика н |
и ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у с |
Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, — одговори му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам |
никад волео да припадам каквом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализ |
ћ.</p> <p>— Па зар мислиш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} |
<p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у |
и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, — одговори Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у |
p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се |
оказавши на крстић.</p> <p>— Учинићу, — одговори младић једва чујно.</p> <p>— Поклоните га једн |
а љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. — одговори гроф; — са оваким се симптомима појављује само |
> <p>— Знам да сте имали већ прилике. — одговори коректор. — Он се не може назвати оним именом, |
тивим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</p> <p>— Видите ли ове хартије, — |
јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнегињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у на |
при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зна све.</ |
> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не? — одговори госпођица. — Свакако имали бисмо врло доброг п |
пред кроз разне одаје.</p> <p>— Како? — одговори зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} Зашто?< |
ини осећај.</p> <p>— Тај један једини — одговори тужно Павле, — јесте украс и језгро мога живот |
ије знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину све |
сно; коректор зато што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n="13 |
а изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазриво:</p> <p>— Када Ва |
Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родит |
овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, к |
цу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постанете чланом м |
и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за |
сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момк |
тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само климну главом и седе на своје пређаш |
?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица наново опомену |
му одговори, и после неколико тренутака одговори:</p> <pb n="325" /> <p>— Није овде; зашто га т |
руменити и тек после неколико тренутака одговори лагано, одмерено:</p> <p>— Ја имам само једну |
ји није потпуно разумео свога пријатеља одговори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако по |
крвност и на ову примедбу грофичину, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша М |
у.</p> <p>Дуго трајаше, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички:</p> <p |
осећаје грофице Агнеше.</p> <p>Грофица одговори достојанствено:</p> <p>— И ја сам мислила да ј |
мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Грофица одговори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља гово |
то је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наглашујући сваку реч:</p> <p>— Код мене је он |
n="39" /> <p>Павле после кратке почивке одговори:</p> <p>— Може.</p> <p>Кад отац сврши посао, о |
чеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кнегињица не одговори, али је погледа молећи, као да је преклињала д |
оже надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га |
кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада |
ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи, да |
еше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госп |
чуђено, тако рећи, узнемирено погледа и одговори тек пошто га је неколико тренутака посматрао:< |
> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше ли |
тавила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати од |
> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклони и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мал |
га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела |
о томе поуздани?</p> <p>Павле муцкајући одговори:</p> <p>— Ја је... још нисам... ни ословио.</p |
пак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада наст |
ере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим младићским неви |
/p> <p>Кнегињица је дуго мислила, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно, |
е ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио.</ |
ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори без забуне:</p> <p>— Покојна нана била је прот |
о њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну...{S} |
воликом чистотом женске наклоности и он одговори уздрхталим гласом:</p> <pb n="263" /> <p>— Ваш |
ма.</p> <pb n="15" /> <p>Господин барон одговори са киселим осмејком:</p> <p>— У главноме јесте |
а идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одговори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— Имаш ли благодјеја |
бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело одговори:</p> <pb n="161" /> <p>— Видим да сам погрешил |
асом изговорене речи.{S} Затим полагано одговори:</p> <p>— Зато, што сам вам писала.</p> <p>— Ј |
ните?</p> <p>Павле још једнако зачуђено одговори:</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам, госпођо.</ |
Зашто?</p> <p>Госпођица такође збуњено одговори:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да говори... |
усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини разлог, због чега б |
прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно одговори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме та |
абавићу вам коју.</p> <p>Агнеша радосно одговори:</p> <p>— Ах, збиља?{S} Учинићете ми велику ра |
чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве наклоности:</p> <p |
ада био у критичком тренутку и коректор одговори:</p> <p>— Господин Ђурић је опасно болестан, т |
и слободу, да га видим.</p> <p>Коректор одговори:</p> <p>— Потпуно ценим ваш поступак и поштује |
радују његову познанству.</p> <p>Младић одговори:</p> <p>— Радост је на мојој страни.{S} Ово ва |
дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се Павле Ђ |
?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренутака одговори:</p> <pb |
а увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро бити т |
/> <p>Чилаг му се приближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите се одавде, младићу, тамо где |
p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам дати моју кћер.</p> <p>— |
ћи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој карти, коју је донео послужитељ, да |
то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошна као њена мајка там |
Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да јој одговорим?</p> <pb n="241" /> <p>— Не знам; како хоћете |
му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</p> < |
писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет год |
ко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са женом...{S} Он је пос |
можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да јој одговорим?</p> < |
<p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено или |
за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта сп |
p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, — пошто немам част познавати |
Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост због части кој |
отребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могла бих |
иди да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од он |
елика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мен |
треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p>— Не пристаје |
оје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се олако поклони:</p> |
це увидело да су му и дужности велике и одговорност пред својом савешћу огромна.{S} Он, дакле, |
а била права чиновничка, посао мањи али одговорност велика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а |
оспођица није била потпуно задовољна са одговором Павловим, али му је морала признати коректнос |
p>— Зашто?</p> <p>Госпођица оклеваше са одговором.</p> <p>— Једанпут морамо да будемо на чисто |
једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе |
p> <p>Павлов угашени поглед оживи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то д |
и грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад, када в |
клопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да |
е међутим испекла погачу.{S} Батином је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже |
Млада девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је |
редомишљала и, кад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој |
тренутком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, али душевно при |
то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да прод |
реоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онд |
љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замол |
Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоц |
им појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао |
тим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У г |
се насмејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући г |
ве на француски у стиховима, реши се да оде грофовској кући: написа једно врло учтиво писмо гро |
како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју |
сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радозналост била пробуђена, и он је х |
желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он в |
ла је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и с |
" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} А |
анији преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, |
з изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да позајми пристој |
сто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић п |
днога дана грофица Јанковићева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачућ |
nit="subSection" /> <p>Госпођица Јулија оде напред.</p> <p>— Госпођо грофице, један гост.{S} Го |
у моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спа |
45" /> <p>Он пољуби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде прозору |
> <p>— Уђите.</p> <pb n="157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпо |
шфукола, али наскоро напусти читање, па оде у немирном размишљању проводити часове.</p> <p>Како |
Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано до |
стаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад |
с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаш |
и.</p> <p>Кад се игранка продужи, Павле оде кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Намисл |
/p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи |
били очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким |
у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле оде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кабинету |
ву, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је с |
ко би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градови |
ци и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав пр |
ље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову |
е око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања |
p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено поглед |
— све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење њихо |
е мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога пи |
српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена |
до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Г |
, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу |
о.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n=" |
жањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја |
</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на |
атим се врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци преноћили.{S} Терало <pb n=" |
рљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она д |
лега, мој драги колега.</p> <p>Коректор оде за својим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер к |
свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав |
није причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад оста |
рофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто |
тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па преко |
а зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{S} Наступи она пређашња тишина, само с |
pb n="197" /> је два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише признање, а млади ос |
хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти |
{S} Затим одјури.</p> <pb n="229" /> <p>Оде право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио. |
зе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак |
е?</p> <p>— Да видим.{S} Збогом.</p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко време стајаше под капијом, |
варошици, замишљен корачао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, про |
— И приђите ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србиј |
јем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неусиљено, |
осподин човек, мало просед, врло отмено одевен, витка стаса, дугуљаста, румена, пуначка лица и |
после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, оста |
е седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већином замишљен.{S} Још |
болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у <pb n="72" /> шест сати |
стискивала мараму од чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млада, |
ала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, с |
а мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевена господина — чиновника или професора, — или људе |
ашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректор иронично.</p> <p>Момак донесе |
у владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљини очекујући њихов |
се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} |
азимо у поменутој авлији неколико добро одевених лица, шетајући се горе доле или разговарајући |
ве продавнице са интересом гледаше фино одевеног младог човека што иђаше тешким корацима као да |
сле мало одупирања, видећи га пристојно одевеног, пусти на галерију захтевајући само да се мирн |
го са чивилуком за вешање горњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њ |
скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита положаја <pb n="252" /> његово је поштено срце |
кодневни ток често прекидао случајевима оделите природе, или епизодама занимљивим за гледаоце а |
је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, ж |
адох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле |
ји ученици по разним групама имали свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло |
покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег укуса.</p> <pb n="9" /> <p>Младић носи у руц |
оја је почела стварати велика дела и на оделитијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код Занатлије |
, беше српско; ћепенци, многе каванице, одело средњег и нижег сталежа — турско; неке <pb n="317 |
а се преобучете; није потребно; ваше је одело врло живописно, останите тако.</p> <p>— Ах, јест, |
варошицу, да позајми пристојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но ка |
ечег допадљивог на себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није оби |
, замишљен корачао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, просто али ч |
и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми го |
е погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати |
и људе не сасвим у исправном Јевропском оделу, новинара, књижевника и учитеља, — често у непотп |
трговца старога кова: у плавом турском оделу са широким фесом, дебелим спуштеним брковима и гу |
<p>Младић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњо |
ли о једном младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуг |
ог дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као млада невина богиња без |
бијашима.{S} У <pb n="341" /> сивобелом оделу са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једно |
час сишле оне две три женске у страном оделу са једним старијим господином, што сад у живом ра |
њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковратником и розето |
како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појава.</p> <p>— Немојте то, го |
у уђе неки непознати господин у уличном оделу, без поздрава оштро посматрајући младића.</p> <p> |
сазнаду што о живовању становништва; о оделу женскиња; о украсима и накитима народним: о намеш |
, како су пролазили поред појединих тих одељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p> <p>М |
отворена врата што воде у једно од два одељења, колико их у болници свега има, и погледају уну |
поред овога орман изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком |
пуно столица. <pb n="319" /> Кључ тога одељења био је увек код кавеџије; за случај потребе мор |
“.{S} Већина гостију повукла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Неки стаја |
лико столећа стару архиву, и друга нека одељења, која се обично налазе у великашким кућама, вра |
е кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био |
тавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагања и препирке, које отуд ши |
а... одложи... заручење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> < |
} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чис |
<p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим прилик |
е кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго глед |
врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је |
вуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди, изближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу |
отоману у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти говорим много којешта.</p> <p>— |
јунаци једне дирљиве трагедије, која се одигравала по правилима општега морала, што га је поста |
попуштају, обично пред вече састајали, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обичн |
Одилазио је често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где |
ладић је упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунава; одилазио је у с |
ушом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потпомогнут од своје богате породице ил |
амо је Павле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не |
оба та места била мало посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на железничке станице и у прве гост |
се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, господине, — одврати Павле, — и ја сам заменик |
— одговори после кратког размишљања, — одиста је велика незгода <pb n="163" /> што то писмо ни |
о, што то нисам учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упита она мало слободније. — А јесте ли знали |
лан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам с |
бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита кнегињица узбуђено.</p> <p>— Али...</p> |
ој је овај младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, што није племић.</p> <p>— А зашто да б |
по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — проговори, — ја |
о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна |
ије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда одиста сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, није, врл |
а.</p> <p>— Мамице, слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— |
Ви ме доводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p |
таје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручај |
итам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благод |
{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се |
едно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и ди |
године... пролазише мучно...{S} И он је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезн |
ко отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална пропалица...{S} Та га миса |
анце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него његова мала собица у дну в |
д ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гласом комичн |
стигли и до подужих састанака.{S} То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших напудро |
ртвујеш четири милијуна?</p> <p>— То је одиста много, сувише много.{S} Него у уговору стоји наг |
говори Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста |
цу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p>После неколико месеци Павле је у |
вим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли |
ј догађај пред механом — а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља да заборав |
ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазили поред појединих тих одељака, |
да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту.</p> <pb n="112" /> <p>— Позивниц |
</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошна |
штала због своје болешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је пон |
а сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p> <p> |
доказало, да је његово ново познанство одиста изузетак.</p> <p>То је био човек средњих година |
д су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше |
ила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џок |
и по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих девојака, онда ваше право |
каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</p> <p>— Како то?</p> <p> |
ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечито благодарни.{S} Но засад не мења ства |
ја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили |
слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња средства, господине, то није џентлменски. |
> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</ |
Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Неку, |
ла?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите ближе, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још б |
арке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао би и у ло |
, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут није пао један зрачак усред мога срца тамо.< |
ар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше. |
или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар |
лазио столове, те, стигав до коректора, одједном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо у |
Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, а мештанке се упињаху на прсте, да |
лазио после свршене Службе Божје, — кад одједном пројурише нека затворена господска каруца.{S} |
Section" /> <p>Павле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка |
S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> < |
а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, |
>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега вашег го |
к му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за целу годину.{S} Бић |
ате право, — рече младић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред велелепну зграду нарочито по |
— рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p> <pb n="229" /> <p>Оде право у редакцију оно |
е и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло бога |
S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; нај |
ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> <pb n="256" /> <p>— Так |
оме још пре неколико година, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је |
у скривеном сеоцету; школовање његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повра |
ти има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити смисла његовим неодређеним сањаријама, - |
брижним оком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одједн |
а заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зови |
егово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код г |
е рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто неочекивано, ш |
код куће, и код других надлежних, овај одлазак.{S} Код омладине на Истоку уопште, поред свег т |
користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија код вас све тамо, али н |
и, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — из |
азговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим последњима беху и две од оних |
ио у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у иностранство.</p> <milestone unit="subSection |
теде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступн |
је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава |
х, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна, Јел |
ступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је |
авио приступа на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по |
мишља но пре.{S} Није више толико много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често |
више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали дворац, под именом „Шарени кона |
то је доцније и лекар рекао, који после одласка коректорова наскоро дође.</p> <p>Павле погледа |
ити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико његове смрти.{S} Нема сумњ |
види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој д |
ве године заточења, али је до амнестије одлежао само неколико месеци.{S} Кривица му беше распро |
о прирођене поноситости грофица је ипак одликовала Павла нешто као госта са далека пута, нешто |
ава међутим општи живот тадањих ученика одликовао се извесним полетом проузрокованим оном грозн |
ог племића?</p> <p>— Војвода Баркари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — од |
тридесете године, али богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада играти велику улогу <pb n |
, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло доброћудна.{S} Издавала је |
ретног младог човека, кога заволеше две одличне женске у један мах и који поред сретних прилика |
се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде |
се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и најодличних партија.</p> <p>— Ти изабери нај |
лико исто мало правих погрешака, колико одличних својстава.</p> <foreign xml:lang="fr">Larochef |
шта ја мислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних младића, који се такмиче за тебе, и мени се чи |
га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p>— Војвода Баркари је од |
ачки племић, сиромах али врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} Фон Хадерик, такођ |
ваше личне особине, вашу разборитост и одличну образованост, коју сте, као што ми изгледа, сам |
оле, — коју у осталом високо ценимо као одличну манифестацију човечјега духа, поред тога што то |
ши... једно... писамце... грофици да... одложи... заручење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми о |
с; наговарао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао |
теље част ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпођице кћери до моје посете; |
ринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу |
<p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па |
овом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавања Бихнеров |
ли што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је мора |
јим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле |
е испричала разговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега велико |
уша нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкладнијој, у бо |
хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежн |
највећим губитком могао постићи слободу одлучивања и независност осећаја.{S} Као да је судбина |
ек <pb n="42" /> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се или не ум |
и је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеш |
орба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, |
ко запоставља, па често и угушује друге одлучније таленте, који су са својега оскуднога стања и |
ање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње, |
хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, з |
бости.{S} Ту више нема другог излаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу |
оласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове било кап у |
око огњишта, договарали се о потребама, одмарали се и правили распоред за у напредак.{S} Павле |
времена?</p> <pb n="93" /> <p>— Дању се одмарам или радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих ја |
едећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме благостању по |
, која је била међу свима најокретнија, одмах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му с |
или, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак |
шицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не |
ша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш о |
} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнег |
коро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је нар |
ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи |
а се са нервозном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у лице млади |
ор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету, довр |
ириваху.</p> <p>Госпођица није отпочела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгледала она |
оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала |
p>Павле је наравно после овог разговора одмах потражио својега пријатеља Нинчића и договарао се |
иве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јес |
аће време, или се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој |
е љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати |
Овај се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично |
једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку по |
риликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно |
ао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна к |
заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а одл |
/p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру некол |
ни мало разумљиво.</p> <p>-— Разумећете одмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес |
дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам код младе грофице не |
носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог д |
ну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах туђег човека, сеља |
ликован, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов ж |
т са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p>У т |
јатеља, груди му се силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је саче |
екара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао |
ка.{S} Нарочито је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S} |
а са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља |
, господине, да ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде имао какву праву потребу, |
/p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуковићке.{S} Тамо <pb n |
ве и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p>Заузе св |
ета...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за |
, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде зауставити, |
агодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — миш |
за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахи |
ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица нанов |
д тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, |
Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренутака одгово |
инама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се |
Нинчић и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред |
и молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој карти, коју је донео послужите |
ете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће |
?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лек |
ти.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита кне |
моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званич |
он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, најпре у иностранств |
Изгледала је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му о |
Поглед му беше непоуздан, покрети више одмерени, држање сувише обазриво.{S} Ја сам била страсн |
ло још чистије но други пут, држање још одмереније, а дугачки танки прсти са својим белим брижн |
даде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што |
> <p>— Мислим да јеси, — одговори мајка одмереним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да увек онако тре |
иде својим, не толико одређеним, колико одмереним током.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп |
сле неколико тренутака одговори лагано, одмерено:</p> <p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а о |
раво погледа у лице младићево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе |
аку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> лек |
своје одвојености врло згодно место за одмор, разговор <pb n="196" /> или читање, а да се друг |
ански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас |
</p> <p>Ту је мало час наступио „велики одмор“.{S} Већина гостију повукла се у друга одељења, а |
омињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где има иол |
рецизно, неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и п |
о после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан састанка, име и ули |
амога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он је наставио своје безуспе |
прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, ос |
8" /> па је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали сви с |
вле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише |
о у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> |
бави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара глава!{ |
a terasse!</foreign>), где ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном водом.</p |
моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{ |
пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали |
ји слуга Стеван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Ниј |
је прве недеље поновио своју посету, и однео и остатак песама, није више био онако слободан и |
остави каљаче.{S} За то време коморник однесе његову посетницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао |
а ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> |
ечанства.{S} Идите кући; чекају вас.{S} Однесите својима поздраве овога света који пропада, и б |
лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, им |
ше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену војну болницу поред једног мос |
де очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте |
ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситница.</p> <p>— О |
поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да ни |
о; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак |
е бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, разумљ |
Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобравала сам, једино, видећи да ниси била кадра да се |
разговор разви о Павловим приликама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је њ |
доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш |
ош срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек после неколико |
етника, што је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети друштв |
/p> <p>— Јест, јест, драга госпођице, — одобраваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметниј |
и завођења.</p> <pb n="124" /> <p>Павле одобраваше:</p> <p>— То сам и ја приметио.</p> <p>— Зна |
.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме. |
нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена женска под густим вел |
једном говорила, па си поред свега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p> |
петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, одонуд пак псовка газд |
аге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један |
вотом, често јако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи собом већином врло танку спрему, |
нам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p>— |
р са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да је немачки, а |
ор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је |
ћи главу и победоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?< |
ио добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближавао, знао је и за последице, а |
у, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде пред капијом и погледа унутра.{S} |
тивих погледа, уверена да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јо |
рокће; одовуд певање какве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, |
<pb n="66" /> што мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски. |
и све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздиса |
их полудела.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњ |
у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам |
ни одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам |
боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођ |
е посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотр |
у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да |
<p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синк |
зору, да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се |
ама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је пато |
и у кавани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око дес |
данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где |
може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше |
<p>Зазвони, зовну госпођицу, и заједно одоше одајама грофичиним, све троје узбуђени.</p> <mile |
и.{S} Седео је читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли |
нкиња узвикну полугласно, баци се поред одра на колена, ухвати болесникову врућу руку, наслони |
, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупцима, за |
се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери... |
p>Нинчић би, седећи често вечером поред одра, посматрао са сажалењем зажарено лице овог несретн |
, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи те |
осао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S |
м за вешање горњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини н |
лога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестр |
ачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре |
ујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} |
иних народности, тако су и у овом граду одраслији ученици по разним групама имали свој оделити |
ло лако да задовољи овог уморног старца одраслог и оседелог у непрестаном послу и <pb n="43" /> |
ка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју младу неискус |
давала пуним рукама све могућности, да одрастеш ево овако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша се |
или отклонити.{S} Затим је покушавао да одреди последице тог неприродног и штетног изоловања, к |
здравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три недеље најдаље.{S} |
деље, које <pb n="119" /> му је грофица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, очекујући дан |
<pb n="266" /> <p>— Ви сте, можда, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одр |
раку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него његова ма |
овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану |
и са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде на углу |
девет сахата, а почетак игранке био је одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани р |
ан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чин |
ма и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а има повереника у |
д Павлова доласка овамо прође већ давно одређена година, па и друга се већ бејаше примицала кра |
би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљење.</p> <p>Ипак није смела да наваљује |
у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим да нисте задовољни са мном, |
а од ових градова они често живе својим одређеним животом, често јако изолованим, па кад се одо |
о ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико одмереним током.{S} Учитељ сриче са д |
> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам код младе грофице неће ништа |
душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично је одређено место у другом ком заводу, али често бива да с |
ности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног својега највећега задовољств |
тазе, коју му је његова превелика жудња одређивала.</p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ био из |
остаде у механи дајући утпуства газди и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданији |
p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> |
срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али судбина тек остаје |
овор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега великога имања и да би |
илику.{S} Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жу |
ере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на другу стран |
езирете,... мојим духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Па |
мирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужно |
у да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбац |
p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n="63" /> <p>— Лепо.{S} Знај, |
ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем |
ово велико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког трговца с |
лазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви упропашћавате дете |
ојим досеткама: језик му никад није био одрешенији, дух досетљивији, око светлије и држање умил |
/> чистоту ваших осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум |
у хартију и везане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бр |
се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пресећи Гордијс |
е силан утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде он |
одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су |
творили ништа велико досад, али смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете.{S} Она |
им преходницима својим, а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туробности у човечан |
оносно.{S} И до последњег тренутка свог одржала је победу.</p> <p>Али и тај последњи тренутак д |
клех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb n="99" /> <p>Павле га слушаше |
ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректорово |
рате.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћи изврш |
p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у с |
кица; на прозорима китњастих завеса, на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</p> |
ћина нека се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по броју не |
рећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{ |
им због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми |
а гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно |
где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади браду. |
<p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету, довршавала је свој цртеж |
кнегињо.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињ |
но према коректору.</p> <p>Она приступи одру, окрену леђа коректору, подиже и забаци вео и саст |
огрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> <p>Коректор окрете лице према прозору и погле |
здану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p> <pb n="30" /> |
ао судбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а он је још имао |
р дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајк |
292" /> да потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Па |
ала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“.</p> <p |
ћу, са гресима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и |
и припадаху у највећој мери, како би их одсада могао усредсредити само на једну једину тачку.</ |
тојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, која је т |
почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — одсвирали нешто, <pb n="169" /> госпођице, што је моме |
ш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{ |
е странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га ј |
и новац.</p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић |
егињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} |
е у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпре руски консулат. |
год тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} |
ивним виноградима, а само понегде нагло одсечени брегови поред Гроцке и Београда, представљали |
сти па ипак при завршетку сваког корака одсечни ход — били су својственост овамошњем становништ |
то му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и што је в |
ица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Је |
уком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и сврш |
о рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегство грофо |
, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар н |
је рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам по |
, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није |
их касније, да сам сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још |
се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у трагању неколико часов |
ба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле ј |
наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневери |
а, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би изб |
је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству, јер се над |
главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, или решит |
и Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писа |
зиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог поло |
о, и често је и стварним доброчинствима одуживао, али то никад није достигло висину оне потпоре |
за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на В |
} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било бог |
нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се |
ују.{S} Задруга пристане после извесног одупирања, али како сам био син старешине, брзо продре |
врши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га пристојно одевеног, пусти на галер |
ожењем Павловим; зато и наступи жестоко одупирање са његове стране, кад му Нинчић, саветова да |
једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улазити у о |
лици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић не одустаје; накнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај туђи |
е ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш од своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе друк |
p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не могу још |
осити и великих жртава, ако бисте хтели одустати од своје намере?</p> <p>— Грофе, — плану Павле |
не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост приметих касније |
то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p> <p>— И н |
да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ |
дрмљиво убеђење које више није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био тр |
едина његова намењивала.{S} Са највећим одушевљењем и сталношћу задрта човека бацио се на оства |
и, свако вече га дочекиваху са највећим одушевљењем.</p> <p>Он проговори, и у кавани наста тиши |
да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све одлага |
м полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Неку, чекај, |
аке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је |
; он је сад секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} |
је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзгодније |
мој Павле?</p> <p>Павлов угашени поглед оживи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, |
му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је редом прилазио каквом инструменту и пре |
а на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатном топлином.{S} Леков |
рдесете но тридесете године, али богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада играти велику у |
ело приђе болеснику.</p> <p>— Случај је озбиљан и компликован, рекох вам, господине Чилаже, и о |
рирода обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке грошевима с |
и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат, |
ф се неприметно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одгово |
рити, драга моја Страто, — рече грофица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врл |
ему је, ако би избила на површину каква озбиљна револуцијонарна акција.{S} Но ја мислим да би о |
ува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — настави |
ље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но н |
азвитка ових народности, морати да води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антагонизм |
грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и |
песмица, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена залуду.</p> <p>— Зашто |
судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Србина имале већег |
сте, господине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мис |
који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, који <pb n="150" /> се буде бавио |
ам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом страдању |
их вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, ј |
а служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на последњ |
ући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она болује од те страсти |
и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније, — што се од своје ране младости не кретах у |
која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању човечјега бића.</p> <pb n="153" / |
као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући пос |
{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда образовање и моја спрема довр |
кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} Али се више н |
е се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а она га ј |
ристајем, гроФе!</p> <p>Овај га премери озбиљним погледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћете само Агне |
ељство његово.</p> <p>Коректор је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, који је ве |
да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато ш |
ца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим приликама огледа кол |
и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним приликама тада |
да девојачка засновица, која ће у кругу озбиљних дужности изветрити не остављајући трага; вас к |
почињући да очајава.</p> <p>Коректор га озбиљно запита:</p> <p>— Јесте ли имали грижу савести?{ |
држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, пребл |
<p>— Не, то нису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна |
е отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</ |
на.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним поклоном, мало намрштених веђа а |
им претварањем наслутила зло: почела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде |
ој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb n="251" / |
<p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећао |
м лудоријама?</p> <p>— Може, — одговори озбиљно Нинчић, — ако је врло несрећан.</p> <p>Павле ућ |
а.</p> <p>— Извесно, госпођо, — оговори озбиљно Нинчић.</p> <p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја |
и између њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове |
пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео је да је разговори.</p> <p> |
кратко ћутање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Не |
збиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини разлог, збо |
чтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намештено, већ изгледаш |
апуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па је поред тога и на |
да каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је о |
о свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем заузимањ |
у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p> <p>— Оздравиће, управо наново ће се родити |
вештине; а кад после болесник случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не г |
да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина? — ускликну она нагло, с |
а.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка одредила дан?< |
је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесно? — упита она, а г |
и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече једнога придвечерја Нинчићу, кад су с |
кну она нагло, са очигледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено велите?</p> <p>— Искр |
мо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p> <p>— Оздравиће, управо наново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћ |
асвим млада, у доба које се код женских означава са „средњим годинама“, али као да је све у ово |
>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где |
чење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, |
ју по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не |
донео сам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, х |
едствима спречим и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпо |
састане у ложи неког омањег позоришта, означујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отиш |
</p> <p>Кроз неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, п |
едељног мучног боловања Павле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живе |
куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мајци, и |
твојим топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољива |
а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад је треба |
одмах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да и |
н, напротив, у таквом случају за тренут ока постао правим приређивачем те акције, а можда и вођ |
.{S} У једном прозору између двоструких окана облигатни бели јастучић са старинским избледелим |
, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле није з |
алаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и окарактериса општи положај као веома критичан.</p> <p>— |
је утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљиву, али привлачну и свежу |
Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, проговори:</p> |
у; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, С |
ући.{S} Наслонила се о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Г |
у покривени дрворезом што је служио као оквир читавом низу слика породичних предака.{S} Слике с |
ле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представљајући какву уображену врло нежну Еми |
е врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси покаже св |
ње његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није смео да учин |
нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и извади садржину.</p> <p>Завој је био |
а реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти |
инути.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Госпођица оклеваше са одговором.</p> <p>— Једанпут морамо да буде |
ечи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радозналост била пробуђен |
— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим рече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, ка |
им везом; иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, која поглед пропушта само |
рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaffe“ <pb n |
д није био одрешенији, дух досетљивији, око светлије и држање умилније, као те вечери.{S} Он је |
цима.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над мал |
; по кочијама које заузеше средину трга око једног високог религијозног споменика, иза кога се |
Донеће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест сати редовно попијем једну чашу.</p> <p>И |
жљиво пратила погледом своју кћер, која око куће пословаше.{S} Старица би тада уздисала и препо |
уп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нечему што је силно, што |
к ћу, разуме се, употребити на трошкове око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p> |
миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој за |
о утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобрава |
лоњен самоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку ос |
ртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријат |
лавни надзорник, и поче подуже препирке око кандидације других; управни одбор изабра мене за ме |
потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, који је изнемогао пао на земљ |
неша је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је сам |
таласање, затим све јаче врење, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је гово |
у мисли са оном младом господом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежн |
дине.</p> <pb n="81" /> <p>— Погледајте око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим он |
орината уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што чувам за случај несреће.{S} Понек |
кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око тр |
че.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, снаге и новаца, |
али шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, |
али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: један је доправљао плот, |
е отаџбине, задруга се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога |
ијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш м |
вече, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, договарали се о потребама, одмарали се и п |
нутрашњост простора.{S} Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из з |
разованост његова није могла да превари око материнско, јер се осећаји не преиначавају, исти су |
ати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ в |
љив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— Верујем, господине, верујем |
аге за већу споредну зараду, мислим чак око дваес форината могао бих споредно имати, а то би за |
потреба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињати на оно |
и лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећивао је Богослужења свију вероисповести |
p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољ |
, други дељао храстовицу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом и |
учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опо |
они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом м |
ски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад |
дало оваку претпоставку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не в |
ош и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је ње |
нчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно |
Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школовања; па како сам имао благодејања од Гос |
ису никакве школе учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом сл |
једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са ко |
<pb n="318" /> којима је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим гру |
као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање |
и у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна покрета или, боље рећи |
шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљ |
чаном оделу у салонској црнини са белим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p> <p>Посл |
доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те мале зградице имала је опште обележје тадање |
острешене <pb n="6" /> кућице њезине, и околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по ч |
вирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе пуштала се |
обро упознао са свима деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово з |
ука.</p> <pb n="349" /> <p>У пространој околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог ж |
по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше |
тница израђен, а престављао је механу и околину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и прегледа је. |
мо код једне, али је она обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} |
лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико користи, |
х Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио другој омладини, рецимо румунској, |
сној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву саст |
lang="de">Battotchinna</foreign>) као и околних села и назива.{S} После су се и остале умешале |
на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред нешто са шеретским мува |
подбочена, ведрим али и посматралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта |
ра.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке |
пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с |
х људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога б |
е износио своја вечита пребацивања овом окорелом заступнику назадњаштва, као што је називао кор |
, кракове, крстиће, и остале знакове на окрајцима штампаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до ње |
ма коректору.</p> <p>Она приступи одру, окрену леђа коректору, подиже и забаци вео и састављени |
приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже борави |
лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирниј |
леда узверено и прими лек бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчи |
још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p |
е де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, бил |
— рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више |
га се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим же |
сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проузроковала његове патње |
авле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде ост |
ако зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> |
иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљин |
ута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p> <pb n="300" /> < |
<p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према проз |
ица већ за време свога говора била више окренута онамо но према коректору.</p> <p>Она приступи |
раду поред повеће зграде, која је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице |
ак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног простора између рафова стаја |
p>Био је омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са којим |
Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изненађена, тр |
нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S} Први му погл |
ј младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се најстарија крупна госпођа другој сувљој такођ |
>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је редом |
Спасавајте ме!</p> <p>А.“</p> <p>Павле окрете бледо лице своје према послужитељу:</p> <p>— Чек |
глед публике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу |
Њену Милост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре де |
, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, Павл |
евом, па приступи одру.</p> <p>Коректор окрете лице према прозору и погледа на улицу.{S} И овом |
бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашена спусти завесу и леже н |
ним лицем; једна госпођица, жива, лепа, окретна.</p> <p>— А, а!</p> <pb n="133" /> <p>— И једна |
еме одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није уме |
рба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окретност заједно са Грцима и Јерменским трговцима дава |
дијаша, овог туђинца, који је са толико окретности говорио о њиховим приликама.{S} Његов начин |
упа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И жив |
Северозапада ка Југоистоку врстају бело окречене, чисте и са општим покривачем југоисточне Јевр |
/l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l> |
етири угла а са уласком из једне велике округле одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, с |
, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, које носи сваки млади сељанин, и пог |
свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају, те се умереним таласањем спуштају у Моравск |
<pb n="11" /> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу |
јој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женска радозна |
ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књиг |
страг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и так |
ти одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се олако поклони:</p> <p>— Молим, говорите.</p> <p>— Дајте |
н не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, |
већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олакшава.</p> <p>Cicero</p> </quote> <p>Павле је говори |
м приближивао својој победи, која му се олакшавала судбином овог младића што је патио, пропао и |
и ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здра |
у препокриле разне несташне шаре цртане оловком или четкицом у акварелу што представљају епизод |
на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао своју жртву: и посматр |
иција; с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са својим меланхоличним пламичком; |
примети да му се с оне стране главнога олтара приближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији |
коро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са живим |
ак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена женска под густим велом; црте коректор није мог |
и господе, неколико коњаника, још једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мешт |
олила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означујући дан и број ложе.</p> <p>Пр |
их.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим групама често су сви говорили у исто време; виде |
ено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је д |
господин проћи све системе: алеопатија, омеопатија, идропатија, ћорава посла!{S} Дошли сте још |
м, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбриж |
ије, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, који су га ценили и због његове |
рестонице позната, а у српским тамошњим омиљена личност.{S} Коректност његове појаве и држање, |
у општиле, каткад се и мешале; мађарска омладина се управо наслањала тада на српску која је бил |
оне што их је приредила Университетска Омладина, Трговачко Удружење, Атлетски Клуб, Удружење У |
о време у поменуту каваницу скупљала се омладина српска.{S} Нарочито је за време доручка или од |
других надлежних, овај одлазак.{S} Код омладине на Истоку уопште, поред свег тако радо показив |
е штампале српске и бугарске књиге; обе омладине међусобно су општиле, каткад се и мешале; мађа |
а сумње да је у крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавр |
е мало привређује), те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио коло.</p> <p>У том |
ренилу и благотворном кретању безбрижне омладине Павле је могао много штошта да научи, да му он |
, каквих налазимо у круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким становима: по унив |
никакве школе учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случај |
а бих се без околишења придружио другој омладини, рецимо румунској, или другој којој, пошто им |
ки додатак свакој већој университетској омладини.{S} То су, мање више, пропалице са свакојаком |
није развијена у толикој мери, колико у омладини двају суседних југословенских народности на Ба |
овима, где има иоле мало заједнице међу омладином појединих народности, тако су и у овом граду |
палице са свакојаком прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном |
љем; моје је здравље поремећено: у моме омршавелом телу нема више младићке ватре, у мојој глави |
вац не беше више престоница владаочева, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу. |
рдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ни |
ове.</p> <p>Како се јесен приближавала, он постаде све немирнији и све узрујанији.{S} То је бил |
и залепљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и извади садржину.</p> <p>Зав |
њи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише |
, па зато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озб |
под мишком као увек.{S} Стигав младића, он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и за |
у чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније при |
да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је |
е цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зач |
S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткива |
а вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега |
уд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не гов |
ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} |
а се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио |
пак, кад млада грофица заврши свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</ |
а донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, би |
игне дан посете код грофовске породице, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике п |
еше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да се злу стан |
не у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејална слика.{S} Стварн |
увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је видео ми |
кав сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражаје |
ни „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са |
а посла.</p> <p>Како су дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. |
само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> |
за то време одмори и душевно припреми, он је наставио своје безуспешне лутње по јавним местима |
и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само |
адити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и |
Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га |
но ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати |
ављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Ум |
Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може |
питкивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није |
гове? — упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{ |
.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је |
о искуство.{S} Али, пропадајући једном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и |
љење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио сво |
илне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим |
умирим!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде |
оказивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току |
а је личност младићева утицала повољно, он је морао признати да је његово држање заслуживало св |
ча један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са чит |
ти једном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па ј |
љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задо |
га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Т |
пођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витк |
д сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то |
у.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су м |
ва... године су пролазиле, пролазиле... он је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p |
могла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нек |
њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено |
друштвеној јединици највише приличило: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправ |
требали да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони |
мер својим слатким размаженим синовима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и с |
<p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја |
седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оженио се такође. |
а највећа али баш зато матере достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забри |
да показује све више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те |
чеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом |
ге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; |
му одговори:</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} |
чити демонски израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, д |
<p>Преко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави: |
ом.</p> <pb n="253" /> <p>— Не верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— |
{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ у |
да овде намести своје централно гнездо; он разори наше домаћинство на спахилуку у унутрашњости |
а кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, ка |
будућност, али за њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пун |
<p>Агнеша уместо одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p |
обележио, јако поправио. <pb n="334" /> Он ми је прибавио приступа на места, где досад нисам од |
е поцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо ј |
е тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у своју неутешну сирот |
рио је депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска, због које је |
Ласалова, јавна предавања Бихнерова.{S} Он је можда телесна представа њихове науке.{S} Да хоће |
дом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао ј |
..{S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; |
у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је |
нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро два |
номе што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не веру |
{S} Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био о |
ар је потреба колико сат или бусола.{S} Он представља Историју, Астрономију, Хришћанску науку и |
мео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотр |
би се излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао |
</foreign> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а |
рећу, већ протекла дванаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у |
ише стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну наб |
се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да ј |
ворност пред својом савешћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запита грофицу:</p> <p>— Како сте саз |
м да је разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више. |
осудише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ст |
е било допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Н |
ма чине силан утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, о |
ла; био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за |
ак ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори без забуне:</p> <p>— Покојна нана била је п |
где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гласом:</p> <p>— Стеване!< |
ли су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велика варош, нужно је |
ладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орма |
у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју слав |
љупка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какве богате гра |
Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико г |
а још доцније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако |
конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек после неколико дан |
дила у виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај св |
им тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама |
кујући увек при крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му |
радост због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним пријатељством, али му |
То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за р |
да њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути ова |
доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошиц |
Поздрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љуба |
што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне али |
в израз чудноват, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати |
је и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, који су га цени |
ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном малом договору.{S} Мислим, ско |
шећи из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме благостању положио оном помоћи, што м |
изнајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их |
а Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор.</p> <p>— Ти р |
ад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да ниј |
а се после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досада |
стајала ствар са господином Чилагом.{S} Он је својим оштрим погледом промотрио положај, уочио р |
а даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не |
фу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио и под утис |
<p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се уме |
што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах посл |
Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му са |
емирило што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једа |
ј жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке, која је рано |
трајаше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се насло |
ше лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкињ |
е.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближавао, знао |
висине пада некакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању д |
одиже поглед према лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато |
екох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући |
на, пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле |
е, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, |
е, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћ |
њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхо |
поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узн |
а, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> </div> <pb n=" |
p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се позд |
да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје и |
p> <p>— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да г |
али већ прилике. — одговори коректор. — Он се не може назвати оним именом, које би мм као друшт |
оворио је послужитељу. <pb n="239" /> — Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, |
p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз к |
та.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним прил |
трено у сестру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слу |
огама и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече једнога придвечерја Нинчићу, ка |
н, али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.< |
ла права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— |
а, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, п |
е примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} С |
?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један век, док |
одру делао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвиси |
се представљао неки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони |
адве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чи |
ушки заштитник мале путничке дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања |
{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања |
.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала, |
ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} |
није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имат |
ислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па |
више обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је |
д своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео се |
<p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагласила.)< |
бности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, колика му је стварна, телесна по |
</p> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Нем |
она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поу |
а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материн |
ли и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о кој |
али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женс |
стан; у првим нашим друштвеним зачецима он је био наша средина, можда нас је и произвео, али св |
Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а све здра |
еа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петор |
кап у море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у круговима оне престонице позната, а у ср |
?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је њег |
е она обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ћ |
пуно отворен.{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки дру |
с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе |
е управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у његово |
лизу моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно.</p> <p>— Јест, јест, признајем, и молим |
ати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; нагова |
узима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а има повереник |
ишта о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после вен |
младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је |
често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу између |
прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може л |
, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она поди |
лава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <pb n |
рнуло поносито држање странаца, које је он у први мах приписивао више уображности или охолости, |
крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руко |
не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Пис |
доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави |
резирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смр |
.</p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна л |
при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} |
личила на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њихови |
о све троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће до |
акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Мара |
p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га |
што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само стога, да га што поузданије придобије; |
Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која |
г Србина имале већег утицаја, но што је он могао унапред определити.</p> <pb n="294" /> <p>Сасв |
ав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она ве |
ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руком, |
е да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћ |
било је написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим |
треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, онако исто као што у другој какв |
ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он |
а никад се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот био |
као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, прат |
овно бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она сед |
д које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом ик |
у новим повољним приликама, које му је он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању бледо л |
че:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало |
ремишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} |
риродан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако зван |
што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али све |
невери ову неизмерну љубав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жен |
сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет |
на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је пок |
он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила |
ац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Д |
а по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима д |
у странци, управо странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом нез |
ам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} А |
еђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи р |
ости.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p |
састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним делом свој |
отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу |
Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S} Постала |
пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</ |
> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њ |
болесника до једног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Пав |
откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{ |
ринска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она с |
ог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши роман |
е потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могла б |
ашто баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конце н |
истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уверени |
су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, крако |
вало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну... |
ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљ |
Његова је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дир |
ав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини разло |
ретрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у о |
лагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да |
{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употр |
.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим било је касно |
уљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена пос |
ио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p> |
Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше |
?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— |
де за његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је |
начела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачних |
ођоше године... пролазише мучно...{S} И он је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико |
ане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој см |
устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим |
у лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме |
— одговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је |
во, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, х |
шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И |
же руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има будућно |
о што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против |
у на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде уп |
рофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>— |
неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат |
роши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост |
, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки |
д оволиком чистотом женске наклоности и он одговори уздрхталим гласом:</p> <pb n="263" /> <p>— |
занатлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} |
е у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма |
ћи у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураши |
ипак се похвалама госпођичиним смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа с |
адзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> |
љеви заједнички, они нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га |
удња одређивала.</p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврс |
цијонарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока постао пра |
важио њему.</p> <p>— Једино, — настави он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатн |
сти без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Мо |
<p>— То ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Коректор |
од пријатеља направи време и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти. |
ао, што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упоз |
сподин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије |
ти кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натраг, к |
ан, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао |
у, да то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p |
рекратило време и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или веселих састанака са збо |
прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју и |
аженство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с н |
имо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама. |
ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити |
ерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао ј |
Агнешу... али у оним годинама младости он можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџ |
тање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу |
молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; н |
интимност, са западњачког гледишта пак он је био довољно објашњен положајем њиховим у туђем св |
да у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиску своме; међутим м |
е позове домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало нап |
вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од дру |
срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, сила |
ена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да мат |
међутим знала, да са овим расположењем он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} |
же са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна |
и, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Де |
.</p> <p>Пред великим предузећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним род |
/p> <p>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то |
сењачко лице старога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи |
њену смрт највећма проузроковао главом он.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љу |
ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина? — ускл |
и посетилац) ове каванице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало ча |
и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо |
већ неће имати пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вече |
мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору минули <pb n="2 |
јући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он тр |
лите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} |
по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом |
зузев теолошки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је |
тињу на најдуховитије начине, које само он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је |
мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то н |
тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркв |
сприча му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подижући г |
икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, гор |
И моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још о |
пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} |
ујући дан посете.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао самога себе.{S} Уместо да се з |
от у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам ужив |
ити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, с |
p>Шта ћеш ми рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али слабим гласом изговореним речима п |
{S} И сад збогом!</p> <pb n="245" /> <p>Он пољуби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла |
ад дететом својим.</p> <pb n="57" /> <p>Он је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешк |
мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>— |
p>— Она пристаје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигле |
ају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{ |
Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало ч |
му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ |
рећну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> |
душевне и телесне малаксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа |
дом, да младића подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита на хартији:</p> <pb n="347" /> <p>„<hi>Павле |
била нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она |
екиваху са највећим одушевљењем.</p> <p>Он проговори, и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте л |
и, већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за с |
аучила. — примети грофица Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши устаде и поклонивши се према Агнеши оста |
е у неком напрегнутом очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га |
ила Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све |
се само наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако ос |
цније свуда пратили нарочити коњаници), она пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо дост |
<p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако дете, али је у рђавим ру |
ф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свак |
Јанковићеве данас више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је |
узбуђење ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Неж |
је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> |
кнегињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме |
ав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је б |
то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S |
ородици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смр |
ио њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p |
S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га д |
а ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекив |
подиже руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да н |
е једном здравље поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново |
ила преглед публике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине |
е сама она у таквом положају, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења |
н није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не |
превлачила.{S} Чим су придошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Па |
вла да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем ру |
.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{ |
т није толико развијена, да их оствари, она дакле прибегава умним људима да их задобије, међути |
е то, госпођице, пред мајком споменути, она то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушав |
дну бабу шпањолског порекла у породици, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака в |
ело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заруче |
посматралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не зна |
способни за други сем чиновнички посао, она је пак научила само да негује цвеће, материјално и |
а цела природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете |
ињица још не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим снажним гласом:</p> <p>— Говори! |
ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је |
е нешто више него обична људска страст, она је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна |
нешину да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер |
м таласањем спуштају у Моравску Долину, она мала узана равница, где се са Северозапада ка Југои |
нијем, о најчистијем створењу на свету, она је то створење увредила до срца, погазила њену неиз |
ам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била |
е.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Немојте васпитавати жене као цвећ |
путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но он |
ва.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и |
, дубље и озбиљније воли моја свастика; она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа |
својих граница, смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се т |
е тетка уступила трећину својега имања; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb n="335 |
е од топлоте му зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је |
ајка живи у иностранству; тетка такође; она је постала самостална и стекла је доста јаких позна |
p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, а |
јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га |
е изгледало е није у стању да одговори; она само климну главом и седе на своје пређашње место.< |
на успех, могла би се јако подмладити; она досад није обраћала пажње на своју тоалету, али, ак |
испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим |
овитији и најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он |
и изгубили свакако сјајан свадбени дар; она још нема четрес година, — рече грофица.</p> <p>— Па |
/p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских |
Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове ку |
сестра насмеја се са нервозном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа |
о око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта с |
у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној |
грофици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој карти, коју је донео по |
.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{ |
им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођиц |
и само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јанковићевим има |
, само оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, |
вала је стан увек српским младићима.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Па |
д теретом овога ужасног пребацивања.{S} Она, која је у својој мајци увек гледала анђела свога н |
својеручно написао француски превод.{S} Она је певуцкала расејано, полугласно, а погледом је лу |
и са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска, због које је једном пропао, удаде се |
о да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати посету.</p> <p>Павле се опрости од |
итница; није утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљиву, али привлач |
авнотежу, коју су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди |
Велика неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачу |
би, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову унутрашњу борбу; чес |
е издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у рукама коморниковим |
и овај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је називаху госпођицом стаде климатати главом п |
у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуд |
леће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, |
пак је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело румени |
о земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима исприча прошлост своје |
Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на х |
ћа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне |
шта, јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p> |
се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да |
теци, којој је нехотице била сведок.{S} Она је приметила немо признање у очима двоје младих, и |
терино која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ |
ослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је др |
оластим брчићима и веселим погледом.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је |
овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала уд |
ме.</p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то |
ји им је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор |
да узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања; |
инутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женска радозналост или |
а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек |
донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се |
и се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашена спусти завесу и леже на подглавље.{S} Слу |
нце за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде ш |
оје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је |
чније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, |
/p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављење пролазно, — молим посет |
е...{S} Није чудо. — дода полугласно, — она је још неудата, те од дугог времена...</p> <p>— Див |
ам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим |
и грофица у великом гневном узбуђењу; — она је већ испрошена за другога.</p> <p>— Та просидба н |
би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда п |
ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше |
— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине.</p> <p>— Добро, |
ођица такође збуњено одговори:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли |
и још једном господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</ |
ише нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном бол |
— вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хо |
д била најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <milestone unit="subSectio |
, коју је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре ни |
га, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} |
ло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесни |
ерин смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала с |
не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту |
и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p> <pb n="244" /> <p |
n="245" /> <p>Он пољуби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде про |
<p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p |
м лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачк |
, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико његове смрти.{S} Не |
мамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да ниј |
ња или неспоразумевања.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом елементу; та |
ј су наменили били за мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори од свију такмичара |
чили смо девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате |
е младић погледа са толико нежности, да она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је |
ече својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> |
p> <pb n="268" /> <p>— А откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од њ |
атеринска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n="57 |
ла да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примед |
о, да будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим, господине, |
гнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнег |
> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима, |
га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно!</p> <p>— Али |
чности саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, она је предмет и винов |
е неколико светлих прилика, а међу њима она најсветлија.</p> <p>Давно очекивани тренутак, дакле |
де са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на шко |
зом; иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, која поглед пропушта само изну |
а; они дивни састанци код гласовира; па она велика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет |
/p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита она наивно.</p> <pb n="170" /> <p>— Мислим да јеси, — о |
учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упита она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то треба |
/p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разговарали, |
ти.</p> <p>— Надате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођо, — о |
у она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да оста |
— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> <pb n="253" /> <p>— Не верујем; он |
зује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на усне, са којих тада го |
сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио оствар |
овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? |
од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете |
а га више није задовољило сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак. |
дговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, чиња |
годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> |
одом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних осмејака и милостивих по |
питана у строгој дисциплини, од које је она примећивала само бескрајно нежну страну, бити у ста |
еше затегнута нека слика, преко које је она четкицом површно превлачила.{S} Чим су придошлице у |
S} Младости беше само код једне, али је она обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим ствар |
а јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здрав |
ад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти |
фица га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, милост |
ручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — упита напослетку старца.</p> <p>— То жели |
постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да од |
да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, имала ту каква удела, |
који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p> <p>— То је питањ |
овакој ствари било је главно, и како је она све унапред припремила, известила <pb n="221" /> во |
} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути |
вога пријатеља одговори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, п |
ао сасвим противно дејство ономе што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у |
алека није био онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили нарочит |
и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја ж |
лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} |
у наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; што се |
е сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви с |
а оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> |
ле потресен одврати:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак |
се од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, |
престолу била у свом елементу; тада се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму; л |
ђу предвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, а |
ђу мађарске и немачке народности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала са с |
њицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не треб |
одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овде била истакнута.</ |
прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци г |
глави нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави нем |
којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је |
ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање?</p> <p>Коректор је сада бар желео |
утно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p |
</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде |
изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — рече она, — целога свога века била несрећна, и ако је одрасл |
угушивати племените осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити. |
ликом теткица има право.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада стојала одвојена од њих, ма |
иде.</p> <p>— Требало би, — потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже м |
те према оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учи |
о мом мужу управо сународници, — вељаше она са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како |
нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам |
враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> </div> <pb n="56" /> <div type=" |
чина морала је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш ти |
е да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p> |
го трајаше, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека оста |
енутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — проговори |
ајном двору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди |
е само потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање |
умро је пре неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад с |
лим о овом младом господину.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на д |
нственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да пр |
емоћи.</p> <p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; |
p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.</p> <p>— |
м, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последиц |
можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као уве |
акне.{S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и и |
адости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак и |
н више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p> |
густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затвор |
p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо одвратну промену.< |
у је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад по |
ност и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стекле су му с |
кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад |
ости њему намењена.</p> <p>Али откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и прв |
агано зидати, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је |
ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и тканина |
/p> <p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наш |
је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови она, — објасни ми твој пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињиц |
изречна, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име |
огрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> < |
Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпом |
прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај |
му још живи њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће |
штвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру д |
јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p>— З |
ла даље но што је било потребно.{S} Али она се толико била обрадовала младићевој појави, да јој |
те са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се о |
мој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дођ |
и се по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p>— Усу |
ислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па н |
> <p>Нинчић оде своме послу.{S} Наступи она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" |
е одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном |
о тога, како ви то схватите, — одговори она својим меланхоличним изразом.</p> <p>— Не могу себи |
сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p |
ињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одврати она узнемирено.</p> <p>— По речима госпођичиним, која м |
та сина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па да му тра |
тен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити ја |
— била некада онако исто примамљива као она тамо на вашим раменима; само што је била веселија, |
ест, драга госпођице, — одобраваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки на |
нце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, |
="60" /> Павловим родитељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а |
p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због |
унутрашњости на имању.{S} Очувана овако она ће временом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су |
Били су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој лет |
p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше.</p> <pb n="268" /> <p>— А откуд зна |
је ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не глед |
судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у своју н |
другова давао хране, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта |
очи на усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту |
ом осећању целе дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђа |
њаз их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, држале су се тако господски, као да су влад |
а то је једино блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на |
м животу своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са прилика |
а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше.</p> |
он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, |
и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно |
но својој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је он |
ега треба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја |
то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} П |
ма.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови |
ml:lang="fr">Tiens,</foreign> — узвикну она, — <foreign xml:lang="fr">un livre français!</forei |
равити.</p> <p>— Ах, истина? — ускликну она нагло, са очигледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли |
бар површно прегледао, видео би, да су она последња писана непоузданом руком са болесничке пос |
здрављем полагано уселила у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима |
чење предупредити ма каквим срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, сп |
е одговори ништа.</p> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, наст |
:</p> <p>— Уђите.</p> <pb n="157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом г |
<p>— Агнеша! — ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање ти |
у бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути салончићу кћерину, где је послужитељу запо |
као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала |
мах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеја.</p> <pb n="10" /> <p>— Није то та |
матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним в |
сте код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви в |
је стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело одговори:</p> <pb n="161" /> <p>— Вид |
још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, да |
ма искренијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви |
не будете схватили њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у о |
говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим з |
, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, |
сам ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја |
смо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје |
о узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и исприча кратко признањ |
страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, зат |
тири месеца?{S} То је загонетно.</p> <p>Она зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Замолите Њену |
сами.</p> <p>— Учинићу, кнегињо.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спре |
каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не треба више да седи код куће. |
.{S} Извади једну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутр |
ренута онамо но према коректору.</p> <p>Она приступи одру, окрену леђа коректору, подиже и заба |
’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излуп |
ти?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше |
и.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на грудима своје кћери, а ова н |
колико чак и управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама |
еђу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њег |
ржање младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку сваког корака одсе |
цаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механом видели; зат |
де овај био је царски главни надзорник; онај врховни пехарник; имали смо са женске стране и два |
рејских шегрта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Ск |
туђој земљи, претерано и наградила.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао зн |
сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се је |
меде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, које је по жив |
један гост.{S} Господин Ђурић.</p> <p>— Онај Србин?</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на п |
зу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене.</p> <pb n="110" / |
, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и |
ћи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да види |
показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари господин позва да метне фес на главу, али он |
не би могао ослободити, док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врат |
њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се болест!</p> |
ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица тр |
ор, већ је кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, који се одавде видео.{S} Публике беше |
е <pb n="254" /> пробудио и погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га |
.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом на |
е мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и то бе |
те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се на |
неколико дана.</p> <p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице |
.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p> |
ма.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са политираном главом неки чувени му |
ре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле |
хране, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Х |
на сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме су морале бити обвезне и који се у ов |
з улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још проговорио <pb n="326" /> неколико ре |
са читавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала бароном |
сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по дру |
отерали овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... његова побуна противу н |
ренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико много говорио, те ју је по |
ају се зато тако што то тако претендује онај сељак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом с |
аст.</p> <p>— Немате част? — продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Ал |
p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи са једн |
сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви |
к волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му на то рече:</p> <p>— Стеван Ни |
или отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис оп |
а незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би пространу авлију у кој |
а броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора |
име нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке |
сом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изигр |
итак родитеља, неизвесност будућности и онај неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати п |
у Немачкој; затим повратак у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено п |
е многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, м |
а је младић престрављено ускликнуо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију |
са свакојаком прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном и отро |
pb n="343" /> склопљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>О |
су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, прекинуо |
н није био увек такав каква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он |
ом „свеопштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијоналнога васп |
гледам посведневно, не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог |
неша.</p> <p>Ово саопштење није учинило онај утисак на младића, какав је коректор очекивао.{S} |
стране и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Боса |
са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави |
шавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста прави |
ене?</p> <p>— Гле дивне логике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</ |
ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује вароши |
је; накнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> < |
племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопара |
ако признајем, да бих вас волео познати онаквог какви сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у в |
логију, пошто је он вештачка творевина, онако исто као што у другој каквој зоологији нема места |
едно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају своме, ипак није могао сн |
олиби родитеља онога, који је временом, онако кривоног и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} П |
бу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и н |
ми ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом трену |
ти мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био ја |
ио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p> <p>Заклопи |
ви, кад не доби одговора, — била некада онако исто примамљива као она тамо на вашим раменима; с |
у опомену онима, који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва |
Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили и остали му другови: придружио се |
то стаде пред најугледнију и поклони се онако, како се то учи у француским школама играња, и пр |
а у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и наново му пр |
и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све појединости. |
чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах |
не може очекивати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите са |
грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и прилике изискују, то ће бит |
ним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да увек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — рече |
b n="298" /> и сам га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинч |
се управо и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, и како је досад св |
управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, к |
та на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су доцн |
и однео и остатак песама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај |
а у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси пржене |
се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али о |
га интереса и своје заклетве положене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити с |
те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада |
куруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, о |
га се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном |
руди од преко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвечерја, а |
се полагано затворише; коректор погледа онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио |
а време свога говора била више окренута онамо но према коректору.</p> <p>Она приступи одру, окр |
нику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништ |
лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше још ма |
и: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послат |
на година или неколико месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још |
их шегрта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљањ |
ветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира |
е налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> |
е и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине |
а и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђо |
— Немам шта да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам д |
</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да још једном дође.</p> < |
због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На жалост, |
ног на последњем месту споменутог реда, онда дружење са њима може донети добрих плодова, где је |
одиста једна од најотменијих девојака, онда ваше право још није довољно утврђено том квалифика |
иротела или пропала великашка породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер з |
едеље.</p> <p>— Претпрошле.</p> <p>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то |
била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња решито, устајући и стиснувши |
ма имали свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стране, не за |
те новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, |
тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно саздану срећ |
} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеш |
овању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да |
, проповедајући да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и |
лост налази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио ра |
у или које јело више, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаест форината.{S} Све што сам по |
ма човечанским!</p> <p>— Лепо, госпођо, онда ћемо чекати, док <pb n="270" /> грофица Агнеша Јан |
ти два муже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње |
арање момака, узвике порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакодневну слику ове ђачке |
и момак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајте; онда боље донесите ми последња два броја каквог недељно |
у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући |
га разговора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; каза |
ма асурица и четке за обрисање обуће, — онда намештај спада у финији и тада стаје месечно мало |
<p>— Лепо, — рече коректор зловољно, — онда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћа |
лађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја сас |
> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам т |
танак тек после неколико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка |
</p> <p>— Јесам, пуно којешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила |
<p>— Све, грофице, до ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо |
и?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још једном и донесите.</p> <p>— |
<p>— Које нам ви препоручите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— |
даљону?</p> <p>— Није, мамице.</p> <p>— Онда... шта би могли... <foreign xml:lang="fr">Ah, que |
краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у |
<p>— Ни преко највеће несреће?</p> <p>— Онда најмање!</p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња |
друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању?< |
ије.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хте |
ш сјајнију прилику.{S} Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, к |
тим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> < |
дићска снага што му запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у друштву; и п |
довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече коректор строго. — Ако вам |
госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицом.{S} Павле се стресе од радос |
</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно |
ом пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, кад |
рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте онда само један једини осећај.</p> <p>— Тај један једин |
е много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кнегињица седе.</p> <p>— |
> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али |
после болесник случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али |
и за њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се болест! |
а теби слободно откинути бар четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у |
е године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ |
{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја |
{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још оста |
S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхођење са коректором био, тако рећи, пр |
р му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се сар |
енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда одиста сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, није |
p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још, а д |
м ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме с |
thier</foreign>.</p> <p>— Бравос, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао |
Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бити:< |
ије, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и |
танак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним делом своје м |
b n="209" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — |
р о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу про |
ледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица |
.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта |
"128" /> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, |
прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете оцењени као довољно јак, да о овој прв |
штава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде н |
Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> <p>— Неминован |
p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам |
лике испипао и вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те |
сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети |
ко обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p>— А |
аље о подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским домовима.{S} Један ће бојажљиво да и |
} Ту се говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијском савезу, ту близу о капитализму, там |
цу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али |
те госпођицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели |
.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појава човечјега духа могли да |
е сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p> <p>Врата се полагано затворише; коректор погл |
случај и са осталим туђим народностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је |
је било последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је издејствовао да га приморају да иде из |
у и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица где седе мирни |
анхоличним пламичком; по скамијама овде онде која стара бака, код улаза неколико погружених про |
а кратка ретка брада беше проткана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; изра |
се горе доле или разговарајући се овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим ку |
поменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које као да су давале ток, не по |
} Разговор постаде живљи, прекинут овде онде читањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тражењем |
ш није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак |
ао и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и прилике и |
се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раста |
мо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима, показивао му се |
/p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто ва |
p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госп |
смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности |
и, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту.</p> <pb n="112" / |
ђа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, |
товали из Суботице догод тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању, |
побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосредних израза, али непосредни |
збор...{S} Немојте читати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног постепеног сам |
га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада година, као што с |
</p> <p>— Чилагове идеје нису лудорије, оне су плод вековних патњи, али њихова несрећна је стра |
како да је предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Србина имале већег утицаја, но што је |
шио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> |
као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је о |
њо, нико није видео.</p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зовите госпођ |
досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи. |
било могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по с |
лика са женине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово с |
у на игранкама употребљавају женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p> |
а, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом са неким другим |
да, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као шт |
свирку Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом |
о, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је |
ажем како добро познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спрем |
фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада |
ићским очима није ублажила љупка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом и |
им сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам н |
патњи, али њихова несрећна је страна да оне потребују само оним бедницима, којих памет није тол |
t="subSection" /> <p>Намислио је био да оне две недеље, које <pb n="119" /> му је грофица одред |
Које нам ви препоручите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Моли |
> <milestone unit="subSection" /> <p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете |
оне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомогле само завршетку, а стварањем целе потп |
ти.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очувана ов |
начином живота он је постао у круговима оне престонице позната, а у српским тамошњим омиљена ли |
ао што се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ств |
{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су према |
овао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— Т |
вог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе св |
ј одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежности, које беше раније тако обилно у њ |
тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана |
спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проузроковала његове патње, али је дошла, д |
они сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потреба |
S} Немилосрдном хладнокрвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу |
играше, у једној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерко |
де су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са једним старијим г |
су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама у |
се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само |
поуздања, у његову понашању недостајаше оне кокетне поузданости, која је пре очаравала, привлач |
госпођа такође придружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских накита, |
ош нису вратили.{S} Богатије породице и оне што често мењају преко године своја места пребивања |
ваности, али данашње му држање задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> <p> |
јде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S} |
ажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не |
.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша о |
рале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, ск |
и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико много г |
} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах |
ва умним људима да их задобије, међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, он |
не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мисли |
сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране, недозвољене љубави, која нам је в |
Ове су погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилн |
поред одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да м |
јим друговима од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хај |
је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позор |
је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још не |
оста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као |
акако набројано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректор иро |
{S} Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означ |
убазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је ова ипак |
из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приближује неки човек.{S} Би |
ени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико д |
; примамио га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Тада се за помађаривање није зн |
илазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је чес |
, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздрав |
ивао, али то никад није достигло висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада давали.{ |
су странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда |
</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час опи |
ренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први |
шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе биле у |
осталих најсјајније јавне игранке беху оне што их је приредила Университетска Омладина, Тргова |
је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у несвест под |
од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, |
p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо |
љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Кам |
98" /> и сам га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пре |
ји је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се виде |
требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S} |
оставимо то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p> |
кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети сваки каквим занатом, |
и ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира; па она велика библијо |
гледали у зграде, док се <pb n="342" /> они намештају, кад на другом крају реда појави се неко |
подземним одајама (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на ба |
ешу војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S} |
p> <p>— По оној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били у |
ању о својим приликама и сањаријама.{S} Они су говорили о своме животу уживајући и сами у своме |
м путу остатке њихове старе културе.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у |
ика.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код |
да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег напустили некадашњи залуд |
ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја |
је на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше још мало; али по |
нављају или продужују своју младост.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и корисни по |
ети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и н |
Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином православни, али припадају <pb n="132" / |
пекуланат и рече да је то математика, а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Матема |
јаке врсте.{S} У некима од ових градова они често живе својим одређеним животом, често јако изо |
ам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ прекиде гово |
во последње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу роби |
брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати више од петнаес |
несташним безбрижним комешањем, у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника повуче |
е догод тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима |
учају и поступило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцен |
пште имају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју |
дан послужитељ отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено |
ни поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око десет сати |
ак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа, оно вођ |
школских бележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, како да не могу свој |
p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко |
ни младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била мн |
/p> <p>— И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим језиком, већином и не знају дру |
вељаше она са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађ |
замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српство толико имађаше да захв |
кав велики ефекат вашим поступцима били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{ |
и ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо судбином своје земље, и зато и немам |
чин сачува за себе правилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита |
сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у |
који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег напустили |
био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> <pb n="25" /> <div type="c |
и.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред ку |
е нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међутим, — настави Нинчић, — |
ла једино морална смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом б |
стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима каквих има |
м задовољству што нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче н |
болешћу и очајном душом погруженом под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оно |
еликодушност и хитру генијалност, — али оним тихим покретима срца, што топлом крвљу залевају и |
ени најбољи просиоци нису били равни ни оним најлошијима који су се трудили да добију руку њене |
овори коректор. — Он се не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној јединици највише |
есрећна је страна да оне потребују само оним бедницима, којих памет није толико развијена, да и |
и једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан |
господски рођаци нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим р |
есечним стојао је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули су странци, у |
издржљивији, задобио би Агнешу... али у оним годинама младости он можда немађаше ни искуства, а |
о оценити каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним приликама које вас че |
етку ви тамо нећете имати посла само са онима које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилиц |
и, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпатичан к |
народ, — одврати кнегињица.</p> <p>— По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаш |
ропашћеним животом представљају опомену онима, који су склони да раде онако као што су они ради |
воје предавање према степену господства оних којих слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове |
асна егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откако у ову кавану долаз |
>Тада се пред кућом зауставише једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим |
> <p>Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су |
ћете једном пресрећни и благословени од оних које сте спасли, благосиљајући мене и час, када ст |
p>Крашевски</p> </quote> <p>У једној од оних уличица, где обично осредња или осиротела госпошти |
егов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, каквих налазимо у круту или у близини омла |
његово постојанство, показа му једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је било |
а је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, у |
ојевати у друштву; и прилично познавање оних туђих сјајних прилика, одакле је ономадне један ле |
са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетк |
и као препорођен удубио се у посматрање оних племенитих црта, онога данас нешто сетног погледа |
ада падале у несвест под утиском лепоте оних стихова, са једним врло финим и немарним покретом |
помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта |
е помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="102" /> величанствених успеха и умрећете је |
пред механом у Баточини, приближи кући оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.< |
обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји при |
ике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ шт |
е ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb |
д своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику ж |
?</p> <p>— Неминован је пристанак свију оних фактора, од којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, |
<p>Ово друштво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, к |
равдано.{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облик |
ало да буде по друштво врло непријатно, оно учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која |
тинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не волите з |
да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> |
ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напор |
рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну |
.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p> <p |
ици изискивати.{S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим уг |
гињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да ск |
о у њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од та |
разованом свету настаје доба забава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то се време у реду з |
а знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, |
{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љу |
у од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико практичних дисциплина то нису науке, а и б |
ћу, овде су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада |
били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мо |
шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана. |
правим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста |
.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{ |
о је да је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S |
ку.</p> <p>Није прошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је |
p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска в |
аванице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, прибли |
ponovljenog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш глав |
ж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су |
га заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често претерано патријот |
P18970_N1" /> Погледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, |
н је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч |
м ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно с |
вле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта, дакле, же |
почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекл |
адан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих био залогај |
знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, ш |
П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.</p> <p>— Зашто, како? — упита кнегињица збуњено. |
сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим |
ога, чија ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} |
онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовањ |
а долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка |
ла званичним путем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже |
во, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица непримет |
и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спек |
ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задово |
двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да |
ашујући сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено. |
крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:lang="de">Magnatenviertel< |
авала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно пријатно осећање када се налази у непознатим али за |
ро је летело само по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девој |
екулативни део људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно |
оје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот |
е стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p |
е је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја зн |
но изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <milestone unit="subSectio |
рашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тика |
нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато та |
уво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књи |
потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном |
</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Није |
јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p |
чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> |
де у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, |
ео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао са |
уче се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; си |
он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољство, што му је поред тога још преос |
назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно не |
слила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу б |
ога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак за |
општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Французи...{S} Но мени |
мре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами |
— рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— |
ињати на оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо |
га нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... његова побун |
азним <pb n="86" /> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим на |
ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице пов |
ека, који је са толиком муком зарађивао оно неколико новчића дневно, док Павле о новцу није вод |
пријатним природним начином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живот ка |
сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title> |
њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p |
ет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби неп |
дан повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти |
ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најп |
други пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мисли |
ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ с |
држава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада м |
дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагања и препирке, |
присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, инач |
посећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштв |
ељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, страшно и пре |
о неприступачан.</p> <pb n="68" /> <p>У оно време у поменуту каваницу скупљала се омладина српс |
е је могао много штошта да научи, да му оно није служило једино на то да би прекратило време и |
у душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је о |
а води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и овог политичког неп |
но; — заручили смо девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања. |
ектор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али за |
јалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се д |
пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благословеној библијотеци спадате |
> чуђења, управо дивљења, различитог од оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њега |
могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за к |
, чија је народност у нашој породици од оног случаја постала најомраженијом, да се не сме ни сп |
јмање надао.</p> <p>Неколико дана после оног изненадног састанка са старим Чилагом, Павле, који |
foreign> </quote> <p>Кад је Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанковићем дошао |
рим погледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољива потреба, душевна хр |
у овим сјајним приликама први пут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је |
овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног господина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе |
{S} Само у његову загрљају не беше више оног младићског поуздања, у његову понашању недостајаше |
у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео со |
ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је ти |
озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог реда, онда дружење с |
ешто сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме |
била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног језера, пријатељица, каквих имађах још, и т |
и имали свога извора у предусретљивости оног лепушкастог српског дечка са враголастим брчићима |
кост љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови |
n="137" /> оца и данас непрестано варам оног честитог старца који ми је уместо оца; да сам безд |
" /> <p>— Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски пос |
Агнешу је извештавао о побољшању преко оног послужитеља, који је долазио сваки други дан.</p> |
побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све |
сте ви нехотице повукли паралелу између оног напредног света сложених интереса и између ваше јо |
це.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног простора између рафова стајала је кнегињица Страта |
што није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен стан, а да распитује није |
е га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самртник се оча |
тати о неким њему још тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре |
о се у посматрање оних племенитих црта, онога данас нешто сетног погледа плавих јој очију, и он |
настао свестан рад, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и сувише оба |
Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на ово |
јаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и т |
је се случајно родио у колиби родитеља онога, који је временом, онако кривоног и прљав, постао |
а, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао |
ало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} |
ђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да с |
а ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузет |
Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није било |
м, јер је у тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић |
е увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пе |
е ми, господине Чилаже, зашто дирате ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — ви |
ли заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство онога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао |
сам могла наћи другога бољега начина до онога што сам га досада употребљавала, то јест, да дола |
ред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p> |
<pb n="229" /> <p>Оде право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога посл |
ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац уљуднос |
да сам видео господина песника на месту онога фанатичког занатлије, и обратно.{S} Господин Хајн |
ио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> < |
сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господс |
се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако истинито |
ласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угледао у друштву странаца |
а посета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По оној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли |
те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини |
атељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благословеној библијотеци спадате у ред најсрећниј |
нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој... најлепшој, најсјајнијој, најмилијој, |
<p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија ме |
које је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени толико необазривој, да му чак пише.</p |
једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{ |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица |
и читаше узбуђено ове хладне преостатке онолике љубави.{S} Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, н |
и, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на сп |
му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских погрешака у српским листовима); о |
о да не могу својој домовини да користе онолико колико се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са |
раду.{S} Моје негодовање нашкодиће вам онолико, колико би вам моја наклоност могла бити пробит |
ину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p> <p>— И много, — |
же:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти дост |
спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, колика му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз |
јући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој |
/p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у |
елим погледом бојажљиво се осврте према оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> |
ом запита, откуд та велика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као |
олико речи, али увек задржавајући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло |
p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих коректних кав |
се одала пикантном измењивању мисли са оном младом господом, што се око ње искупи и на које је |
<p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестр |
пред прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа вел |
ре.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>П |
оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и |
овао се извесним полетом проузрокованим оном грозничавошћу, којом су се политичке прилике у зем |
додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни |
ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да, |
Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају |
S} Он је темељ своме благостању положио оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао |
ћним али што није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, ч |
ике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у |
завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неогранич |
ао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разговор са оним |
пша у младости, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно |
аде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хар |
стаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога |
ио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почел |
е исприча своме пријатељу потанко његов ономадашњи састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он о |
ћно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру |
е оних туђих сјајних прилика, одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међ |
е зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S |
кушењу, при овом захтеву толико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да |
мајкином — имао сасвим противно дејство ономе што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши д |
м приликама које вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте прећ |
, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, |
тељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> |
гу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то пр |
>Пред механом опет застаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, н |
и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као пр |
гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} |
<p>Затим продужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је |
ријатно, оно учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и |
а у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност у осећајном свету, који |
вених разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћ |
ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону величанствену ватру у пећи, Французи би рекли <fore |
јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља |
им ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф се неп |
леба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици |
обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја |
ом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за |
а.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао ок |
књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њез |
— Ако желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговара |
говцима давала је Будимском пристаништу ону живахност која је тамо повукла доцније трговину Кар |
енути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када пристадо |
ао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S} На глав |
b n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то уд |
бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој г |
језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране јез |
b n="21" /> <p>— Да, да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој |
грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању?</p> <p>— Значе, да н |
паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују трагове душевне и телесне мал |
њу?</p> <p>— Значе, да ниси ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и ш |
су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио |
иљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Ниј |
звишених појава човечјега духа могли да опазите и његове најгнусније манифестације.{S} Ја бих р |
его што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњачким ћ |
лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих |
S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од он |
> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мога лепог сокола <pb n="311" |
ој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех |
ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да с |
тало, осим простих белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред |
, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној |
лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацим |
ак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, господине г |
Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу |
Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су доцније св |
е.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једин |
Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком тренутку и |
ико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбени дар; он |
ећ унапред известио да ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних више од |
изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а из |
te> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих својстава.</p> <foreign xml:la |
воју младост.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који би се са |
да већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити о |
у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главом |
на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p> < |
ор одговори:</p> <p>— Господин Ђурић је опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим нада |
проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на |
на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, |
е, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p> <p>Послужитеља мало умири |
Истоку и као културних јединица не само опасно, већ и показује знаке неправилна развитка. <pb n |
пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног потказивања — што би било врло ружно од нас, је |
о, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијонарнога, — преврат беше у идејама |
ад за један тренут боља прећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не из |
ојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој моћи завођења.</p> <pb |
би.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни |
рајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да путује, |
ед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг |
вакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на мој савет и отиснете се из смрто |
рца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и ње |
— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p> |
м не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових при |
вној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (И |
/p> <p>Агнеша је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свир |
љине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети |
су песме које предаје права ризница за оперску музику и да млади господин има врло срећну спољ |
менитијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није немогућна?</p> <p>— Апсолутно |
до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варош |
> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</p> <p> |
Тамо ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јави |
библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери |
— питају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет му позлило.</p> <p>Одведоше болесника до једног ка |
вољно и свесно толику несрећу?</p> <p>— Опет понављања, младићу, и то сада философских, — рече |
да видим квалификације.</p> <p>Чилаг га опет погледа неким дрским погледом, да младића подиђоше |
пче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад д |
чићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намера д |
— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не |
ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до кр |
без пута; али се после неколико корака опет бесвесно заустави; мутан му поглед прелете преко в |
реме случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи |
доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо |
те?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све сто |
ли ми објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одговори, већ сачека, докле га |
опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде корек |
о кола разнога облика и величине; па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S |
> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p> < |
о је одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља. |
које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се дог |
опасти.</p> <pb n="301" /> <p>Нинчић се опет насмеја:</p> <p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да |
<p>У таквом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кава |
.{S} Странци устадоше рано, доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде |
угом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{ |
деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места би |
n="348" /> <p>Опет погледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу |
де шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу |
овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовима забављају са робијашима.</p> |
аже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <pb n="90" /> <p>Њем |
и радо даве прекобројну децу...{S} Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на Јадр |
и доцније причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад |
авни посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но |
тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата, приближише |
сећи собом хартију.</p> <p>Пред механом опет застаде и погледа на ону страну, камо су кола одју |
злазећи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце о |
сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S |
благи човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате |
што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — напротив, налазимо |
ко неко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p> |
му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан ј |
добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољега н |
и ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пријатељ |
подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво |
штета накнадити.</p> <pb n="218" /> <p>Опет мајка узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, |
ли скоро сванути?</p> <pb n="348" /> <p>Опет погледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p> |
се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>С |
тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да му је глава |
ан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће претераним речима и ватреним фразама оп |
еко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање |
, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође прек |
ђе и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив |
усрећи друге.</p> <p>После овог општег описа пређе на појединости, које се Павла тицаху.{S} См |
и овакој прилици може.{S} После веселог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека није био |
/> споменула је њено велико богатство и описала је њен карактер до ситница; није утајила ни њен |
и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био своје лу |
атимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још једна |
сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорично потражујемо од писца, који себи стављ |
ће претераним речима и ватреним фразама описиваше први дивни састанак свој са драганом, освеште |
ајне у једном од својих Париских писама описује неки занатлијски збор.{S} По свој прилици и он |
<p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у Пари |
и коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним пријатељством, али му је Ваше драгоцен |
а задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материнске бриге, јако се чува |
у што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вук |
еринска приврженост и веза два створења оплемењује је и скоро приближује човеку. </p> <p>Крашев |
порим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је тада било у јеку. |
погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да је т |
ад бих се представљао као жртва својега опозицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и |
што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испи |
на, па настави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле имати вредности без Чилагова наваљи |
могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужн |
у су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад н |
е ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне стру |
</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко бр |
, већ сачека, докле га кнегињица наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер се инач |
аву, и тек га поплашено лице родитељско опомену на дрскост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се |
војим упропашћеним животом представљају опомену онима, који су склони да раде онако као што су |
ивотворног ваздуха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претворити у буру, |
е за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p |
око себе некога, чија ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокнадити оно што сам |
живота пред погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку, која је у |
насилничка појава овога старца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, све је то учинило |
болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p>Послаше по лекара, |
ладић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером поред |
и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који посл |
угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још свег |
увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нече |
" /> <p>Газдарица се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> < |
о не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, што га је |
та у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим Павлу непознатим узроком, још већма га |
до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као ш |
еобично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све појединости.{S} Ти још нис |
Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнег |
брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је |
о бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери |
касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа продуже пут још данас.</p> <p>Павл |
забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посећивао, јер |
е лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњачким ћилимовима |
аједнички, они нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш? |
ћег утицаја, но што је он могао унапред определити.</p> <pb n="294" /> <p>Сасвим је друкчије ст |
рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за |
ину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо, — одговори после кра |
, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p>По њему се видело да још дубље размиш |
шта је са господином, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви долазите од грофице Агнеше; — гово |
у... грофова...{S} Јанковићевих? — рече опрезно Павле.</p> <p>Коректор га погледа, затим полага |
— Ви свакако сачекајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има |
огрешно урадио; зато му је препоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине |
<p>— Не верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p |
урила и тешка господска каруца са лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио п |
о да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе собом но |
без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве маште.</p> <p>Ако овоме |
свога живота.</p> <p>— Мамице, слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећн |
лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> <pb n="164" /> <p>Зазвони, зовну госпођицу |
у породици.</p> <p>— Вараш се, мамице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била само већина: |
> <p>Па се онда упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно питање, да га морам одмах ре |
одитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно драгоцено сазн |
дакле, прекрати посету.</p> <p>Павле се опрости од породице са блаженом надом да ће још једном |
прати пријатеља до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у |
ило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е ј |
анских права?</p> <p>— Није, господине, опростите, — викала је грофица више но што је говорила; |
шаше га Нинчић, — сувише сам суров био; опростите.{S} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја |
наређујете ми да се умирим!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме примати посете, осим ако |
Искрено вас уверавам, госпођо.</p> <p>— Опростите, господине, што вам се не представљам; ја... |
им тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину да |
ти, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тренутку узнеми |
пеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја није хтео више показивати.{S} Уклонио се на с |
ропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{ |
рло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— Верујем, господине |
бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У |
те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још в |
је већ пре неколико година престао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања |
авлове кратке одбране или, управо рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва дочека прилику, д |
на страни овога старца и онда, када је опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чил |
цивилизацију, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално.</ |
у, коју је прекодан стекла размишљањем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно |
, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стекле су му стално право посећивања најбољих |
“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи старчеве, који се сад заус |
е би имала доста времена, да ми напишеш опширне одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} |
би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично разлагање, али овако му само рече:< |
е налазимо довољна узрока, да улазимо у опширније разлагање једино стога, што Павлова болест ни |
и, господине мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, д |
“.{S} Околина те мале зградице имала је опште обележје тадањега Београда.{S} То је било у време |
се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се врати |
лодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодних погодаба за развитак, а |
већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим препиркама и строг |
ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често претерано патријотском, јер се тад |
у је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег описа пређе на појединости, које се Павла тицаху |
гедије, која се одигравала по правилима општега морала, што га је поставио дух човечанства, да |
ађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n |
скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанске несреће, против које се тако јаким срес |
>Говорник наново узе реч и окарактериса општи положај као веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо мож |
„мисли“ и обележавајући нацрт за велики општи рат противу капитализма, <pb n="302" /> разбраств |
јна.</p> <p>Поред оваких појава међутим општи живот тадањих ученика одликовао се извесним полет |
гарске књиге; обе омладине међусобно су општиле, каткад се и мешале; мађарска омладина се управ |
стоку врстају бело окречене, чисте и са општим покривачем југоисточне Јевропе, са ћерамидом пос |
алежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја |
и Клуб, Удружење Уметника и Књижевника, Општина Краљевске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Пав |
од детета у војсци, или која наредба на општинским вратницама и на механском зиду, или у новина |
b n="89" /> на седницама скупштинским и општинским; на састанцима учених и уметничких друштава, |
вославна са иконостасом од грубо резане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај иконостас нађен у н |
сницима сваком по његову „индивидуалном организму“, то јест: богатијем скупље, које ће му полаг |
две забаве, била је украшена са дивним оригиналима чувених живописаца; затим дворана за музику |
пхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално.</p> <p>Каваница, коју мало час поменусмо, |
</p> <p>Кад је свршила преглед публике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам |
вљање ситница при свлачењу; поред овога орман изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима |
још једна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Јанковићевих.{S} Извади једну књигу, Агне |
лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са |
ди остадоше поред иначе доста скривеног ормана.</p> <p>Ако је младић икада желео да остане наса |
да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад |
знате?</p> <p>Старац устаде и извади из ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</ |
унакрст симетрично постављених дугачких ормана, са разним киповима на њима, а између њих су сто |
о друштво упути се појединим рафовима и орманима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вад |
е вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено пуно сребрног па и златно |
на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситница при свл |
и неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико изн |
аљине, новци, споменице, <pb n="195" /> оружја, алати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једни |
страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; затим две сале, збирка старина |
рат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; затим две сале |
У кавани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесо |
необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред св |
што сам побројао дакле месечно триест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно нек |
ра у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера т |
састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p> <p>— Зар |
на слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са корект |
арађивати ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p> |
патичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепч |
амоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејкују |
одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио с |
тиву воље, да се под хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овам |
/foreign>), где ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах ј |
изгледаше јако збуњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде |
пашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, истина је!< |
</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера поправљања.</p> <p>— То |
грљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прошлих дана, ја |
јци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико оч |
ово отпочињући свој ужурбани лет; преко осветљене авлије пређе још једном обазриво мачак; још ј |
ворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велики |
за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњу |
е први дивни састанак свој са драганом, освештен присуством родитељским, и више пута је дошао у |
але, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјајним |
них којих слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не м |
ком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким |
а метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и оста |
ајним успламтелим погледом бојажљиво се осврте према оном прозору, иза којег лежаше она лепа ми |
треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но шт |
задовољи овог уморног старца одраслог и оседелог у непрестаном послу и <pb n="43" /> вечитим бр |
уђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па |
дубљен у своје младићске успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се о |
ке да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и ру |
и на његово велико изненађење под руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је |
де у давно прошлим временима.{S} То сам осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку н |
> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p> <p>— Једино, — |
стој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио господарем ситуације, најпре откри младића и пре |
ова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрси, не би т |
мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног |
о мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као д |
о да допуните своје знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно незадовољство са вашим по |
е.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљиву, али привлачну и свежу природу, која је заслуж |
чно света, па биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици |
ије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој же |
њу, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост због части коју му указујете.{S} Он |
лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми п |
едном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једв |
о, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, кад госпођица помену њену сцену |
ом за тренут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи |
имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла |
кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна луда девојачка засновица, која ће у кругу |
ладићу, жртвујте онда само један једини осећај.</p> <p>— Тај један једини — одговори тужно Павл |
ост будућности и онај неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а да би с |
еби?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одл |
мо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павл |
чтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у оној сла |
остићи слободу одлучивања и независност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећ |
своме незгодном положају у овом стицању осећаја са стварним приликама.{S} Од своје досадашње ле |
оје постоји између тих песама и његових осећаја.</p> <p>— Забадава, — објашњаваше учтиво гроф, |
о се тај разговор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на с |
мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао здравље, живот и будућност.{S} Ја сам |
убоко безгранично бесно море узбурканих осећаја незадовољених страсти!..</p> <p>А мој муж, пита |
, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта имаш ти <pb |
ветујем с погледом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у н |
о поштујем <pb n="282" /> чистоту ваших осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још јед |
Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и мај |
је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном до |
аја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одврат |
патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је личност млади |
им. „Не треба никад угушивати племените осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће |
мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p> <p>Грофица одговори достоја |
могла да превари око материнско, јер се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само им се |
дби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више зато да у свом по |
над њом, једино их везују још природни осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>А |
двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мери, како би их одсада мо |
ши својој био обасуо својим најтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је био изишао, грофица рече Агнеш |
дели; затим борбу кнегињичину са својим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да потражи П |
а велика штета и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљена или ако |
<p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече коректор ст |
твара ону велику чаробну разноврсност у осећајном свету, који <pb n="40" /> нам живот чини за м |
p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири милијуна?</p> <p>— То је одиста |
откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову |
есносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно; коректор зато ш |
и и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданији преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да од |
и забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста |
р су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао |
сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што |
Чудите се једино неодољивој моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да с |
блада човеком нека врста тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и |
?{S} То је било неко чудновато помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само |
дној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S |
ком, ко путује, познато је оно пријатно осећање када се налази у непознатим али занимљивим крај |
ран дошао кући једино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад |
а сујета казивала да је садањем угодном осећању целе дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој |
е даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада |
/p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар |
је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Кр |
би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном |
ишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано |
у наложио да се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо пр |
/p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста к |
нути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, |
о сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оп |
ост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престоницама досад. |
чино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје природне слободе, а |
ј мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола нево |
ори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај |
учини згодним да без насилних средстава осигура себи победу.{S} Стаде пред младића и уздигнутим |
ење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да по |
ема свом напаћеном сународнику, хтео да осигура себи што већега утицаја при обрту у његовој суд |
Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није јој споменула ни да промени тоале |
ођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање редовних гостију и каванског особља |
отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, управо сјајан положај; кад се удаш |
ећемо братски, сложно и будућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну благо:</p> <p>— Па з |
што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} |
ибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, ко |
т, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна лична независност тиме што ће се задо |
посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање?</p |
су прилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то вид |
рајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за |
ите, госпођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, нада |
његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</ |
Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти |
се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полази |
извезеним колиром и тацлијама; остало, осим простих белих гаћа и црвених опанака, еве је од пр |
говори све језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{ |
ко ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше |
ма, у осталом, не беше ничега особитога осим њихова врло рђава певања и дрскости ретке чак и ко |
з изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим живото |
...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад о |
ој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај |
узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разгов |
х и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала великашка породица, онда не бих т |
од оних уличица, где обично осредња или осиротела госпоштина седи, какве има у свакој већој пре |
ије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодсуднију одб |
вке продужи:</p> <pb n="244" /> <p>— Не оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, д |
у јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевним па |
е одлучније таленте, који су са својега оскуднога стања или недостатка веза морали да остану ко |
више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, гори, гори. |
гао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје по |
те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора, а н |
упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање нашкоди |
када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином представљао родитељско очај |
злазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима исприча п |
би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, док је код њега онај мали златан крст, што |
лемства, која га је, његовим заузимањем ослобођена од претерана страха у туђој земљи, претерано |
е лутала по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>— |
56" /> <p>— Пст!{S} Господине Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те с |
ије могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо |
нут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива госпођо грофице, дошао сам п |
ица Фернек уђе.</p> <p>Кнегињица седе и ослови је:</p> <p>— Господин није ништа добио.{S} Госпо |
д им <pb n="76" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Доб |
ак од два новчића.{S} Никад никога није ословио, није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве |
већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио.</p> <pb n="187" /> <p>Кад је био прикупио и ср |
вори:</p> <p>— Ја је... још нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли покушали?</p> <p>— Још нисам |
ају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div> <pb n="108" /> <div type="chapter" |
ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:< |
ије донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их доб |
доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој |
заглибљивати; требао је да нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га душа н |
ице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада наро |
га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за време болести, и коректору лакну.</p> <p>— Р |
које је она потрошила небројено нежних осмејака и милостивих погледа, уверена да ови не могаху |
би.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком.</p> <p>Павле се толико био занео, да Нинчићу |
— Желите да знате? — упита га сатанским осмејком.</p> <p>— Желим.</p> <p>— Ево! — и пружи му ха |
> <p>Господин барон одговори са киселим осмејком:</p> <p>— У главноме јесте тако, госпођице Јул |
и, — рече стара госпођа са врло отменим осмејком пуним поноситог благовољења и пружи му руку, д |
о сународници, — вељаше она са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као ш |
му изненађено, али ипак нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да |
еколико пута, — одговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</p> <p> |
ног госта, који би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле н |
ућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени |
два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S} Прв |
у радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим што |
Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје |
амо причувај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осме |
титом Србину?</p> <p>Гроф се неприметно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов |
/p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... <pb |
им капутом и прслуком, па је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’те, молим, |
ађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господине Чилаже?</p> <p |
људским толико противној науци великога осниваоца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, кад је Павле поч |
ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера поправљања.</p> < |
ава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, томе је све криво настрано васпитање |
шно и претерано, а већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — те су п |
образовање и моја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми |
аку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрес |
ла, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и у |
лицу места, <pb n="129" /> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одло |
све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немо |
зи; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских бележака, те се после често и он |
да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим страним земљама |
тошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, нају |
ним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети |
ори ђаци, или пропале егзистенције, или особе са сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим |
што помислио, а имам обзира према вашим особеностима.</p> <p>— Увек та нежност, која ми се не д |
био скривен, већ због својих нарочитих особина, који је туђину увек нејасан и зато неприступач |
о се претежно треба да бави психолошким особинама суделовача, — дакле, да не би тога било, ево |
т и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb n="147" / |
b n="142" /> <p>Моја је мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{ |
око ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, вашу разборитост и одличну образованост, коју |
војвода мора бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне прин |
набавио, или им је објашњавао нарочите особине.{S} Велика дворана, где је преко зиме бивало по |
и догађаји и прекодан искрсла питања на особит начин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са дв |
се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стреху у з |
м Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још |
а, на којима, у осталом, не беше ничега особитога осим њихова врло рђава певања и дрскости ретк |
е у гостионичарев стан, а други у једну особиту одајицу, чију средину беше заузео велики сто на |
поштовање редовних гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали и |
исност тиме што ће се задобити поверење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до |
намере, карактер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло |
авла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту ра |
зи, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да |
век.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;... барон Феј, бл |
<p>У једној од оних уличица, где обично осредња или осиротела госпоштина седи, какве има у свак |
, или „<title>Фауста и Грете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „Карловачки сабор од |
бе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњим књигама романтичне школе, — коју у осталом вис |
мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов |
ећ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао на не |
шљаше.{S} Али му сада <pb n="162" /> не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p> |
е био ту, али његово напрегнуто трагање оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: |
кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натраг, кући |
тмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивали, па, ка |
ада, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само га |
Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв |
наново отворише врата, коморник изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост |
<p>— Може.</p> <p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код |
нати, јесам.</p> <p>— Добро.{S} Јулијо, остави нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар рас |
.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих наивних почетничких песмица, |
ране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше о |
сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, |
зводе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као ов |
мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обо |
влачила.{S} Чим су придошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу. |
од црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— В |
аде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за |
ричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је већ постајао нест |
чјега бића.</p> <pb n="153" /> <p>Павле остави књиге на столу, пошто их понова увије у ону плав |
>— Нећемо више, татице, — рече Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица?</p> <pb |
апут, предаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник однесе његову по |
о.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је |
>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном |
Агнеша.</p> <p>Млада грофица напослетку остави своју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била ј |
еткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је био задивљен пред ов |
већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави.{S} О т |
ше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— Н |
и сувише познатог, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и похитам балконским вратима.{S} Изиђем |
ћ.</p> <p>— Ми ћемо покушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљ |
човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Н |
ишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ј |
асад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу |
својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо своја посла.{S} Најпре |
аје и никад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде после кратке почивке. — Јеси ли п |
је те песме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прил |
људи, да у писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје |
> <p>Лекар је свршио преглед болесника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— |
је три четвртине својега великога имања оставио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се ј |
тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити |
о, нарочито веру и књижевност, али није оставио без неповољне критике ни остале друштвене уредб |
ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам |
<p>— Немојте ме, молим вас, господине, оставити без савета.{S} Верујте да немам коме да се обр |
е би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство почело је да |
е и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова |
но мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, господине бароне, — |
Не, — одговори госпођица смејући се, — оставићу вам толико, колико да можете подносити и морск |
богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, по Богу, |
о један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших се да послове отољавам са н |
о себе, како немирна и незадовољна духа оставља живот; видео је себе утонула у множину свакодне |
И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају другови његови, али га нешто вукло да сазна ш |
а прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто |
е у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у |
у кругу озбиљних дужности изветрити не остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљни |
и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се ода |
у га издржавале, а једна га у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочито при почетку године |
— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје приро |
сање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, штапа и кишобрана; ако над |
а сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поред овога орман изнут |
окривачима.{S} Прозор је готово цео дан остављао отворен; после неколико дана натовари полумртв |
лишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињице и грофи |
ори, — ја сам у овим страшним приликама остављена сама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој |
ође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, |
о радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у туђем свету могла бити на услу |
ћи да надгледа спрему за дочек господе, остаде у механи дајући утпуства газди и одређујући стра |
време његова бављења врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разговору дозвоља |
немирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и исприча кратко признање се |
еконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знају |
<p>— Идем.</p> <pb n="176" /> <p>Агнеша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама са своји |
о тренутака, док доврши.</p> <p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори све, па |
да у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Tiens,</fo |
чак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да припреми још остатак за |
ке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оде |
гледаше право у лице старије госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи |
вши устаде и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша је одсв |
морник изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђ |
е руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чилаг |
/p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе као пресеч |
<p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинчић остаде нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, али бадава: |
ињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да |
њег стола, да потпише признање, а млади остадоше поред иначе доста скривеног ормана.</p> <p>Ако |
о најпре руски консулат.) Тако исто још остадоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакл |
и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>У једн |
ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја |
е што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле је п |
вета, сасвим и занавек, али судбина тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што |
ога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких појава међутим |
стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит |
ји би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређашњем.</p> <p>— И после свега овога?</p |
} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напус |
/foreign>.</p> <p>— Ове књиге одвајкада остају од жене породичног старешине на жену првенчетову |
сала кнегињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толико несносној и не |
ила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким страним новинама да се |
слободно откинути бар четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом |
већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, управ |
м сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и моли |
и занатлија — сразмера која би се и на остале наше варошице могла применити, само можда са још |
) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p>Број 4. <title>Анат |
барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и остале знакове на окрајцима штампаних ступаца.</p> <p>И |
се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на о |
околних села и назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о ж |
наместила на доксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p> |
је остао, да уређује грофовску архиву и остале збирке, и да напише историју породице.{S} Са кне |
ок се међутим казамати за политичке или остале интелигентније кривце налазе на другој страни гр |
и није оставио без неповољне критике ни остале друштвене уредбе.</p> <p>Што се више приближивао |
допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врл |
ction" /> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприли |
е и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су ручали, кор |
ори, да руча или да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутни |
риспев учинио је онако како су радили и остали му другови: придружио се заједници своје народно |
се дошљаци овако разговарали, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је изиш |
није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле уд |
ао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад б |
воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше |
о онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била је повуч |
ред тога што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо |
усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим народностима онде, каквих тамо има још, а |
ијатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је |
у, а доста, само мало проређеније, и по осталим градовима и великим заводима свакојаке врсте.{S |
трећа дама, која је по свему изгледала осталима трима потчињена, — нисмо овде на крају света; |
раду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најсјајније јавне игранке беху оне што их је пр |
аво дивљења, различитог од оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њега гуркали су г |
а златом извезеним колиром и тацлијама; остало, осим простих белих гаћа и црвених опанака, еве |
губити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— |
ројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али није оставио бе |
луцинације, привиђења, фантазмагорије и остало приде у сентименталним или преслатким бенављењим |
проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним |
им.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и ж |
л’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овак |
а се по сјају једва могла распознати од осталог драгог камења на њему.</p> <milestone unit="sub |
пчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом источном ситнаријом припремити мени стан, кад ј |
знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај |
виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ничега особитога осим њихова врло рђав |
оја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} |
дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим |
р је махнуо руком према постељи, што, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ за |
те; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном малом дого |
рну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада им |
о што нисам господин, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело к |
леда, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предуп |
те, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина |
а улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији н |
ле потпуне слике ваљало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, која има својих граница, сме |
ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Коректор сврши по |
, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она увере |
нчић сркну вина, па настави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле имати вредности без Чи |
у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног уку |
наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у о |
оја утицаја на болесног младића, који у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их је |
една незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправда |
ледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градовима није тешко младим људима, а |
дњим књигама романтичне школе, — коју у осталом високо ценимо као одличну манифестацију човечје |
ити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим две |
је јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се |
собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> |
на.</p> <p>Ако је младић икада желео да остане насамо с овом младом девојком, то је тај тренута |
инила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека остане ствар при намери.</p> <milestone unit="subSectio |
у и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена |
, реши се, да ради још веће поузданости остане преконоћ ту.</p> <p>Странци су вечерали на докса |
ом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> желео, |
> <p>— Свакако би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соб |
изневерена од мога избраника, решила да останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противи |
ам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну мо |
те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, до виђењ |
.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте га прекорачити, па ће в |
.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле узд |
вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ морао |
ј да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћ |
екорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чил |
потребно; ваше је одело врло живописно, останите тако.</p> <p>— Ах, јест, —- потврђиваше госпођ |
већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb n="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ћ |
ога стања или недостатка веза морали да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек |
Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још к |
са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком тону говора, што је Павла учинило још |
/p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнеги |
ак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње |
а мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љуб |
неколико университетлија, са којима је остао неко време у веселом разговору.</p> <p>Мало друшт |
ош заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхођење с |
када у кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује грофовску архиву и остале збирке, и д |
данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме мучила |
се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} |
ен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима моралног пропад |
у пролазиле, пролазиле... он је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био |
ру срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме про |
ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p> <p>— Не, — одговори госпођица смејући |
недеље поновио своју посету, и однео и остатак песама, није више био онако слободан и пун наде |
е само редуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка |
то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он т |
оје је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <p |
е можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, — |
, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха |
> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} |
ездравити, већ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на в |
ио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не ми |
ије.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе културе.{S} Они су тада били и угл |
, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Поч |
овима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао... |
> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред |
Страна дипломатска заступства још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. ( |
ић му је, напротив, износио немогућност остварења његове тадашње највише доживотне жеље...{S} Т |
м и сталношћу задрта човека бацио се на остварење идајала којима служи прецизно, неуморно и пош |
ила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљају |
своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остварењу своје намере, јер је инстинктом <pb n="54" /> |
м, понекад очајничким средствима, да се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут |
ојих памет није толико развијена, да их оствари, она дакле прибегава умним људима да их задобиј |
вала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са |
е:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> <p>М |
мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, напротив, то се од вас |
еиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и т |
лико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, али је до амнестије одле |
ави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично је одређено место у другом ком завод |
ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га као очигледан рђ |
радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{S} Павле се оп |
ао већ постао несносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме п |
ађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла з |
и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, |
, ово је први племенити Јанковић; његов отац и преци били су великопоседници у Славонији, тако |
у младости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина богате задруге.{S} То н |
вке одговори:</p> <p>— Може.</p> <p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно у |
мери.</p> <p>У рану јесен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задржи у з |
отиву те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како |
млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S} |
то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће к |
ега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израст |
зумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо незав |
упио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овд |
век, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља, да с |
школовања у јединој средњој школи моје отаџбине, задруга се жестоко позавади око мене и хтеде |
и између ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваших речи удар |
а је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало бо |
г гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је оду |
ле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бав |
дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак |
ваздух тако покварен; прозори се уредно отварају.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад. |
м хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и |
</p> <p>Ако овоме додамо још непрестано отварање и затварање врата, гуркање столица, звекетање |
под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и |
итај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S} У сваком стојаше потп |
н, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га оста |
широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а други у је |
а.{S} Прозор је готово цео дан остављао отворен; после неколико дана натовари полумртвог младић |
ц.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, |
ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја са |
болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворена врата што воде у једно од два одељења, колико |
зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отворена и затворена врата.</p> <p>После неколико брзих |
дан други поглед управљен кроз тренутно отворена врата право у нас; управљач тога погледа женск |
ворише врата, коморник изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше |
ђаше право цркви.{S} Католичанске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Па |
{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветљену сал |
го времена само Чилага.{S} Своје широко отворене очи подигао би према старцу и као да га је гле |
вијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз |
и ући да распремају.{S} Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак |
им раменима; само што је била веселија, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас запитати, зашто сте |
је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљенија |
ед, што карактерише Шумадијску расу.{S} Отворено кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и |
, пуним потписом својим хтела да замени отворено признање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред св |
и више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио.</p> <p>Гос |
својим друговима не би то смео учинити отворено.</p> <p>Међутим проводно би дневно по неколико |
стављао родитељско очајање, да га је на отвореној позорници ударила капља, те је наскоро издахн |
присутност. — Борба је сада већ постада отвореном, и сељанка је водила очајнички и победоносно. |
д хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига п |
<p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле? |
њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и извади садржину.</p> <p>Завој је био напуњен н |
читав један век, док сањива надзорница отвори капију.{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Т |
е.{S} У соби замириса босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближује мајк |
главу влажним застирачима и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а одоз |
ти.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком који |
цање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа м |
езане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бројевима.{S} П |
у грофица са осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се чов |
ело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји |
улаз у ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орма |
воју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јас |
<p>— Ти си њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо н |
енске погледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr" |
у јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкрину |
ред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту пр |
једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, по |
ора; сакрила се иза завесе и неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме |
аденику</title>“.</p> <p>Скоро затим се отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична вра |
дизала главу према њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, |
вараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> <p> |
газдарица стаде трљати, али се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> <pb n="232 |
неколико тренутака.{S} Затим се наново отворише врата, коморник изиђе, остави их отворена, а с |
сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да |
ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз н |
ње; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио |
тким размаженим синовима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам |
</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће |
онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И п |
бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас, |
је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да |
се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједн |
оју сам својом безобзирном уображеношћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="13 |
динама мучно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот покло |
ачка греда положена на два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред каване, али је ипак |
— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћу је отети.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се борити.</p> |
.{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S} Ч |
же; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га видим.</p> <pb n="38" |
ле лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику добар бакшиш, |
јца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше превелике љубазности.</p> |
ога живота, када му јадном и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу.{S} Њему би требало див |
господине, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам закона средства д |
утку опасности опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Павло |
де дати права имена, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилика без — бар и к |
ти слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у о |
ли вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам пред |
„на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљив |
еку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат или томе слично.{S |
н ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће |
— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да |
преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га онај; — вами |
е он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико његове |
тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја |
д утиском извесног сажалења и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сад |
има те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем |
њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније при |
росто је урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пија |
дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да |
ноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек г |
м гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше године... пролазише муч |
Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ак |
а сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p> <p>— |
поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се толи |
овембарског дана о Задушницама, када је отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати |
пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде прозору, да види кола при |
рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и у |
расположења.{S} Има ту правника који су отишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у ме |
а љутито рече:</p> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет месеци <pb n="173" /> чекам одговор, а |
одговора кнегињица га запита:</p> <p>— Откад сте у Пешти?</p> <p>— Отприлике четири месеца.</p |
вам је теткица?</p> <pb n="192" /> <p>— Отказала је долазак, — одговори му супруга, — боли је г |
к сам довде доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам |
више, за оних више од десетину година, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико п |
нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n= |
да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако наново поче овамо долазити, свако вече га дочеки |
се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је |
„сместити“ свога сестрића.{S} Нарочито откако се очекивао долазак млађега сина <pb n="47" /> К |
ског официра, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пр |
огло додати две године, а теби слободно откинути бар четири, и онда би остала једна незнатна ра |
} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао натпис на |
јају, да их није могуће прекорачити или отклонити.{S} Затим је покушавао да одреди последице то |
у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.</p> <p>Напослетку уђе у собицу.</p> <p>Са гроз |
се осетио господарем ситуације, најпре откри младића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обм |
ко десетина доцније у Београду, када се открио некакав водоскок од прста дебео који је после не |
ајка усред бурна призора једном запита, откуд та велика страст према оном туђинцу, ја јој одгов |
себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{ |
ла да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сест |
о врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварим |
> <p>— Познајете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p |
чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и извади из ормана тр |
досно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе ви |
Баркарија.</p> <p>— Војвода Баркари?{S} Откуд ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро к |
њу хоћу.</p> <p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто |
е толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, |
поплашено погледа у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта |
говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који да |
p>— Ви сте ме чекали, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одврати она узнемирено.</p> <p>— По р |
офице Агнеше.</p> <pb n="268" /> <p>— А откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане |
з захвалности њему намењена.</p> <p>Али откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући у с |
одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах ту |
ло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурн |
евских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио д |
оректоровом својим једноставним уредним откуцајима; док је на <pb n="242" /> столу у неједнаким |
одину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на |
о вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплеменитију жену.{ |
еко моста иза бедема приближује се неки отмен господин са двема госпођама; једну води под руку, |
гледали као неки „швапски“ министри.{S} Отмена спољашност госпођа, којих беше четири на броју, |
женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска, због које је једном пропао, удаде се за |
распознати, али је могао познати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинчић?</p |
ли давно, као многе друге наше славне и отмене породице.{S} Ово одвајење нарочито у последње до |
дски, као да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљини о |
ам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, с којим сам поделила само стан али н |
оље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се л |
} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио само једну де |
на и познатија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако набројано, а од сиромашн |
добије позивнице у богатије породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима |
ишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећивао је Богослужења |
ше у пивару, једином недељном забавишту отменијих грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршиј |
тарати да вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудн |
код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим младим господином, који се, поред њега пролазећ |
под великим полијелејом са неким другим отменим госпођама са којима се праштаху, јер су биле пр |
забраници, — рече стара госпођа са врло отменим осмејком пуним поноситог благовољења и пружи му |
е био господин човек, мало просед, врло отмено одевен, витка стаса, дугуљаста, румена, пуначка |
ован човек лепог <pb n="73" /> држања и отменог мишљења.{S} Био је некада университетлија, а са |
стрпљењем похитао у вече, да у таласању отменога света продужи своје трагање.</p> <p>Неколико с |
а не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињом Агнешом, која ме |
ст, или можда велика умиљатост и велика отменост ових благословених лица, благословених богаств |
јој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја сам погре |
Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам, — је |
ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је само < |
глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се |
тавку на будућност, реших се да послове отољавам са највећом савесношћу; бавећи се цео дан час |
украшено каквим женским радом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо столице; |
p>Кнегињица ућута, седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Пр |
ићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао на пребацивања Чилагова која |
ете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је г |
ubSection" /> <p>Кнегињица је седела на отоману у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, има |
руга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био вис |
опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једном о |
много шетате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете |
Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим о |
душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи св |
разлику сталежа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То можеш, али |
допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу |
а земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га |
актеран; чујем да са највећом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кр |
дова, трчкарање момака, узвике порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакодневну слику |
и, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име он сада изг |
После учтивог поздрава и руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, господине грофе?</p> |
не, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, милостива госпођо, знате у главном |
е дам да сачекаш оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке |
аљине додириваху.</p> <p>Госпођица није отпочела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгл |
ашне помоћи.{S} Парница за развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим слободна и распо |
чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво, — настави старац. — Чујем уводе неке ти |
д под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а |
ном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко осветљене авлије пр |
дијалектичари, који су једва чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном често заносном |
затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагања и препирке, које отуд шире нервозно з |
опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пријатеља до гостионице, затим се опрости с њим |
косом мога лепог сокола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његов |
шке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета које почиње да говори, оне с |
је могао отприлике испросити?</p> <p>— Отприлике на неколико дана после ваше последње посете.< |
а:</p> <p>— Откад сте у Пешти?</p> <p>— Отприлике четири месеца.</p> <p>— Четири месеца?{S} То |
да ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти |
иле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприлике овакав разговор:</p> <p>— Не би човек помисли |
а се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да свом |
или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испросити?</p> <p>— Отприлике на неколико дан |
нао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест, које грофовских, које баронс |
>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радознало |
азмишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање је би |
не могу више споразумевати...{S} Молим, отпустите ме.</p> <p>— Шта ћете? — цикну срдита жена. — |
ш неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављење пролазно, |
је ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураши беху онде, па, к |
пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово велико и |
ту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је вр |
да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим б |
еодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео |
чима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала као у |
{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погаз |
ма чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} |
дио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и м |
више замршивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим нем |
и терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је покушавао и несвесно.{ |
а се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се ос |
ју, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун |
ад“, песме, којима је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што |
не од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговори Павле.</p> <p>— Гладан стомак не пи |
тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а о |
вима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представљајући какву уображену врло |
мети Павле.</p> <p>— Да, господине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох |
ница отвори капију.{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена |
непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав |
на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича с |
најмлађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад |
> <p>Странци су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз ме |
где отпочну разлагања и препирке, које отуд шире нервозно заинтересовање и напоље, и тада се ч |
м, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се ј |
старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— Велика н |
о и по традицијама и по интересима који отуд произилазе...{S} Затим твоје личне прилике —</p> < |
н, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; о |
путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема приближује се неки отмен го |
са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је |
и уметнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је православна са иконос |
обар бакшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматрате игранку.</p> <p>— Знам, али данас су с |
{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу с |
{S} Уклонио се на скривено место, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се распор |
е, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли и сталежи, |
, да овде, где стварне потребе нена, то отуђивање бива тако често, — упита младић.</p> <pb n="1 |
им спопала још нека нервозност, која је отупила све разлоге Нинчићеве, <pb n="264" /> и најзад |
ежном погледу, управљеном кроз тренутно отшкринута врата право, могао би назрети један цео свет |
врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљеног чајника и |
се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица поможе да проћердам сву огро |
чито хвалила једно лепо место где млади официр објашњава другу, како је то могуће да му се најс |
знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> <pb n="12 |
ињице де През, удала за неког Баварског официра, и то је била последња нит откако сам о њима чу |
дница, свака друштвена група — војници, официри, чиновници, ђаци, странци и чланови странака — |
сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јели |
чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувише познатог, предрагог гласа.{S} Оставим |
хтео.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досада |
болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— К |
кицу изложила натчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је |
ао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим с |
господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме завед |
почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито запла |
избором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</ |
S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје, |
, од којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да о |
трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми д |
дити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се к |
о ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно |
де?</p> <p>Кнегињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} А |
и се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размишљаше.</p> |
сам га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам доша |
рви мах приписивао више уображности или охолости, но ли високом положају њихову — да то у његов |
оју судбину усред туђине.{S} Урођене им охолости нестаде; младића испратише захвални погледи, с |
пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону велича |
е у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша |
младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервозном радошћу; |
/> ниси раније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега н |
е хтела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мер |
варалица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и данас непрестано варам оног честитог старца који |
и.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мо |
прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга |
оног честитог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу |
се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака, док доврши.</p> <p>— А |
{S} Ја имам посла са господином грофом, оцем удавачиним.</p> <pb n="271" /> <p>— Ах, да, то сте |
к.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкином — имао сасвим противно де |
ећ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом уј |
ога би често наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врд |
сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам бити будућност у оним по вас велик |
Са другом упознаћу вас онда када будете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесете прави |
рујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да |
од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она |
им; зашто питаш?</p> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да идеш?</p> |
ба да радим? — упита Павле, почињући да очајава.</p> <p>Коректор га озбиљно запита:</p> <p>— Је |
ашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да ун |
дна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да |
а таком жестином представљао родитељско очајање, да га је на отвореној позорници ударила капља, |
о се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S} Постала је ћутљива, често зловољна, каткад |
оставити.{S} Њено грчевито јецање, њене очајне узвике, њено страшно лице још једнако су ми пред |
жање заслуживало сваку похвалу, а његов очајни положај свако признање; али грофу се овај разгов |
постада отвореном, и сељанка је водила очајнички и победоносно.{S} И до последњег тренутка сво |
{S} Често се прибегава крајним, понекад очајничким средствима, да се оствари та жеља.{S} Велики |
ити, покушајте.</p> <p>Павле га погледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p> <p>— З |
ка.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он је |
м молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тело доведе |
реварила... ако..</p> <pb n="208" /> <p>Очајно лице кнегињичино потврђиваше њен исказ.</p> <p>— |
пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајућ |
у и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом погруженом под оним ужасним ударцима што |
м то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са читавом пра |
ше оне кокетне поузданости, која је пре очаравала, привлачила, изазивала, па подјармила.{S} Пог |
<p>И како је изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање оних пле |
ујем да са највећом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко |
кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да над |
ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељ |
.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој |
Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не ум |
глумица поможе да проћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината |
је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој |
је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после по |
говор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће |
, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</p> <pb n="204" /> |
ном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани дан.</p> </div> <pb n="155" /> <div type="cha |
међу њима она најсветлија.</p> <p>Давно очекивани тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне |
еђутим пребивао у неком стању стрпељива очекивања, изгледало је као да му је то и повратило њег |
повијао у душевној борби између слатког очекивања и несносног страховања подложан час коректоро |
неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да |
су сада засветлиле у неком напрегнутом очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он пол |
себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p |
“ свога сестрића.{S} Нарочито откако се очекивао долазак млађега сина <pb n="47" /> Књажева, ко |
Природно је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, то |
ај утисак на младића, какав је коректор очекивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресре |
потпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако како би ви желели |
це, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на кој |
а?{S} Јесте ли му помогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинчић остаде нем.</p> <p>— Неће |
хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори без забуне:</p |
е бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећи?</p> <pb |
умње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у |
ом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти с |
е потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није понудил |
му.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо ваљао? |
редила као најкраћи рок, проведе мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе погледу он није дов |
фицом саопштава <pb n="185" /> Нинчићу, очекујући увек при крају његове савете.{S} Он се управо |
одевени, стајали су у пристојној даљини очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали као нек |
p> <p>Павле, у толиким душевним борбама очеличен, није се застидео на овај прекор, већ са сумор |
>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постоја |
аслонила се о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јо |
а погледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука.</p> <p>— Зашто, |
.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мириса |
поредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, сам |
, испод којих јасно светлише живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошани |
ице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом очекив |
е.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и р |
е; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> <p>Г |
просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану и дугачке п |
болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи |
народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успоме |
ких светила.{S} Болесник понекад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} К |
ер, док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте према горњим сводовима цркве, али кад сти |
та младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено, |
а само Чилага.{S} Своје широко отворене очи подигао би према старцу и као да га је гледао са ин |
о лице грофово, који је своје укокочене очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и п |
оседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n= |
руца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агне |
Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови |
ва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, као да му је во |
есносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за рев |
ознаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протр |
<p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто |
окрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истиц |
тиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је б |
риморати да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи гр |
огледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њ |
о оне последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад |
естре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше испрекидани |
ти о стању Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме |
сти о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољега начина до он |
соби замириса босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближује мајка са св |
не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред |
са толико силе, да је морала заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало ово младо створење |
е, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{ |
макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се б |
јај царскога двора није ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценит |
тите.{S} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, |
иликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била |
S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним покретима.</p> <p>Тема коју |
мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на велику вис |
ед гледаоцима, којима је морала пасти у очи велика противност између предвечерја и зоре живота. |
ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p |
у, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, ко |
ао што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пре |
ти да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове |
, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим младићским невиним погледом, који га је п |
ао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</ |
по спољашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она |
.{S} Случајно била је погледала право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној м |
ично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посм |
се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу во |
је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p> |
ином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова |
искујући је непрестано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} И |
<p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Па |
е? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање наш |
право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим |
ђивали а брижне матере спомињале га као очигледан рђав пример својим слатким размаженим синовим |
свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанских права?</p> <p>— Није, гос |
неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— |
о опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима моралног пропадања.</p> <p>Тада и ст |
само гледала кад слушах њихов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе |
<p>Реч „новине“ понављали су чешће.{S} Очигледно се разговараху да се издаду неке новине.{S} Р |
После двонедељног мучног боловања Павле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ |
’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече |
се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиљавало да прикрије страховање и јаку накло |
знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно незадовољство са вашим положајем види се по с |
и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда сувише |
отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је само <pb n="91" /> Ч |
>— Ах, истина? — ускликну она нагло, са очигледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено |
да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме судск |
/p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} Очију <pb n="343" /> склопљених, лица бела као онај зид |
.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из |
ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, не |
ола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{ |
а данас нешто сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом одел |
е натраг, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, без присус |
мајка са својим нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намр |
ј у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу |
" /> <p>Павле је дуго седео заклопљених очију; размишљао је о старчевим речима; па кад је нанов |
аста, румена, пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде госпо |
, како би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са пуно признања према овим стар |
ено страшно лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја с |
рио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви ст |
тону а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прошлости му: његов мали завичај тамо у скр |
а бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела д |
као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити па |
воје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајк |
ају њихову — да то у његовим младићским очима није ублажила љупка појава оне лепе младе девојке |
е ужасне речи материне, која је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и представљала пре |
>— Ништа, размишљам.</p> <p>— Са сузним очима.{S} Зашто плачеш?</p> <p>— Нисам плакала, али сам |
ечито лети или глава Минерве са крупним очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над |
окретан младић са живим и великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, |
у и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила г |
у мирном лицу, бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Как |
вима, или побожну Геновеву са изврнутим очима и расплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим |
о да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спад |
ебе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p> |
Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} С |
чита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је пи |
то благодаран.</p> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћет |
у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, т |
ајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику |
ок.{S} Она је приметила немо признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик. |
и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећн |
олим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> <pb n="276" /> <p>Павле и нехотице |
угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи |
отребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очувана овако она ће временом још добити у вредности.</ |
овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле |
и или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас могли да ст |
а и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам дугујем пошто |
аровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре |
са господином Чилагом.{S} Он је својим оштрим погледом промотрио положај, уочио расположење Па |
рављено ускликнуо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо от |
них исповести, написаних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је књ |
господин у уличном оделу, без поздрава оштро посматрајући младића.</p> <p>Гроф руком показа Па |
Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{ |
вао и код сваке важније реченице гледао оштро у лице младићево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,... |
иметно отворих прозор.{S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворил |
тако, господине, — одговори Павле мало оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај |
— Да ти није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми ј |
и озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и овог политичког неповере |
арод који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици |
њица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.</p> <p>— |
достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ |
урићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.</p> <p>— Зашто, како? — упита кнегињица збуњено.</p> |
ар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се |
еника јесте „университетски грађанин“), па затим забележио.{S} По свој прилици чекаће га код ње |
проучи прилике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку |
шњавања што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специја (другова), које је ваљало |
има је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на свој |
да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> |
ка, каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуг |
е пре очаравала, привлачила, изазивала, па подјармила.{S} Поглед му беше непоуздан, покрети виш |
арица се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам |
.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се н |
о, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила мој поступак и то још п |
егињица је горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао, |
влачити и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га она |
То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато |
оложаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге одлучније таленте, који су са |
Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи упр |
јих пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Па |
стао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по ше |
а и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилничка појава овога старца, која |
слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрс |
је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проу |
> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мисл |
да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле |
се разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, |
овамо прође већ давно одређена година, па и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове |
да има неколико лепих везова и тканина, па, ако би младом господину било могуће, могао би им на |
видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем |
фица Агнеша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од |
У Крагујевцу имам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} |
ту се показују пороци прошлих поколења, па и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан. |
тресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезв |
— Ви сте, дакле, видели прилично света, па биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи |
е!{S} Грдни зидови који раздељују срца, па изађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутр |
ај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, пошт |
ји је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозност, која је отупил |
черате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам |
тојној даљини очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} О |
обичаје, па историју, па ваше потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска блага редом, па |
?</p> <p>Павле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p> |
и сујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за св |
и.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је зн |
из Суботице догод тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одо |
преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, зн |
вам те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па ваше потребе, па народне жеље, познајем |
јвећом озбиљношћу дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао |
дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се |
учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао |
се отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај гово |
ришта; петли огласише своје прве песме, па умукоше; блејање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се |
обично напишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица, којих списак |
арошфукола, али наскоро напусти читање, па оде у немирном размишљању проводити часове.</p> <p>К |
аочаре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ј |
</p> <pb n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— С |
зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:lang="fr">après moi le déluge</forei |
оћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је ставим п |
па свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слу |
егава да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добр |
у, напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међут |
— јер су га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе |
Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p |
ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не п |
а са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и пристала уз стар |
тави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име он сада |
ницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту в |
на три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараше пи |
авеџија увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро |
ругоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то смео учинити |
„Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба |
ра, одједном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: |
у своме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p |
у расправио масу, продао непокретности, па примио и новац.</p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели |
је, трговци, ћифте, паланчани, путници, па и учитељи имађаху већ своја места где се радије прик |
им градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колик |
ило их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и |
чисто плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и покл |
ћих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике |
ли пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и |
да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шт |
а што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један то |
на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан |
аљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема в |
највише интересовати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан б |
ређеним животом, често јако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи собом већином врло тан |
одно располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт ч |
а главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> <p>Коректор окрете лице према про |
еље, познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако |
бету са раскопчаним капутом и прслуком, па је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— |
даде му да управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље |
ао у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде пред капијом и п |
ује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се |
тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дуго |
ар или социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста ажан-провокатера, д |
у Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> н |
подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свак |
на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се врло веш |
вота потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се ј |
ачуна о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би |
замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле |
оље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео је да ј |
кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарамо о другим предметима који су на видику |
е треба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити |
p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој |
а му је престојала једино морална смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га ј |
је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радозналост била |
им одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био мн |
нити прелом у досадањем животу Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном сународнику, хтео |
та, да сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више би |
верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— В |
задобије, међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно пада |
ако зване народне обичаје, па историју, па ваше потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска |
затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p |
оју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још н |
ачванин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица оти |
олесникову и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и коректор, о |
днокрвност и на ову примедбу грофичину, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваш |
</p> <p>— Мораш? — Ту застаде, уздахну, па чврстим гласом настави: — Добро.{S} Кад мислиш?</p> |
не дозна за узроке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила раз |
о вече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није сп |
увена по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је о |
е о томе распитате преходно код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа др |
е народне песме.{S} Руских и румунских, па и малоруских и словачких има доста; пољске и чешке д |
којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да очаја |
знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно зау |
а ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што п |
адио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</p> <pb n="101" /> <p>Чилаг му се пр |
ов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али |
ла, да да места „популаризацији науке“; па кад предлагача један од слушалаца запита што је то, |
а седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одважност ипак се не побуни и не п |
се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, |
очију; размишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њ |
, прими на се бригу око мога школовања; па како сам имао благодејања од Господара, то се од зад |
ли врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} Фон Хадерик, такође пријатан младић а де |
луба; они дивни састанци код гласовира; па она велика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... о |
— пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до в |
начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на |
аесторо кола разнога облика и величине; па се опет попеше на други спрат али на другој страни к |
о; па смрт мајчина и његово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; он |
филолога који су ускочили у медицинаре; па природњака који ће и глумовати, само да се дочепају |
: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врт |
младићска снага што му запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у друштву; |
без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим жив |
и још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p> |
и дар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школс |
и онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово завето |
ићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећ |
дином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде |
сам посећивао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми пре |
време је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без об |
мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем |
ном у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовање; па затим добри ујк |
з даљине показује несравњено живописно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво |
рилици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и оставља |
ахач или је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или д |
?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сад |
а, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами најв |
бар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, |
мља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Изв |
одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи |
и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му помогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одго |
спрата са великим видним прозорима.{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајал |
раз и теткичин величанствени прилог.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра |
ратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образованост његова није могла да превари око м |
S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S} Неки наро |
савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан |
вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне год |
; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш |
и, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, срк |
Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> |
ске језике.</p> <p>— Сећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> |
му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљин |
цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону величанствену ватру у пећи, Французи |
ш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— |
је скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће благостања донети њ |
исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на споља |
Не знаш? — одврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и |
<p>— На пут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p |
истина, — одговори кнегињица брижно; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да оду |
најнадлежнијем.</p> <pb n="230" /> <p>— Па шта ћете после?</p> <p>— Да видим.{S} Збогом.</p> <p |
— упита Павле.</p> <pb n="333" /> <p>— Па, тако је.{S} Знаш изреку: <foreign xml:lang="de">Der |
.{S} Кад мислиш?</p> <pb n="53" /> <p>— Па за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упу |
ислила на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет |
Ти ниси била довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, з |
ме она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминова |
вљаш да не бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш |
амо да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има р |
младе племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крај |
м марамом обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p |
то си пређе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега им |
да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мал |
је већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући сво |
ме није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погле |
и напослетку самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда мн |
четрес година, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да ни |
{S} Агнеша је постала удавача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања пол |
<p>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се и |
је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам |
тим ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> |
.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам ред |
љивија од моје госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док с |
Павле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је |
наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је из |
н мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— |
ица.</p> <p>— То треба видети.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, |
ено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не вид |
оју свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита она наивно.</p> <pb n="1 |
шим.</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме |
аравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабији |
да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми.</p> <pb n="78" /> <p>— Не може се |
нано; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и на |
бре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци |
оме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се |
адим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p |
мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим р |
> <p>Кад сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није пита |
се трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба о |
.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта |
раство.</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћ |
p>Ујак сумњајући махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао? |
/p> <p>Павле се осмехну благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је |
погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле |
ењу.</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у друг |
p> <p>— Сећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно |
криви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква је смисао такве радње његове? — упита Павле.</ |
при свести?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи. |
онских.</p> <p>— Јесу ли Срби?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, |
е тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — |
е ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> |
: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте читати такве књиге, оне с |
ј вашега друштва расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градовима, а било их ј |
га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло леп |
, недовољно оданих бранича, спекуланата па и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све |
нима било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвоздено |
пет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој |
е, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p |
рућу?</p> <p>— Могу.</p> <p>— После иди па прилегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи |
удим; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али је мени то потреба после пет годи |
.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку сваког корака одсечни ход — били |
ди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n="250" /> Агнешиних суза, кој |
ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Уј |
храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги чове |
звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше гроф даље, — |
ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удав |
ва и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; м |
<l>Бела света, земаљски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мис |
исказ.</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако |
јући над прошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>Па ухвати Павла.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Ч |
отребно да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му он |
у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се истрошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће д |
великога осниваоца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се |
ини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене сте |
куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузе |
ном руком са болесничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, он |
тарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу |
ише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те |
и; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитоперена слика са |
S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање, |
p> <p>Коректор је често поред болеснога Павла радио свој посао; наместивши се поред прозора пис |
одине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама могу посетити само две женске, |
једну врло ваљану партију.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе.</ |
ајући младића.</p> <p>Гроф руком показа Павла придошлици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић не оду |
поноситости грофица је ипак одликовала Павла нешто као госта са далека пута, нешто пак као љуб |
ст од оне вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасвим друк |
брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита: |
треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, вра |
у.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом читала |
ко и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће |
четка <pb n="131" /> пријатно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку. |
ли црне слутње његове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и од |
, госпођо.</p> <p>— Повереник господина Павла?</p> <p>— У свему, госпођо.</p> <p>— Да ли слутит |
и послужитељ.</p> <p>— Тражим господина Павла Ђурића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео сам ово пис |
<p>Газдарица се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Ш |
етку смисли да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није |
ом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> <pb n="118" /> <p>— Хоћете ли се дуго бавити |
ју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са млад |
а својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах су |
сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво:</p> |
пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим |
Грофица Александра Јанковићка чекала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Пав |
на остао при оваком тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео |
тег описа пређе на појединости, које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај ва |
b n="76" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече |
ија Фернек опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи |
повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледа |
ад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, који је био сасвим изнемогао и одведоше га код у |
је је одавало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику |
рошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>Па ухвати Павла.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти |
ну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад је прочитао позив, па га з |
} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну пр |
оловину.</p> <p>У свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на |
са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће |
чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гл |
лову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу |
врта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Аг |
ио је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, д |
зара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“</p> <milestone unit=" |
> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не |
p> <p>Коректор се насмеши погледајући у Павла.</p> <pb n="92" /> <p>— Сад сте ви узрок.</p> <p> |
ах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званичним путем удалили одавде, и од оно доба виш |
света!</l> <p>Војислав</p> </quote> <p>Павла је, дакле, само смрт могла спасти својих смерова |
човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држа |
<p>Што се више приближивао крај месеца, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио о |
уту огромним трошковима за веће забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} О |
ра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— Врло ми је |
гледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сати?</p> < |
} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће |
нодушни.</p> <p>Кад се игранка продужи, Павле оде кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
оцније, да му другови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града, |
е на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде |
</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакл |
х ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час об |
...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно, радосн |
изненадног састанка са старим Чилагом, Павле, који за то време случајно није ишао у кафаницу, |
о отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Не знам.</p |
</quote> <p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је |
, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици са коректором Нинчићем који |
е влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говори |
> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га глед |
ала је кнегињица Страта. <pb n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту ста |
Ја сам грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко н |
о сваки дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће претераним речима и ватреним ф |
улаза неколико погружених просјака.{S} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се п |
тво, пошто је одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека п |
/> <p>Напослетку дође час растанка.{S} Павле се врло церемонијално захвали код грофице на мило |
о причао испрекидано за време ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка |
им се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја није хтео више покази |
лам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утис |
ак.{S} Књиге су обележене бројевима.{S} Павле узе књигу број 1. <title>Календар</title>.{S} Уну |
обијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом, али је није могао |
, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а |
/p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне кој |
очела свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп |
ви.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, |
пет сати говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен под утисцима те силне речитос |
е публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако |
ијатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим |
се и правили распоред за у напредак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговарао је према том |
ако допада, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном д |
пустише.{S} У соби замириса босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближуј |
p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је |
еђу тога и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју |
е Агнеша онда назвала била теткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађења, и као да се он |
њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а |
младића, какав је коректор очекивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</ |
е ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је |
и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи |
осле болести постало сасвим интимно.{S} Павле као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији |
кавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остварењу своје намере, јер ј |
трани, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад |
био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг, <pb n="114" /> скиде стакло с о |
свакако моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним |
шко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим начином живота пот |
о тренутака донесоше чај за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао пријатеља:</p> <pb |
вече дође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те |
Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет му позлило.</p> <p>Одведоше болесн |
> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити себи позивн |
Уђите.</p> <pb n="157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за |
<p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n="231" /> |
ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао |
местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из р |
олазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb n="303" /> <p>У |
о писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам ј |
p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> </div> <pb n="224" / |
Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се истр |
а да одговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од п |
де?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим гласом настави:</p> <p>— Је ли |
ше рано, доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим |
дишњег путовања.</p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} Нико да |
е Нинчићеве, <pb n="264" /> и најзад га Павле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће о |
нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div> <pb n="108" /> |
</p> <p>— Како сте сазнали, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа |
не пустога живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем добио саопштење, да му је уј |
а сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прил |
згубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се врати |
мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са |
међутим стаде пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p> <pb n="300" /> <p>— Реших да о |
ерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао |
p> <p>После учтивог поздрава и руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, господине гроф |
p> <p>После двонедељног мучног боловања Павле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али ј |
е да ручају.</p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло просто |
ном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Павле гласно.</p> <p>— Да, да, — одговори госпођица мал |
а је смисао такве радње његове? — упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћ |
је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва дишући.</p> <p>— Неки војвода Баркари.</p> |
о?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ћ |
<p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да очајава.</p> <p>Коректор га озбиљно |
задатак живота називаш навиком? — упита Павле.</p> <pb n="333" /> <p>— Па, тако је.{S} Знаш изр |
>— Је ли онда одиста сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом сми |
имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба б |
ко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците заш |
подуже остао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању оне нај |
о је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, |
ући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђао, приближи се једанпут његов |
ла да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упус |
сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симпати |
оца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео гу |
ном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним поклон |
воју кћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине са с |
hefoucauld</foreign> </quote> <p>Кад је Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанко |
држи његову карту у десној руци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није |
едњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим |
ону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно напи |
Section" /> <p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске породице |
био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, ујак га је обасипао |
ова покојна сестра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </div> |
у таквој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо пушт |
е грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у |
а је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивији.{ |
и по университетским ходницима, камо је Павле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{S} |
питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, |
p>Госпођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто |
то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S} Од тога човека саз |
и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођу и једног м |
и.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, ал |
м, са још неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи м |
огодила сама.</p> <p>После дуге почивке Павле дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле |
благотворном кретању безбрижне омладине Павле је могао много штошта да научи, да му оно није сл |
ну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како |
p>У такни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су р |
ма.{S} Изгледала је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али он |
описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време н |
е, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити |
уће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најсјајније јавне иг |
ехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те |
:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се Павле Ђурић.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Monsieur J |
евске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођа |
lestone unit="subSection" /> <p>Тако се Павле повијао у душевној борби између слатког очекивања |
ве три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде |
Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се постав |
сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, благодарим.{ |
ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Како да није истина, млади |
у, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа |
p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужит |
сподин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.< |
едње посете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p> <pb n="229 |
па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући се.</p> <pb n="202" /> <p>— Н |
м натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у |
с.</p> <pb n="256" /> <p>— Тако? — рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лека |
p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније питање понављао би, да је Па |
е сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње речи мучно изговорила, |
ашто да ме двапут пријављују? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођица се наново појави:</p> <p>— Уђит |
образованим православним домовима беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то врем |
је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пушта |
нути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скривено |
и њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим млади |
ави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно драго |
јој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо |
ођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим познаником, угледа гд |
ц онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да |
.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, |
ић, да заједнички вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читав |
.</p> <p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа |
код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити |
а остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздржљивос |
риродним путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да поп |
мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује |
ном разговору дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана П |
ректор оде за својим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају другови |
сравњена величанствена појава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се б |
ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да ми |
е, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о састан |
е:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да |
трајало неколико месеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао је п |
о учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица ша |
писма; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} Затекло га је п |
џијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога мо |
вај човек у њему умео да произведе; али Павле није био више потпуно господар самога себе.{S} Ње |
а што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлаз |
Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и |
и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову примедбу.</p> <p>— Ја |
Не знам да ли није отровна, — одговори Павле.</p> <p>— Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам |
</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим последњим речим |
<p>— Али је тако, господине, — одговори Павле мало оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S |
упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, — одговори Павле.</p> <p>— Е, дакле, слушајте...{S} Ја станујем у |
годјејање.</p> <p>— И много, — одговори Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш |
им људима!</p> <p>— Госпођо, — одговори Павле достојанствено, — ви сте прекорачили праг пристој |
писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одговори Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно д |
>— Па зар мислиш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих |
остионице.</p> <p>— Доћи ћу, — одговори Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостио |
хоћу само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</p> <p>— Видите ли ове хартије, — настави г |
Ти си, дакле, постао сила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p |
n="139" /> <p>— Кажите ми, — проговори Павле, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим |
Случај је, одиста, господине, — одврати Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али |
> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?< |
</p> <p>— Под ћелавом главом, — примети Павле.</p> <p>— Да, господине, и у отрцаном капуту.{S} |
а будио...</p> <p>После неколико месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да |
вот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени поглед оживи, када одгори: |
" /> пријатно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала |
ути лист у неком молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га запаље |
ађивао оно неколико новчића дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се |
ођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићевим Павле подиже поглед према лицу пријатељеву.{S} Он виде |
ди удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с т |
али, јер се на неколико тренутака затим Павле <pb n="254" /> пробудио и погледао на онај угао, |
ом прелиставао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он ј |
сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле оде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У каб |
, — одговори Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је |
кавеџију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одго |
желите?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи.</p> <p>Странкињ |
/foreign> </quote> <p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим |
едах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и н |
друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предусретљиво објашњавање грофово, који је ужи |
намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} Очију <pb n="343" /> склопљених, лица бела ка |
</p> <p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb |
о предграђе.</p> <p>Туда се често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, по преп |
привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Ни |
p> <p>— И у Калифорнији, — упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам св |
и овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да припадам каквом |
nit="subSection" /> <p>Тако је проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час |
>— Зашто да се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени израз |
аје.</p> <p>— Како? — одговори зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица т |
да се изближе упознамо, — рече искрено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични, призна |
<p>— Тај један једини — одговори тужно Павле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам |
фова...{S} Јанковићевих? — рече опрезно Павле.</p> <p>Коректор га погледа, затим полагано рече: |
у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули с |
још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред |
ео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз сре |
чним незгодама насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> <p>Пл |
могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то |
а му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још, признај |
сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешти, на университету, |
е чаја.</p> <p>— Не могу, — одговори му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, по |
</p> <p>— Говорите, дакле, — довикну му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашњег р |
д своје намере?</p> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је мо |
Шта ја имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади госпо |
ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и ду |
/p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало раз |
те.</p> <p>Седоше — По њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb |
на хартији:</p> <pb n="347" /> <p>„<hi>Павле Ђурић</hi>, Србин, ускок, добра аквизиција, али ј |
и се нестрпељиво.</p> <pb n="280" /> <p>Павле крокну један корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, |
а не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на велику висину и заузме место иза широ |
у човечјега бића.</p> <pb n="153" /> <p>Павле остави књиге на столу, пошто их понова увије у он |
ој моћи завођења.</p> <pb n="124" /> <p>Павле одобраваше:</p> <p>— То сам и ја приметио.</p> <p |
рт, ако је остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би |
очинских савета.</p> <pb n="276" /> <p>Павле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</ |
и, послушајте ме.</p> <pb n="107" /> <p>Павле је дуго седео заклопљених очију; размишљао је о с |
нати где ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после кратке почивке одговори:</p> <p>— Може.</p> |
бог нас, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Павле порумене.</p> <p>— Да, госпођице, морам признати, |
одржах своју реч.</p> <pb n="99" /> <p>Павле га слушаше са највећом пажњом.{S} Чилаг продужи.< |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле боловаше дуго, неколико месеци.{S} Љута болештина |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле је наравно после овог разговора одмах потражио св |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јак |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S |
олакшава.</p> <p>Cicero</p> </quote> <p>Павле је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја |
ете само ресултат: потпишите га!</p> <p>Павле напослетку проговори:</p> <p>— Ви сте, дакле, кад |
о богаташких кука.{S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У повратку морао је про |
е ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле је неколико тренутака гледао у <pb n="288" /> неп |
ри?</p> <p>— Какво је то питање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лиснице, разви га и пока |
вор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим |
лна ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравн |
би био свакако најпоузданији...</p> <p>Павле пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је |
на кућа“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара гр |
од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак нешто жалосним осмејком х |
право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред известио да ово није ни мало опасн |
>— Сасвим као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да в |
есрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу вели |
И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у уз |
офица је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> < |
дејство ономе што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И м |
да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, милостива госпођо, знате у г |
али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али она једва мрдну главом, већ се н |
и женскога грла једнолика песма.</p> <p>Павле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро |
жно и будућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S} |
ила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком тренутку и коректор одгов |
/p> <p>— То није никаква сметња.</p> <p>Павле се намести у столици, наслони један лакат на насл |
ипак није био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у сагласности са својим душевн |
велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахи |
разумљиве тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу |
буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S |
и.</p> <p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз т |
> <p>— Јест, јест, тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да с |
, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне |
дласка коректорова наскоро дође.</p> <p>Павле погледа зачуђено у лекара, кога је за време болес |
у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову карту у де |
чко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али н |
Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте на |
</p> <p>И задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га запита:</p> <pb n="96" /> <p>— Реците ми, госп |
ду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на |
ју око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се д |
> <p>— Тако сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узверено на Чилага и био је т |
све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час насту |
<p>— Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>Павле радосно узвикну:</p> <p>— Ви ми то саветујете?</p |
сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног гос |
е ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њ |
се временом умирити, покушајте.</p> <p>Павле га погледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу |
лико чланова краљевске породице.</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће на |
и притиште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се после извесне почи |
дите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, |
лед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо призна |
ст Кнегињица Евстратија де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше к |
Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно пр |
према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно разумео свога пријатеља одговор |
а је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило |
ед најбогатијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно одговори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мисл |
Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ћ |
несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, м |
ш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву |
брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старца, кога је, како му се |
јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на бледо лице кнегињичино и ви |
ка.{S} Будите, дакле, разборити.</p> <p>Павле се са уздисајем повинова.</p> <p>Ваљало је издржа |
S} И ја се чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душевним борбама очеличен, није се зас |
заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик |
вала Богу, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што га пријатељ тикаше; то б |
исма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараше писма једно по једн |
Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретни |
, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је п |
ј великој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то б |
све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволиком чистотом женске |
није познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>— Мени је велика част и највећа радо |
галерија, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је |
како не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа подозриво, али га ипак запита зашто га |
али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклони и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Т |
огу да вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље да сам послушао своју м |
ушаше са својим благим осмејком.</p> <p>Павле се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да г |
авкасту хартију и везане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележ |
Нинчић, — ако је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприча своме пријатељу потанко њег |
то?{S} Зато што сам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p> |
<p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да |
p> <p>— Хвала вам, учинићу тако.</p> <p>Павле појури на врата.</p> <p>— Чекајте, човече; понеси |
ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— |
н бар једанпут овде се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој задивљени поглед на красно намештене, |
сам.</p> <p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте В |
ли онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Бео |
и знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљ |
пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчи |
може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега ужасне речи гро |
— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече уј |
е су продужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку појединост својега романа |
им вас, хајдемо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва пође.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, т |
а господа продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини, доле <pb n="16" /> пре |
кацијом што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павле потресен одврати:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p |
Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пријатеља до гостионице, затим се опрости |
а је овом приликом читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је собом неколико српских песама, к |
аква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у коректора:</p> <p>— Откуд бих |
шила своју најодсуднију одбрану.</p> <p>Павле је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља |
примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле устукну један корак и поцрвене.{S} Госпођа је при |
стајем, узмите кнегињицу Страту.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде |
{S} Она, дакле, прекрати посету.</p> <p>Павле се опрости од породице са блаженом надом да ће јо |
е је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава |
тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, |
ељи, обуче се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а |
.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; |
сала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— |
ића.</p> <p>— Које му је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успу |
S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Господине грофе, ваше пређашње р |
ада, или више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којо |
те то требали раније да учините?</p> <p>Павле још једнако зачуђено одговори:</p> <pb n="158" /> |
у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, признајем, — теша |
знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори, за то време Нинчић к |
те.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле муцкајући одговори:</p> <p>— Ја је... још нисам.. |
ожете ли ми објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одговори, већ сачека, до |
у напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи цигару, исприча му |
ико колико се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове реч |
ом местанцету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је дов |
S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb n="278" /> са |
, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађај.</p> <p>— Ниси тренуо |
ши.</p> <p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</ |
порно за вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле се поново диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, |
?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— |
а буде тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одговори:</p> <p>— У Пешту.</p |
ља.{S} Спасавајте ме!</p> <p>А.“</p> <p>Павле окрете бледо лице своје према послужитељу:</p> <p |
љави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене |
м.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</p> <p>Павле Ђурић“</p> </div> <pb n="234" /> <div type="chapt |
} Јулијо, остави нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније прич |
</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније мо |
ли, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био је |
о му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина богате задруге.{ |
p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео |
p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори без забуне:</p> <p>— Покојна нан |
вој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкином — имао сасвим п |
еговој наредби, доносили из редакције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, чувао је прија |
о си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени поглед оживи, када одгори:</p> <p>— Ја н |
лазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</p> <p>Целога се д |
рофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те је због тога била |
непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, |
како се осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ давно одређена година, |
свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био је врл |
рата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио господарем ситуације |
анашњи долазак објаснио не само лепотом Павлова певања, које га је овамо домамило, век и душевн |
е, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, затим, као |
у опширније разлагање једино стога, што Павлова болест није имала ничега карактеристичнога, већ |
позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке је |
на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином живота он |
сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбране или, управо рећи, оптужбе самога |
достигло висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је младића јако |
ове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Павловим родитељима Бог вратио она добра која су му чин |
са <pb n="147" /> садашњим расположењем Павловим; зато и наступи жестоко одупирање са његове ст |
ије била потпуно задовољна са одговором Павловим, али му је морала признати коректност одговора |
ј муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим приликама.{S} Одобравали су му што је дошао и |
ад некоме од некадашњих бољих познаника Павлових, како се сасвим изменио и како живи пусто, гот |
е из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено лице, коректор настави:</p> <p>— Чила |
ом промотрио положај, уочио расположење Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S |
>И када виде сневесељено неодлучно лице Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то п |
дностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, |
ало као последња али неотклоњива сметња Павловој намери.</p> <p>У рану јесен напрасно умре отац |
говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, коректору Нинчићу, који је мирно седео у једн |
ечи старчеве, који се сад заустави пред Павловом малом библијотеком и настави:</p> <p>— На шта |
епоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Уј |
пет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непрестано је држећ |
мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име изусти. |
начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам могла наћи др |
осета учинити прелом у досадањем животу Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном сународн |
ор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p>— То м |
.{S} Она је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер |
нику, већ после мучног споразумевања са Павлом написа ово писмо:</p> <pb n="233" /> <p>„Милости |
рети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полиције.</ |
тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер с |
ање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почет |
етно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица по |
/p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја сам писала Павлу.</p> <p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све боље и бољ |
тари борац.</p> <p>У таким се приликама Павлу полагано враћало здравље.{S} Али се са здрављем п |
стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према прозору.{S} Једном се руком насла |
д, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичним границама, ка |
оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала |
и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа са толико нежн |
има, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му груди, о |
е трљати, али се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдар |
вашу почаст научила. — примети грофица Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши устаде и поклонивши се пре |
/p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову мирн |
гнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена старинским нес |
<p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затеч |
/p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца одрасло |
ам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било загонетно, овај му је усклик објаснио све.</ |
к.</p> <p>Грофица пребледе, приближи се Павлу са стиснутим песницама.{S} Изгледала је тако стра |
а изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте према горњим |
блике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу, с поз |
илост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет мес |
нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овде је |
чнога програма.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са политираном главом не |
ци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} Имају рачу |
у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S} |
у, ако нису можда биле оправдане каквим Павлу непознатим узроком, још већма га изненадише, тако |
ту своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у о |
</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци |
њиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мал |
чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— |
асно довикнуто питање било је управљено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом мање живом у |
ршеној афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о |
дио.{S} Његова намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано пре |
дном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Па |
ди с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком пробуд |
<p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{ |
ошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и ова |
а сам писала Павлу.</p> <p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, том млади |
као у сну, видев како са огромне висине пада некакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи |
; опростите.{S} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђ |
то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те не само род |
ви ипак одаду њима, они сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај т |
е баш оне болећиве даме, које су некада падале у несвест под утиском лепоте оних стихова, са је |
амишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним покретима.</p> <p>Т |
би се обично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у сум |
ого, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на по |
ом Јанковићем дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилику што су га у |
<p>— Приметих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p> < |
е, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{ |
веном положају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> |
мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку ч |
том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} |
е архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштани |
не и армоничног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изнен |
мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се |
нин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте |
поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p |
овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она ј |
сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Н |
ице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, си |
ргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг, <pb n="114" |
е, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се постави практич |
мо да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на ве |
ија женске погледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p>— <foreign xml:lang |
ењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко осветље |
и колар имао времена, да људски поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} П |
к, коректор му је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да својим речима ни издалека н |
Питање је било оштро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да |
ти смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај начин: н |
олео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно разумео свога п |
понекад тамни...</p> <p>Агнеша постаде пажљивија.{S} Така нежност мајчина морала је имати наро |
ј, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила погледом своју кћер, која око куће посл |
Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње бе |
ије, најпре откри младића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним застира |
све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свршио <pb n="324" /> кратак преглед |
и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу странаца; прочитавао би свакодневно некол |
мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одговори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— Имаш ли бл |
офици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што прим |
p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате за |
оји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> <p>Али откуд би |
ако подмладити; она досад није обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, |
воје расположење треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потр |
немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао к |
о разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о архе |
додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо по |
н устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нин |
p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему |
"99" /> <p>Павле га слушаше са највећом пажњом.{S} Чилаг продужи.</p> <p>— Бијографије немам.{S |
је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим ли истину? — запитао је младића |
у, лакше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу каванског света...{S} Немојте се срдити, ја сам в |
насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли |
једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизв |
/p> <p>— Даље, препоручујем вам највећу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младићске жест |
— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> <p>— Соб |
Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкине речи, а примед |
и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Краг |
атом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћ |
ном бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којој би м |
бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се усправ |
на најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, |
"131" /> пријатно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хв |
им га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га |
же руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа |
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма |
ишну интимност, са западњачког гледишта пак он је био довољно објашњен положајем њиховим у туђе |
врши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице |
одовуд певање какве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава м |
АЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају хартије стајала је прибелешка:</p> <quote |
раву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред једним наслоном, на чијој пред |
и за други сем чиновнички посао, она је пак научила само да негује цвеће, материјално и душевно |
То му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Ч |
аним кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, |
потребом, — одговори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа |
д више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом |
есто што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачк |
.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам владал |
one unit="subSection" /> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, в |
некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p> |
еврнути лист у неком молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га за |
господски, као да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљ |
ђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаш |
себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S} То |
ају болесни душом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потпомогнут од своје богат |
ли ако немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а |
имао једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млада грофица заврши свирање, он дуго није мог |
а нешто као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића који им је указао некада добру |
м упуства за нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p> |
е чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</p> <p>Старац наново поче ходати, али је сваки ч |
, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</p> <p>Старац наново поч |
лицу некакав израз чудноват, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Ста |
ролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну |
ем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“; па кад предла |
еговом просидбом;... затим Едгар Калај, паланачки племић, сиромах али врло даровит и одличног ј |
пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког трговца старога кова: у плавом турском оделу |
дише —, даље занатлије, трговци, ћифте, паланчани, путници, па и учитељи имађаху већ своја мест |
сталежи никад не виде унутрашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца н |
аристократском повученошћу, да из своје палате или са свога спахилука презире свет; а нема воље |
хватила је цео простор на једној страни палате: зидови су покривени дрворезом што је служио као |
гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био |
јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посматрања.</p> <p>Тако су про |
арник; имали смо са женске стране и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; ви |
се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.</p> <pb n="222" /> <p>Грофица узе кћер под миш |
камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши главу, уздахну дубоко; затим похи |
ео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи цигару, исприча му укратко случај.</p> <p>— Зато |
шло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда се често шетао Павле. |
онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певал |
ти, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њем |
>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да м |
иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите < |
помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љуба |
њима може донети добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па |
не потребују само оним бедницима, којих памет није толико развијена, да их оствари, она дакле п |
</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> <p>— Може, — о |
лаг још додаде:</p> <p>— Будите, дакле, паметни, послушајте ме.</p> <pb n="107" /> <p>Павле је |
само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико практичних дисцип |
ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погл |
ри тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— |
ни догађаји дуго претресају, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, |
то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала |
ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она са |
пио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше.{S} |
страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљине показује |
ушице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног језера, пријатељица, к |
S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест |
утку отворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под неким високим |
спитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упоз |
овог сјајног света овде одједанпут није пао један зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате |
био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кнегињици да млади госп |
а што стоји под неким високим ступом, и пао би обично на један други поглед управљен кроз трену |
таве сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавајући |
ка, одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на њ |
једног бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га. |
о мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверова.</p> < |
змаженим синовима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад н |
ше пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненадног слу |
оф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} Било <pb n="197" /> је два |
ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљада, |
подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, војска би маширала и банда би свирала.{S} То би |
и...{S} Као што сте ви нехотице повукли паралелу између оног напредног света сложених интереса |
> <p>— Погледајте око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо |
на где је беспослена госпоштина трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на |
сти, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, |
зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти |
стеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крај |
ило са утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу |
ом сеоцету; школовање његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у домо |
назију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене? |
ло час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио с |
ани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало |
ељства и мислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царско |
ачним странама живота. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је |
асвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појава човечјега ду |
раживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се |
м помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А где сте |
ко кривоног и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне у |
ак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано осећање д |
сти био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицо |
чки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја с |
јбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни |
ертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских писама описује неки занатлијски збор.{S} По св |
Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... |
— Прекрасно, прекрасно.</p> <p>— Ученик Париског Университета.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr"> |
шем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширн |
ом облику, на крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} |
та.{S} Његово је поље више на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим друмовима.</p> <pb n |
ћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити |
а би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати, по свој прилици, неколико година, јер |
лог господина са сјајно улицканом црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као пол |
вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми више |
Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;... барон Феј, ближе је с |
>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која; француска |
пријавило доста одличних и најодличних партија.</p> <p>— Ти изабери нај-најодличнију.</p> <p>— |
вако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Ст |
За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану партију.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — ускликну кнегињиц |
крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тога, к |
еце и често је своме сестрићу слао коју пару за школске потребе, док је овај још у оближњој вар |
и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу још дв |
да њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, П |
и, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доручак дакле седам новчића. — В |
д пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако |
ицало пред гледаоцима, којима је морала пасти у очи велика противност између предвечерја и зоре |
.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазвони |
елим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама |
олакшавала судбином овог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне |
лику, коју од пријатеља направи време и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се да |
оживео свој <pb n="327" /> век са свима патњама и сластима земаљскога пребивања.{S} Свет нема н |
А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о материја |
аву од оне која је проузроковала његове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи ј |
ли ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомис |
не на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S |
као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Ти |
е одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио |
еје нису лудорије, оне су плод вековних патњи, али њихова несрећна је страна да оне потребују с |
и да дамо <pb n="237" /> потпуну психо-патолошку слику његове болести, не зато, што бисмо то с |
на купатила, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у ста |
опште, поред свег тако радо показиваног патријотизма, најсилнија је чежња да види и да проучи п |
ема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло доброћудна.{S} Издавала је стан уве |
у туда пролазили; друштвене и, већином, патријотске идеје одавде су се кретале у борбу, и само |
арактеру опште-српском, често претерано патријотском, јер се тада већ беше увелико пробудила по |
ајем неограниченог поштовања према овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу вечито |
х, животиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само г |
ивама, <pb n="35" /> млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у ва |
ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилич |
> <p>Наоколо нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{ |
- питомих брда, цветних ливада, сочних пашњака; живописних села са здравим положајем; породица |
p>— А може ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> < |
је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да |
песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{ |
ајући кнегињици да млади господин дивно пева, да су песме које предаје права ризница за оперску |
не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При сврш |
ању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срц |
ли песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако ве |
ничега особитога осим њихова врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S |
олазак објаснио не само лепотом Павлова певања, које га је овамо домамило, век и душевним сродс |
кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка |
осте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p |
атиној, али нису ништа говорили.</p> <p>Певање се настави и бивало је све слободније и све лепш |
мице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да |
уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод та |
о све тужне песме; севдалијске Босанске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено забл |
јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечит |
песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и муз |
се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разг |
чно написао француски превод.{S} Она је певуцкала расејано, полугласно, а погледом је лутала по |
села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исправљаше.</p> < |
а дивна сва позлаћена харфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђена у вео |
ума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и сед |
таде живљи, прекинут овде онде читањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле |
и, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у ње |
м и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет |
је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да |
Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским |
испекла погачу.{S} Батином је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео покло |
апша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгу |
чере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарал |
у лепезу украшену брилијантима, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока к |
лепо аранжованом <pb n="265" /> нојевом перади у високој проседој пунђи; хаљина је била од тешк |
смо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно што се за |
једнаким размацима шкрипало коректорово перо.</p> <p>Тада се пред кућом зауставише једна од они |
о сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и квалификацијом.</p> <p>— Дајте да видим |
или другој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осв |
је био прикупио и средио приличан број песама, и превео готово све на француски у стиховима, р |
поновио своју посету, и однео и остатак песама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> |
осподине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p>— Један мој друг обећао |
уђе.{S} Понео је собом неколико српских песама, које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био |
ревагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S |
је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толи |
вним сродством, које постоји између тих песама и његових осећаја.</p> <p>— Забадава, — објашњав |
сејању брашна и женскога грла једнолика песма.</p> <p>Павле стаде пред вратима, погледа у кућу |
еколико пута за време својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, зати |
до моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада |
м по неколико сати седећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпу |
обрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћет |
сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отп |
р би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати посету.</p> <p>Па |
оже ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнаш |
час размажено сладострасне, час сурове песме.</p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те пе |
ове дворишта; петли огласише своје прве песме, па умукоше; блејање уморене јагњади ишчезе.{S} Ј |
авом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кнегињици да млад |
позову...{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав |
у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских, па и малоруских и словачк |
им расположењем данас изабрао све тужне песме; севдалијске Босанске певао је са таквим узбуђење |
>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, а |
е они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем положају.{S} Употребите згод |
авлове стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао о |
и боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф у |
одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је |
им одабирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазила</t |
ици да млади господин дивно пева, да су песме које предаје права ризница за оперску музику и да |
, сине, свирање тих наивних почетничких песмица, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{ |
ћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о пр |
устите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође |
то приметила, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испуст |
олбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га замоли за још један долаз |
ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља зла |
појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник белетристичке кр |
а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које беј |
ква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и зд |
ије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb |
ом.{S} Волео бих да сам видео господина песника на месту онога фанатичког занатлије, и обратно. |
да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су јед |
ребледе, приближи се Павлу са стиснутим песницама.{S} Изгледала је тако страшна, да се Павле од |
и:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак.{S} Павле |
} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p> |
уднију одбрану.</p> <p>Павле је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља, груди му се сил |
вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песници немају обичај да долазе на марвену пијацу, — пр |
има.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да |
ма саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо |
не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доручак да |
ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти; једна школа, а седам кавана; пре |
један међупростор, каквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојености врло згодно |
амо по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, |
пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само по харт |
.. не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на |
и ступ са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако |
мајке, која се у породици чува више од пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p> < |
а имам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне зараде месечно, што прос |
и послати, али је мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јави |
ктор са тридесет и пет форината плате и пет до десет форината споредне зараде месечно.{S} Од пе |
ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне |
вину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет до десет форината споредне зар |
већ више од десет година, то имам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, а код куће ок |
што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не п |
главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити опра |
p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно дога |
хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као |
ишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Беја |
лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд певање ка |
младићево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљиво |
рско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ |
е повукоше у удаљеније кутове дворишта; петли огласише своје прве песме, па умукоше; блејање ум |
вање трајати више од петнаес година.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога сељака, кој |
у знали да ће школовање трајати више од петнаес година.{S} Петнаес година, то је век у животу с |
ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе |
форината споредне зараде месечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, као што сте ва |
е, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаест форината.{S} Све што сам побројао дакле месечн |
еће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао богат човек са приходом од преко |
прођоше...{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачних година... да ли су мрач |
за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би после с правом |
пцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређе |
рњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом |
веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа старо лукаво лице господина Чилаш, који је |
Па погледајте ону величанствену ватру у пећи, Французи би рекли <foreign xml:lang="fr">feu de r |
е царски главни надзорник; онај врховни пехарник; имали смо са женске стране и два палатина (ви |
ашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаес |
а кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Крашевски</p> </quote> <p |
је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо путовање, да се од |
} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебн |
>Кола немам, немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лак |
сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онд |
> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му |
.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, благодаримо! — узвикиваше |
видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Павле порумене.</p> <p>— Д |
асни му Павле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешти, на университету, или управо по јавним местима ов |
, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина с |
Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким преходницама м |
P.{S} Gjouritch</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њ |
<p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме |
Таквих сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, М |
ито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — ти зна |
и се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили и |
егињица га запита:</p> <p>— Откад сте у Пешти?</p> <p>— Отприлике четири месеца.</p> <p>— Четир |
зане, високим зградама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој |
ада Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишње |
надох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруар |
господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?< |
118" /> <p>— Хоћете ли се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но шт |
госпођици Грофици Агнеши Јанковићевој у Пешти“.</p> </div> <pb n="33" /> <div type="chapter" xm |
осетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофи |
му; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ов |
овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлије крај |
рпских и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимично живе својим нацијоналним живо |
вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или м |
сто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Тако рече, — одговори му братац.</p> <p |
полагано и пажљиво одговори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— Имаш ли благодјејања?</p> <p>— Мислим д |
саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и будућност ти је ос |
њигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкине речи, |
је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Болесник полугласно ре |
би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеја.</p> <p>— Да |
мо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122" /> црну каву или које јело више, наро |
ошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите, ударио у лукс |
господских кућа крај пута што вођаше у пивару, једином недељном забавишту отменијих грађана.{S |
дну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нест |
ници немају обичај да долазе на марвену пијацу, — примети госпођица Фернек.</p> <p>Све се насме |
и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријатељи |
ш једну?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из |
и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срц |
ве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, — одговори му Павле.</p> |
уха, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам |
одавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то |
тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба занатлија, младих |
дите овај свежањ, то је „Уредба госпође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „Прибежиште јеврејских |
е, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуковићке.{S} Тамо <pb n="103" /> има пуно младића ва |
рађа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу Пијуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако се зове.</p> <p> |
p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице ма |
луком, па је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта |
киња Баркари, брзо увела лепотица, нека пикантна дама, незадовољна <pb n="307" /> са својом суд |
своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном измењивању мисли са оном младом господом, што |
о на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и на меш |
јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тих |
гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док |
риближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала |
сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирно с |
во незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетит |
но одговори:</p> <p>— Зато, што сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p> |
понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— А |
естру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја сам писала Павлу.</p> <p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све бољ |
им одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам удата, и мо |
ар је свршио преглед болесника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, ка |
одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника свршао посао, напослетку расправио |
:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти тре |
с био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да |
} Тај Хајне у једном од својих Париских писама описује неки занатлијски збор.{S} По свој прилиц |
/p> <p>— Молим те... напиши... једно... писамце... грофици да... одложи... заручење,... док ја |
ође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозна |
прегледао, видео би, да су она последња писана непоузданом руком са болесничке постеље.</p> <p> |
и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофица при |
а, штапа и кишобрана; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћилим, погдегде какв |
ај сеђаше пред својим великим столом за писање; лице му је данас било још чистије но други пут, |
коло столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шеш |
ј.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с твога кратког извештаја, да |
е живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер |
свој посао; наместивши се поред прозора писао је или вршио своје коректуре над дугачким „језици |
"303" /> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како с |
одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за |
читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руком, пошто ј |
за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опас |
а почетнику који је већ научио читати и писати.{S} Календар је потреба колико сат или бусола.{S |
стала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима савет |
још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <p |
ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар до |
ица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка стаса; |
о увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачудио, када виде своју жену |
ој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p>Број 4. <title>Анатомија</title> сисаваца |
ука, или наука над наукама, или, (пошто писац белешке вели да науке нема) управо поука.{S} У њо |
ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога |
свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао |
о је било на неколико дана после првога писма; и још истога дана по подне доби Павле преко пошт |
много мука стало, док је овако дугачка писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то |
с: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев.</p> |
стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради |
устаде и извади из ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све в |
а и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није одговара |
можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово. |
> <p>Пријатељи се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиљавало да прикрије страхова |
није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен стан, а да распитује није још |
знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преостатке о |
<p>Павле са све већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твој |
ошту.{S} Било <pb n="197" /> је два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише призн |
есе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} После му |
путем, госпођо?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад з |
SRP18970_C10"> <head>X</head> <head>ТРИ ПИСМАНЦЕТА</head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и глиб |
свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако ј |
је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са својим старинским стилом и старословенском а |
/p> <p>Нама женама пребацују људи, да у писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, т |
м ово писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још |
ј се трудити, — одговори јој грофица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињи |
S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</ |
ина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још ш |
и ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прил |
во је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; |
њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — уп |
узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га д |
рибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговори кнегињица |
стом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци, или која наредба на општински |
<p>Кнегињица љутито рече:</p> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет месеци <pb n="173" /> чекам |
м зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> < |
ешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одговори Павле учтиво, — |
>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је летел |
чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Видећеш доцније.{S} К |
> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се труд |
је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n="308" /> тамо у вашем лепом |
Какво је то питање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици |
, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она узвикну р |
ођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Преко нашег тамошњег за |
има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умр |
да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском заступнику, |
офовској кући: написа једно врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одм |
чног споразумевања са Павлом написа ово писмо:</p> <pb n="233" /> <p>„Милостива Госпођо Грофице |
њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене |
.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је гласило:</p> |
quote> <p>Драга моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси позн |
одне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде г |
?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао.</p> <pb n="177" /> <p> |
то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву мо |
удиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам некоректност, али сам је учинил |
.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичине, госпођице Фернек, којим га |
се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, приближи кући он |
анас посетите потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га |
ед механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовање; па затим до |
а, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га н |
узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је п |
једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је н |
пријатељством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашо |
се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе д |
во писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Кан |
поре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо |
али о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наглашујући сва |
— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га траж |
је велика незгода <pb n="163" /> што то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ће |
.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја разлага |
p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S} Дакле?{S} |
="SRP18970_C14"> <head>XIV</head> <head>Писмо Војвоткиње Баркари својој пријатељици Племенитој |
{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Драги Господине Ђурићу,</p> < |
ајпокорнији слуга Стеван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</ |
пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али са |
му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене. |
Павле је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним болним лицем гледао у завој на ком |
зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоће |
и ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати |
одижући главе, упита:</p> <p>— О једном писму?{S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, |
чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним ра |
{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба постао ј |
<p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Гр |
исала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незгодно п |
Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p |
неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма каквим с |
овакве описе категорично потражујемо од писца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних про |
тим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <for |
ам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После две године повући |
говори Павле.</p> <p>— Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, |
а ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, |
</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет му позлило.< |
мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говор |
сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још опрезније |
<p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не по |
слиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p |
, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу ч |
с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p> |
лијске сирочади.</p> <p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога требала |
се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је |
а седну, те стојећки расправљаху велика питања, <pb n="318" /> којима је био пун ваздух око њих |
у се дневни догађаји и прекодан искрсла питања на особит начин.</p> <p>Каваница је имала низак |
није успео, јер је морао одговарати на питања мале женске и госпођице.{S} Када су разговарали |
ном је друштву питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> <foreign xml:lang=" |
да преотме судску власт?</p> <p>— То је питање још спорно, господине Ђурићу, — одврати гроф. — |
те бити остављени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, |
га да извуче Павле.{S} На свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.< |
смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, — пош |
посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих би плодова њихов дух могао донети, да су |
анком њезиним?</p> <p>— Не разумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад ни |
као увек.{S} Стигав младића, он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени ов |
иде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{S} Ви знате ко |
а да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одавало њену ретку нежност, збуни Павла |
благородну породицу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета |
Кнегињица пребледе на ово ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте пропутова |
ма.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је н |
а шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих, када се због својих погрешака нађу на |
цртама.{S} Јако порумене на простодушно питање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дик |
укопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то питање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лиснице, |
иш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме воли |
адићу? </p> <p>То врло гласно довикнуто питање било је управљено Павлу, који је замишљено ишао |
итање о васпитању у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност |
ead> <head>Мати и кћи</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модерном је друштву питање о живот |
устила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p |
поразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова његову доласку |
интересом.{S} То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредбама „власти“ или „власника |
идбе са другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево доказ |
е, заборавља разлику положаја, кад су у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да |
фица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино бл |
инчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађана“ (званичан назив |
покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако |
но рече:</p> <p>— Има их много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао |
ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђури |
ине, имате ли доказе?</p> <p>— Изволите питати њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да |
зрази старчеви.</p> <p>— Идите, немојте питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан. |
адовољених страсти!..</p> <p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио.{S} Мајк |
оред миндерлука.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћиц |
тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто питаш?</p> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p |
. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивн |
Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да, да, то почи |
<p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је већином са се |
обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају, те се умереним таласа |
п зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на његово примчиво срце што је доса |
потока, лугова, њива, веселих долина, - питомих брда, цветних ливада, сочних пашњака; живописни |
{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину, преко Грделичког Кланца поред В |
/p> <p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мал |
ицама, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, одава |
кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.</p> |
а представа њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би |
а времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за с |
фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да је немачк |
то је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва ј |
абој жени толико необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом својим хтела |
<p>Драга моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, |
имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник беле |
ени Грујићевој</head> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“)</p> </ |
м некоректност, али сам је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо |
чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго до |
устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, |
света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуж |
оје досадашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али н |
савом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мај |
ећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде кнегињица иронично.</p> <p>— Јест, и кој |
брвама, испод којих јасно светлише живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је ва |
ледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом |
буди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благо насмех |
црта, онога данас нешто сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком |
ближује мајка са својим нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а глед |
ином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув |
омад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.</p> <p>Павле одреши |
е на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њезиној |
и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> <p>— Светла госпођице, — прозбори јо |
тип паланачког трговца старога кова: у плавом турском оделу са широким фесом, дебелим спуштени |
екле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђ |
ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка је на посл |
очима.{S} Зашто плачеш?</p> <p>— Нисам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја. |
> Агнешиних суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледа |
је држећи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт |
неуздрмљиво убеђење које више није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је б |
енутку, а при сјајној месечини засветли пламен младости са толико силе, да је морала заклопити |
аваљерство.{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му поглед прелете преко звезданог неба, и њему |
да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне до неба где је блаженство неисказано |
, свуда кандила са својим меланхоличним пламичком; по скамијама овде онде која стара бака, код |
исам надао.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је изгл |
у живот, који је себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је |
каквог <pb n="69" /> лукаво измишљеног плана или брижљиво у тајности припремљене шале.{S} Жртв |
еђашњег разлагања неколико пута хтео да плане, накашља се, подижући своје провидне прсте к свој |
али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи |
тати од своје намере?</p> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што |
ска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се о |
а живота, никад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су пр |
да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и л |
словима и угодним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновничка, посао мањи али одговорност |
вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне зараде месеч |
сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет до десет форината споредне зараде месечно.{ |
ћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мен |
друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгла |
и, ако желите, или ако немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но ш |
ошуља празнична од танковијег провидног платна, са златом извезеним колиром и тацлијама; остало |
је коректор код једних новина са малом платом, која му је међутим довољна.{S} Једина је незгод |
21" /> каже, „идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам у как |
ао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику |
да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему г |
који досад изгледаше јако збуњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чвр |
врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кнегињица не одговори, ал |
љам.</p> <p>— Са сузним очима.{S} Зашто плачеш?</p> <p>— Нисам плакала, али сам имала пуно тешк |
аложе, али их тисућа струја разривају и плачу. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>А камо сте пош |
је своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки прозорски оквир, а оч |
имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незгодама.{S} Он ј |
ало канда продире; ево мајка прима овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислил |
т код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} |
, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је слу |
чини срећним. „Не треба никад угушивати племените осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин |
породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанковић; његов отац и преци били су великопо |
е сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав би |
препорођен удубио се у посматрање оних племенитих црта, онога данас нешто сетног погледа плави |
и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце кнегињичино, која се у свему држала куд |
ођеном лукавости својом видела је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и поколеба |
о Војвоткиње Баркари својој пријатељици Племенитој госпођици Јелени Грујићевој</head> <quote> < |
богаством, угледом, лепотом, младошћу и племенитошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и |
чан.</p> <p>— Одиста је штета, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођице?</p> |
сидбом;... затим Едгар Калај, паланачки племић, сиромах али врло даровит и одличног је понашања |
А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p>— Војвода Баркари је одличан младић, бе |
p> <p>— Зато што би многе садашње младе племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?< |
и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у нашој пород |
ве богате грађанске породице или нижега племства, која га је, његовим заузимањем ослобођена од |
аквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почел |
авославни, али припадају <pb n="132" /> племству ове краљевине.{S} Од наше су се народности одв |
сад само по имену припадамо словенскоме племству.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичај |
вативне мисли.{S} Из твојих речи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја |
ријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетући вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра ук |
{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља и вашега раскомад |
то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет година! — узвикнуо је понова. |
ар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Зами |
вио дух човечанства, да од овог маленог плитког живота начини непроходну дубину од туге и небро |
ску предусретљивост и данашње учтивости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p |
>— Чилагове идеје нису лудорије, оне су плод вековних патњи, али њихова несрећна је страна да о |
етима срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисц |
обан и силом се намеће питање каквих би плодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике |
онда дружење са њима може донети добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павл |
оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p |
ршећи лакше послове: један је доправљао плот, други дељао храстовицу или се налазио око коња у |
у један фењер.{S} На огромној гранитној плочи стоји диван гвоздени ступ са неколико кракова на |
укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> <p>Први дани прођоше |
им чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште |
пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се ос |
зио да ухвати какву реч тога господина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успе |
се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје |
је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до криз |
"236" /> похађали, али их је газдарица, по наредби лекаревој, враћала.{S} Једино је пријатељ му |
о подаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} |
м израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу, |
ећ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним?</p> <p>— Не |
нство.{S} Ова је књига требала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљ |
мо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S} |
а Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам |
она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила мла |
у једној од успутних механа, где их је, по степену госпоства, пред вратима а под ступовима надс |
>— Није то тако страшно.</p> <p>— Није, по твојим романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела |
вежије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би |
ћи језик“) које су му у последње време, по његовој наредби, доносили из редакције у Павлов стан |
} Дознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Ниј |
о главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто |
а сама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, господине, улазили у његове замисли и |
раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетљ |
Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода Баркари, |
е свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос присутне су је госпође слуш |
ога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, која се т |
летку било?{S} Моја ће парница трајати, по свој прилици, неколико година, јер ће моја породица |
ко лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајно |
у на живот, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском |
жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му в |
листа.</p> <pb n="138" /> <p>— То ћемо, по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита |
те ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога |
брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразу |
Не оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази, видим по лековима; али |
е бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволи |
м, а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту преби |
ављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, молим |
, у ђачким каванама и ђачким становима: по университетским ходницима, а често <pb n="71" /> и н |
/p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете час |
високи углачани горе позлаћени ступови; по зидовима слике великих сразмера, умерено живе колора |
чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим |
амо амо; по сјајним излозима дућанским; по кочијама које заузеше средину трга око једног високо |
дила са својим меланхоличним пламичком; по скамијама овде онде која стара бака, код улаза некол |
де се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућанским; по кочијама које заузеше |
ловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао и |
а у неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му |
коро у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима се назива још читаво једно предграђе („Рашка |
он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава начине, да потражи тајну или стидљив |
става, јер вам благодејање не стиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу |
јединост како заљубљени обично чине.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви |
има, пуне су увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p> |
сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на кра |
тски грађанин“), па затим забележио.{S} По свој прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ б |
очити нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим препиркама и строгом погледу могао си увидети |
ада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су |
исама описује неки занатлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те од |
тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреством својих порока; то не кријем, |
на слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говор |
> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речи |
уп.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће с |
оректор...{S} Изволите.</p> <p>Седоше — По њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образ |
то бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По оној љубазности родитеља.{S} Они с |
ан народ, — одврати кнегињица.</p> <p>— По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — ве |
.</p> <p>— Ја чисто предвиђам.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако д |
то? — одврати она узнемирено.</p> <p>— По речима госпођичиним, која ми као пребациваше што се |
ено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— |
едња посета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По оној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцр |
о предвиђам.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— |
си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција н |
ниоце.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но |
, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник белетристичке критике.{S} |
два чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном често заносном али мирном погледу, којим |
е живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разиш |
у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била в |
оље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево пр |
Чилаг, нападнув на коректора, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти |
полумртвог младића на кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на Будимску страну у ку |
вну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног ле |
ји.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је |
ише од тринаест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122" /> |
дак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста |
ико да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <for |
и издржљивим коњицима каквих има свуда по северној половини Балканског Тропоља; ту су се стењу |
оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где има иоле мало заједнице међу ом |
ди, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским путевима, саграђених од две дебље попречне г |
е дирљиве трагедије, која се одигравала по правилима општега морала, што га је поставио дух чов |
а приметио, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је |
ејано, полугласно, а погледом је лутала по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослови је мајка.</p> <p> |
гињица достојанствено; — али сам видела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно |
ла она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја |
велику разлику, коју је брига починила по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако порумене на про |
> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — о |
најем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много при |
а после првога писма; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} З |
Србији припада Баточина.{S} Мало чувена по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему |
ила је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за госте средњега реда или средњих новч |
а твоја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање п |
p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако |
клоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; што се даљ |
ва расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, |
питање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по соби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S} Какве будал |
исоког реда огромних кућа, затим залута по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, |
м га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да |
је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом при |
ка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се јавиш, |
</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као зв |
вим занатом, а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме двор |
p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло непријатно, оно учини такав утисак само |
е он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини |
па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми |
оспођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгледала осталима трима потчињена, — нисмо ов |
бав. — Унутрашњост малог дворца била је по обичном распореду турских господских кућа.{S} Доле п |
ави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као културни |
оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А |
е: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искус |
ико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препи |
ма.{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколико унакрст симетрично пос |
оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужња |
ожда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак |
је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хт |
и младић толико много говорио, те ју је по томе познавао много раније но што ју је видео лично. |
ога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадит |
Али како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после св |
знаде Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај на |
мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> |
с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се об |
ко напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S |
личности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства често не |
сад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вез |
доше заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави немам косе; оно |
ма, каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право н |
стајало.</p> <p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; његова велика повучен |
, он је наставио своје безуспешне лутње по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је ср |
автографисани табаци, излажући све вере по постанку и суштини својој, а на крају листова са пун |
се још могло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одг |
н му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог л |
виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла распознати од осталог драгог камењ |
ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав пр |
ним родитељима; уздржао је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није хтео да легне к |
езадовољство са вашим положајем види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана као измењ |
ђица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни с |
то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназ |
погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала обазриво, или је шушнуо превр |
/> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ |
а кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у стр |
е су народности са својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим пред |
а, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећ |
ост.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас |
о право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најза |
о, живо потпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле |
томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред |
ви. — шапуташе коректор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и |
похвалама госпођичиним смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко см |
сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{ |
као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично, али је и овако и онако |
<p>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној лич |
јеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим градовима и великим заводима свакојаке врсте |
знатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у |
а није најчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у |
е све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разуме |
а њу се полаже право и по традицијама и по интересима који отуд произилазе...{S} Затим твоје ли |
била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младић |
колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше при |
залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на збориш |
није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и |
ћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у тр |
но ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљење.< |
вењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Пав |
лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник белетристичке критике.{S} Ови су људи |
под именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, |
е овако дугачка писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино з |
n="175" /> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Как |
дећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту пребивају злочинц |
ратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао |
ео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, камо је Павле, до душе, у |
сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и по интересима који отуд произилазе...{ |
И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне ду |
немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја свакако хтел |
Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви |
е породице.</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати се, од дана у |
рилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате |
ени конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек |
увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно опр |
чка писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је и |
ву.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представљајућ |
l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба |
и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујк |
оји има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће |
Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист епит |
е, беху разишли којекуд послом, старији по њивама, <pb n="35" /> млађи код стоке на паши; неки |
поље више на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим друмовима.</p> <pb n="15" /> <p>Госпо |
е, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако |
болести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, — пошто би то био |
ма, што се спремају за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у таквој собици такве у |
милијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Б |
итање, а да се други читачи понамештани по другим тим међупросторима не узнемирују.</p> <p>— Ка |
и познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да пот |
ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али |
нути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог умо |
гу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упро |
ктор зато што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n="134" /> тог |
{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то поступа |
јер није могао овако без пута тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој се век почео загли |
овор или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јо |
немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски.</p> <p>Унутрашњост одаје тол |
ко зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за с |
као што, на жалост, морам претпоставити по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од н |
астраном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућан |
, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће |
ко ће можда имати некојих непријатности по вас, милостиве госпође, бар даде прилике мени, да ва |
ам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође онај човек, к |
<p>То је говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, коректору Нинчићу, који је мирно се |
и и ћутећки сачека послужитеља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите |
чког разговора, тешко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени. |
одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао на неколико университетлија, |
о би дневно по неколико часова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и ко |
нима које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породици ув |
ласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али на |
ако су и у овом граду одраслији ученици по разним групама имали свој оделити живот, у који се, |
е и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.< |
те имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— Верујем, |
окупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше. |
>— Милостива госпођо грофице, дошао сам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је приметила утисак, |
.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у песмама, које ми |
е сате провео радним даном као и свецем по црквама православним и католичким, јер не знађаше по |
, по свој прилици, дневно долази, видим по лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да |
задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће |
ечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли |
умивени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени |
нити каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним приликама које вас чекају. |
мо на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњости.{S} Ово последње ја сам предлагала и Ка |
лите да се преписују болесницима сваком по његову „индивидуалном организму“, то јест: богатијем |
о рећи, испразнити душу обарајући један по један ваших идејала, износећи вам супротне и одвратн |
вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке, која је рано постала удовиц |
анатлија, младих људи, којима даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посл |
ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} А и з |
а грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при којима му је Нинчић био од в |
а је за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима, показивао му се као прави пријатељ: |
са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој ј |
олима, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и |
занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинству први и најпаметнији члан задруге, могао |
авало.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад ст |
мо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, р |
>— У Пешти, на университету, или управо по јавним местима овога града...{S} У друштву је било ч |
ацијоналним животом, што је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине.{S} То је случај и |
асвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му друг |
сним приликама које вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте п |
<p>Павле пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњ |
ким појединцем, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер; — нити можемо да износ |
м изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за |
љивик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћ |
ли до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а такв |
изазвало веома немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих |
елика дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са дивним оригиналима ч |
ета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенција |
ма, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново осл |
се.{S} Путници међутим, како се видело по њихову негодовању, немађаху намеру да му буду гости. |
мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенскоме племству.</p> <p>Даље су |
на мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно што се за пет година накупило |
неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним породицама. (Ту је укратко |
ћа живе.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми смо по мом мужу управо сународници, — вељаше она са љубазни |
допада по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <foreign xml:lang="fr">Larochefoucau |
и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} То му још већма пробуди |
рено.</p> <p>Међутим проводно би дневно по неколико часова лутајући по улицама, не би ли негде |
све већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љуб |
г вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас |
Обе се женске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јан |
та.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> <p>— Моје сестре?{S} Мој |
ко то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослаб |
форината годишње, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао |
тањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека |
и, помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које с |
а, пријатељица, каквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љуб |
обио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви т |
их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато тако што то тако претендује |
особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђа |
Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах |
врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста времен |
Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напуст |
е у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p> <p>П |
, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показавши на крстић. |
{S} То није била молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претвори у један |
лаганије него што је и постојало, — већ по већем утицају — тренутном или трајнијем — њихових до |
едњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће |
нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви т |
н започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{ |
ућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту |
ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да бу |
а све поједине ситне учтивости, које су по свој прилици имали свога извора у предусретљивости о |
и сами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, како се оваки разговори у младости обично в |
Нарочито је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али на |
зили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам бити будућ |
ти мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S |
лолетна, и ја сам јој природни старалац по свима законима државним и правима човечанским!</p> < |
.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не |
ејала брашно, доврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени кли |
одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете с |
вани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Настом или |
е још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној |
</l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде које |
улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким преходницама може се разумети што је и данашњ |
а дана посматрала још опрезније.</p> <p>По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није |
кодневну слику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневни ток често пре |
{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S |
и мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, господине, немојте ме издат |
илаг се сваким даном приближивао својој победи, која му се олакшавала судбином овог младића што |
т.{S} Ја наравно немам толико снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредн |
е овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га нису протерали |
акле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно |
ореном, и сељанка је водила очајнички и победоносно.{S} И до последњег тренутка свог одржала је |
аш пролази поред мене, подижући главу и победоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} А |
И до последњег тренутка свог одржала је победу.</p> <p>Али и тај последњи тренутак дође.</p> <p |
да без насилних средстава осигура себи победу.{S} Стаде пред младића и уздигнутим тоном поче м |
е ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу згоднију п |
пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из оч |
г, због чега бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни испитати св |
вам супротне и одвратне стране ствари и побијајући вас показивањем црних слика, каквих живот у |
о идејом „свеопштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијоналног |
ији до земље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао ј |
се цело биће младићево претвори у један побожни уздисај, у једну нему тугованку, која изли први |
нежну Емилију са белим голубовима, или побожну Геновеву са изврнутим очима и расплетеном косом |
њем наслутила зло: почела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први сне |
м желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су приходи порасли; могао сам живети |
аје кнегињици, а Агнешу је извештавао о побољшању преко оног послужитеља, који је долазио сваки |
{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити појединости, те хоће да их утврди.{S} Цело в |
бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је мож |
теорологију, колико народу треба; а ове побројане „науке“ треба избацити из школа.“</p> <p>Књиг |
стаје петнаест форината.{S} Све што сам побројао дакле месечно триест и осам форината.{S} Од то |
аза, у којима се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и с |
лавом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да |
жи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога је оди |
поступак и поштујем <pb n="243" /> ваше побуде, кнегињо; ево мога болесника.</p> <p>Коректор је |
не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, али |
анак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао |
вије, јер ми је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, а о практичнијем делу говорић |
онај стари лакрдијаш започео... његова побуна противу неправде и друштвених злочинстава... год |
његова Шумадијска одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га она |
чи на чистину пред госпође, испаде лепо повезана књижица из руку.{S} Настарија женске погледа у |
ији, положеној на полеђини повеће тврдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са |
, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је библијотека.</p> <p>Висок |
"9" /> <p>Младић носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</p> <p>Стига |
ке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од м |
чић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.</p> <p>— Повереник господина Павла?</p> <p>— У свему, госпођо.</ |
онесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гроба |
еђен да дела међу интелигенцијом, а има повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје |
ме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефек |
чна независност тиме што ће се задобити поверење особља и управе, или ако се може да осигура на |
} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста времена, бавих се поду |
е што да му предате, то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у ст |
јући је непрестано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} Или, |
пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господ |
жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и |
I. 16.</p> </quote> <p>У Београду поред повеће зграде, која је лицем окренута према ширем тргу |
де је на хартији, положеној на полеђини повеће тврдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се р |
гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која је баш та |
розору.{S} Једном се руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно стискивала мараму од ч |
пореду турских господских кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто |
у стојала близу, наслањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се |
e unit="subSection" /> <p>Тако се Павле повијао у душевној борби између слатког очекивања и нес |
разборити.</p> <p>Павле се са уздисајем повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај месец дана, од |
е ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... учините и ви т |
лазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попу |
ишта више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су приходи порасли; мо |
собом?</p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може |
врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p |
осио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p> |
могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непријатељи; |
љан <pb n="331" /> да је прода мени под повољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да се |
ће преболети рану и биће срећан у новим повољним приликама, које му је он тако ревносно припрем |
p>На грофа је личност младићева утицала повољно, он је морао признати да је његово држање заслу |
се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, још једнако |
ће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схватите, — |
<p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су о |
ој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: да су то философи, чији ће ум пре |
е наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два три |
Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у домовину и онај призор пред механом у Баточи |
ро рече онда онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се болест!</p> </div> <pb n="306" /> <div |
уклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила му се болест.</p> <milestone unit="subSection |
али ова је била разборита и штедљива, и повратила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S} |
екивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да је био задовољан са св |
ве дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и у душевно растројство за којим скоро долази |
ва, јер вам благодејање не стиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу ба |
рбу кнегињичину са својим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену рад |
морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта |
д не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он ј |
напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} О |
p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола б |
; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанских права?</p> <p>— Није, господине, оп |
ру и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полиц |
и.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми господина Нинчи |
гла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна револуцијонарна акција.{S} Но ја |
назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, али ја желим да саслуша |
head> <quote> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да имају толико исто мало правих погр |
соби седећи пред гласовиром; прстима је површно прелетала преко клавијатуре, а пред њом на насл |
нека слика, преко које је она четкицом површно превлачила.{S} Чим су придошлице ушли, она оста |
ба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она последња писана |
још добити у вредности.</p> <p>Пошто су површно прегледали и богату, неколико столећа стару арх |
м ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да |
ачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, усред лепе боро |
пристаништу ону живахност која је тамо повукла доцније трговину Карпатских земаља, и уздигла м |
тупио „велики одмор“.{S} Већина гостију повукла се у друга одељења, али сала се још није испраз |
прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли паралелу између оног напредног света сложених и |
разговору.</p> <p>Мало друштво младића, повукло се било у један мали салончић, да заједнички ве |
, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; петли огласише св |
ека, као и несрећа.{S} После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни |
па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p> |
асности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и уз |
о она сама!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и |
о, био је врло учтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намеште |
и.</p> <p>Кроз средине таванице била је повучена дугачка греда положена на два дрвена једва оте |
зе и пребивају као нека врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има |
дашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само |
м.{S} Тада је то била једина сврха мога повученога и изгубљенога живота, никад ништа више нисам |
ама и бреговима завичаја; његова велика повученост после жалосног породичног случаја, били упра |
} Нема средстава да живи аристократском повученошћу, да из своје палате или са свога спахилука |
ка буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми. |
— плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта |
у, она је то створење увредила до срца, погазила њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и |
а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада |
пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљ |
ти у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе дошао сам овамо, да жив |
лади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, обриса га |
лићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај |
b n="37" /> <p>Мајка је међутим испекла погачу.{S} Батином је одгурнула пепео са црепуље те му |
ви пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, и |
и постави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Зат |
сање има сат, под главним столом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, Бетовенова, у старом али |
ло лугова, а много пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао |
рати као и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас, гос |
ањем угодном осећању целе дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по нар |
ровидне прсте к својим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb n="283" /> горе доле.{S} |
.</p> <p>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чилаг поглади браду и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам исп |
дру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с по |
има цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је |
ривлачила, изазивала, па подјармила.{S} Поглед му беше непоуздан, покрети више одмерени, држање |
са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је ст |
рани окна она мала бела завешчица, која поглед пропушта само изнутра напоље, а обратно не; над |
заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шумадијску расу.{S} Отворено ке |
При овим речима Нинчићевим Павле подиже поглед према лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у |
југословенског живота, а с друге стране поглед на ове представнике далеке и напредне културе, о |
ступом, и пао би обично на један други поглед управљен кроз тренутно отворена врата право у на |
амо.</p> <p>Павле подиже свој задивљени поглед на красно намештене, чисто и лепо уређене рафове |
упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени поглед оживи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, С |
овој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће д |
под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој руба |
жемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плав |
ом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под неким в |
жно.</p> <p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био |
је је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна |
и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмере овога светскога града, већ |
и пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле |
аглуштине и армоничног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну о |
у према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво |
{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му поглед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше д |
корака опет бесвесно заустави; мутан му поглед прелете преко високог реда огромних кућа, затим |
ди сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да |
песма.</p> <p>Павле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајк |
<p>Са грозничавом брзином запали лампу, погледа и узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној с |
једнолика живота снађе што необично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга зора него он |
те се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га ни |
а му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одло |
, — одговори му братац.</p> <p>Мајка га погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено лице |
ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и те |
подин није ништа добио.{S} Госпођица га погледа љубопитљиво:</p> <p>— Није добио, вели?</p> <p> |
своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погледа са родитељским поносом:</p> <p>— Јел’те, господ |
врши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистром |
ном умирити, покушајте.</p> <p>Павле га погледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p |
и могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</ |
то што сам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p> <p>— На д |
о је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си т |
ближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погледа неодређеним изразом.</p> <p>— <foreign xml:lang |
га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвесно, али окрену главу |
рече опрезно Павле.</p> <p>Коректор га погледа, затим полагано рече:</p> <p>— Има их много; за |
и скандал усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим гласом на |
ворена врата право у нас; управљач тога погледа женског пола седео би у том престолу са врло пр |
зо али слабим гласом изговореним речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлик |
о код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у сестру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он ј |
аре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја с |
је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> |
што би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући у сестру, која је ћутала.</p> <p>— М |
, ујко?</p> <pb n="45" /> <p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кре |
еменитих црта, онога данас нешто сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинск |
ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко:</p> <p>— О томе нисам још размишљала.< |
07" /> <p>Кнегињица не одговори, али је погледа молећи, као да је преклињала да је не испитује. |
ати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати овај с |
ије, није било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о |
на књижица из руку.{S} Настарија женске погледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде так |
коректорова наскоро дође.</p> <p>Павле погледа зачуђено у лекара, кога је за време болести све |
дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су |
м, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше |
да прати разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред Па |
ину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанствену |
даоце, које носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} |
ки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а п |
спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> < |
p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, н |
ију.</p> <p>Пред механом опет застаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То |
ом осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и ка |
Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше ни |
е звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, Павле?</p> <p |
зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете; |
собна за споразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова њего |
етила.{S} Болесник понекад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да |
ше одоздо, затим застаде пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој к |
<p>Коректор окрете лице према прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљин |
, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То је била дивна с |
и рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јо |
нија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим га одмери од главе до п |
ребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест, |
занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те породице овде, — објас |
лед и обриса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што ј |
који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвеч |
да не види лице материно која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим |
114" /> скиде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, без присуства духа, и прође |
ктор га зачуђено, тако рећи, узнемирено погледа и одговори тек пошто га је неколико тренутака п |
е волите залуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео то претпос |
ладога Србина.</p> <p>Кнегињица суморно погледа преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за раме:</p> |
а која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву |
p>Врата се полагано затворише; коректор погледа онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је пр |
а на његове узрујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је б |
дим квалификације.</p> <p>Чилаг га опет погледа неким дрским погледом, да младића подиђоше жмар |
оро сванути?</p> <pb n="348" /> <p>Опет погледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чи |
према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа са толико нежности, да она обори главу.{S} Мајк |
и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим |
небројено нежних осмејака и милостивих погледа, уверена да ови не могаху одолети дражима што и |
Како то?</p> <p>— Тако.</p> <p>И старац погледа задовољно у своју домаћицу, као да је погодио з |
она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа уку |
едну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа замишљено преда се.</p> <p>Тада спази белу харт |
</p> <p>Гроф се неприметно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озб |
а догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки о |
.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако ј |
екам, господине.</p> <pb n="81" /> <p>— Погледајте око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема ни |
а.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону величанствену ватру у пећи, Французи би |
ељења, колико их у болници свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала танк |
трато?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изненађена, труђаше се да п |
је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледајући у Павла.</p> <pb n="92" /> <p>— Сад сте ви |
леже на подглавље.{S} Случајно била је погледала право у очи младићеве, у којима у том тренутк |
јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан грех, и сама је би |
у се договарали шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће и |
алконским вратима.{S} Изиђем на балкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под |
свечаност.<ref target="#SRP18970_N1" /> Погледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудо |
ам се подигао. — Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној плочи |
рану.</p> <p>Павле је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља, груди му се силно надимах |
а затим Павле <pb n="254" /> пробудио и погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој р |
буњу на трави, испустио своју књижицу и погледао горе, размишљајући о својој судбини и о своме |
разговору са неким младим људима, чешће погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут. |
ан, али никада суморан; покрети, говор, погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> < |
су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде. |
е, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, кад |
сти нестаде; младића испратише захвални погледи, све док се изгуби у светини; нарочито га госпо |
о.</p> <p>— Није, по твојим романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p |
на је певуцкала расејано, полугласно, а погледом је лутала по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослов |
унчајући се пред кућом, пажљиво пратила погледом своју кћер, која око куће пословаше.{S} Стариц |
и први и највећи бол његова живота пред погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на болну |
> <p>Чилаг га опет погледа неким дрским погледом, да младића подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита |
дечка са враголастим брчићима и веселим погледом.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи |
о доцкан.</p> <p>Са сјајним успламтелим погледом бојажљиво се осврте према оном прозору, иза ко |
елав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено, високо чело и црномањас |
агано приближује мајка са својим нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљив |
јој у очи са својим младићским невиним погледом, који га је правио млађим, но што је у истини |
гроФе!</p> <p>Овај га премери озбиљним погледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћете само Агнешку?</p> |
ским акцентом, за твојим топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} По |
подином Чилагом.{S} Он је својим оштрим погледом промотрио положај, уочио расположење Павлово и |
зданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређе |
не заврнуше на савијутку улице, пратио погледом неки бели сребрнаст вео на једном укусном мало |
.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и |
а се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами к |
но, очекујући дан посете.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао самога себе.{S} Уместо |
Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекне |
ничко.{S} По живим препиркама и строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по |
о био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} Иностранство га је још једнако сматрало сре |
Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко тихо пребац |
укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном кроз тренутно отшкринута врата прав |
по замишљеном често заносном али мирном погледу, којим су <pb n="320" /> се удаљавали свак свој |
, зачуди се његову мирном лицу, бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свеж |
бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, д |
атим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта |
о своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И |
остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно пове |
ву о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица |
да су им опште прилике пружиле погодних погодаба за развитак, а не за закржављење...{S} Таквих |
331" /> да је прода мени под повољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова твор |
Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакр |
ије нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге почивке Павле дубоко у |
и: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се преобуч |
Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехо |
а задовољно у своју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> <p>Више није могао од њега |
ио положај, уочио расположење Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га |
p>— Није нужно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићева.</ |
Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, |
се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично позна |
ге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја разлагања, која су била, мора се |
подин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би могли продужити пут.{S} Али |
он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удуб |
донети, да су им опште прилике пружиле погодних погодаба за развитак, а не за закржављење...{S |
p>Тек после неколико дана, када се боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније показив |
разни, да имају толико исто мало правих погрешака, колико одличних својстава.</p> <foreign xml: |
но питање слабијих, када се због својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и |
че није чудо поред оноликих штампарских погрешака у српским листовима); о Инглезу (а шта му је |
е другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши |
и:</p> <pb n="161" /> <p>— Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p> |
а ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али она једва мрдн |
поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико слаба, да пустим ствар, |
дговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту госпођи |
и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама. |
м гласом, за твојим слатким граматичким погрешкама, за твојим југословенским акцентом, за твоји |
на страст већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за бу |
p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо, отприлике |
неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим невина споредна |
- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета које почи |
наклоност или да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега треба сада да се на <pb n="18 |
рока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду п |
ато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, — пошто би то био задатак наук |
положаја могле да произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опрезност и ст |
нде која стара бака, код улаза неколико погружених просјака.{S} Павле умочи врео длан у хладну |
у надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</p> <p |
м још изнуреном болешћу и очајном душом погруженом под оним ужасним ударцима што су ми их додел |
м, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску |
рана; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, |
а, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неограниченог поштовања према овој паћениц |
својега одласка одавде.{S} Мали дворац, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и |
вем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, — примети Павле.</p> <p>— Да, госпо |
е, по степену госпоства, пред вратима а под ступовима надстрешнице, дочекивао газда, момак или |
код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам н |
де старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој го |
на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био понемчен; примамио га |
добри.</p> <p>У собу уђе омалена женска под густим велом; црте коректор није могао распознати, |
е у Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људ |
атреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала под теретом овога ужасног пребацивања.{S} Она, која је |
м иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав младића, он понови питањ |
система; затим две сале, збирка старина под именом музеј, хаљине, новци, споменице, <pb n="195" |
њем мајчиним искочи на усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је т |
е уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p> <p> |
не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница под |
р и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за трену |
едајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, као да му је воља подложна |
е тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом са неким другим отменим госпођа |
држао је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља |
е... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја с |
</p> <p>Али на његово велико изненађење под руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа. |
о тело доведе овамо противу воље, да се под хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а с |
собито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не |
Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким колима јучерашњих странаца срушио |
е.</p> <p>Нинчић још неко време стајаше под капијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мр |
Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији ос |
ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском извесног сажалења и поштовања отишао је даљ |
господин са двема госпођама; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, ку |
ед пао на неку врсту престола што стоји под неким високим ступом, и пао би обично на један друг |
е вољан <pb n="331" /> да је прода мени под повољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да |
/> <p>Напољу је љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пол |
што са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће |
слених поступака и распикућства ставити под стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{ |
колска врата, приближише се брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху се врат |
астим заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове зе |
еном болешћу и очајном душом погруженом под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из |
престанце.{S} Павле је био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао |
е му своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те унутра.< |
рофица полугласно. — И теткица ће скоро под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладнокрван и н |
</p> <pb n="222" /> <p>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро |
е даме, које су некада падале у несвест под утиском лепоте оних стихова, са једним врло финим и |
вим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком пробуди.{S} |
Срећна наклоност, мамице, шта разумеваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те |
ва,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.< |
је блештила у сали, на чистини углачана пода, стајало је неколико светлих прилика, а међу њима |
екам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем.</p> |
ner?</foreign> (Ах, шта да дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крстић.</p> <p>Девојка устад |
и:</p> <p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле |
, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиску своме; међутим могу вам р |
је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на полеђини повеће |
е чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред господских кућа и државних надлеш |
n="6" /> кућице њезине, и околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би га под |
кад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је била згодно место з |
јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачким оком.</p> <p>Кад |
} Она поплашена спусти завесу и леже на подглавље.{S} Случајно била је погледала право у очи мл |
зу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским до |
о галан, отмени развратник, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, |
ош кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се |
при свлачењу; поред овога орман изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друг |
} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири самосталне државе, а у неколико десети |
и мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слу |
града у нездравим, влажним, полумрачним подземним одајама (тако беше тада).{S} Они се на један |
био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и погледам у један фење |
мо Чилага.{S} Своје широко отворене очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интере |
едам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, војска |
су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p> <pb |
очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне Кореџовљеве.{S |
} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши главу, уздахну дубоко; затим похита без цељи |
док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте према горњим сводовима цркве, али кад стиже д |
p>Стигав пред велелепну зграду нарочито подигнуту огромним трошковима за веће забаве, Павле пот |
е, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, који је био сасвим изнемогао |
на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху |
гледа неким дрским погледом, да младића подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита на хартији:</p> <pb |
зници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао з |
а приступи одру, окрену леђа коректору, подиже и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у б |
неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си |
лови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше |
за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га о |
тражарских светила.{S} Болесник понекад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склоп |
руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам н |
ође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... на |
/p> <p>При овим речима Нинчићевим Павле подиже поглед према лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки |
иначе не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њен |
једанпут овде се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој задивљени поглед на красно намештене, чисто |
> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове млади |
пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро извади вр |
скупо задовољство.</p> <pb n="32" /> <p>Подиже руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сас |
/foreign>.{S} Но ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ће |
д свако вече навлаш пролази поред мене, подижући главу и победоносно гледајући у мене одозго а |
еколико пута хтео да плане, накашља се, подижући своје провидне прсте к својим узаним усницама, |
>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О једном писму?{S} Дакл |
би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p> <p>У то се отворише врат |
во у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући глас и |
и, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што овде седи поруш |
ре очаравала, привлачила, изазивала, па подјармила.{S} Поглед му беше непоуздан, покрети више о |
зистенције, или особе са сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одв |
латког очекивања и несносног страховања подложан час коректоровим пријатељским упуствима час Чи |
ком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p> <p>— Чујете |
ј земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам с |
ост, али за њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара |
ући посла са мукама младости, унеколико подмладио.{S} Његова намера беше, да ублажи у Павлу пот |
о с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она досад није обраћала пажње на своју тоал |
ући.</p> <p>Удешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по |
сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом породицом и |
им, ту се можемо разговарати цело после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор |
ојици пријатеља прође готово цело после подне у занимљивом међусобном споразумевању о својим пр |
у, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете |
пу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећивао је Богослужења свију вероисповести; на |
осле првога писма; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} Зате |
ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, |
ку.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после доручка |
ечитога растанка, да јој из захвалности поднесе жртву, која је за њега била највећа али баш зат |
че:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n="14 |
вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу д |
елела породица Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је за |
, како ми сами причасте, <pb n="148" /> подносили већ и већих мука.{S} Будите, дакле, разборити |
— оставићу вам толико, колико да можете подносити и морске буре, само будите учтиви као овај мл |
осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од више |
е ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтели одустати од |
ењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да |
спахилука презире свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши са |
ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>— |
— додаде Чилаг са танким гласом комично подражавајући говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у |
слима да друга правца, али му главобоља подри душевну снагу.</p> <p>Последице јутрошњег изненађ |
сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој слободи, рече, али |
е шале дочекивали би весели усклици или подругљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.</p> |
јете мојим последњим речима; камо ваших подругљивих примедаба?</p> <p>— Немам шта да приметим.< |
, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и |
о захтева учтивост, — говорио је некако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</ |
егову пословању узнемиривало га је само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефистофелс |
у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случајности које би из његова ванреднога по |
але беху празне; спроћу велики зид неке подугачке куће, пред којом је била празна клупа; даље д |
то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах пр |
на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су стр |
то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је |
бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским и сироти |
рену; но канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p> <p>Врата се полагано затвориш |
е или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрп |
е даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ј |
иже до половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала до у дољу, |
} Како сам имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама, где помало научих књиговодство |
расно умре наш главни надзорник, и поче подуже препирке око кандидације других; управни одбор и |
га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се |
Ја, идем, господине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се п |
м је заказао подужи састанак...{S} Гле, подужи састанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте дос |
пријатеља, био је за време болести први подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављењ |
/p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек после неколико дана.</p> <p>— Онда |
шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S} Гле, подужи састанак!{S} Сладак л |
ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{S} То је одиста класично, као што би |
душе, већ израстао, али господска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио |
емо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва пође.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што н |
p>Оне последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, |
а дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapte |
ли.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне одаје.</p> <p>— Како? — одговори |
али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте наумили? |
встратија де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико х |
Успне се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси покаже своју позивницу.</p> < |
соки самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} Католичанске цр |
оју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају |
које више није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био трезвенији, можда |
ко да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напомену |
ало средиштем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловитога сећања и |
S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаше навику да ч |
све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој народности.</p> <p>— Према нашо |
ам, Светлости, на тако великом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја о |
мена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— За узвишено начел |
рекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годину. |
школи моје отаџбине, задруга се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, |
оде неком свом познанику у варошицу, да позајми пристојно варошко одело, те да у њему наново из |
>Погледа у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после доручка дођу у вел |
овања.{S} Једном га онај стари господин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, |
, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу |
на милости и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивост |
он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће т |
ица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благода |
стре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте о |
>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим сам |
а војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради м |
b n="221" /> војводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнеш |
ања оставио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоставштине |
зиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Оч |
е на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворк |
би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању узнемиривало га |
бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини |
е једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини, |
о стаде жестоко пребацивати што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да |
војој кући књижевне вечере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери |
али салончић, да заједнички вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друш |
српских песама, које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то примети |
рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поздрава и руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме че |
непознати господин у уличном оделу, без поздрава оштро посматрајући младића.</p> <p>Гроф руком |
S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред грофовске |
њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <milestone unit="subSection" |
е кући; чекају вас.{S} Однесите својима поздраве овога света који пропада, и будите ви нами спа |
Чим су придошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разг |
озивницом.</p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> < |
главом према младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервоз |
видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у |
нио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин. |
е госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с он |
кивали би весели усклици или подругљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су ва |
ед Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p> |
м Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро |
част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за опрошта |
глас једва чуо када прозбори:</p> <p>— Поздрављам вас, господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у |
гануле.{S} Молим однесите моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после ових ре |
p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу, с поздравом од најплеменитије женске, са којом сам се у ж |
ама неке новине са сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица |
нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те више н |
а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... н |
ној примедби могли сте увидети посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ак |
авла који је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозност, која је |
а и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p> <p>То |
господичићима, што се спремају за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у таквој соб |
није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се п |
ствар.{S} Наша је редакција добила две позивнице; гледаћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше два |
.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да добије позивнице у богатије породице и отменије куће, не би ли |
своју жалост, није могао добавити себи позивнице због велике строгости којом се при позиву пос |
ак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он заз |
задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> |
одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га у |
три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом, али је није могао добити на уљудан начин, а |
/p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На бал Џоке-клуба. |
Нинчић беше ту.</p> <pb n="112" /> <p>— Позивницу нисам вам могао набавити, — рече овај, — али |
жљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у |
пође горе.</p> <p>На каси покаже своју позивницу.</p> <p>Један од приређивача узвикну:</p> <p> |
} Тешком муком набављао би понекад таку позивницу, али је после бурне вечерње забаве, стигав у |
нице због велике строгости којом се при позиву поступало.{S} Међутим ове године, како се чујаше |
откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, разу |
</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> <p>— Моје сестре?{S} Моје с |
иве колоратуре али тим више скулторских позиција; с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда |
чки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима |
о свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико педала доле, а горе са извр |
ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први акорд.</p> <p>— Т |
с обе стране лађе високи углачани горе позлаћени ступови; по зидовима слике великих сразмера, |
не помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја н |
лимом застрте мраморне степенице, поред позлаћених ступова и углачаних зидова.</p> <p>Горе га ч |
кције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, чувао је пријатеља наизменце са домаКицом, а к |
ри Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.< |
погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; к |
изу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, много узнемиривати вашим ра |
неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет му позлило.</p> <p>Одведоше болесника до једног камена.{S} |
ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али која је свом душом својом теби одана и к |
колико његова вештина, толико и наук за познавање великих душевних покрета, што би уједно било |
мислио извојевати у друштву; и прилично познавање оних туђих сјајних прилика, одакле је ономадн |
и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — да у овом |
толико много говорио, те ју је по томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред |
она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину ја |
.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмор |
{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="145" /> постао запад |
ете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је |
рити, — рече Нинчић, — пошто немам част познавати вашу прошлост, намере, карактер и прилике, уо |
неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се заму |
е, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се при |
чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет, повуче |
рију, па ваше потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.< |
е:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно држањ |
/p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем врло |
тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не познајем довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.< |
знајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваш |
ам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи |
је царство унапред проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, |
, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли породицу... грофова...{S} Јанковићевих? — |
; доказе молим.</p> <pb n="269" /> <p>— Познајете ли рукопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то п |
ор! — узвикну коректор весело.</p> <p>— Познајете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао? |
ете имати посла само са онима које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица |
<p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је ка |
ругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам част.</p> <p>— Немате час |
ак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегла крајњим ср |
нуте наочаре најпре хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>— |
си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити так |
доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што б |
ила покаткад некоме од некадашњих бољих познаника Павлових, како се сасвим изменио и како живи |
је и Павле често седео са својим новим познаником, угледа где Чилаг, нападнув на коректора, уд |
{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да позајми пристојно варошко одел |
<p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— |
же не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али против тога се не м |
p>— Ти распитујеш о свима твојим старим познаницима, а о најглавнијем познаству твојем не помињ |
тала самостална и стекла је доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар д |
е је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако да |
томе нешто напоменуо при почетку нашега познанства...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој |
ао да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела |
.</p> <p>Упознао се са човеком, чије је познанство било доцније од велика утицаја на његов начи |
адића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је врло учтив, разговоран, али и повуче |
доцније се доказало, да је његово ново познанство одиста изузетак.</p> <p>То је био човек сред |
ас, кога участвујете (тако рече) својим познанством, већ ме је представио вами, смео бих се зак |
његовој и изјавише да се радују његову познанству.</p> <p>Младић одговори:</p> <p>— Радост је |
ом сељаку, али сам вас у току разговора познао као карактер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасн |
света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а ов |
им старим познаницима, а о најглавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш |
м <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих |
чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с приликама господина Ђурића, — говорио је послу |
ене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу |
било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближ |
он је постао у круговима оне престонице позната, а у српским тамошњим омиљена личност.{S} Корек |
тор није могао распознати, али је могао познати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви госпо |
метање, ако признајем, да бих вас волео познати онаквог какви сами себе схватите.</p> <p>— А ак |
у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње би |
релу што представљају епизоде из живота познатијих чланова каванског друштва.{S} Поред <pb n="6 |
нису учинили <pb n="87" /> на њ утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна |
али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно пријатно осећање када се налази у непозн |
да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомисле |
за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и п |
кле, видели прилично света, па биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито к |
зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quote> <p>Познато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом |
а са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувише познатог, предрагог гласа.{ |
уцање неког познатог, ох Боже, и сувише познатог, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и похитам |
ува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, ако желите.</p> <p>Нај |
ор је довршивао рад с намером, да после позове домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери |
иже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да з |
чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми н |
рофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> <p>Грофица неп |
сам тешком муком израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, |
ебите згодну прилику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране. |
ан начин трудите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирањ |
собине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је била разборита и штедљив |
а се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него |
Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и ин |
, концерте, зборове, јавна предавања; у позоришта и разне друге вечерње представе.{S} Узаман.</ |
с састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у прис |
библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат или томе слично.{S} Био са |
угој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту угарском, тада најживљем друштвеном центру, р |
зоре, можда, у разговору, или гледала у позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек је |
у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичет |
дитељско очајање, да га је на отвореној позорници ударила капља, те је наскоро издахнуо); угарс |
им младићским очима није ублажила љупка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред |
а и рума, па затим необична, насилничка појава овога старца, која га опомиње да је пред великом |
а тела била је несравњена величанствена појава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут з |
имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегнутој хаљини са симетрично развијеним наги |
да виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појава.</p> <p>— Немојте то, госпођице, пред мајком спо |
остранства; и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спр |
стаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких појава међутим општи живот тадањих ученика одликовао се |
и у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појава човечјега духа могли да опазите и његове најгнус |
вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{ |
foreign> (Гле, француска књига!)</p> <p>Појава момкова, као и овај узвик, јако изненади странце |
м омиљена личност.{S} Коректност његове појаве и држање, добре материјалне прилике, образованос |
ко заинтересовало због необичности саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта |
цио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појави се неко таласање, затим све јаче врење, док се о |
они намештају, кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Неки од старешина, затим и |
о даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и у |
редвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, а мешт |
едном покуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Ма |
з преходнога куцања.</p> <p>На прагу се појави висока женска прилика са густим велом на лицу ка |
ком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на вратима |
на се толико била обрадовала младићевој појави, да јој је њена понуда изгледала природна; сад в |
ља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се постеља обично намештала још при видел |
и, морати да води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и овог пол |
шљаше Павле.</p> <p>Госпођица се наново појави:</p> <p>— Уђите.</p> <pb n="157" /> <p>Она оде, |
> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстин |
, појављивала се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, где младост, прг |
лици или подругљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и сп |
невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно |
b n="238" /> напора и душевног потреса, појављивала се код њега као што би се појавила и у друг |
уша.</p> <p>Оваки су се разговори често појављивали између ова два противника, како је њих двој |
етом, <pb n="34" /> почеше се све већма појављивати.{S} Први афекат што га потресе, кад је проч |
месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака, ма и најсиромашнија, заједница, да сво |
дговори гроф; — са оваким се симптомима појављује само <pb n="209" /> права љубав.{S} И шта ћем |
тке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива; где се поједини необ |
ега живота; ван њега ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, |
е да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га д |
овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западњачка учтивост |
.{S} Госпођица је међутим набрајала све поједине ситне учтивости, које су по свој прилици имали |
јављује, а срећа радије пребива; где се поједини необични догађаји дуго претресају, а годинама |
То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредбама „власти“ или „власника“, са каквим |
више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појединим рафовима и орманима, да разгледа понеке књиге |
нтру, радо су гледани српски витезови у појединим нацијоналним комадима:{S} Оберњикова дирљива |
се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специја (другова), које је ваљало овековечити |
а са пуно примедаба на таштину схватања појединих исповести, написаних са пуно духа и оштрине.{ |
p> <p>И одиста, како су пролазили поред појединих тих одељака, у свакоме нађоше једно или више |
има иоле мало заједнице међу омладином појединих народности, тако су и у овом граду одраслији |
р.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку појединост својега романа са младом грофицом саопштава |
Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљубљени обично чине.{S} По тим поједи |
/p> <p>После овог општег описа пређе на појединости, које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут |
ко потпуно оправдано, ако се проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго дево |
јци да се боји да ће доцније поборавити појединости, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није уз |
т како заљубљени обично чине.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад |
ичку службу.{S} Код овога се распитао о појединостима, те га једном замоли да га одведе горе у |
се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често управо сваки час размимоилазили.{S} |
, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, готово сваки је био по један јако разви |
о.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетичан народ, — одврати кнегињица.</p> <p>— По онима |
и тешком инструменту, већ и са извесним појетичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка вишим гл |
а, на философију практичну и често врло појетичну.</p> <pb n="142" /> <p>Моја је мајка имала св |
ло, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа п |
грофице, до ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла о |
је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захвални на вашој љубазно |
ити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, |
тео га запитати о неким њему још тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом |
— Хвала вам, учинићу тако.</p> <p>Павле појури на врата.</p> <p>— Чекајте, човече; понесите дво |
да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди |
е степенице и пође горе.</p> <p>На каси покаже своју позивницу.</p> <p>Један од приређивача узв |
— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја в |
рло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиза, јел’те?...{ |
е хтела да награди његово постојанство, показа му једно од оних тражених лица, али само за мало |
дијска одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари госп |
и писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене цр |
посматрајући младића.</p> <p>Гроф руком показа Павла придошлици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић |
26" /> неколико речи са газдом, који му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— К |
а.{S} У току тога разговора коректор му показа завој са новчаницама и признаде му да су га у ње |
нас по овом малом дару, — рече госпођа показавши на крстић.</p> <p>— Учинићу, — одговори млади |
ом господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је |
јатеља, који су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријатељи су обично тако услужни к |
са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним делом своје моћи.{ |
долази и држи са ђацима, неколико пута показао као прави Ментор неискусним новајлијама.</p> <p |
услужни младић нашао ковача, довео га и показао му штету, препоручујући му да се што пре прихва |
лиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина засен |
твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као господарка.{S} |
на Истоку уопште, поред свег тако радо показиваног патријотизма, најсилнија је чежња да види и |
одвратне стране ствари и побијајући вас показивањем црних слика, каквих живот у довољној мери п |
онде Чилаг прикривао по разним местима, показивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што д |
о, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај |
а, постаде Чилаг смелији, а још доцније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, |
а понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се |
после синоћњег опроштаја није хтео више показивати.{S} Уклонио се на скривено место, те је отуд |
најпре у одаје чији диван намештај гроф показиваше, свуда сам објашњавајући код понеких лепших |
слабачко тело коректорово почело је да показује све више знакова енергије; он сам постао је жи |
охвале достојном сталношћу увек унапред показује за један или два сата, како би ваљада опомињао |
а дну ровова зелени се трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи |
а Београда, која се са Истока из даљине показује несравњено живописно; па лепа водена мрежа исп |
ипак се више допада по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <foreign xml:lang="fr"> |
ултурних јединица не само опасно, већ и показује знаке неправилна развитка. <pb n="84" /> То је |
што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете |
ретендује онај сељак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посе |
расла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме заб |
д чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих поколења, па и будућих.{S} Идит |
це.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују трагове душевне и телесне малаксалости.</p> <p |
а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце |
куће, само се газдарица потајно тужила покаткад некоме од некадашњих бољих познаника Павлових, |
ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух тако покварен; прозори се уредно отварају.{S} После вечере с |
ате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица труло месо. |
— Могуће, Стеване; и овде међу нама има покварених људи, настраних духова, недовољно оданих бра |
враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух тако покв |
о млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њен |
нусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим млад |
ену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица поможе да проћерда |
мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба |
менту заподене кавгу.{S} То би му могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели обадвојица ћу |
мирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстарији треби ш |
на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер |
е бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешк |
лно пред целом породицом и доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, која се |
градила.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интимност, са |
ђао, приближи се једанпут његову столу, поклони се пред њим и простодушно га замоли за дозволу |
ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој усп |
о рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклони и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била |
<p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим младим господином, који се, поред |
тавати о току болести.</p> <p>Нинчић се поклони и запита:</p> <p>— Којим путем, госпођо?</p> <p |
Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се рукова |
ви.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и поклони се онако, како се то учи у француским школама и |
не прима, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам |
ођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p |
оворним за увреду.</p> <p>Гроф се олако поклони:</p> <p>— Молим, говорите.</p> <p>— Дајте ми ва |
подин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S} |
а Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши устаде и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша сви |
ре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој мајци:</p> <p>— З |
спође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде |
био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита кнегињица узбуђено.< |
симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан или једно вече, ка |
за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање |
— одговори младић једва чујно.</p> <p>— Поклоните га једном својој изабраници, — рече стара гос |
не то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате новаца да платите |
н дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коректор га зачуђено, тако |
орила.</p> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега имања?</p> <p>Кнегињица је |
— Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја |
о, примила га је озбиљно, са пристојним поклоном, мало намрштених веђа али само толико, да јој |
на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам |
репуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро извади врућу погачу |
наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ват |
рло дискретан начин трудите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске песм |
ов.{S} Он одговори без забуне:</p> <p>— Покојна нана била је противна зато што сам био дуго ван |
ову здрављу нарочито препоручила његова покојна сестра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а |
ма, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> <p>— |
рече да је то математика, а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Математика, дакле |
то срце кћерино не само потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квар |
њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик овог у свему |
и и у детету се показују пороци прошлих поколења, па и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не бу |
чељади; мужева радних и поштених, жена покорних и родних; у години више ведрих но облачних дан |
амо?</p> <p>— Не знам како рече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и полугласно читаше књигу.{ |
дали би пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, које овде називају робијашима.{S} У |
тврдни оковом, који му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како |
у је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог шешира видело му се голо те |
ко и наук за познавање великих душевних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то |
неколико хиљада година, као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би о |
S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара |
одјармила.{S} Поглед му беше непоуздан, покрети више одмерени, држање сувише обазриво.{S} Ја са |
ао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, говор, погледи и држање било му је још нежније |
ости.{S} Велике идеје, огромни таласи и покрети човечанскога духа чисто су запљускивали и гушил |
веност овамошњем становништву, али неки покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег укуса |
жарени.{S} На целом његову телу у свима покретима и на изразима лица огледало се неко неуздрмљи |
уке падале у очи са својим заокругљеним покретима.</p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је з |
т и хитру генијалност, — али оним тихим покретима срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, |
тихова, са једним врло финим и немарним покретом бацити на страну његову књигу и слатко заспати |
тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{ |
аоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, признајем, — тешаше га |
ако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече: |
оред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше испре |
Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је готово |
рстају бело окречене, чисте и са општим покривачем југоисточне Јевропе, са ћерамидом пострешене |
време, а одозго покри га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је готово цео дан остављао отвор |
на две три степени кроз стаклена врата покривена иза медене решетке зеленкастим завесама са си |
стор на једној страни палате: зидови су покривени дрворезом што је служио као оквир читавом низ |
у, наслони на њу своје лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво јецање понављаше:</p> |
нила се о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јој пр |
у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ једном у нашој великој незгоди.{S} Хвала вам |
онула у множину свакодневних поситних и покрупних дужности; — и то се видео свуда и увек без од |
е одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдарица се престрав |
> <p>Скоро затим се отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> <p> |
д је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нот |
> <p>— Можда мало, можда много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се разговори често појављивали |
рам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; |
у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и т |
ерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја с |
прекорачити или отклонити.{S} Затим је покушавао да одреди последице тог неприродног и штетног |
е моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове |
машта.{S} Ви ћете се временом умирити, покушајте.</p> <p>Павле га погледа очајно:</p> <p>— Заш |
у и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас |
не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцни |
нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли покушали?</p> <p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је да |
</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ј |
се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да |
>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>Павле радосно узвикну:</p> <p>— Ви ми |
а преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, покушати, — одговори младић. — Но за то време изволите |
бину? — запита Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо покушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви заједни |
рала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољство, што му |
ашких кућа; не знам....{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће читао то през |
ако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост про |
р пред дворцем са неким старим човеком, пола војником пола грађанином, који је ту вршио неку на |
авања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи где је де |
морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, |
p>— А где сте научили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немц |
о у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— В |
е да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи где је девојче спавало |
ог стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у ун |
Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа ка |
тио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али ј |
во у нас; управљач тога погледа женског пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-не |
е од пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку др |
он а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није можда с |
аједно са Јанковићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи |
се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p> |
са неким старим човеком, пола војником пола грађанином, који је ту вршио неку надзорничку служ |
же и нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво.</p> <p>— Могуће, али то није потребно; б |
/p> <pb n="57" /> <p>Он је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном трену |
.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом з |
док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ врати |
твену овоме месту, нешто пола Јевропско пола Азијско, нешто пола српско пола турско.{S} Двор кн |
вропско пола Азијско, нешто пола српско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова интели |
претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; невероватно |
ацивања Чилагова која трајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — |
ешто пола Јевропско пола Азијско, нешто пола српско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, |
мешавину својствену овоме месту, нешто пола Јевропско пола Азијско, нешто пола српско пола тур |
враџбине може и нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво.</p> <p>— Могуће, али то није |
Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могл |
ајмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одс |
тији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клиса |
у издавалачкој радњи, час у редакцији, полагано научих све те послове, <pb n="330" /><!-- 328 |
а, неке институције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и зацело настр |
затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу |
</p> <p>Затим се врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци преноћили.{S} Терал |
порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она будала ш |
води земаљски.{S} И ако је, дакле, град полагано почео губити вид политичког средишта, ипак је |
адвема рукама.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта |
ка донесоше чај за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао пријатеља:</p> <pb n="328" |
о Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивији.{S} Сед |
тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одговори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— |
тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> изгрицкали.{S} Ви јатомице трчит |
а подуже боравила онде.</p> <p>Врата се полагано затворише; коректор погледа онамо; Агнеше више |
S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближује мајка са својим нежним погледом пла |
борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се истрошио...</p> <p>И са |
враћало здравље.{S} Али се са здрављем полагано уселила у његову душу она велика мржња која је |
авле.</p> <p>Коректор га погледа, затим полагано рече:</p> <p>— Има их много; за коју питате?</ |
зданим гласом изговорене речи.{S} Затим полагано одговори:</p> <p>— Зато, што сам вам писала.</ |
сам жудео за образованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити |
орац.</p> <p>У таким се приликама Павлу полагано враћало здравље.{S} Али се са здрављем полаган |
, то јест: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи; грађанину, који само на посао гледа, т |
Ноћ је била дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аров |
олазећи, упутио у стан грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза широке дебелим ћилимом застрте мр |
ећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очима |
, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле по |
Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не уда |
јим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и по интересима који отуд |
а захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрн |
id="SRP18970_C4"> <head>IV</head> <head>ПОЛАЗАК</head> <quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љ |
{S} То је било у времену, када треба да полази на продудужење наука, које је у главноме довршио |
ом кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске |
чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући колима кроз раван |
је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— |
м је то зграда?</p> <p>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу вам једном, казаћу.{S} Имаћете прилик |
.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланат |
> <p>— Каква вам је то зграда?</p> <p>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу вам једном, казаћу.{S} |
" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили ме |
посматрао ваша весела, блажена лица при поласку, тешко би могао помислити, са коликом сте велик |
са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при у |
послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благ |
Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније |
трићима две трећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Аг |
подаље, где је на хартији, положеној на полеђини повеће тврдо повезане књиге, нешто цртала, а у |
т тадањих ученика одликовао се извесним полетом проузрокованим оном грозничавошћу, којом су се |
ти и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом са неким другим отменим госпођама са којима |
одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједно |
чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p> <p>Овај господин, са политираном главом, |
као политиран.</p> <p>Овај господин, са политираном главом, био је врло љубазан и после сваке п |
одани Павлу да је онај мали господин са политираном главом неки чувени музичар, који је у кући |
јер се тада већ беше увелико пробудила политичка, нацијонална свест, која је почела стварати в |
ју злочинци, док се међутим казамати за политичке или остале интелигентније кривце налазе на др |
кованим оном грозничавошћу, којом су се политичке прилике у земљи почеле развијати.{S} Нема сум |
ног оштрог антагонизма од пређе, и овог политичког неповерења садашњег тада тамо не беше.{S} Ма |
, дакле, град полагано почео губити вид политичког средишта, ипак је у ствари још био то; интел |
ва, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} Иностранство га је још једнако с |
но, господине Ђурићу, — одврати гроф. — Полиција имађаше скрупула, али сам их ја растерао.</p> |
е тада довикну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се заузима противу мене, који сам у очиглед |
ом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полицијом? — ви |
полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам обј |
/p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, |
социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста ажан-провокатера, да би у |
Са таким унутрашњим немиром достиже до половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се |
ећ видео овде, и који, стојећи у другој половини каване у разговору са неким младим људима, чеш |
м коњицима каквих има свуда по северној половини Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипућ |
ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> <p>У свакој другој прилици Павла би сва о |
а снага што му запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у друштву; и прилич |
едам на милост и немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздр |
ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, зацело не би допустили својој деци да забораве |
био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овима.</p> <p>— То н |
аљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако попр |
само збунити и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори он |
служивало сваку похвалу, а његов очајни положај свако признање; али грофу се овај разговор и су |
умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико |
ник наново узе реч и окарактериса општи положај као веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо можда ств |
воту осигурамо независан, управо сјајан положај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да пе |
а прошлост своје пријатељице, затим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb n="261" / |
Он је својим оштрим погледом промотрио положај, уочио расположење Павлово и погодио је да се о |
лучајности које би из његова ванреднога положаја могле да произлазе, ако би што погрешно урадио |
p> <p>Али баш због његова овака оделита положаја <pb n="252" /> његово је поштено срце увидело |
о то би значило да су странкиње високог положаја.{S} Свакако награда казивала је, да су при том |
ца Евстратија, дакле, заборавља разлику положаја, кад су у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто |
чна и искрена, која не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S |
жавну помоћ, враћајући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угу |
них пашњака; живописних села са здравим положајем; породица задружних са пуно чељади; мужева ра |
авље; као да је био задовољан са својим положајем, никад се више није жалио; бивао је и сада се |
ода, и очигледно незадовољство са вашим положајем види се по спољашњости, ма да сте ових послед |
гледишта пак он је био довољно објашњен положајем њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, |
о је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла његова газдарица, која пред вече уђе, |
и сте, дакле, сада у извесности о своме положају у овој целој замршеној афери, — рече једног да |
о од нас, јер је романсијер у згоднијем положају него сам историјограф да буде непристрасан, ти |
> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим навикама.</p> <p>— Зар ти з |
} Свакако те песме су драгоцене у вашем положају.{S} Употребите згодну прилику, да вас још једн |
ојаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} |
уображности или охолости, но ли високом положају њихову — да то у његовим младићским очима није |
ед вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити при |
ћи о својој судбини и о своме незгодном положају у овом стицању осећаја са стварним приликама.{ |
красну жељу.{S} Ви сте у величанственом положају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед |
било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо |
p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли с |
м животом, што је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим |
таванице била је повучена дугачка греда положена на два дрвена једва отесана ступа, што су стај |
, који мрзе „западњачку културу“ што је положена на трулим ступовима, а испод којих веје дах на |
ојега правога интереса и своје заклетве положене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ мо |
од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на полеђини повеће тврдо повезане књиге, нешт |
, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморити.</p> <p>... |
егне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у свет |
ова неутешна сиротиња што је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, |
кости.{S} Он је темељ своме благостању положио оном помоћи, што му је у младости доста замашно |
о, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља и вашега раскомаданог н |
тоте, имађаше нечег допадљивог на себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше да пре |
ак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S} На глави му фес, ш |
баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, н |
чини, не радује се много овом излету у полу цивилизоване делове света.{S} Његово је поље више |
и превод.{S} Она је певуцкала расејано, полугласно, а погледом је лутала по ваздуху.</p> <p>— А |
оваке авантуре...{S} Није чудо. — дода полугласно, — она је још неудата, те од дугог времена.. |
<p>— Са теткицом? — насмеја се грофица полугласно. — И теткица ће скоро под шамију.</p> <p>— Ш |
е.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Хоћ |
шту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Болесник полугласно рече:</p> <p>— Ваљада ће стићи за времена.</ |
у моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно.</p> <p>— Јест, јест, признајем, и молим вас |
га у постељи.</p> <p>Странкиња узвикну полугласно, баци се поред одра на колена, ухвати болесн |
тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, нај |
вали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, кога |
ронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе високи угла |
угој страни града у нездравим, влажним, полумрачним подземним одајама (тако беше тада).{S} Они |
о отворен; после неколико дана натовари полумртвог младића на кочије и возао га по луговима; до |
е се учи младеж, беспослена вирећи кроз полуотворена врата или иза завесе какве каване, помодне |
упе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор употребљавају за љуљање на љуљашци ш |
>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих коректних каваљера |
према речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} |
у је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— |
<p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјах |
кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} Али се в |
цивилизоване делове света.{S} Његово је поље више на углачаном паркету, него ли по овим труцкав |
кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер |
и спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до |
ла стварати велика дела и на оделитијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код Занатлије“ били су н |
па и малоруских и словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни ј |
бро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње |
оше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А з |
и ипак нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> < |
ју пријатељицу, <pb n="182" /> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости |
итог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се уда |
кој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била ра |
у.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурасте власи.</p> <milestone unit= |
лна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Н |
лицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни |
И сад збогом!</p> <pb n="245" /> <p>Он пољуби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, к |
ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајк |
врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и зб |
адуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p> |
ра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непрестано је држећи, наслони главу н |
усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} То јест, да ј |
едну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчин |
ише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало |
, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га обд |
енат оне велике владарке.{S} Тада се за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартиновићеве |
одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p> |
ече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не помаже пренемагање, драга женице, већ најпре треба изви |
луција овамо још није продрла.</p> <p>— Помало канда продире; ево мајка прима овог плебејца.</p |
а, бавих се подуже у канцеларијама, где помало научих књиговодство а у радионицама изучих штамп |
агреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког времена већ са |
ачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако запо |
и осећај према кнегињици, кад госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор |
ентално.</p> <p>Каваница, коју мало час поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у м |
ер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у |
то бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да би се састали са ма |
сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији неколико добро одевених лица, шетајући |
чан.</p> <pb n="68" /> <p>У оно време у поменуту каваницу скупљала се омладина српска.{S} Нароч |
у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није ут |
, нано, нећу.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурасте власи.</p> <mile |
ико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад ће ско |
а, а о најглавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу војво |
се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, к |
м желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="102" |
е сразмере овога светскога града, већ и помисао на малене почетничке несређене прилике моје дом |
ости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши с |
мет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, |
} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} |
pb n="256" /> <p>— Тако? — рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се обр |
еднаки, онда се великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напус |
азгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види |
е овакав разговор:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом Југу има и о |
дакцијону ијерархију, али сам са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде, само ако се |
не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам обзира према вашим особеностима.</p> < |
гућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао пр |
ацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својој главној наклонос |
лажена лица при поласку, тешко би могао помислити, са коликом сте великом борбом извојевали код |
иста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, јер см |
и наметљив човек.{S} То можете слободно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну |
ење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врлину.</p> <p>Из |
а се упропасти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ћ |
?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеш |
атак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царскога двора није ми могао |
а, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> <p>У свакој другој пр |
одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{ |
о писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то |
уњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му помогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинчић ост |
е беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим уна |
ће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, док је |
вар ових разних киселина и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед болесника, оста |
он застаде, она похита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме |
А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> <p>Болесник врисну; бесни старац баци с |
рена врата или иза завесе какве каване, помодне трговине или друге какве продавнице са интересо |
е, покварим, оћелавим; једна ми глумица поможе да проћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам кор |
ба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико кол |
.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Ка |
су, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјалиста?</p |
лепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да |
неко француско шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, |
аху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јо |
пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примите што |
о задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није та |
авно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Не |
ош коју годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико |
p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање —</p> <p>— Да, госпођо сест |
какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете |
ико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког трговца старога |
оведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбацивао, а |
а сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је о |
и су га други заводи, уживајући државну помоћ, претекли, а њему се мало привређује), те је на в |
другом протекцијом себи израдио државну помоћ, враћајући се, заузима боље положаје у земљи и ти |
екао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски савет, |
н.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој |
лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је услужни младић нашао ковача, |
та да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице |
Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уз |
да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално ј |
није држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До ду |
, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бе |
а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста давао. |
а ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод брака отпочета је; војвотк |
само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи |
<p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да |
те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, |
јим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непреста |
х пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} Нека покуш |
.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, тре |
науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Го |
је темељ своме благостању положио оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао Павло |
: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи; грађанину, који само на посао гледа, такве да г |
ите ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на надлеж |
едини сакупљене <pb n="235" /> и везане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до |
мио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред |
је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> <p>Коректор ок |
сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад бих п |
то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали да имате више животне сна |
прошлости, те у дружби са младим људима понављају или продужују своју младост.{S} Они често мог |
упштина“, „новине“.</p> <p>Реч „новине“ понављали су чешће.{S} Очигледно се разговараху да се и |
војке.</p> <p>Оваки су се призори често понављали између њега и лекара, док овај једном озбиљно |
е неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступи |
е радње његове? — упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин |
и свесно толику несрећу?</p> <p>— Опет понављања, младићу, и то сада философских, — рече гроф |
етих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не |
кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Павл |
ј сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <pb n="130" /> <p>— Ипак бих вас молио, |
звуче Павле.{S} На свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.</p> <p> |
покривено велом и кроз загушљиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети |
онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парипа, </l |
на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљивија и понајчудноватија: о морској змији; о |
или у новинама вест, понајразумљивија и понајчудноватија: о морској змији; о вампиру што дави љ |
96" /> или читање, а да се други читачи понамештани по другим тим међупросторима не узнемирују. |
сиромах али врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} Фон Хадерик, такође пријатан м |
више оног младићског поуздања, у његову понашању недостајаше оне кокетне поузданости, која је п |
оваки разговори у младости обично воде, понегде нашироко објашњавајући ситнице, а често преко к |
ме првих дугачких извадака штампарских, понегде „псећи језик“) које су му у последње време, по |
ови често са дивним виноградима, а само понегде нагло одсечени брегови поред Гроцке и Београда, |
Балкану.{S} Често се прибегава крајним, понекад очајничким средствима, да се оствари та жеља.{S |
рината, што чувам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађујем, нарочито у млађим годинама им |
остао је правим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часовима посумњао у исправност својега |
анце као нека препуна барутана, која је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напо |
дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред с |
е може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни |
е овамо на дуже или краће време, или се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и са |
се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку позивницу, али је после бурне вечерње заба |
ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише скучено, чак |
т.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који би се са њима дружил |
канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни...</p> <p>Агнеша постаде пажљивија.{S} Та |
етлост стражарских светила.{S} Болесник понекад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет бр |
га домаћега живота; ван њега ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ о |
у трагању неколико часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању |
вукла натоварена рабаџијска кола; ту су понекад пројурила и тешка господска каруца са лепом опр |
е, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвал |
единим рафовима и орманима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, |
овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпођица, или кас |
показиваше, свуда сам објашњавајући код понеких лепших или ретких комада, одакле их је или који |
ути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које као да су давале ток, не по одан |
лим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ст |
мужа под царицом Маријом Терезијом био понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне вел |
ета, где се обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.< |
иком читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је собом неколико српских песама, које предаде Аг |
ином живота потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} |
ури на врата.</p> <p>— Чекајте, човече; понесите двоглед.</p> <p>— Ах, јест, имате право, — реч |
ченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних усп |
које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће |
господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му д |
унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја питам з |
донесем какву понуду, која би је могла понизити, напротив, послала ме је, да измолим њену срећ |
тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, р |
ко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после |
p> <p>— Четрдесет година! — узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње ж |
p>Павле остави књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, али при том на го |
у, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови она, — објасни ми твој пређашњи усклик.</p> <p>К |
мишком као увек.{S} Стигав младића, он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замиш |
толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и однео и остатак песама, није ви |
, господине Нинчићу, али ми није могуће поновити пред вами све што сам препатио, и ако би то мо |
Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте увидети посредан позив на |
{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени с |
-> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш главни надзорник, |
вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле се поново диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не з |
е се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спаст |
она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је б |
ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;... затим Едгар Калај, палана |
о; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит тон младићева одговора учини, те се госпођа пре |
на.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са |
.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо |
у, коју је брига починила по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако порумене на простодушно питањ |
о мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле да седн |
е да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држање странаца, које је он у први мах приписи |
госпођа са врло отменим осмејком пуним поноситог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p |
ед све своје урођене или само прирођене поноситости грофица је ипак одликовала Павла нешто као |
p> <p>Грофица га погледа са родитељским поносом:</p> <p>— Јел’те, господине, да није доброг ста |
овала младићевој појави, да јој је њена понуда изгледала природна; сад већ није могла натраг, т |
то се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред све своје урођене или |
<p>Јулија Фернек опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му |
м, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S |
е да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чуј |
јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу |
ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле |
поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па ње |
кле, није послала, да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, напротив, послала ме |
оком.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијеним у не сасвим |
у је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Ст |
како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и б |
им се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела. |
Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне с |
прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак |
како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја ниј |
а разнога облика и величине; па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту |
сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте |
како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју |
вде знају да око једанаест сати редовно попијем једну чашу.</p> <p>И заиста после неколико трен |
ест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122" /> црну каву ил |
претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилничка појава |
у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашена спусти завесу и леже на подглавље.{S} Случајн |
есна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опомену на дрскост намере.{S} |
све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпођица поплашено. — Ти си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то |
о се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, да падн |
у место одговора, заплака, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, |
нања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео |
Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а нешто поплашено. — То није довољан узрок.</p> <p>— Како? — уз |
нијој, најмилијој, најдражој.</p> <p>Ту поплашено застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спо |
ачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га сп |
е у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на велику висину и заузме место иза широког ступа |
оксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господин |
пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само д |
, како би колар имао времена, да људски поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутра труди |
} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњав |
о што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n="334" /> Он ми је прибавио приступа на |
Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра п |
им да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни живо |
, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера поправљања.</p> <p>— То није поправљање, то је кажњавањ |
већ намера поправљања.</p> <p>— То није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казн |
пада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко:</p> <p>— О томе нисам још размишљала.</p> <p>— |
ен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер је, као по |
пским путевима, саграђених од две дебље попречне греде са четири тањих уздужних над њима.{S} Ов |
а већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“; па кад предлагача један од слуша |
онарних идеја.{S} То га направи не само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе |
бог свадљивости његове почео је да губи популарност.{S} На скуповима се често завађао са својим |
е желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; ви |
p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак.{S} Павле отвори |
нострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агн |
а са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако |
сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{S} То ј |
сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пред вече састајали, одилазили у шетњ |
, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један другом, истесаше моју личност оваку, |
ас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и једнострано од вас.{S} |
ојега главнога наследника, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело последњи пут пос |
.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузданим кораком ишао је |
>Опет мајка узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде накло |
си, стање побољша и споредни су приходи порасли; могао сам живети сиромашним животом али ипак п |
еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, имађаше нечег допадљивог на себи, полу |
о одличну манифестацију човечјега духа, поред тога што то радо признајемо и свима осталим „школ |
ред отменим младим господином, који се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.</p> <p>По |
авицама годишње; зимски капут, који се, поред мог начина живота, мало квари, као и огртач, трај |
азак.{S} Код омладине на Истоку уопште, поред свег тако радо показиваног патријотизма, најсилни |
лим ћилимом застрте мраморне степенице, поред позлаћених ступова и углачаних зидова.</p> <p>Гор |
ава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p |
свећу и остављање ситница при свлачењу; поред овога орман изнутра подељен у два одељења, једно |
ознатијих чланова каванског друштва.{S} Поред <pb n="67" /> тих сличица има ту исписаних објашњ |
вле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујаку, да ће ред |
и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која је била духовита и жив |
ма смелом барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена |
о признање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога |
ло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога девојчета, које се тако бл |
; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до ма |
је била згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао |
оравску Долину, преко Грделичког Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ |
само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сл |
а!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и исприча кратко признање сестрино. |
дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи мара |
аница, коју мало час поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — |
озбиљношћу дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао своју |
бави оно највеће задовољство, што му је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово лут |
одином, што сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле људи који једнако придолазе.{S} |
могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи |
најем, и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље наплачем, јер то не смем код куће. |
p>Странкиња узвикну полугласно, баци се поред одра на колена, ухвати болесникову врућу руку, на |
а Павла радио свој посао; наместивши се поред прозора писао је или вршио своје коректуре над ду |
це ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем |
и, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукама младости, |
им говорљивији.{S} Седео је читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући |
те са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појава човечјега духа могли да опазите |
имер и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а то з |
огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупци |
, да потпише признање, а млади остадоше поред иначе доста скривеног ормана.</p> <p>Ако је млади |
упуствима о мерама, рачунању времена и поред других ствари и „Домаћим Лечником“.</p> <p>Број 3 |
имена, и исто толико презимена, датум и поред тога свуда облигатна десетица која представља сек |
ством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светло |
и пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само стога, да га |
, а само понегде нагло одсечени брегови поред Гроцке и Београда, представљали му се као страни |
— Зато он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подижући главу и победоносно гледајући у ме |
е две одличне женске у један мах и који поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> <p>Кор |
страви се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне последње веч |
ана.</p> <p>И одиста, како су пролазили поред појединих тих одељака, у свакоме нађоше једно или |
чна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врат |
м.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образованог сина, чије узбуђење ако није у |
и, срећом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријатељи су |
иликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још б |
си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила мој поступак и то још пре шес |
<p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам неко |
братац.</p> <p>Мајка га погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе; она т |
>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи цигару, исприча му укратко случај. |
поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом с |
што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао здравље, живот и будућнос |
Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта брину |
</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером поред одра, посматрао са сажалењем зажарено лице овог н |
а грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка с |
знат.{S} Кавеџија, који је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери придошлицу.{S |
но од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда се чес |
која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских погрешака у српским листовим |
сада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, удалио се и сео на своје обично м |
га има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала танка воштана свећица, а на одру л |
да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега треба сада да се на <pb n="186" /> врло дис |
сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога |
е <pb n="258" /> и љубазније, но што то поред њене велике љубави — која се огледала више у њени |
ама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред једним на |
е бити сретан.</p> <p>Коректор је често поред болеснога Павла радио свој посао; наместивши се п |
ов, VII. 16.</p> </quote> <p>У Београду поред повеће зграде, која је лицем окренута према ширем |
Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном р |
, која је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. — ту је |
однесоше га у привремену војну болницу поред једног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебн |
олова од лажног белог мрамора поређаних поред зидова, на којима — на зидовима и на столовима — |
и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких појава међутим општи живот тадањих ученика |
ом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред све своје урођене или само прирођене поноситости |
је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства што је стечено у |
гове нападаје на тај проклети друштвени поредак конвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчи |
оножних столова од лажног белог мрамора поређаних поред зидова, на којима — на зидовима и на ст |
дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, варошани, |
.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског порекла у породици, она је читала те књиге, што их овде |
Забадава, — објашњаваше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове |
са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим временима |
зрадила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу, чиј |
слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори с |
р одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџија п |
ећ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p |
в сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремећено: у моме омршавелом телу нема више младићке в |
европу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дак |
ше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми |
рце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надок |
решина богате задруге.{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинствима одуживао, |
; живописних села са здравим положајем; породица задружних са пуно чељади; мужева радних и пошт |
ј прилици, неколико година, јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И напослетку ја |
встрије; ваљада каква угледна трговачка породица, чији је син у далекој страној служби, и који |
о једна осиротела или пропала великашка породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка х |
ла у Православље, јер је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, б |
S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> <p>— Растају?{S} Зашто?</p |
од најбогатијих, највећих и најсилнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица |
скривеније прилике једне од најмоћнијих породица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: |
смене, па их сам и предам код богатијих породица, којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предат |
тој вароши било је много аристократских породица, зато га његово друштво, такође туђе овде, не |
м случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} У |
рби живимо по нашим имањима у задружним породицама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) |
рати посету.</p> <p>Павле се опрости од породице са блаженом надом да ће још једном имати права |
вога пута још нису вратили.{S} Богатије породице и оне што често мењају преко године своја мест |
рудио се да добије позивнице у богатије породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати |
Ако сте желели да постанете чланом моје породице, ево вам прилике, прихватите је, — проговори н |
са њиме још неколико чланова краљевске породице.</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој |
екао да стигне дан посете код грофовске породице, он се мало мирније држао, у чему су му била о |
обом има чланове какве богате грађанске породице или нижега племства, која га је, његовим заузи |
још више.{S} Кнегињица је из владалачке породице, има права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је |
о, као многе друге наше славне и отмене породице.{S} Ово одвајење нарочито у последње доба бива |
итљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— Где?</p> <p |
азио обично потпомогнут од своје богате породице или који је пријатељствима својих родитеља или |
вде умео да пробуди толики интерес наше породице, у којој сам ја најсамосталнија женска, те сам |
оме да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за чаршијске разго |
ојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у |
у и остале збирке, и да напише историју породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отме |
или удаје; треће је њена воља супротна породици и свима породичним као и сталешким правима и п |
теној занатлијској или другој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трош |
и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оног случаја постала најомраженијом, да се |
о имали једну бабу шпањолског порекла у породици, она је читала те књиге, што их овде у неколик |
ер је против мене била огромна већина у породици.</p> <p>— Вараш се, мамице, опрости, — рече јо |
но стару огрлицу своје мајке, која се у породици чува више од пет стотина година, у вредности о |
ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако |
тим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb n="261" /> споменула је њено велико богат |
вој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакак |
примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно драгоцено сазнање.</p> <m |
ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам и |
е доћи, да те проси формално пред целом породицом и доноси ти на поклон једну вековно стару огр |
свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p> <p>— Кроз две три недеље, надам |
ност, а доцније добио права да посећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису оче |
сам се користио!{S} Молим, познајете ли породицу... грофова...{S} Јанковићевих? — рече опрезно |
звестила <pb n="221" /> војводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово распол |
м у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и сад је само било питање, какву је штету ту |
м што га собом ношаше, били су адиђари, породична блага и накити нагомилани од постанка њихова |
више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуго |
е наставити и успоставити прекинути ред породични. — Мајка је и овај случај употребила за свој |
је њена воља супротна породици и свима породичним као и сталешким правима и правилима; а као ч |
је служио као оквир читавом низу слика породичних предака.{S} Слике су већином биле старинске. |
његова велика повученост после жалосног породичног случаја, били управо једно непрекидно размиш |
<p>— Ове књиге одвајкада остају од жене породичног старешине на жену првенчетову. — објашњаваше |
емачку царицу и две француске краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанков |
е изгледала као млада невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га |
у.{S} По свој прилици посреством својих порока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S} |
елазио путеве <pb n="144" /> младићских порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам |
р сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих поколења, па и будућих.{S} Идите, спасав |
пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским толико противној науци великога оснива |
идео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли |
мах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру неколико молби, који их гунђајући баци на сто.{ |
кетање судова, трчкарање момака, узвике порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакоднев |
с, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Павле порумене.</p> <p>— Да, госпођице, морам признати, јесам |
по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако порумене на простодушно питање пуно тешке слутње.{S} Ов |
сити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Како то разумете, госпођице?</p> <p> |
ер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — |
, скоро ће свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; с |
азио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао ј |
, ова су четворица Босански краљеви.{S} Поручио сам неколико интереснијих слика са женине стран |
се иначе више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми б |
испрекидано за време ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даљ |
додаде после кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарамо о другим предметима који |
<p>— Ваљада ће стићи за времена.</p> <p>Поручише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, ка |
} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест сати редовно поп |
ом помоћу, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати |
да га још једном — зацело последњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању.{S} |
и, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичн |
Сад ми је плата била права чиновничка, посао мањи али одговорност велика.{S} Морао сам да пров |
да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва, и он се удуб |
олагано помоћи; грађанину, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сирома |
нисте способни за други сем чиновнички посао, она је пак научила само да негује цвеће, материј |
Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу спо |
е удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p |
радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, те га лаганије отаљавам.{S} |
ам се много боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зач |
и:</p> <p>— Може.</p> <p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у по |
ринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћ |
често поред болеснога Павла радио свој посао; наместивши се поред прозора писао је или вршио с |
е потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га прист |
амо је преко писама и заступника свршао посао, напослетку расправио масу, продао непокретности, |
најсвежији део својега дара страћили у посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих би |
ку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио онај трули живот, да се |
бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства које в |
вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — рече грофица.</p> |
и на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади. |
док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније прилике једне од најмоћнијих п |
<p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p> <p>Грофица одго |
ме састанку беше пред вече, кад другови посвршују своје школске часове или кондиције.{S} Тада т |
авост и благост личног карактера даду и посебно обележје; брзо постигав врхунац свој, брзо се и |
седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што с |
ња врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разговору дозвољавајући да у њему и |
онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана ост |
p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те је због тог |
е, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> <pb n |
ни се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По оној љубазности р |
овај се био умирио, као да је пређашња посета благотворно утицала на његове узрујане живце.{S} |
ане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павлову, па је |
а, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p |
вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, могло би му нашкодити.</p> |
пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми |
се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p> <pb n="273" /> <p>— Жена ми је рекла да ћет |
е заручење Ваше Госпођице кћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим средств |
само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</p> <pb n="204" /> <p>Напосле |
ке на неколико дана после ваше последње посете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакш |
> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да из |
га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посе |
— Опростите, госпођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он |
недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске породице, он се мало мирније држао |
краћи рок, проведе мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао |
две године.</p> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помилов |
овићке добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одв |
те, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због ће мор |
анила њојзи да ишта проговори унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је зб |
коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и нова |
on" /> <p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици са |
д му Нинчић, саветова да грофовску кућу посети, уместо после две недеље, тек после месец дана.< |
од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове каванице.</p> <p>Таман он то изговори, а |
а и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страта, затим грофица Агнеша. |
нешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме п |
ђо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичн |
еђу собом и разговарају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а често бива, д |
ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве друге |
лила да му је бављење пролазно, — молим посетите нас.{S} Улица Надвојводе Карла, број 43.</p> < |
уни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем |
ба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави јед |
сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесника, који је за своје кратко бавље |
е знао да Павла у оваким приликама могу посетити само две женске, кнегињица Страта или грофица |
ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнешин сало |
.{S} За то време коморник однесе његову посетницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао је неколико т |
у госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле |
а песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати посету.</p> <p>Павле се опрости од породице са блаженом |
а пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла заје |
ни стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим |
у Баточини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то |
то већем броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова краље |
ла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и однео и остатак песама, није више био онако с |
амчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да з |
а живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, али душевно прилично прибран.< |
су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на железничке стан |
, аристократија, која је обично у групи посећивала сваке године једну од грађанских забава, спр |
ст у опхођењу стекле су му стално право посећивања најбољих српских и бољих туђинских кућа.</p> |
у где се отменији свет шетао око подне: посећивао је Богослужења свију вероисповести; нарочито |
ци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ пр |
се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што представља напредак целог чов |
оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га |
ову уметност, а доцније добио права да посећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се |
авославним и католичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n="89" /> на седн |
је себе утонула у множину свакодневних поситних и покрупних дужности; — и то се видео свуда и |
а могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> |
опатија, омеопатија, идропатија, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теориј |
и оставимо пребацивања и гледајмо своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај млади |
Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је |
то се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам своју војску, ви своје господаре.</p> |
а, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p>Како су дани пролазили, он све већма увиђ |
/foreign> или великашки кварт.{S} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се |
Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n=" |
замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, имал |
аш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> |
препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба рад |
ни.{S} На послетку ви тамо нећете имати посла само са онима које сада познајете.{S} У тој кући |
Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукама младости, унеколико подмладио.{S} Његов |
м требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, оцем удавачиним.</p> <pb n= |
стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p |
сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћ |
и каваљер, који је целог свог века имао посла са префињеним карактерима.{S} Овај му се тренутак |
то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се изла |
цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</ |
у, која би је могла понизити, напротив, послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, д |
S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је у л |
другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуду, која би је могла |
ком и кандидовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три годин |
Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи |
ије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком п |
м већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио |
ко би смео овако што написати па још и послати, али је мени то потреба после пет година мучна |
Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта |
9" /> <p>— Приврженика?</p> <p>— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздра |
о и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, немој, немој, моли |
ар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Ова |
и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете своју прекрасну же |
рофица је пред њом стајала као укопана; после неколико тренутака проговори:</p> <p>— Ти си изус |
зор је готово цео дан остављао отворен; после неколико дана натовари полумртвог младића на кочи |
reign>) као и околних села и назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; волеле су да с |
срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у |
просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег школовања у јединој средњој школи |
ицама, како при овакој прилици може.{S} После веселог описа њихова пута на Истоку, који ни изда |
и пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времена проведеног у безуспешном трагању, др |
е Српство толико имађаше да захвали.{S} После десетогодишње чамотиње почеле су нове струје да с |
је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за образованим свет |
било је узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; наста борба, да |
окварен; прозори се уредно отварају.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, |
еш једну врућу?</p> <p>— Могу.</p> <p>— После иди па прилегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— |
а још и послати, али је мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти н |
здравље, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпођица климну главом.</p> |
ка и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га пристојно одевеног, пус |
ложењу у коме би се налазио сваки, кога после неколико година једнолика живота снађе што необич |
Коректор је довршивао рад с намером, да после позове домаћицу на кратку замену, док он буде на |
ме распитате преходно код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до |
ти?</p> <p>— Отприлике на неколико дана после ваше последње посете.</p> <p>— Хвала вам, — рече |
оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога писма; и још истога дана по подне доби Пав |
се најмање надао.</p> <p>Неколико дана после оног изненадног састанка са старим Чилагом, Павле |
вала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p> <pb n="244" /> <p>— Н |
у, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде |
реба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити гл |
врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} Фон Хадерик, такође пријатан младић а десет |
глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, ов |
, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p> |
вно попијем једну чашу.</p> <p>И заиста после неколико тренутака донесоше чај за обојицу.{S} Па |
нам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случајно оздрави, то ће онда бити ваша с |
на дуже или краће време, или се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налази |
ди?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде после кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разг |
ауке што се зове „математика“, али дође после хиљаду година један спекуланат и рече да је то ма |
стао са војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак |
некакав водоскок од прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</note> </div> </back> </te |
ављао би понекад таку позивницу, али је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и |
сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павл |
ило време и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или веселих састанака са зборишта |
auld</foreign> </quote> <p>Кад је Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанковићем |
де ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после кратке почивке одговори:</p> <p>— Може.</p> <p>Ка |
ме и даље школују.{S} Задруга пристане после извесног одупирања, али како сам био син старешин |
раг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилаз |
тељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је држање после болести постало сасвим интимно.{S} Павле као да ј |
и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ћ |
чито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасни да младић неће през |
о спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја није хтео више показивати.{S} |
ижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њима н |
, рецимо са „уништењем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То исто б |
основу својих школских бележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, како д |
атим похита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесвесно заустави; мутан му |
<p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се после извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — од |
дине.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> <p>— Добро; свакако мис |
а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам с |
ем.</p> <pb n="230" /> <p>— Па шта ћете после?</p> <p>— Да видим.{S} Збогом.</p> <p>Оде.</p> <p |
S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом пород |
еџија није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренутака одговори:</p> <pb n="325" /> < |
<p>— Остајем при пређашњем.</p> <p>— И после свега овога?</p> <p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофице |
ска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n="57" /> < |
је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприча своме пријатељу потанко његов ономадашњи |
... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко |
ову истину: да материнска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом свој |
але; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада година, као што су свет покретале |
литираном главом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кнеги |
и, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали дворац, под имено |
у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких напора напослетку израдио приступа.{S} Ја |
ају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то м |
еторо шесторо здраве чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове по |
Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овак |
противу себе: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, договарали се о пот |
као што је доцније и лекар рекао, који после одласка коректорова наскоро дође.</p> <p>Павле по |
аостали у кавани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако о |
н.</p> <p>— Госпођо кнегињо, — одговори после кратког размишљања, — одиста је велика незгода <p |
<p>— То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са другим просиоцем; још би било у п |
>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и |
ћу посети, уместо после две недеље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одма |
одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у |
ратим за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико тренутака размишљања разумеде, затим му |
едо лице, које је почело руменити и тек после неколико тренутака одговори лагано, одмерено:</p> |
м бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољива потреба, душе |
е дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунила четрдесету, то би |
S} Он ми је заказао подужи састанак тек после неколико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но ш |
не се коначно тамо; неки се враћају тек после много година, многи напојени туђим духом, што бри |
чекала на долазак младићев.</p> <p>Тек после неколико дана, када се боља погоршала, постаде Чи |
е узе себи, ту златну слободу, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и в |
е толико напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину користити, а да им не нашк |
{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто баш данас?</p> |
у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Службе Божје, — кад одједном пројурише не |
најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће о |
а храним, ту се можемо разговарати цело после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Ко |
вој двојици пријатеља прође готово цело после подне у занимљивом међусобном споразумевању о сво |
nit="subSection" /> <p>Павле је наравно после овог разговора одмах потражио својега пријатеља Н |
<p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у један свој замак у Тиринг |
ветова да грофовску кућу посети, уместо после две недеље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не |
вима завичаја; његова велика повученост после жалосног породичног случаја, били управо једно не |
овде у овим сјајним приликама први пут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p>И к |
није хтео да се противи болеснику, већ после мучног споразумевања са Павлом написа ово писмо:< |
, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинч |
е је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="123" /> |
одне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила |
у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, најпре у иностранство, зат |
бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога требала да радим?{S} Теби је већ и пр |
p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p>После неколико месеци Павле је умео да изусти неколико |
жем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге почивке Павле дубоко уздахну, затим рече:</p |
брзо отворена и затворена врата.</p> <p>После неколико брзих корака грофица се ипак заустави у |
м и розетом у рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поздрава и руковања Павле отпоче:</p> <p> |
а, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег описа пређе на појединости, које се П |
.</p> <p>— Нећу; причекаћу овде.</p> <p>После неколико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић |
вољства и своје највише замисли.</p> <p>После кривоклетства му је престојала једино морална смр |
који је долазио сваки други дан.</p> <p>После двонедељног мучног боловања Павле очигледно ојача |
моју урођену женску уздржљивост.</p> <p>После две године вратимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> |
оручак зготови пре но други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у великој сали, где је и А |
ле у њему неки страх од будућности и од последица својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Павла.< |
рена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосног лица као виновника.{S} Главно |
зго, терет се приближавао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ се м |
{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Србина имале већег утицаја, |
ло доцкан, немамо времена за то, јер се последице почињу брзо развијати из преходница које су т |
лонити.{S} Затим је покушавао да одреди последице тог неприродног и штетног изоловања, као и те |
он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше превелике љубазности.</p> <p>— Та, није |
у главобоља подри душевну снагу.</p> <p>Последице јутрошњег изненађења, увећане јучерашњим утис |
ава са потписом: „Адам“.</p> <p>Број 5. последња књига. <title>Историја Религија</title>.{S} То |
ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те је због тога била према њему тако љубазна; |
а неког Баварског официра, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради |
површно прегледао, видео би, да су она последња писана непоузданом руком са болесничке постеље |
S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По оној љуб |
/p> <p>— Чекајте; онда боље донесите ми последња два броја каквог недељнога листа.</p> <pb n="1 |
нешто неочекивано, што је изгледало као последња али неотклоњива сметња Павловој намери.</p> <p |
ед одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне |
клопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, до |
— Отприлике на неколико дана после ваше последње посете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и дад |
нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочити демонски израз има да |
ају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а често бива, да они моле да их пус |
транство, затим по унутрашњости.{S} Ово последње ја сам предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло |
опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је издејст |
им ходницима, камо је Павле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окре |
па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благостањем п |
једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљи |
престоно место владаочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} А |
p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало о |
радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а ње |
S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То |
не породице.{S} Ово одвајење нарочито у последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорил |
мо да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар повр |
их, понегде „псећи језик“) које су му у последње време, по његовој наредби, доносили из редакци |
и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу заборавити. |
ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учини |
има.{S} С тога су били принуђени, да од последњег села довде иду кораком, док нису срећом још д |
водила очајнички и победоносно.{S} И до последњег тренутка свог одржала је победу.</p> <p>Али и |
е схватање живота.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог реда, онда дружење са њима м |
овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да јој из захвалности |
, — одврати Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте бриге, извештај ће б |
Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гре |
амо зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пу |
вог одржала је победу.</p> <p>Али и тај последњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног новембарск |
ли дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плеб |
поразговори, да га још једном — зацело последњи пут посаветује и да му да упуства о наследству |
у три четири године једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ м |
Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим последњим речима; камо ваших подругљивих примедаба?</p> |
ху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је Павле тражи |
ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, — |
види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана као измењени.{S} Како му драго, ове су п |
једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са |
о главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када пристадох да се у |
{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља |
рачунати и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати посла само са онима које |
агрљају родитељском.</p> <p>Мајка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођен |
иси његова срећа или несрећа.</p> <p>На послетку проговори Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упал |
ко се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучн |
ултурнога живота, а кроз врата обазриво пословање укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео |
е он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово почело |
још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању узнемиривало га је само подругљиво лице старо |
тила погледом своју кћер, која око куће пословаше.{S} Старица би тада уздисала и препоручивала |
дадох оставку на будућност, реших се да послове отољавам са највећом савесношћу; бавећи се цео |
ваки каквим занатом, а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У ов |
џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} Већина јесте |
а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и читаше узб |
дство а у радионицама изучих штампарске послове, преместих се и са станом у главну зграду, то с |
час у редакцији, полагано научих све те послове, <pb n="330" /><!-- 328 i 329 ponovljene --><!- |
е.{S} Напослетку Павле удеси све домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у К |
броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: један је доправљао плот, други дељао храстовиц |
е, да спавамо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испр |
е, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и угодним животом.{S} Сад ми је плата била пр |
испратити; али сам баш сутра оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који |
угари се, до душе, беху разишли којекуд послом, старији по њивама, <pb n="35" /> млађи код сток |
и колега.</p> <p>Коректор оде за својим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше д |
родужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{S} Наступи она пређашња тишина, само се сада већ |
тарца одраслог и оседелог у непрестаном послу и <pb n="43" /> вечитим бригама.{S} Чича се није |
То је загонетно.</p> <p>Она зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Замолите Њену Милост Госпођицу |
свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, ни |
вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његово Благо |
них зидова.</p> <p>Горе га чекаше други послужитељ.{S} Дошљак скиде врскапут, предаде му га зај |
еко чека.</p> <p>То беше неки господски послужитељ.</p> <p>— Тражим господина Павла Ђурића.</p> |
ебљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, госпо |
p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У ста |
{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би приметила усплахирено лице млад |
одговори на својој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p> |
жда, за петнаест година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га. |
аслоном на коме је радила слику.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милос |
те се храбро.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.< |
, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога послужитеља, кога је затекао у авлији, пошље му своју к |
е!</p> <p>Гроф зазвони и ћутећки сачека послужитеља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди |
шу је извештавао о побољшању преко оног послужитеља, који је долазио сваки други дан.</p> <p>По |
и бити опасно да долазите чешће.</p> <p>Послужитеља мало умири ово уверавање.</p> <p>— Мени је |
<p>Павле окрете бледо лице своје према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се одговор?</p> <p>— Реко |
>Она се упути салончићу кћерину, где је послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са го |
риликама господина Ђурића, — говорио је послужитељу. <pb n="239" /> — Он је мој пријатељ, и зат |
/p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи, — приметила је сестра.{S} Госпођица је међутим |
ве ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече |
тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жене.</p> <p>Свакако имаш |
против своје воље, против свога убеђења послушај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бит |
одаде:</p> <p>— Будите, дакле, паметни, послушајте ме.</p> <pb n="107" /> <p>Павле је дуго седе |
, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали; завршићете свој живот као творац великих и с |
>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље да сам послушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу |
ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам мога |
ије ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност према спаситељу или господару, како хоћете</ |
цу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац су |
Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајку, која је у овом тренутку била |
дин у уличном оделу, без поздрава оштро посматрајући младића.</p> <p>Гроф руком показа Павла пр |
илаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити до |
аље није питала, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p>По њему се видело да ј |
и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли на одла |
га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га запита:</ |
с присутне су је госпође слушале, затим посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су ра |
о овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки гл |
ен о зид према палати, удубио у суморна посматрања.</p> <p>Тако су пролазили месеци.{S} Дође на |
или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n="154" /> разли |
задовољство, које је за њ значило само посматрање неких лепих чаробних слика, што их је и он н |
ен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање оних племенитих црта, онога данас нешто сетн |
није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању човечјега бића.</p> <pb n="153" /> <p>Павле |
ић би, седећи често вечером поред одра, посматрао са сажалењем зажарено лице овог несретног мла |
вори тек пошто га је неколико тренутака посматрао:</p> <p>— Да изостанем од дужности?{S} Извини |
уштвенога живота донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још |
Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при поласку, тешко |
дубоким прокопима чине силан утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зе |
акшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматрате игранку.</p> <p>— Знам, али данас су строги |
рно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свакодне |
апитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде пред капијом и погледа |
једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачу |
ј поновљеној примедби могли сте увидети посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за нам |
дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреством својих порока; то не кријем, јер не признаје |
јављати ако би му здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је старање о његову здрављу нарочито п |
дробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала под теретом овога ужасног пребацивања.{S} Она, |
p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хте |
падне у ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте |
у је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рукам |
лико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p |
по правилима општега морала, што га је поставио дух човечанства, да од овог маленог плитког жи |
пре месец дана главни уредник захвали, поставише мене на његово место: но изгледа да ћу постат |
о негде у неком егзотичном заступништву постављен.{S} Моја настрана сестра наведе ме, да учиним |
е, што их овде у неколико редака видите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хва |
але стајало неколико унакрст симетрично постављених дугачких ормана, са разним киповима на њима |
његову присутност. — Борба је сада већ постада отвореном, и сељанка је водила очајнички и побе |
неколико дана, када се боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније показивао нестрпље |
брашчићи понекад тамни...</p> <p>Агнеша постаде пажљивија.{S} Така нежност мајчина морала је им |
дања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим, уздахн |
.</p> <p>Како се јесен приближавала, он постаде све немирнији и све узрујанији.{S} То је било у |
умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, прекинут овде онде читањем, пењањем уз г |
али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, мл |
штвеној и критичној рубрици.{S} Доцније постадох главним сарадником и кандидовало ме је уредниш |
тави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави зло |
} Напослетку се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Вр |
више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирнија, рекла бих бујнија.</p> <p>— Добро, С |
о припрема, малакше у своме очајању.{S} Постала је ћутљива, често зловољна, каткад болесна.{S} |
одност у нашој породици од оног случаја постала најомраженијом, да се не сме ни споменути.{S} Д |
ви у иностранству; тетка такође; она је постала самостална и стекла је доста јаких познанстава |
али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на |
ћ се опет насмеја:</p> <p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако де |
, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше постала војвоткиња Баркари.</p> </div> <pb n="293" /> < |
ти, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија код вас све тамо, али нигде ниј |
о интенцијама своје мајке, која је рано постала удовицом; у њему још живи њен благотворни утица |
Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба |
.</p> <p>Њихово је држање после болести постало сасвим интимно.{S} Павле као да је постао зрели |
ших, те је стога већ и читалачком свету постало досадно то вечито викање болесниково, његово че |
епу засновицу, један врховни идејал: да постанем ревизором.</p> <p>Све је то причао испрекидано |
и?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан ве |
да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постанете чланом моје породице, ево вам прилике, прихва |
породична блага и накити нагомилани од постанка њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је соб |
ографисани табаци, излажући све вере по постанку и суштини својој, а на крају листова са пуно п |
ца...{S} Та га мисао није више вређала, постао је правим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црни |
ји је временом, онако кривоног и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога |
е споменуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве |
разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, |
навао.{S} Ја сам већ био <pb n="145" /> постао западњаком.{S} Невине кућевне радости са својом |
да Чилага нема више.{S} У последње доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да |
апротив, у таквом случају за тренут ока постао правим приређивачем те акције, а можда и вођом.< |
и, дакле, за ових десет петнаест година постао богат човек са приходом од преко дваест хиљада ф |
тало сасвим интимно.{S} Павле као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се по |
Растају?{S} Зашто?</p> <p>— Војвода је постао прави пустолов.{S} Имају двоје дечице, два девој |
Како је Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сате поред њ |
море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у круговима оне престонице позната, а у српским |
, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели те |
ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитопере |
азује све више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и т |
још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха мога |
ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су |
еколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима са отменим дево |
цом, а кад за један тренут боља прећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману |
мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим власником радње, јер ће се продати, и о |
прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три г |
S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским грофом, и маркизом немачкога царства |
ост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма |
равнодушан према овој појави, ма да се постеља обично намештала још при виделу или у сумраку.{ |
ао по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S |
и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се |
м вас, допустите ми, да се поред његове постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> <pb n="2 |
који је до мало час седео поред његове постеље, удалио се и сео на своје обично место код стол |
писана непоузданом руком са болесничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домов |
а Госпођо Грофице,</p> <p>Са болесничке постеље част ми је замолити Вас да свакако одложите зар |
јке, којој сам се заклео код самртничке постеље да се више нећу враћати у иностранство и ја сам |
се именом био заветовао крај самртничке постеље мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео |
е сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше постала |
окрајцима штампаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до њега допирало мумлање болесниково; кроз д |
ли он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви ш |
.</p> <p>Коректор је махнуо руком према постељи, што, у осталом, и није било потребно, јер је к |
} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи где је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо |
у.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој постељи, приметио је, да му је златан крст, што га стал |
као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је оз |
о другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је |
господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи.</p> <p>Странкиња узвикну полугласно, баци се п |
атече у соби непозната човека а Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање, јако се |
лазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом |
, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погле |
антазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам |
и у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким дан |
поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је |
м руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверова.</p> <p>— Ја |
не су вас довеле до овог сентименталног постепеног самоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дат |
b n="322" /> све није за нас, већ треба постепености у развитку, а нарочито — армоније.“</p> <p |
карактера даду и посебно обележје; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је м |
депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска, због које је једном |
ђутим ту је било највеће могућности, да постигне свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође |
ш и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти |
буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у величанств |
ла готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога |
овим грозним и највећим губитком могао постићи слободу одлучивања и независност осећаја.{S} Ка |
S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.< |
више него обична људска страст, она је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна невиди |
, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По |
стајало брже или лаганије него што је и постојало, — већ по већем утицају — тренутном или трајн |
дном, као да је хтела да награди његово постојанство, показа му једно од оних тражених лица, ал |
асветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је |
и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>П |
не могу још ни претпоставити да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд зап |
омамило, век и душевним сродством, које постоји између тих песама и његових осећаја.</p> <p>— З |
та не знађаху.{S} Математика, дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чила |
чана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско уображење, |
с другим младожењом?</p> <p>— Други не постоји.</p> <p>— Како?{S} Да га није нестало?</p> <p>— |
екадашњи залудан живот и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{ |
вачем југоисточне Јевропе, са ћерамидом пострешене <pb n="6" /> кућице њезине, и околина мало п |
т љубави њене хтела је да избегне сваки поступак који је издалека личио на насиље.{S} Ово створ |
ли да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам к |
ла, па си поред свега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памт |
као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплете |
напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немој с |
ор одговори:</p> <p>— Потпуно ценим ваш поступак и поштујем <pb n="243" /> ваше побуде, кнегињо |
ће се Казимир због својих лакомислених поступака и распикућства ставити под стараоштво.{S} То |
ог велике строгости којом се при позиву поступало.{S} Међутим ове године, како се чујаше, арист |
праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да |
<p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, препоручујем вам највећу пажњ |
великашким кућама а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће они бити тако брутални. |
није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казив |
м нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка противног своме здравом разуму, својега правог |
гинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватр |
трчати у самоубијство било то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле |
мо произвести какав велики ефекат вашим поступцима били они ма како добро прорачунати и ма како |
ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак, који ј |
p> <p>Можда је понекад у црним часовима посумњао у исправност својега рада, али му сећање на пр |
никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужила покаткад некоме од некадашњих бољих позн |
азебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</p> <p>Болест је није дуго мучила; |
дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади |
е ућута и после исприча своме пријатељу потанко његов ономадашњи састанак са Чилагом.</p> <p>— |
хитро извади врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са пок |
о, останите тако.</p> <p>— Ах, јест, —- потврђиваше госпођица, — врло живописно и прекрасно (<f |
/p> <p>— Не иде.</p> <p>— Требало би, — потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мамице.</p> <p>Гр |
ог времена...</p> <p>— Дивота је ово. — потврђиваше „настрана сестра“.</p> <p>— Прекрасно! — пр |
и, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S} То пот |
b n="208" /> <p>Очајно лице кнегињичино потврђиваше њен исказ.</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p |
да пред нама није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држање младићево.{S} Висок и гибак стас, |
им ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима исприча прошлост своје пријатељице, затим њен |
е.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа в |
идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да се злу стане на п |
<p>— Моја је молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша сао |
во, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се |
а каква задња мисао, ил’ намера опасног потказивања — што би било врло ружно од нас, јер је ром |
ке овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - питомих брда, ц |
м могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и |
су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, зацело не би допу |
стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами себи |
јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватре у добро нало |
сма једно по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била писма њего |
ацртана једна велика мајмунска глава са потписом: „Адам“.</p> <p>Број 5. последња књига. <title |
у чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом својим хтела да замени отворено признање?</p> |
сма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише признање, а млади остадоше поред иначе доста ск |
во сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само ресултат: потпишите га!</p> <p>Павле нап |
S} Ви имате да потпишете само ресултат: потпишите га!</p> <p>Павле напослетку проговори:</p> <p |
стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; но ја сам још пре неколико година престао |
ћеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и равно |
Ова битанга што обичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматр |
Други део пак, који је одилазио обично потпомогнут од своје богате породице или који је пријат |
о би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жа |
, али то никад није достигло висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада давали.{S} З |
признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да |
омогле само завршетку, а стварањем целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У осталом, прича је |
дим.</p> <p>Коректор одговори:</p> <p>— Потпуно ценим ваш поступак и поштујем <pb n="243" /> ва |
састанак сврши.{S} Госпођица није била потпуно задовољна са одговором Павловим, али му је мора |
њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb n="73" /> држања и от |
ја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно разумео свога пријатеља одговори:</p> <p>— То ј |
држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка тиче, оно ј |
е ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић иза |
е и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим изб |
о да произведе; али Павле није био више потпуно господар самога себе.{S} Његове ванредне прилик |
ио и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S} Али од свију просилаца он је једино |
олагаће својом личношћу и својим имањем потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој |
уштини необично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све појединости.{S} Ти |
ничке постеље мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љубав ж |
нашега јунака и да дамо <pb n="237" /> потпуну психо-патолошку слику његове болести, не зато, |
ала и, кад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби се |
S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{ |
добра.{S} По некад измишљава начине, да потражи тајну или стидљиву сиротињу на најдуховитије на |
има при повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једно |
ромним трошковима за веће забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га |
{S} Сад му треба хладнокрвности.</p> <p>Потражи нужне ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; прес |
откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n="308" /> тамо у вашем лепом Банатском д |
и и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку |
е је наравно после овог разговора одмах потражио својега пријатеља Нинчића и договарао се са њи |
S} Чим приспеше пред прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разум |
; шта више, ми овакве описе категорично потражујемо од писца, који себи ставља у задатак решава |
ало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет ст |
ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољива потреба, душевна храна ми беше да им |
сле оног случаја.{S} Потреба, неодољива потреба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, |
онолико, колика му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз његове руке пролазе хиљаде месечно, св |
озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва доче |
научио читати и писати.{S} Календар је потреба колико сат или бусола.{S} Он представља Историј |
писати па још и послати, али је мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S} Нисам могла |
о лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> |
сакупљени око огњишта, договарали се о потребама, одмарали се и правили распоред за у напредак |
ају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зачецима |
то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином жи |
воме сестрићу слао коју пару за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић. |
S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очувана овако |
Мени је загонетно, да овде, где стварне потребе нена, то отуђивање бива тако често, — упита мла |
ам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше кућ |
е народне обичаје, па историју, па ваше потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска блага р |
енталним или преслатким бенављењима без потребе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњим к |
ења био је увек код кавеџије; за случај потребе морао се заискати од њега, и тада би се обично |
оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} То му још већма пробуди ра |
а, која су почетнику у оваким приликама потребни.</p> <p>Слатке засновице младости, снаго ненад |
тара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас молио за |
>Вечити Календар</title> испуњен разним потребним упуствима о мерама, рачунању времена и поред |
о начитанијег сељака, те су налазиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би знач |
састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; за |
ше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Д |
сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она г |
ао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу. (Пријатељ!) |
> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није потребно; ваше је одело врло живописно, останите тако.< |
де са вами.</p> <pb n="14" /> <p>— Није потребно, — одговори младић, кад је видео да се овај го |
ш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени преостаје од моје за |
им шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— |
презриво.</p> <p>— Могуће, али то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.< |
у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам се, замолити вас, господине, да ми се и |
вати, да вас замене.</p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довоља |
ме довршио, али је сада налазио за јако потребно да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго реш |
то би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненадног случаја са кнегињ |
оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, а о практи |
метила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се толико била обрадовала младићев |
ма постељи, што, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ за време свога говора би |
то ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше с |
је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — одговори грофица; — овде је пак то ишло све |
га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијоналнога васпитања“; један је сиромашак |
чим наш болесник буде имао какву праву потребу, коју не бисте могли намирити сами.</p> <p>— Уч |
а ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољити.{S} И ја бих да |
и, али њихова несрећна је страна да оне потребују само оним бедницима, којих памет није толико |
н још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да одложи сво |
} Његова намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао |
сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.< |
азеба, <pb n="238" /> напора и душевног потреса, појављивала се код њега као што би се појавила |
ећма појављивати.{S} Први афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било |
пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном, затим је от |
м што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павле потресен одврати:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— |
је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да |
уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом источном ситна |
су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да би биле |
, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних осмејака и милостивих поглед |
ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васп |
; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће д |
душе, својим досадашњим начином живота потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од у |
ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити по сво |
ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, али му главобоља |
родна; сад већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— |
ине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке ироније, к |
его ако не бисте могли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које |
{S} Неки од старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледо |
то сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди бр |
сле месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам код младе г |
да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је само <pb n="91" /> Чилаг тукао корек |
мо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим језиком, већин |
ја је по свему изгледала осталима трима потчињена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда |
тлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке ве |
шати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој г |
е су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих. |
мајка, — али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у |
ам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је био задивљ |
а дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себ |
p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био свакако најпоузданији |
дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И од |
се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у р |
, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле муцкајући одговори:</p> <p>— Ја |
тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, госпођ |
то је он удешавао само стога, да га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за себе, с |
ђујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданији преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па ос |
чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гласом изговорене речи.{S} Затим полагано одг |
бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава |
та?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} |
даћу да вам учиним, но немојте рачунати поуздано, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечит |
томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам о |
лу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која му |
његову понашању недостајаше оне кокетне поузданости, која је пре очаравала, привлачила, изазива |
собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости остане преконоћ ту.</p> <p>Странци су вечер |
несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони |
у загрљају не беше више оног младићског поуздања, у његову понашању недостајаше оне кокетне поу |
о на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину усред туђине.{S} Урођене им ох |
поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Н |
>„ПРВА СЕРИЈА:</p><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p |
исац белешке вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше пи |
„балек“ (дошљак, почетник), кога треба поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док се не |
оље, а обратно не; над прозором јефтина похабана драперија, која се до земље продужава у виду ч |
Другови су га, до душе, <pb n="236" /> похађали, али их је газдарица, по наредби лекаревој, вр |
усрести <pb n="88" /> са њима, почео је похађати места, где је било могућности да их види, али |
и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођичиним смејао и он више по дужности, ка |
се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале достојном сталношћу увек унапред показује за је |
и да је његово држање заслуживало сваку похвалу, а његов очајни положај свако признање; али гро |
ен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p> <p |
тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај |
подигнувши главу, уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико корак |
ћ и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим ск |
за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Пу |
ва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, колико ће им п |
оју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна как |
дао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Па |
г, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и похитам балконским вратима.{S} Изиђем на балкон; поглед |
а брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? |
ових игранака, са највећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању отменога света продужи св |
наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор или, пошто ће А |
.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја на |
ену.</p> <p>Павле устукну један корак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље но |
ила. — примети грофица Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши устаде и поклонивши се према Агнеши остаде |
га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их зна са осно |
гињица живо.</p> <p>— Ја мислим само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну кн |
Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> <p>Грофица неприметно мрдну главом: |
рви акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила. — примети грофица Павлу.</p> <p>Он поцр |
ихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} То му још ве |
ема њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, |
дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p> <p>— Какав ј |
ашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислил |
ињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде |
неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S |
м стаде пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p> <pb n="300" /> <p>— Реших да овог мл |
>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пусти |
: напрасно умре наш главни надзорник, и поче подуже препирке око кандидације других; управни од |
врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадња |
више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овд |
још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно о |
да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то |
к својим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се зауст |
о љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила |
} Стаде пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити:</p> <p>— Јест, млади господине, према |
кстазу своје слушаоце.{S} Откако наново поче овамо долазити, свако вече га дочекиваху са највећ |
господине, пакао.</p> <p>Старац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке в |
ман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш главни надзорник, и поче |
Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко пов |
к донесе тражена два броја.{S} Коректор поче тражити.</p> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуба“... ево |
иво настрано васпитање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по соби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност |
{S} Велики је број вашега друштва расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градо |
ојим ранијим претварањем наслутила зло: почела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> < |
.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење кћери и унука јој |
офица што приметила, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он |
а политичка, нацијонална свест, која је почела стварати велика дела и на оделитијим пољима.</p> |
> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је погде |
ј дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише по |
ду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, |
S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким гра |
ахвали.{S} После десетогодишње чамотиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални рад био |
, којом су се политичке прилике у земљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb n="70 |
— упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви.</p> <p>— И |
о са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а ја ниса |
> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пред вече с |
а га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и тек после неколико тренутака одговори |
бледо лице и слабачко тело коректорово почело је да показује све више знакова енергије; он сам |
авити.</p> <p>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближив |
гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, почео је похађати места, где је било могућности да их в |
ио рачуна о материјалној страни живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход |
вле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чи |
ију од себе.{S} Због свадљивости његове почео је да губи популарност.{S} На скуповима се често |
е разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелн |
ишћанства.</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{ |
стигав до коректора, одједном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га ј |
очео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{ |
емерној долини мисаоној, у којој се век почео заглибљивати; требао је да нађе једном ослонца св |
љски.{S} И ако је, дакле, град полагано почео губити вид политичког средишта, ипак је у ствари |
ако, да је младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често ве |
регнуто трагање оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, конц |
пелим путницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина једва једном, као да ј |
дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао ј |
атеља.{S} Било је скоро девет сахата, а почетак игранке био је одређен, као обично, за девет.{S |
ност будућности није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није |
ињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душевног растројства, којему вођаху тајанствене |
стварањем целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, која има својих |
— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> <p>— Варат |
ступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично, ал |
јом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb n="131" /> пријатно утицао на Павла, сада п |
рекох вам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p |
његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, опал |
је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговори кнегињица |
остављала другој.{S} Ту је нарочито при почетку године „балек“ (дошљак, почетник), кога треба п |
} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега познанства...{S} Причајте ми о вашем зав |
} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви с |
да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеја. |
ито при почетку године „балек“ (дошљак, почетник), кога треба поучавати и кога обично скупо ста |
Ово је најздравија <pb n="152" /> храна почетнику који је већ научио читати и писати.{S} Календ |
ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у оваким приликама потребни.</p> <p>Слатке за |
ветскога града, већ и помисао на малене почетничке несређене прилике моје домовине. <pb n="143" |
<p>— Остави, сине, свирање тих наивних почетничких песмица, у којима нема никакве праве и озби |
тисцима и ноћашњом сетом, <pb n="34" /> почеше се све већма појављивати.{S} Први афекат што га |
лаву није више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или умо |
..</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају другови његови, али га нешто вукло |
одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — к |
и му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним рукама.</p> <milestone u |
е душа погодила сама.</p> <p>После дуге почивке Павле дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви с |
<p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p> <pb n="244" /> <p>— Не оскудева ли |
Али оставимо то, — додаде после кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарамо о дру |
/p> <pb n="39" /> <p>Павле после кратке почивке одговори:</p> <p>— Може.</p> <p>Кад отац сврши |
ена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а |
ко тронут, захвали јој се после извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — одсвирали нешто, |
сад виде велику разлику, коју је брига починила по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако поруме |
и, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих |
.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули су странци, управо странкиње, за које се он би |
код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред господских кућа и државних надлештва.</p |
тежу, коју су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им |
е знало.{S} Тек од завере Мартиновићеве почиње ова идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад сам |
оспођо, отприлике као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица |
изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, |
— То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих о |
ужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да, да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија.</p> < |
о...</p> <p>— Лакше, младићу, лакше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу каванског света...{S} |
немамо времена за то, јер се последице почињу брзо развијати из преходница које су такође биле |
S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима, — скупе |
, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да очајава.</p> <p>Коректор га озбиљно запита: |
, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размишљаше.</p> <p>— Како |
задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одо |
ило незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати посету.</p> <p>Павле се |
ине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} |
ли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце него |
слузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През |
у унутрашњости?</p> <p>— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање с |
: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, с |
он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Муз |
то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачун |
н одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како би |
е на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као пр |
<p>Крашевски</p> </quote> <p>А камо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно довикнуто |
ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас на |
послужитеља, кога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију |
нам још једном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофиц |
ш истога дана по подне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S |
ог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, тежак, неуморан, неприродан, свиреп и незахвала |
к био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бр |
дружних са пуно чељади; мужева радних и поштених, жена покорних и родних; у години више ведрих |
ожда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече својим обичним гласом.{S} Јел |
елита положаја <pb n="252" /> његово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и одгов |
оворите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али |
ајала којима служи прецизно, неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме говору коректор куцне |
је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, а |
та месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијској или другој сиротијој породици.{S} |
о донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спас |
пре свега вашу младићску искреност пуну поштења и непосредности; али ја никад нећу пристати <pb |
ориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — одговори јој грофиц |
и блажено, на мишицама својега љубимца, пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђин |
и одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред известио |
предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите |
се можемо разговарати цело после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор му реч |
ко корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да |
Које му је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре сврат |
ати.{S} Овако доцкан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове годин |
што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наследна кнежевина де През била у Бур |
p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање |
ни, рецимо румунској, или другој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито |
S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак те |
та слободног држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} |
јци њеној било је написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек са |
>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S} Гле, подужи |
} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати |
ступства још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио |
ешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, онако исто као што у др |
153" /> <p>Павле остави књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, али при |
>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на |
тку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђао, приближи се је |
стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је |
по начелу за погрешно или непотребно, — пошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо ум |
ад не може одговорити, — рече Нинчић, — пошто немам част познавати вашу прошлост, намере, карак |
Дала сам вам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, моли |
да одустанеш од своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би |
је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година моје |
говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејал |
рећи, узнемирено погледа и одговори тек пошто га је неколико тренутака посматрао:</p> <p>— Да и |
е тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навика |
каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш о том мл |
ина наука, или наука над наукама, или, (пошто писац белешке вели да науке нема) управо поука.{S |
кад су у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, н |
временом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су површно прегледали и богату, неколико столећа |
ом тренутку, под утицајем неограниченог поштовања према овој паћеници, коју је хтео да умири у |
равио и под утиском извесног сажалења и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, |
фице, али ја <pb n="267" /> вам дугујем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви зна |
<pb n="182" /> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости.</p> <p>— Сест |
о му је као и његова уредност осигурало поштовање редовних гостију и каванског особља, ма да ча |
роф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, је |
/p> <p>— Којим путем, госпођо?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензаци |
ан Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло мног |
им духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Павле.</p> <p>Чил |
војина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} Било <pb n="197" /> је два три писма.{S} Гроф |
:</p> <p>— Потпуно ценим ваш поступак и поштујем <pb n="243" /> ваше побуде, кнегињо; ево мога |
кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматра |
Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем <pb n="282" /> чистоту ваших осећаја.{S} Ви ст |
ици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ниш |
рено кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а у |
диста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. — одговори гр |
имптомима појављује само <pb n="209" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> |
извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западњачка учтивост: женска младост и лепота дари |
м.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рек |
упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, кој |
деће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју он |
годним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновничка, посао мањи али одговорност велика.{S} |
негињица је из владалачке породице, има права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или |
не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија код вас све тамо, али нигде није развијена |
ин дивно пева, да су песме које предаје права ризница за оперску музику и да млади господин има |
ро звечи...{S} Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n |
ема сумње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изустите своју реч, а |
Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћет |
им што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге п |
свирепи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на море нових |
а блаженом надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој |
ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.< |
,... мојим духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Павле.</p |
p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји |
ени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас ме |
<p>— Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен? |
зно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпођица климну главо |
да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја |
удем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва чекам, |
предавао ову уметност, а доцније добио права да посећује породицу, но, изгледа, само у оно доб |
о и да је очигледна повреда човечанских права?</p> <p>— Није, господине, опростите, — викала је |
и заштитник, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} |
и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} И |
ега — и то није, јер његово држање није правдало оваку претпоставку, у томе се њено око није ва |
етничких песмица, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена залуду.</p> <p |
, и које је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе учтивости, било је уједно и дока |
вкањима у ред бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћеног интереса народа и људства |
гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p |
онели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и ос |
ај пред механом — а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако |
о бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомен |
по разним местима, показивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; |
жи са ђацима, неколико пута показао као прави Ментор неискусним новајлијама.</p> <p>— Ви сте, г |
у?{S} Зашто?</p> <p>— Војвода је постао прави пустолов.{S} Имају двоје дечице, два девојчета, о |
ао нестрпељив, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жену, која га је родила а ко |
Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости најпокорнији |
а.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пресећи Гордијски чвор.</p> |
о довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p> </quote> <milestone unit="subSection |
оговарали се о потребама, одмарали се и правили распоред за у напредак.{S} Павле је назирао мат |
ма породичним као и сталешким правима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен по |
ирљиве трагедије, која се одигравала по правилима општега морала, што га је поставио дух човеча |
ереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због |
а га мисао није више вређала, постао је правим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часовима |
, у таквом случају за тренут ока постао правим приређивачем те акције, а можда и вођом.</p> <p> |
и старалац по свима законима државним и правима човечанским!</p> <p>— Лепо, госпођо, онда ћемо |
дици и свима породичним као и сталешким правима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непр |
младићским невиним погледом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођи |
шни и празни, да имају толико исто мало правих погрешака, колико одличних својстава.</p> <forei |
према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас св |
— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, б |
е лирске песне, а по спреми и по занату правник белетристичке критике.{S} Ови су људи у најбољи |
бзира на душевна расположења.{S} Има ту правника који су отишли у марвене лекаре; филолога који |
n> (Ђак!) — мрмљаше најстарија. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се |
акле, овај сиромашак има <pb n="297" /> право само да умре, ако му ваш товар ових разних кисели |
с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да нази |
одглавље.{S} Случајно била је погледала право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при с |
век.</p> <p>— Овом приликом теткица има право.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада стоја |
д управљен кроз тренутно отворена врата право у нас; управљач тога погледа женског пола седео б |
рављеном кроз тренутно отшкринута врата право, могао би назрети један цео свет слатких снова и |
забраше ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Радио |
Затим одјури.</p> <pb n="229" /> <p>Оде право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S} |
ш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем ник |
полагати сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и по интересима који отуд произи |
ео је непомично на канабету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла њег |
љи где је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која је била т |
и малу, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</p> <p>Стигав пред прву механу приметио |
p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запита |
есите двоглед.</p> <p>— Ах, јест, имате право, — рече младић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стиг |
дна од најотменијих девојака, онда ваше право још није довољно утврђено том квалификацијом што |
, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и остаде гологлав.</p> <p> |
стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше право напред.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Уј |
н до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} Католичанске цркве отворене су цео дан, |
а крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим га одмери од глав |
а ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове сину |
неша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p> <p>— |
него што нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „уса |
име стид.{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у б |
миљатост у опхођењу стекле су му стално право посећивања најбољих српских и бољих туђинских кућ |
а поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и н |
м радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ ун |
и паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор |
, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, са ширим теменом и богатијом кићанком, |
противног своме здравом разуму, својега правога интереса и своје заклетве положене у онако свеч |
ен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој правозаступник.</p> <p>Грофица пребледе, приближи се Па |
стење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту |
сторо здраве чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке,.. |
аборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желела породица Јанковића, |
Грци, Румуни, Македовласи и Јермени.{S} Православна вероисповест <pb n="149" /> има протопресви |
p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је православна са иконостасом од грубо резане ораховине.</ |
Јевреја.{S} Тада су својим благостањем православне куће привукле тамо и цивилизоване елементе |
рвати или Срби?</p> <p>— Они су већином православни, али припадају <pb n="132" /> племству ове |
ео радним даном као и свецем по црквама православним и католичким, јер не знађаше посигурно кој |
инама културе.</p> <p>У тим образованим православним домовима беше Павле радо примљен гост и мо |
ову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом православним и целиваше ликове светитељске.{S} Дође до |
има противу мене, који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p |
о што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода Баркари, то |
не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имал |
н не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљ |
упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога |
— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло сли |
о, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли |
ла несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb |
одмах, чим наш болесник буде имао какву праву потребу, коју не бисте могли намирити сами.</p> < |
саветима, који су могли да представљају праву драгоценост за каквог ваљаног сапунџијског калфу |
ране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, али му главобоља подри душевну снагу.</p> <p>По |
то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног својега највећега задовољства и своје |
ле достојанствено, — ви сте прекорачили праг пристојности и зато се даље са вама не могу више с |
ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим |
ложајем њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се Исто |
слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге |
у је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је |
у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило изненађено.</p> <p>— |
’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код с |
н благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода |
="SRP18970_C1"> <head>I</head> <head>НА ПРАГУ ИСТОКА</head> <quote> <l>Прокте ми се једном путо |
а брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се појави висока женска прилика са густим велом н |
доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Па |
ни наших краљевских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се мој |
евима, — скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор употребљавају за љуљање н |
неке подугачке куће, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда |
; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост. |
довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу т |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Празна проста собица; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са тавани |
реме, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ове ж |
те је било празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики зид неке подугачке куће, пред кој |
te> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да имају толико исто мало правих погрешака, кол |
, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb n="86" /> речима и да докажем оно што сам р |
ка, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковијег провидног платна, са златом изв |
а гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празничне ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми |
имађаше нечег допадљивог на себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше да пред нам |
девен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се |
ово наста тишина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики зид |
и:</p> <quote> I <p>„ПРВА СЕРИЈА:</p><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ |
изабра мене за место које је због своје практичне вредности било важно.{S} Сад сам са неким душ |
ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> |
да најпре побудим вашу радозналост, а о практичнијем делу говорићу вам другом приликом.{S} Види |
не припреме, ујак га је обасипао својим практичним саветима, који су могли да представљају прав |
зан.</p> <pb n="79" /> <p>— Ви сте чедо практичних родитеља; сељак у господском руху; а и душа |
и паметнији привредили.{S} Оно неколико практичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига |
ј спреми придружио доцније најтемељније практично искуство.{S} Али, пропадајући једном, он није |
а са њим радо упустио у какво опширније практично разлагање, али овако му само рече:</p> <p>— Ж |
и није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици леж |
у врсту ведра размишљања, на философију практичну и често врло појетичну.</p> <pb n="142" /> <p |
а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро |
а се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сес |
то би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила погледом своју кћер, која око куће пословаше.{S |
она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили нарочити коњаници), она пређе и на садашње прил |
ле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио погледом неки бели сребрнаст вео на једном укусн |
сложене мисли синовљеве, нити је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образо |
их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и француски.{S} Таман с |
нама?...{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече П |
ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде ништа.</p> <p |
зговарала са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и пристала |
једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, још једне омање кару |
е звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} С |
<p>Доцније дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, кога је гроф |
кине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако до |
љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад није |
тељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист епитрах |
ка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али наско |
дела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, господи |
аг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај |
м другим отменим госпођама са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе о |
не.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те је збо |
га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим од |
а.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнегињиц |
ађарске и немачке народности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала са српск |
</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете |
мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, б |
</title>“.{S} Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше поз |
која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница б |
упније написане речи:</p> <quote> I <p>„ПРВА СЕРИЈА:</p><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ |
као творац великих и славних дела, као првак својега народа и добротвор човечанства.{S} Идите |
до превођаху српске умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих п |
посредних чистих израза, у којима се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> <p>— |
n="134" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећа или несрећа.</ |
гове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и однео и остатак пес |
е кутове дворишта; петли огласише своје прве песме, па умукоше; блејање уморене јагњади ишчезе. |
ио је редовно на железничке станице и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу стран |
је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још н |
да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свр |
не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства често нестајало брже или лаганије него што је |
ју од жене породичног старешине на жену првенчетову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша својина. |
би се у истом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји |
рисаве маглуштине и армоничног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p |
ете главу према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> < |
/> почеше се све већма појављивати.{S} Први афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на |
ћи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна |
<title>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах ис |
алом крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један |
а види њу овде у овим сјајним приликама први пут после оног састанка који је био тамо далеко.</ |
рости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он о |
дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но ико |
ице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанковић; његов отац и преци били су вел |
де ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али |
ним речима и ватреним фразама описиваше први дивни састанак свој са драганом, освештен присуств |
осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за време болести, и коректору лакну. |
а и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га |
етпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову |
исај, у једну нему тугованку, која изли први и највећи бол његова живота пред погледом који га |
два пријатеља, био је за време болести први подужи и овако свестан, а то је био први знак опор |
ак са Стеваном „Код Занатлије“... затим први број „<title>Раденика</title>“.{S} Није више излаз |
уд би она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} |
рви подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, |
ом:</p> <p>— Стеване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете |
’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пеп |
адо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по д |
те више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненадно |
азованог сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да |
о тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила |
моје домовине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подига |
поносито држање странаца, које је он у први мах приписивао више уображности или охолости, но л |
у завичају, јер је, као по старешинству први и најпаметнији члан задруге, могао најбоље настави |
у.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чист |
Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} З |
а плочник (калдрму) овога града.</p> <p>Први дани прођоше у обичним незгодама насеља, али затим |
с неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледа |
S} То је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх.{S |
тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зачецима он је био наша средина, |
да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују млади људи, што их судбина и |
маља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима се назива још чи |
д’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком тону говора, што је Павла у |
ре над дугачким „језицима“ хартије (име првих дугачких извадака штампарских, понегде „псећи јез |
а нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева |
убљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетку тру |
ете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p |
пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Пер |
мбари и житнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те |
у сличном облику, на крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред гр |
већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; невероватно је, дакле, било да се са свог |
арошици; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме |
језик био латинско-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељства између |
едно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство онога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је |
p> <p>То је било на неколико дана после првога писма; и још истога дана по подне доби Павле пре |
ођаху српске умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадах |
дете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p> </quote> <milestone u |
не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живота.</p> <p>— Мамице, сл |
римисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше превелике љуб |
имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиску своме; међутим могу вам рећи, да |
ом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</ |
ги пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је |
о силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах туђег човека, сељака, који |
поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти |
о се право варошици.</p> <p>Стигав пред прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом људи ш |
стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, а |
роз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хт |
од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све ос |
олим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветујем |
ни проклетством родитељским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство било то |
другим сличним приликама, где младост, пргавост и благост личног карактера даду и посебно обел |
гао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову великодушност и хитр |
>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; пр |
саопштите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега треба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја |
</p> <p>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — она је мислила да му је |
адоше сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви |
а према њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда р |
пита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био |
акле, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу |
пљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се |
сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску искреност пуну поштења и непос |
и увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сну |
м кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из |
оћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} |
Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S |
елим погледом.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, о |
карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те по |
Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ |
.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали, поставише мене н |
сто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да |
кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла гд |
имских забава налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фе |
, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> |
тајаше оне кокетне поузданости, која је пре очаравала, привлачила, изазивала, па подјармила.{S} |
престао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} О |
ском се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен |
лијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али ка |
ица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком?</p |
на?</p> <p>Агнеша се упропасти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} |
еле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, |
рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада |
самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње старији |
ада година, као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлиј |
овамо је наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у |
дска страст, она је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, |
умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се о |
влу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да, госпо |
а се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле |
з које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту |
видети; не треба, дакле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу |
м једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стад |
и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена |
историјограф да буде непристрасан, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особинама |
/p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта |
нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По свој при |
ђутим знала, да са овим расположењем он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} Да |
Када Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено жао, што то н |
ди и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо дворки |
е мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности науч |
нити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена |
преда мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још ка |
ного отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према |
. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Младости беше само код једне, али је она обасја |
ик; отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</ |
ајем довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак облак; о |
њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много одлазио од куће, али је |
ји само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како |
авштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде |
ар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи деси |
, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим гра |
тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете своју прекрас |
ао му штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да |
тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак |
моћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година престао био оптерећивати.{S} О томе |
е беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div |
во, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући се |
е.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. |
Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје, |
чно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> |
ли као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је дон |
он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спр |
н је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док се не увед |
ина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод брак |
ило све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи слу |
није такође потпомагала; но ја сам још пре неколико година престао да будем на терету задрузи |
ега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ст |
шта, означујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је |
али грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> <p>— |
дном крају отомана, и није одговарао на пребацивања Чилагова која трајаху већ скоро пола сахата |
ила довела мајчина жестина и њена силна пребацивања која би уздрмала упорност у свакога доброга |
аље, у том току је износио своја вечита пребацивања овом окорелом заступнику назадњаштва, као ш |
а је посртала под теретом овога ужасног пребацивања.{S} Она, која је у својој мајци увек гледал |
грешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо своја посла.{S} Најпре требаш да |
ога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже напуштање дужности ма и за |
p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на другу ствар.</ |
о врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> |
{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја с |
S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко пребацивати што га нису позвали, кад је на самрти била. |
p>— По речима госпођичиним, која ми као пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p> <p>— |
ито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног поткази |
а мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргн |
ећ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти |
жних тужних бора?!..</p> <p>Нама женама пребацују људи, да у писмима главну ствар обично остави |
де сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чи |
као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.< |
несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива; где се поједини необични догађаји дуго претрес |
брижним комешањем, у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника повучених у се и у о |
и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту пребивају злочинци, док се међутим казамати за политичк |
са свима патњама и сластима земаљскога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им оду |
о често мењају преко године своја места пребивања, за време зимских забава налазе се у престони |
аздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао у неком стању стрпељива очекивања, изгледало ј |
којим скоро долази и телесно.{S} Његово пребиваше овде стварало би му стотинама прилика, да се |
ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја |
ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам в |
вами мој правозаступник.</p> <p>Грофица пребледе, приближи се Павлу са стиснутим песницама.{S} |
.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци |
поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p> <p> |
шку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p> <p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви, мла |
али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопала ј |
p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид привремене мале болнице у |
бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што |
верава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Чове |
моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним приликама |
, уместо да се прекрсти, <pb n="289" /> пребриса усплахирено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га |
њен новчаницама стотинаркама.{S} Нинчић преброја, било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом и |
ници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се |
ори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се |
а лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S} Сре |
жртвује огроман део свога имања, што је превазилазило неколико златних милијуна, само да добије |
ипак образованост његова није могла да превари око материнско, јер се осећаји не преиначавају, |
м, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не треба да |
>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако..</p> <pb n="208" /> <p>Очајно лице кн |
осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог |
Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су све преведене на српски, словачки и румунски, као и словена |
е да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња одређивала.</p> <pb n="59" /> <p>И он ј |
била бих изгубљена, да није било твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек као с |
вом јуришу отима.{S} Ето последице наше превелике љубазности.</p> <p>— Та, није то због тога.{S |
икупио и средио приличан број песама, и превео готово све на француски у стиховима, реши се да |
их санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ј |
ика, преко које је она четкицом површно превлачила.{S} Чим су придошлице ушли, она остави рад, |
рситетски језик био латинско-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељст |
оје бејаше својеручно написао француски превод.{S} Она је певуцкала расејано, полугласно, а пог |
мо не беше.{S} Мађарски књижевници радо превођаху српске умотворе и то често прваци првога реда |
ега ни опаснога ни револуцијонарнога, — преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је |
узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ |
дрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га |
арица накашљала обазриво, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвенику, илити пак Павле узд |
ме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазила</title>“ и „<title>Милкина кућа на крају</tit |
ма овим старијим преходницима својим, а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туробн |
анас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу |
{S} Кад је свршио <pb n="324" /> кратак преглед слободоумних идеја и њихову историју у извору, |
тина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед болесника, оставио писаљку у лисницу а ову у џе |
дарем ситуације, најпре откри младића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу вла |
лину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потез |
оји је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше главом.</p> <p>— То је н |
ићима и веселим погледом.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу |
ти у вредности.</p> <p>Пошто су површно прегледали и богату, неколико столећа стару архиву, и д |
железничке станице и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу странаца; прочитавао б |
пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предусретљиво објашњавање грофово, к |
их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она последња писана непоузда |
на форината, — рече домаћин.</p> <p>Кад прегледаше, изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз музе |
испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори |
ехана, где их је, по степену госпоства, пред вратима а под ступовима надстрешнице, дочекивао га |
спроћу велики зид неке подугачке куће, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} |
појава.</p> <p>— Немојте то, госпођице, пред мајком споменути, она то нерадо слуша.</p> <p>— За |
у пристојној даљини, доле <pb n="16" /> пред степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој г |
стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довез |
ого раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве траг |
тим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, |
е године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онда |
површно прелетала преко клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој је |
српски, немачки, румунски и словачки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен рог; са среди |
но одело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држа |
лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какве богате грађанске породице |
о да у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, који је са т |
и на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја с |
ђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренутком свога живота и кад дође |
хартију што је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпеч |
положају затекла његова газдарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, од |
у своју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са |
, кад га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, |
оред зида; млада је пак грофица стајала пред једним наслоном, на чијој предњој страни беше зате |
бивала највећи авторитет и представљала пред њом највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и |
ивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже |
близу среће, али је на неколико недеља пред венчање младожења напусти, да узме другу још сјајн |
је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са свој |
а изли први и највећи бол његова живота пред погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на |
ић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред велелепну зграду нарочито подигнуту огромним трошк |
упутио се право варошици.</p> <p>Стигав пред прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом љ |
тим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто |
средстава осигура себи победу.{S} Стаде пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити:</p> < |
ичанствена појава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра, |
рла једнолика песма.</p> <p>Павле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Ун |
младе грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>Послужите |
ре доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још |
аја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p> <pb |
та њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући му лик.</p> <p>— З |
ве речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и поклони се онако, како се то учи у |
ледица својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одм |
па је посматраше одоздо, затим застаде пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да л |
ије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у са |
лободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се вара |
су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о којима не зн |
арошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, о |
p> <pb n="115" /> <p>Једва једном стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже м |
И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прошлости му: његов мали завич |
ава овога старца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су Чилаго |
<pb n="250" /> Агнешиних суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван |
ло час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала као укопана; после неколико тренутака |
нада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки прозорс |
S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одважност ипа |
бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде пред |
тким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села |
оке улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред вече износио болесника на брежуљак, где би га сунц |
p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака. |
д странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао ј |
ојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је наставил |
нска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кне |
ање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје природне с |
рипало коректорово перо.</p> <p>Тада се пред кућом зауставише једна од оних кола што су улицом |
речи.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Бил |
годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим предузећем не процењује дубоко и не резонуј |
7" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је |
уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супротна |
ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом могло додати две године, а теби слободно от |
жи се једанпут његову столу, поклони се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до |
али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полици |
то? — продужи старац, заустављајући се пред сточетом, на коме беху нагомилани лекови. — Дивно |
и и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила погледом своју кћер, која о |
} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потп |
<p>Није прошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је лежао |
Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину са својим |
Зар сте покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим |
ратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више |
е доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим великим столом за писање; лице му је данас |
роколица <pb n="298" /> и сам га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад |
{S} Али најзгодније време састанку беше пред вече, кад другови посвршују своје школске часове и |
рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точ |
поља се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.</p> <pb n="222" /> <p>Грофица узе кћер по |
о ходника и врата, и напослетку стадоше пред једна.</p> <p>— Причекајте, док вас пријавим.</p> |
<p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од |
ћ није стидео тако назвати пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у |
ила, да ову велику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица Евстратија, дакле, заборавља ра |
заман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку |
ене речи старчеве, који се сад заустави пред Павловом малом библијотеком и настави:</p> <p>— На |
е доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разгов |
изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путници међ |
>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљ |
ечити, како би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са пуно признања према овим |
овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно р |
а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.< |
родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред |
ке, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, |
ређеним сањаријама, - које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да оста |
ћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да ј |
и су код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим младим господином, који се, поред њега про |
/p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој грофици |
намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш |
оју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од он |
не Нинчићу, али ми није могуће поновити пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да об |
/p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прстима је површно прелетала преко кла |
га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас |
>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста прави догађај, и т |
нити и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како |
иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника сврш |
ом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора сто за пи |
упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} |
ати догађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> <milesto |
ме је.</p> <p>Коректор је био задивљен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, незнатни |
ића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да |
Очекивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Извините, господине, — проговори |
о га јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику где се опи |
ен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чију су |
погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толик |
орњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво: |
успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка нада |
ковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачудио, када вид |
uote> <p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим великим стол |
.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да |
дски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковићевом, где би се обично пред вече, ка |
могаху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да |
је хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она ниј |
љатости, а то се сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима је морала пасти у очи велика пр |
ца, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у г |
лога што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, приближи кући оних странкиња, |
после подне доћи, да те проси формално пред целом породицом и доноси ти на поклон једну вековн |
и не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата |
ли љути зимњи дани да попуштају, обично пред вече састајали, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> |
ед кућом Јанковићевом, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид |
ли да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозв |
шће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим човеком, пола војником пол |
затим повратак у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смр |
<p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у посте |
а су му и дужности велике и одговорност пред својом савешћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запит |
ађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши главу, уздахну дубоко; затим |
кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволиком чистотом женске наклоности и он одговори |
стојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, кога су неколи |
рала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — у |
мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворена врата што воде у једно од два одељења, ко |
њему, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, испаде лепо повезана књижица из руку.{S} |
<p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљеног |
и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да |
, бербери и друге занатлије што стојаху пред својим дућанима у овоме часу када је промет незнат |
риспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла |
е али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред великим предузећем својим он се ипак не смеде одат |
ћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле поди |
ђе из собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механом опет застаде и погледа на ону страну, камо |
боље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, господине.{S} |
да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам да га уз |
ињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је кратке |
рбина.</p> <p>Кнегињица суморно погледа преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за раме:</p> <p>— Ст |
ази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда |
} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чу |
ка чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартиј |
узетном расположењу свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако |
таје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узнем |
аље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се одри |
непомично на канабету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла његова га |
орби у животу.</p> <p>Погледа замишљено преда се.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала |
и; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путници међутим, како се видело по њихову |
ајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из н |
и; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb n="251" /> <p>Она |
<p>— Јесте ли вољни испитати своју кћер преда мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре, младићу, да |
шта.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли запове |
у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавања Бихнерова.{S} Он је можда телесна представа њ |
је на игранке, концерте, зборове, јавна предавања; у позоришта и разне друге вечерње представе. |
че кнегињица, — а не да удешавамо своје предавање према степену господства оних којих слушају.< |
м ходницима, а често <pb n="71" /> и на предавањима.{S} То су већином матори ђаци, или пропале |
је редом прилазио каквом инструменту и предавао нешто из својега егзотичнога програма.{S} При |
вом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио права да посећуј |
да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред |
и послужитељ.{S} Дошљак скиде врскапут, предаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За |
младићева одговора учини, те се госпођа предаде судбини.{S} Госпођица међутим непрестано узвики |
је собом неколико српских песама, које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмеренији.{ |
мењем, на златном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо с |
ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру неколико молби, који их гунђајући баци |
ј сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она узвикну радосно:< |
ну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена ста |
отребити на трошкове око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није бил |
и господин дивно пева, да су песме које предаје права ризница за оперску музику и да млади госп |
ево, <pb n="285" /> ја се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам с |
гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам пр |
ке.</p> <p>— Ово је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је т |
као оквир читавом низу слика породичних предака.{S} Слике су већином биле старинске.</p> <p>— О |
звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилост без обзира на положај, на м |
ем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица, којих списак имам код ку |
е му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — објашњаваше мајка, — али |
, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, ал |
.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло много времен |
ичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p> |
г брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— Зашто? |
Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n="297" /> право |
ој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му |
S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити п |
{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском заступнику, који је још ту седео.{S |
није имао прилике; те су им ликови били предати уметнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд пређ |
којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресул |
ободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас |
p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — |
онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило прозорја.</p> <p>Ду |
ла пасти у очи велика противност између предвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица с |
ају са робијашима.</p> <p>Лепо је летње предвечерје; приближује се време молитви и вечери; зато |
ату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га вра |
осле те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем жи |
Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То је с |
по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за нашу причу пресудан догађај.</p> <p>Бато |
а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути пре времена |
пасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђала, од које га није могла спасти и у коју је он |
она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и |
ступам попустљиво, јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропаст |
</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја чисто предвиђам.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, што му с |
у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Србина им |
јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак п |
при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n |
ети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, как |
да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад п |
те такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу |
у, чекај, неку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу Пијуковићк |
ршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда се често шетао Павле.{S} Дознао |
S} По Србима се назива још читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пеш |
ли се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Немачка, Српска и Јеврејска.{S} Некада је С |
огрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb n="287" /> Ми смо рекли једа |
сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер |
по унутрашњости.{S} Ово последње ја сам предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо |
— па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш од своје намере.</p> <p>— Пошто |
да места „популаризацији науке“; па кад предлагача један од слушалаца запита што је то, он се м |
приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да, |
мо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, |
како сам био син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школов |
в тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада т |
она у таквом положају, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не мог |
поручио што, па да разговарамо о другим предметима који су на видику.{S} Ово се иначе више не д |
стајала пред једним наслоном, на чијој предњој страни беше затегнута нека слика, преко које је |
ико дана, док се грофица <pb n="210" /> предомишљала и, кад смисли згодан начин, оде, да потраж |
ло и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на који <pb n="249" /> бих начин могла да |
е.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У |
сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и засновица.</p> <p>На путу од куће довде сп |
г познатог, ох Боже, и сувише познатог, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и похитам балконским |
изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец |
Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном малом договору.{S} Мислим, скоро ће с |
олазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо |
p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворена врата што воде у једно о |
рање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устад |
авања Бихнерова.{S} Он је можда телесна представа њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће д |
вања; у позоришта и разне друге вечерње представе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да добије позивн |
<p>Онај туђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Ш |
етила.{S} Али чекајте, још вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Ју |
ођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n="13" /> <p>Старија дама нађе се у |
ако рече) својим познанством, већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би иначе мал |
p>— Молим, причекајте; још вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — говорио је некако |
нако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Па |
оред тога свуда облигатна десетица која представља сексер.{S} То су имена ваших другова и забел |
је потреба колико сат или бусола.{S} Он представља Историју, Астрономију, Хришћанску науку и Ме |
њиге; кад сам посећивао и видео све што представља напредак целог човечанства на врхунцу свом?! |
м практичним саветима, који су могли да представљају праву драгоценост за каквог ваљаног сапунџ |
ружили, јер својим упропашћеним животом представљају опомену онима, који су склони да раде онак |
ане оловком или четкицом у акварелу што представљају епизоде из живота познатијих чланова каван |
које шарене слике у отрцаним оквирима, представљајући какву уображену врло нежну Емилију са бе |
очима досад бивала највећи авторитет и представљала пред њом највећу и најсветију љубав, задрх |
сечени брегови поред Гроцке и Београда, представљали му се као страни који га се не тичу.{S} Па |
p>— Опростите, господине, што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећн |
I.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша, представљана је у уметности и историји симпатично; драм |
а сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте гроф |
вде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљао неки Шекспиров комад, а он тада није био у |
хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као жртва својега опозицијонога држања.{S} |
другог сина ослепили, са таком жестином представљао родитељско очајање, да га је на отвореној п |
раде, улице и тргови, школе и надлештва представљаху цивилизацију, али начин делања у њима и оп |
ирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим |
живота, а с друге стране поглед на ове представнике далеке и напредне културе, овде, на лицу м |
Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Представници шаке јада у некој мешавини; сањалице, лумп |
родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званичним пу |
Ми смо се унапред прилично обавестили о предузетом путу.{S} За турске власти иначе носимо собом |
је у неколико уздигла необичност њихова предузећа и њихово добро васпитање; слутио је управо да |
хова творевина преобрати у спекулативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест |
јне младићске снаге, где се пред каквим предузећем не процењује дубоко и не резонује много, али |
лике душевне борбе.</p> <p>Пред великим предузећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи |
пи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није задовољило сазнање д |
е речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да предупредим ствар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав Ваш |
он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма каквим срествима. (Она уздахну.) Његова |
јне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предусретљиво објашњавање грофово, који је уживао у сво |
не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусретљивост и данашње учтивости плиткоумних не мари |
су по свој прилици имали свога извора у предусретљивости оног лепушкастог српског дечка са враг |
тим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затвори вр |
>Нинчић оде своме послу.{S} Наступи она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" /> |
ријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посета благотворно утицала на његове узрујане |
она само климну главом и седе на своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погледа са родитељски |
ну, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја |
устаде.</p> <p>— Господине грофе, ваше пређашње разлагање, које ви назвасте саветима, пуне су |
говор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском извесног с |
е кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашњег разлагања неколико пута хтео да плане, накашљ |
обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређашњем.</p> <p>— И после свега овога?</p> <p>— Рекох |
ако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напустимо ствар? — уп |
ј земљи, претерано и наградила.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити |
лим те, — понови она, — објасни ми твој пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место одговора, |
адашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро |
умних идеја и њихову историју у извору, пређе на примену наших прилика.{S} Немилосрдном хладнок |
није но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше главом.< |
е свуда пратили нарочити коњаници), она пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста по |
и друге.</p> <p>После овог општег описа пређе на појединости, које се Павла тицаху.{S} Смочену |
ј појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и овог политичког неповерења садашњег тада тамо |
ој ужурбани лет; преко осветљене авлије пређе још једном обазриво мачак; још једном скокну <pb |
својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Не |
ор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи |
се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> <p>Пав |
анеш од своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала |
ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> |
лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара |
роменио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста |
јатним природним начином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живот као не |
иса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p> <p>— То су св |
сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљ |
браћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у |
али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта.</ |
тнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је православна са иконостасом |
каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p>Пријатељи се згледнуше.{S} Из овог писма, |
> <p>— Зато што кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагл |
— Њена Светлост Кнегињица Евстратија де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.</p> |
пошто је некадања наследна кнежевина де През била у Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте |
Јанковића, рођена кнегиња Александра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена |
ам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{ |
госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де През, удала за неког Баварског официра, и то је била по |
рече он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уверени да Њена Светлост може рачунати на |
г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно окрену:</p> <p>— Теб |
илнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају у владаоце...{S} А... |
што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у Бургундско |
да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Дошла сам, да |
оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам |
водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" / |
лекарски савет, изјасни да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случају остати умно п |
нешто.{S} У новинама сам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће у н |
ерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.< |
о до имена, имена, имена, и исто толико презимена, датум и поред тога свуда облигатна десетица |
из своје палате или са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти |
Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} Није тако ст |
да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник |
адају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и користан; у првим |
и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... мојим духом, коме не можете одрећи права |
нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво.</p> <p>— Могуће, али то није потребно; било б |
евари око материнско, јер се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само им се облик мења |
оследње доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на |
азуме, да се овај свакодневни ток често прекидао случајевима оделите природе, или епизодама зан |
сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ прекиде говор.</p> <p>Затим се канда све тише разговара |
авле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте нам д |
их, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно; кор |
о желите.</p> <p>Најстарија нестрпељиво прекиде разговор:</p> <p>— То сте ви, који желите, госп |
.</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до |
ио занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо |
била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер см |
опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ, |
мало час описани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим, али га је д |
је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да притегн |
ље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, прекинут овде онде читањем, пењањем уз галерија, сагиња |
, могао најбоље наставити и успоставити прекинути ред породични. — Мајка је и овај случај употр |
рече:</p> <p>— Свакако би ствар требало прекинути.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Госпођица оклеваше са |
<p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћу прекинути разговор.</p> <p>— Говорите, дакле, — довикну |
овори, али је погледа молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хо |
сама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не |
едњој страни беше затегнута нека слика, преко које је она четкицом површно превлачила.{S} Чим с |
доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзгодније време састан |
им друмом, кроз питому Моравску Долину, преко Грделичког Кланца поред Врања кроз Мораву у долин |
их власти; једна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљорадника, а десеторо забринуте |
ду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко осветљене авлије пређе још једном обазриво мачак; |
бији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десн |
ла до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Б |
ју онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога послужитеља, кога је затекао у авлији, по |
примили писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Преко нашег тамошњег заступника?</p> <p>— Никад га ниса |
м.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то ре |
ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвод |
ласовиром; прстима је површно прелетала преко клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворе |
<p>Оде према речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хо |
први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да |
одина постао богат човек са приходом од преко дваест хиљада форината годишње, ако их узимам уку |
м, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема приближује се неки отмен господи |
ао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно <pb n= |
чите особине.{S} Велика дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са ди |
влачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника свршао посао, напослетку расп |
; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} Затекло га је при све |
раширише.{S} Пламени му поглед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим поглед |
весно заустави; мутан му поглед прелете преко високог реда огромних кућа, затим залута по свети |
вога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због сво |
читељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} З |
ак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће несреће?</p> <p>— Онда најмање!</p> <p>— |
е учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да |
ује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини са сиротињо |
живим већ више од десет година, то имам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, а код к |
вега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку ја се реших д |
ад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато |
еш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра. |
т.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене била о |
n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилик |
јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је |
нашироко објашњавајући ситнице, а често преко крупница прелазећи са неколико речи, али увек зад |
веде ме, да учинимо овај вратоломан пут преко средине Балканског Тропоља.{S} Њојзи се допадају |
огатије породице и оне што често мењају преко године своја места пребивања, за време зимских за |
ици, а Агнешу је извештавао о побољшању преко оног послужитеља, који је долазио сваки други дан |
и си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, |
прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, зати |
децу“... чули сте, да Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Овај опет „Скупљање врхова од ци |
тово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпут овде се скупљамо.</p> <p>Павле по |
пчелица доносила своју идејицу, коју је прекодан стекла размишљањем, опхођењем или читањем; ту |
дакле, претресаху се дневни догађаји и прекодан искрсла питања на особит начин.</p> <p>Каваниц |
се, да ради још веће поузданости остане преконоћ ту.</p> <p>Странци су вечерали на доксату.{S} |
жу, да би се дошљаци осећали поузданији преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Ви |
их мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом |
сли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором |
бама очеличен, није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече: |
а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, ба |
м надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обас |
одговори Павле достојанствено, — ви сте прекорачили праг пристојности и зато се даље са вама не |
а да останете у своме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при |
е их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити или отклонити.{S} Затим је покушавао да одр |
n="206" /> да тугујеш? — запита грофица прекорно. — Ти би требала сад, напротив, са нама заједн |
е можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на |
авиш, него...{S} А кад мислиш?</p> <p>— Прекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Мало си се пожурио.{S} Ко |
/p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </div> <pb n="65" /> <div t |
ом водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти. |
рич!) — узвикну госпођица. — Прекрасно, прекрасно.</p> <p>— Ученик Париског Университета.</p> < |
рестано узвикиваше:</p> <p>— Прекрасно, прекрасно!</p> <p>Господин из страног друштва упита мла |
ign> (Г. Журич!) — узвикну госпођица. — Прекрасно, прекрасно.</p> <p>— Ученик Париског Универси |
потврђиваше „настрана сестра“.</p> <p>— Прекрасно! — придружи јој се госпођица.</p> <p>Најмлађа |
међутим непрестано узвикиваше:</p> <p>— Прекрасно, прекрасно!</p> <p>Господин из страног друштв |
тврђиваше госпођица, — врло живописно и прекрасно (<foreign xml:lang="de">allerliebst!</foreign |
ле толиких ваших мука, постигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у величанственом положају, пр |
азала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати посету.</p> <p>Павле се опрости од породице са |
на.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градовима није |
му оно није служило једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је после бу |
маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разлику, ко |
ео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="289" /> пребриса усплахирено чело.{S} |
по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању човечјега бића.</p> <pb |
и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да |
и са извесним појетичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних прв |
авајући ситнице, а често преко крупница прелазећи са неколико речи, али увек задржавајући се на |
удиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима |
/p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од ук |
у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> младићских порока, и да |
ећи пред гласовиром; прстима је површно прелетала преко клавијатуре, а пред њом на наслону биле |
ди му се раширише.{S} Пламени му поглед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше да се ти |
опет бесвесно заустави; мутан му поглед прелете преко високог реда огромних кућа, затим залута |
ан уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својо |
има чисто провидни; својом нежном руком прелиставао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде |
Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павлову, па је, из љубави пре |
даји; стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према прозору.{S} Једном се руком |
путу према тадањем средишту Кнежевине, према Крагујевцу.{S} Друмом, који је водио кросред сред |
ворити:</p> <p>— Јест, млади господине, према вама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истер |
вовања према вашој народности.</p> <p>— Према нашој?</p> <p>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате, |
n="276" /> <p>Павле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите |
му држање задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игранка проду |
њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вог |
и његова последња, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој |
ута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према прозору.{S} Једном се руком наслањала на повећи с |
ве стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој народности.</p> <p>— Према нашој?</p> <p>— |
у, под утицајем неограниченог поштовања према овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем |
очима, гледајући у њих са пуно признања према овим старијим преходницима својим, а прегаоцима з |
Нисам тако што помислио, а имам обзира према вашим особеностима.</p> <p>— Увек та нежност, кој |
д повеће зграде, која је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је |
ктор му је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да својим речима ни издалека не вређа |
ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо, учин |
м речима Нинчићевим Павле подиже поглед према лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армонич |
није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посматрања.</p> <p>Тако |
А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> <p>— Сутра сабајле (зором).{S} Довече н |
њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p |
је назирао материн смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудн |
о склон на споразум једино из симпатије према вама.{S} Желите ли да се господин удали?</p> <p>— |
.“</p> <p>Павле окрете бледо лице своје према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се одговор?</p> <p> |
ако су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пре |
ца, — а не да удешавамо своје предавање према степену господства оних којих слушају.</p> <p>Гро |
ави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичним граница |
p>Он поцрвенивши устаде и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша свирање.</p> <p>А |
ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није |
спламтелим погледом бојажљиво се осврте према оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млад |
лу приближиваше, држао је очи подигнуте према горњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Пав |
ступи одру.</p> <p>Коректор окрете лице према прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чу |
брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста |
S} Своје широко отворене очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и послу |
говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам с |
адањем животу Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном сународнику, хтео да осигура себи |
га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нек |
ебе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више зато да у свом поколебано |
ко званим „напаћеним народностима“, али према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија |
би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то смео учинити отворено.< |
сподине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам |
ну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вес |
моја свастика; она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцн |
а је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већ |
вирала и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа са толик |
мо се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, кад госпођица помену њену сцену са њом |
што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S} Али од свију просилаца о |
о пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са ч |
иваху госпођицом стаде климатати главом према младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; |
есника.</p> <p>Коректор је махнуо руком према постељи, што, у осталом, и није било потребно, је |
p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака.</p> <p |
према постеља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се постеља обично намештала јо |
вога говора била више окренута онамо но према коректору.</p> <p>Она приступи одру, окрену леђа |
а једном запита, откуд та велика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, а |
емирујем, али ја сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодних прилика не могох испуни |
S} То је животињско чуђење и послушност према спаситељу или господару, како хоћете</p> <p>— Гос |
не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо |
Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p> <pb n="300" /> <p>— Реши |
очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S |
слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу |
ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у неж |
и прими лек бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме п |
ичностима, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му гр |
!{S} Сад, дакле, разумем љубазност њену према њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“.</p> |
који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далек |
абе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима |
злазе из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла |
што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе прецениле његове услуге.{S} А могло је бити |
дан догађај.</p> <p>Баточина је на путу према тадањем средишту Кнежевине, према Крагујевцу.{S} |
p>— Не пристајем, гроФе!</p> <p>Овај га премери озбиљним погледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћете с |
ремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био господин човек, мало п |
то бива да се из неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или краће време, или се понекад |
, кад се престоница Кнежевине већ давно преместила у овај старински Дунавски град, те је та про |
се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпре руски консулат.) Тако исто још остадош |
радионицама изучих штампарске послове, преместих се и са станом у главну зграду, то сам тако и |
филаретама; овамо напред била је реалка премештена из Чачка; даље болница, и неколико господски |
ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч каз |
фица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не помаже пренемагање, драга женице, већ најпре треба извидети та |
сти.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатила, зати |
вета; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} |
касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах |
пешном трагању, друштво би принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</p> |
{S} Полагано оде у одаје где су странци преноћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је да пре стигне |
у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређ |
ш данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, покушати, — одгов |
бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спекулативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле |
ало би ићи код берберина, пресвлачити и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— |
његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није потребно; ваше је одело врло живописно |
ога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу |
е задовољство, што му је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово лутање по ливадама |
/p> <p>— Данашњи трошак нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем |
ог евангелисту Марка.{S} Као што видите преостаје ми од редовног прихода четири до шест форинат |
ивим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам такође прео |
није потребно, јер, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не |
лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање но што |
о ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно шт |
ест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно неколико десетака, што скупљан за ван |
уготрајне душевне борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агн |
ма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преостатке онолике љубави.{S} Затим их врати ујаку.</p> |
игледном праву?{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p> <p>— То је питање још спорно, |
е могуће поновити пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да |
{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена застава< |
то опште, нешто заједничко.{S} По живим препиркама и строгом погледу могао си увидети да је ово |
мре наш главни надзорник, и поче подуже препирке око кандидације других; управни одбор изабра м |
рочито одељење, где отпочну разлагања и препирке, које отуд шире нервозно заинтересовање и напо |
p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чила |
, који су једва чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном често заносном али мирном пог |
ницу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивањем аката, што су их написали сувопарни и огра |
купоцене лекарије, за које велите да се преписују болесницима сваком по његову „индивидуалном о |
видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S} Добар дан, господине докторе.{S} Једва см |
ричекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих |
ти на пут.</p> <p>— На пут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не зн |
ком напрегнутом очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га довед |
исмо трагове неких арабеска, да их нису препокриле разне несташне шаре цртане оловком или четки |
изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање оних племенитих црта, |
мо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло много времена, а оно се п |
ознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није н |
лагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, што |
ословаше.{S} Старица би тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и о |
ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међутим бил |
битачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, г |
му је старање о његову здрављу нарочито препоручила његова покојна сестра.</p> <p>Сутра дан је |
вора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препоручите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p> <p>Младић |
а; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, препоручујем вам највећу пажњу на све стране.{S} Чувајт |
ао ковача, довео га и показао му штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S} Но ов |
} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло ве |
<pb n="154" /> разлике између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да их није могуће п |
блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви с |
смрт могла спасти својих смерова главне препреке: љубави материне.{S} Само је овим грозним и на |
а, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везивало небо, |
тако често напуни ово местанце као нека препуна барутана, која је понекад експлодовада, те се т |
ших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обуставити?</p> <p>— Как |
је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему угинути, јер |
ма китњастих завеса, на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сл |
ући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге к |
спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачити и преобући се, и набавити кола, па још и от |
не ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо |
n="305" /> <p>Тада се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се |
чије и возао га по луговима; доцније га пресели на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице |
одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пресећи Гордијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да |
унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мости |
о свакако најпоузданији...</p> <p>Павле пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна |
доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе као пресечено.{S} Наместив се како тако свако на свом месту |
ије и остало приде у сентименталним или преслатким бенављењима без потребе и смисла, каквих нал |
<p>— Нећу, нано, нећу.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурасте власи. |
величанствених успеха и умрећете једном пресрећни и благословени од оних које сте спасли, благо |
{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, |
b n="28" /> по васиони, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним ј |
е довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је механу и околину.{S} Уздрхталом руком узе |
пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> < |
Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао |
ској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим ст |
е у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</p> <pb n |
а, а задругу је већ пре неколико година престао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чеш |
гала; но ја сам још пре неколико година престао да будем на терету задрузи и због тога сам се п |
проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго девојаштво сачувало ти је извесн |
анама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе своја дивна ткива; Мачванин ће да |
а их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга оно |
мисли.</p> <p>После кривоклетства му је престојала једино морална смрт, па још са свима оним на |
а, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под неким високим ступом, и пао би о |
сам отуда из оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте |
.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом елементу; тада се она налази у нај |
никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако |
ога погледа женског пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним лицем |
ограда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ давно преместила у овај старин |
/p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, он је то био стварно у друштвено |
ту осећао боље но у другим напреднијим престоницама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извесног |
метника и Књижевника, Општина Краљевске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да |
ном живота он је постао у круговима оне престонице позната, а у српским тамошњим омиљена личнос |
споштина седи, какве има у свакој већој престоници, и где обично има пуно малих станова и соба |
библијотека, као што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и |
ња, за време зимских забава налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, |
"46" /> <p>Крагујевац тада не беше више престоно место владаочево.{S} Књаз се у последње доба в |
.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчића, престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p> |
крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдарица се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно п |
аци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и |
ећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове, чиј |
, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворила прозор, јер ми се чињаше да са у |
радиће искрено.“</p> <p>Тада је младић престрављено ускликнуо, али онај се насмејао оштрим и с |
олико се може предвидети, за нашу причу пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на путу према тада |
е или краће време, или се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у п |
чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, |
а сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као |
сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим претварањем наслутила зло: почела је озбиљно да поболев |
ћ по суштини; то се цело биће младићево претвори у један побожни уздисај, у једну нему тугованк |
вља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја |
ам опоменути да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у том сл |
> <p>— То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђат |
S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћи извршити св |
ле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>— |
аф да буде непристрасан, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особинама суделовача |
ву.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше руке.</p> <p |
; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> < |
небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске |
/p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} |
други заводи, уживајући државну помоћ, претекли, а њему се мало привређује), те је на врху сво |
тео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће, ј |
лима, називају се зато тако што то тако претендује онај сељак, који у њима нешто показује деци. |
га је, његовим заузимањем ослобођена од претерана страха у туђој земљи, претерано и наградила.{ |
оз више од године дана давао оне жарке, претеране, недозвољене љубави, која нам је више нашкоди |
пских ђака.{S} Павле му опијен од среће претераним речима и ватреним фразама описиваше први див |
ђена од претерана страха у туђој земљи, претерано и наградила.{S} Онај пређашњи мали али лепи п |
Јевропи причало много штошта, страшно и претерано, а већином богме не без основа, — бар што се |
а оно у карактеру опште-српском, често претерано патријотском, јер се тада већ беше увелико пр |
?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе носећи соб |
<p>Павле је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља, груди му се силно надимаху, али од |
урић не одустаје; накнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и предс |
се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо ко |
роз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазвони и ћутећки сачека послужитељ |
изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и ру |
намењена.</p> <p>Али откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на |
луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, већ се надам да је сам |
ли ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по свему што ми испричасте, ако је то оди |
на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола године про |
ој <pb n="313" />женици нико не би смео претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, њене очајне узв |
у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу |
, јер његово држање није правдало оваку претпоставку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <p |
је отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у овој зе |
прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— Претпрошле.</p> <p>— Е, онда, како је та забава била вр |
-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— Претпрошле.</p> <p>— Е, онд |
где се поједини необични догађаји дуго претресају, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се |
нарском, која даје згодна материјала за претресање.{S} Ту се говори о еманципацији женскиња, он |
<p>У том, тако званом, „центру“, дакле, претресаху се дневни догађаји и прекодан искрсла питања |
на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личнос |
е, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година, отка |
га је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном расположе |
к сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то |
правност својега рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, у |
ба да ме данас посетите потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.</p> <p>Г |
а домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивајући на |
шег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сув |
те исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли паралел |
е боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спа |
, који је целог свог века имао посла са префињеним карактерима.{S} Овај му се тренутак учини зг |
оју примчиву словенску душу, као што је префињеност њихова пријатно ми надраживала живце.{S} Не |
цибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, темељно |
р се последице почињу брзо развијати из преходница које су такође биле толико убрзане, да нас г |
ешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким преходницама може се разумети што је и данашња трговина |
их са пуно признања према овим старијим преходницима својим, а прегаоцима за одржавање добре во |
бјаснио.{S} Боље да се о томе распитате преходно код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, |
мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се појави висока жен |
пштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијоналнога васпитања“; |
удаљенијих крајева, — те су према томе прецениле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су |
е први племенити Јанковић; његов отац и преци били су великопоседници у Славонији, тако се мисл |
— узвикну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав п |
ем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве матерњи језик.{S} Чуднов |
ио се на остварење идајала којима служи прецизно, неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме |
ереснијих слика са женине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Ви |
, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијоналнога васпитања“; један је сир |
ка му буде, — учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам дух |
о давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желела породица Ја |
, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>— |
се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог узрока, |
<pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>Прештампано из Бранкова Кола за 1897.</p> </div> <pb n= |
ејалног укуса — мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разг |
сад већ удешавао по извесним плановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Пр |
или смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услу |
>Павле уздрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву толико сличном ономе што му је мајка б |
та донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури листа угледах белешку, можете себи замисл |
што из својега егзотичнога програма.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са |
етку трудила се нарочито да истакне.{S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, |
удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа са толико нежности, да о |
.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватре |
и младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветли пламен младости са толико |
хтео да осигура себи што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предв |
ектор узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив с |
м борбу кнегињичину са својим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену |
е. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да р |
p>— То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — објашњаваше мајка, — али <pb n="19" /> |
ине.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву толико слично |
ти згодан тренутак.{S} Видео је младића при пролазу на састанак са супрузима Јанковићевим, и то |
ко посматрао ваша весела, блажена лица при поласку, тешко би могао помислити, са коликом сте в |
ем до њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поред овога орман изнутра подељен у два о |
лимо његово изненађење, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори |
првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетку трудила се нарочито да истакне.{S} При брж |
ште једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>Писм |
рукама неке новине са сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак гро |
ђама са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што п |
толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој |
еде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла једнолика песма.</p> |
старија женске погледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p>— <foreign xml: |
озивнице због велике строгости којом се при позиву поступало.{S} Међутим ове године, како се чу |
ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту је б |
зумете, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због ће |
да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, |
о пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двостр |
а ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака тво |
<p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох |
нова увије у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њезиној примети и прочита ове |
ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају хартије стајала је прибелешка:</p> <quote> <p |
ок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку сваког корака одсечни ход — били су својс |
<pb n="185" /> Нинчићу, очекујући увек при крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој |
оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговори кнегињ |
се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица |
ао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређашњем.</p> <p>— И после свега овога?</p> <p>— Р |
е и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напустимо ств |
ринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S |
та ћеш ми рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али слабим гласом изговореним речима погл |
та рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите, удар |
ећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком тону говора, што је Павла учинило још срећни |
је за време болести свега једном видео при свести, али га није добро запамтио.</p> <p>— Господ |
дмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а |
овор је текао у обичним границама, како при овакој прилици може.{S} После веселог описа њихова |
, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чилаг поглад |
ађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо |
ању остављала другој.{S} Ту је нарочито при почетку године „балек“ (дошљак, почетник), кога тре |
} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употребљавају женске.{S |
и.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега познанства...{S} Причајте ми о вашем |
аповеднички:</p> <p>— Нека остане ствар при намери.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У он |
а намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да |
места; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Так |
осимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да |
.{S} Свакако награда казивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме ох |
довима није тешко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим начи |
еговом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чуват |
лене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцн |
, ма да се постеља обично намештала још при виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изне |
/p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићевим Павле подиже поглед према ли |
јако поправио. <pb n="334" /> Он ми је прибавио приступа на места, где досад нисам одлазио, а |
ико развијена, да их оствари, она дакле прибегава умним људима да их задобије, међутим оне овим |
ских народности на Балкану.{S} Често се прибегава крајним, понекад очајничким средствима, да се |
{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</p> <p> |
оспође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ гради...{S} О |
свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново један изгубљени дан и једну залуд пров |
г фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак |
т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележи бројеве.</p> <p>— Затим имамо храну, — настав |
но чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили. |
и и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили?</p> <p>— Желите да знате? — упита га сатан |
.</p> <p>— Ево! — и пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца заједно са персон |
p>Доде пак при крају хартије стајала је прибелешка:</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је прва |
хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том х |
а крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам |
проводити часове.</p> <p>Како се јесен приближавала, он постаде све немирнији и све узрујанији |
S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближавао, знао је и за последице, али се ту ништа ни |
равозаступник.</p> <p>Грофица пребледе, приближи се Павлу са стиснутим песницама.{S} Изгледала |
писмо, нађено пред механом у Баточини, приближи кући оних странкиња, ма на који начин; затим в |
ошто га је Павле неколико вечери виђао, приближи се једанпут његову столу, поклони се пред њим |
онај старац, о коме мало час говораху, приближи са једним увијеним табаком хартије.{S} Кад им |
им, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— Лакше, |
димо?</p> <pb n="101" /> <p>Чилаг му се приближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите се ода |
Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његов |
сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако није пуштала з |
ава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи где је девојче спавало.{S} Упутио с |
ле друштвене уредбе.</p> <p>Што се више приближивао крај месеца, Павле је бивао све нервознији. |
је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остварењу своје намере, јер је инстинктом < |
е слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао својој победи, која му се олакшавала судбин |
едаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте према горњим сводо |
или у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и пристала уз старије женскиње.{S} Глас јој |
опис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад |
побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити |
стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата, приближише се брзи кораци под сводом на степенима и кро |
слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћ |
вористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам бити будућност у оним по |
шима.</p> <p>Лепо је летње предвечерје; приближује се време молитви и вечери; заточеници изађош |
вог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема приближује се неки отмен господин са двема госпођама; ј |
еће нико учинити, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало. |
и да му се с оне стране главнога олтара приближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији до зем |
p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дош |
зу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује њего |
отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближује мајка са својим нежним погледом плавих очију |
веза два створења оплемењује је и скоро приближује човеку. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>Ка |
зиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас сте о мени говори |
ад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава.{S} Моли |
из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљ |
м за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива госпођо грофиц |
а до једног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — уп |
телесно још слаб, али душевно прилично прибран.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Грофица |
или, управо рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва дочека прилику, да се користи слабим с |
ме човеку.{S} Узео сам засебан станчић, прибрао сам неку малу библијотеку и могао сам каткад от |
постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово н |
p>— Било је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја виде |
о натераће вас да напредујете, али само привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да с |
, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка п |
о, његово често истоветне халуцинације, привиђења, фантазмагорије и остало приде у сентименталн |
е је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <pb n="90" /> <p>Њему се учини, као да с |
--><!-- kraj ponovljenog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно |
тне поузданости, која је пре очаравала, привлачила, изазивала, па подјармила.{S} Поглед му беше |
/p> <p>Унутрашњост одаје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред кав |
вор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уживајући |
ла младића, од кога јој, по спољашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је |
ојанствена; сестра, мала, сува са веома привлачним и симпатичним лицем; једна госпођица, жива, |
дога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама светлуца драгим каме |
е окарактерисала као врло осетљиву, али привлачну и свежу природу, која је заслужила да буде ср |
сао је и неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је. |
ележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико практичних дисциплина то ни |
државну помоћ, претекли, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладине заједно са ма |
наново се преближује вече.</p> <p>О зид привремене мале болнице у Београду наслоњен је капак мр |
а; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену војну болницу поред једног моста.</p> <p>Ту |
е, и то каквог!</p> <pb n="299" /> <p>— Приврженика?</p> <p>— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека |
>— Да, господине мој, стекао сам једног приврженика више, и то каквог!</p> <pb n="299" /> <p>— |
били свемоћни и често тиранисали своје приврженике.{S} Њих није уздигла каква велика интелекту |
не, да наслути вишу љубав, а материнска приврженост и веза два створења оплемењује је и скоро п |
су својим благостањем православне куће привукле тамо и цивилизоване елементе и украсили град с |
ла у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди, изближе |
сам живети сиромашним животом али ипак пригодним образованоме човеку.{S} Узео сам засебан стан |
p> <p>— Он ће оздравити, — рече једнога придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. |
ије, привиђења, фантазмагорије и остало приде у сентименталним или преслатким бенављењима без п |
га није, морам признати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.</p> <p>Агнеш |
еби без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, господине, улазили у његове замисли и смерове, |
ешавао само стога, да га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за себе, сам му савет |
ред кола усред гомиле људи који једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколик |
четкицом површно превлачила.{S} Чим су придошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и п |
младића.</p> <p>Гроф руком показа Павла придошлици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић не одустаје; |
неколико речи са газдом, који му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— Ко је то |
ред огњишта, трже се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био господин човек, мало просед, в |
настрана сестра“.</p> <p>— Прекрасно! — придружи јој се госпођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, а |
о накитима, стара им се госпођа такође придружи и примети, да и оне имају код куће неколико ле |
ање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ства |
ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују |
матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, милостива госпођо, јер ћете |
ако како су радили и остали му другови: придружио се заједници своје народности; од ње је тражи |
и у том случају ја бих се без околишења придружио другој омладини, рецимо румунској, или другој |
о начитан.{S} Овој је теоријској спреми придружио доцније најтемељније практично искуство.{S} А |
уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја са |
абаком хартије.{S} Кад им <pb n="76" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— |
а газдом, који му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване |
на почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лак |
ји су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој мајци:</p> <p>— Зашто тако говорите, мамиц |
о сам болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p |
м и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p |
кивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није по |
Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— |
иде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p> <p>— Случај је озбиљан и компликов |
овај му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе кнегињици:</p> <p>— Мене, кнегињо, нико није виде |
је, нано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> < |
e">allerliebst!</foreign>!)!</p> <p>— И приђите ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељач |
а оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је кратке дневне изве |
да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам мога |
ректор му показа завој са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кне |
изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да |
о право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато |
> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте, |
p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, признајем, — тешаше га Нинчић, — сувише сам суров био; |
аде он полугласно.</p> <p>— Јест, јест, признајем, и молим вас, допустите ми, да се поред његов |
одговори, он настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје п |
ни се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше испрекиданим и непоузданим гласом |
вом својих порока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута већ |
ислим, нећете сматрати за наметање, ако признајем, да бих вас волео познати онаквог какви сами |
човечјега духа, поред тога што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој |
ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме са |
ам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете његову пуноважност.{S} Молим, дакле, за одго |
госпођица поплашено. — Ти си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одговори кнегињица д |
нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као да с |
љаде месечно, све му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, |
али пред очима, гледајући у њих са пуно признања према овим старијим преходницима својим, а пре |
Гроф оде код оближњег стола, да потпише признање, а млади остадоше поред иначе доста скривеног |
у похвалу, а његов очајни положај свако признање; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S |
де поред стола стојећи и исприча кратко признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и запита |
е била сведок.{S} Она је приметила немо признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отр |
био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— |
отписом својим хтела да замени отворено признање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубав |
са одговором Павловим, али му је морала признати коректност одговора.{S} У том је смислу рефери |
иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свак |
своја разлагања, која су била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја |
ку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{S} Овако |
е срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се |
порумене.</p> <p>— Да, госпођице, морам признати, јесам.</p> <p>— Добро.{S} Јулијо, остави нас |
одне и најмилије осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се п |
младићева утицала повољно, он је морао признати да је његово држање заслуживало сваку похвалу, |
ље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако би |
ачкој; затим повратак у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; |
ољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју теткицу.{S} Запла |
фица је била спремна на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га |
се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запита, откуд та велика страст према оно |
азбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или веселих састанака са зборишта или из ђачких |
чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у позоришту, и |
су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призори често понављали између њега и лекара, док овај |
наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и најодличних партија.</p> <p> |
ред једна.</p> <p>— Причекајте, док вас пријавим.</p> <p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто да ме дв |
пођица уђе.</p> <p>— Зашто да ме двапут пријављују? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођица се наново |
е могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек |
ања; па после...{S} Фон Хадерик, такође пријатан младић а десетоструки милијунар... и још неки, |
и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са Стра |
ова сестра.</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је |
Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово |
p> <p>Павле се задовољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за време бо |
.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје |
аредби лекаревој, враћала.{S} Једино је пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код бол |
о у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећн |
<p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му на то рече: |
зним местима, показивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међут |
време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му леков |
њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину да |
послужитељу. <pb n="239" /> — Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете |
непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ н |
ебно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја ка |
ли то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакв |
о је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> <milestone unit="subSection" /> |
овор, који се мало час водио између два пријатеља, био је за време болести први подужи и овако |
е овог разговора одмах потражио својега пријатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корац |
ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва |
више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слуша |
p>Павле који није потпуно разумео свога пријатеља одговори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја |
га је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се |
врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а почетак игр |
ије чујаше учестано кашљуцање изгубљена пријатеља.</p> </div> <pb n="340" /> <div type="chapter |
сумњам да господин Ђурић има искренијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му бл |
нчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи време и патња, али он га је желео вид |
н.{S} Док болест није позлила, чувао је пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тренут |
била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио |
!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш т |
ћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пријатеља до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{ |
="subSection" /> <p>И тако овој двојици пријатеља прође готово цело после подне у занимљивом ме |
S} Павле је полагано сркао и запиткивао пријатеља:</p> <pb n="328" /> <p>— Шта је са кнегињицом |
ном.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви сте |
је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља, груди му се силно надимаху, али одмах затим |
хунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних страна показали и с |
престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и четврта — |
ише не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој постељи, приметио је, да му је златан крст |
нчићевим Павле подиже поглед према лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цртама |
ковање својих засновица и разговоре са пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је држање после боле |
о тако назвати пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благос |
ред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба да нас упозн |
тићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на |
S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе.{S} Прос |
о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p>Пријатељи се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигл |
ансијонату на обали оног дивног језера, пријатељица, каквих имађах још, и то по роду високога п |
и приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом п |
док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на разлику п |
крупним потезима исприча прошлост своје пријатељице, затим њен положај у друштву, а нарочито у |
осно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш п |
> <head>Писмо Војвоткиње Баркари својој пријатељици Племенитој госпођици Јелени Грујићевој</hea |
е.</p> <p>Кнегињица Страта загрли своју пријатељицу, <pb n="182" /> а ова је пољуби са пуно пош |
а је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости.</p> <p>— Сестро моја, — говораше |
ог страховања подложан час коректоровим пријатељским упуствима час Чилаговим зивкањима у ред бо |
</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човеком, чије ј |
о срце њиховим личностима, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сладак узвишен |
родности научио сам волети људе, ценити пријатељства и мислити на задатак живота. — У Паризу на |
ут од своје богате породице или који је пријатељствима својих родитеља или каквом другом протек |
м могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</p> <p>Коректор је рекао озбиљним |
времену између њих разви искрено дубоко пријатељство без усиљавања и готово само собом неким пр |
d> <head>Из прошлости</head> <quote> <p>Пријатељство даје срећи већи сјај: утехом и саучешћем н |
те.{S} Он је, до душе, опкољен искреним пријатељством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред т |
и је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша |
вљајући се.</p> <pb n="202" /> <p>— Не, пријатељу, не.{S} То је неминовна судбина свих оваких с |
<p>— То је лако удесити...</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи; |
е сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која ј |
и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се врати |
— рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот |
и сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да |
p> <p>Павле ућута и после исприча своме пријатељу потанко његов ономадашњи састанак са Чилагом. |
она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посет |
што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити в |
<p>— Добро, до виђења, дакле!</p> <p>— Пријатна ти вечера!</p> <p>Напољу коректор тихо рече до |
Е</head> <quote> <p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се показу |
тас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појава.</p> <p>— Немојте то, госпођице, пред м |
angenehme Ungeschliffenheit!</foreign> (Пријатна неуглађеност!) — промрмља крупна госпођа.</p> |
уђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказује у |
еличанственије“ или бар, што је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бавио међу сто |
без усиљавања и готово само собом неким пријатним природним начином, који, као оно пређе, учини |
несу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за зад |
а је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно армонисала укрућена чиста сјајна кошуља.</p> < |
м, који је већ с почетка <pb n="131" /> пријатно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да |
ску душу, као што је префињеност њихова пријатно ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у |
тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину усред туђине.{S} Урођ |
ог пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетући вечито |
члановима и чланицама приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око |
а.{S} Сваком, ко путује, познато је оно пријатно осећање када се налази у непознатим али занимљ |
нце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатном топлином.{S} Лекова му није давао, али га је |
велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте в |
и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разговору дозвољавајући да у њему и Павле узи |
варали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о археологији |
само на тебе мислила.</p> <p>— Верујем, прико, верујем.{S} Али на мене више немају утицаја те к |
у.{S} Ви сте у величанственом положају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’ |
уше, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима, показивао му се као прави |
си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, али је син примети и тужно се ос |
сестру немило изненађена, труђаше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта ти ј |
г писма, које се очигледно усиљавало да прикрије страховање и јаку наклоност, и које је, готово |
ловио.</p> <pb n="187" /> <p>Кад је био прикупио и средио приличан број песама, и превео готово |
и имађаху већ своја места где се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар |
вољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друге природе, као што |
> <p>Друштво мало оживи; свако је редом прилазио каквом инструменту и предавао нешто из својега |
у?</p> <p>— Могу.</p> <p>— После иди па прилегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу |
пи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, К |
/p> <p>На прагу се појави висока женска прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она п |
оразумевања.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом елементу; тада се она н |
пребиваше овде стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни поку |
ан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите шт |
бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју |
да забораве матерњи језик.{S} Чудновата прилика.</p> <p>— То је занимљив случај, — рече Стеван |
!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си н |
и чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих пи |
ор је био задивљен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, незнатним човеком, овог сјајн |
збиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате пр |
аца и читатељица имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољству што нам пруж |
по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сами нис |
олико недеља спадати у ред најбогатијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно одговори:</p> <p |
ачана пода, стајало је неколико светлих прилика, а међу њима она најсветлија.</p> <p>Давно очек |
дужност према Вама, коју због незгодних прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају би |
.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала велика |
и прилично познавање оних туђих сјајних прилика, одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ов |
женске у један мах и који поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> <p>Коректор је често |
могао отиснути на море нових непознатих прилика без — бар и кратке али ипак велике душевне борб |
торију у извору, пређе на примену наших прилика.{S} Немилосрдном хладнокрвношћу цепао је оне, к |
влу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа живе.</ |
рио овај стари борац.</p> <p>У таким се приликама Павлу полагано враћало здравље.{S} Али се са |
у непознатим али занимљивим крајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са ма |
вање озбиљних проблема, јер се у таквим приликама огледа колико његова вештина, толико и наук з |
етка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа |
> <p>Затим се разговор разви о Павловим приликама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај гр |
са толико окретности говорио о њиховим приликама.{S} Његов начин разлагања био му је можда мес |
свим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом шареном |
Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкине речи, а примедба млађег му брата, про |
љивом међусобном споразумевању о својим приликама и сањаријама.{S} Они су говорили о своме живо |
/p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама могу посетити само две женске, кнегињица Стра |
вао упуства, која су почетнику у оваким приликама потребни.</p> <p>Слатке засновице младости, с |
сасвим новим ситничарским и сиротињским приликама, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфер |
, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама што га чекају, и то све да чини поред своје с |
збиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учини |
оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут после оног састанка који је био тамо |
ети рану и биће срећан у новим повољним приликама, које му је он тако ревносно припремао.{S} У |
жају у овом стицању осећаја са стварним приликама.{S} Од своје досадашње лектире, Бернарден де |
ирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити о стању Па |
ост у оним по вас великим и судбоносним приликама које вас чекају.{S} Него по ономе што сте иск |
о што би се појавила и у другим сличним приликама, где младост, пргавост и благост личног карак |
, — проговори, — ја сам у овим страшним приликама остављена сама себи без саветодавца.{S} Ви ст |
ни.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви гов |
<p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</p> <p>— А то |
м ватруштином не могаше водити рачуна о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сет |
твар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с приликама господина Ђурића, — говорио је послужитељу. < |
да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и |
n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} Им |
на до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна форината, — рече д |
е порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакодневну слику ове ђачке каване.</p> <p>По с |
ero</p> </quote> <p>Павле је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лу |
а вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у так |
} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо тре |
ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, |
сти по вас, милостиве госпође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га |
део свога живота и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће ва |
еки, ако наиђу на спокојније и угодније прилике но што би их могли имати код куће, настане се к |
ако дубоко био посвећен у најскривеније прилике једне од најмоћнијих породица, да је у неколико |
ви:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напроти |
ом грозничавошћу, којом су се политичке прилике у земљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у |
ена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S |
олико десетака, што скупљан за ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу светог еван |
осподар самога себе.{S} Његове ванредне прилике, стална неизвесност и узбуђење којему се сам из |
помисао на малене почетничке несређене прилике моје домовине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах |
едбу већ настави:</p> <p>— Војвоткињине прилике такође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи |
гове појаве и држање, добре материјалне прилике, образованост и лепе наде на будућност му, као |
отуд произилазе...{S} Затим твоје личне прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ јед |
очити коњаници), она пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено, и ако прили |
даровит, млад, говорите српски, имаћете прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватс |
} Казаћу вам једном, казаћу.{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потч |
њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодних погодаба за развитак, а не за |
мена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда, када в |
?</p> <p>— Јер не познајем довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова ч |
нека говори онако како му срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</p> |
авати вашу прошлост, намере, карактер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се |
право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љ |
учини неприметно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, к |
ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да н |
своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је |
најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то |
постанете чланом моје породице, ево вам прилике, прихватите је, — проговори наново гроф. — Ја ћ |
своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веж |
је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметнику на милос |
таном у главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа.{S} |
не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мири |
риметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике. — одговори коректор. — Он се не може назвати о |
као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте ск |
га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — р |
животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Л |
рилици иронични као увек.</p> <p>— Овом приликом теткица има право.</p> <p>То рече она најмлађа |
а га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађана“ (звани |
Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је со |
а прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канд |
тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно лице мл |
заболи у животу, али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће |
о практичнијем делу говорићу вам другом приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви тр |
бе самога себе, прибрао, и једва дочека прилику, да се користи слабим странама противниковим</p |
етила грофица и она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро подне.{S} |
н хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте с |
њи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а богата земља упућује на |
рао је ствар оставити за другу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо могли наз |
ења напусти, да узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила онда, што се одрекла и све |
у вашем положају.{S} Употребите згодну прилику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад је наст |
е му падало на ум да испитује чудновату прилику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчи |
> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> <p>— Овом приликом тетки |
има осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у опширн |
ла и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско |
еђен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним?</p> <p>— Не разумем |
је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће л |
или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам част го |
коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се и она |
на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетља, који |
ска.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје |
ло?{S} Моја ће парница трајати, по свој прилици, неколико година, јер ће моја породица учинити |
p> <pb n="138" /> <p>— То ћемо, по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, |
ева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази, видим по лековима; али да нема |
ђанин“), па затим забележио.{S} По свој прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцк |
исује неки занатлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај |
година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреством својих порока; то не кријем, јер не |
да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцн |
то доба мала каваница, удешена по свој прилици за госте средњега реда или средњих новчаних сре |
а као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки наро |
аполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Дио |
осне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави немам косе; оно што има |
а четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у страном оде |
, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дат |
а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски.</p> <p>Унутрашњост одаје толико је и |
о тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задр |
е сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, м |
у да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p> <p>Послужите |
једине ситне учтивости, које су по свој прилици имали свога извора у предусретљивости оног лепу |
своју половину.</p> <p>У свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема су |
ао у обичним границама, како при овакој прилици може.{S} После веселог описа њихова пута на Ист |
мојима били заштитник у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, з |
и певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика м |
187" /> <p>Кад је био прикупио и средио приличан број песама, и превео готово све на француски |
е би мм као друштвеној јединици највише приличило: он није само пропао ђак, за њега би се најпр |
аку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично обавестили о предузетом путу.{S} За турске вла |
ем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем бар још једну |
то га је мислио извојевати у друштву; и прилично познавање оних туђих сјајних прилика, одакле ј |
годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели прилично света, па биће вам познато, како се осећа путн |
огодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с приликама господина Ђурића, — говорио |
p> <p>— Ми живимо доста повучено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само у границама наше |
ну посету телесно још слаб, али душевно прилично прибран.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
амо твој мираз и теткичин величанствени прилог.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му |
p> <p>— Помало канда продире; ево мајка прима овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато шт |
Господин Ђурић не одустаје; накнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Пав |
е, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По нек |
царицом Маријом Терезијом био понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне велике владар |
а личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и он |
е страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам личност; личности |
доби одговора, — била некада онако исто примамљива као она тамо на вашим раменима; само што је |
је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски завод Текелијанум |
давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим примамљивије успомене.{S} Другом то, можда, не би ни би |
у тако звано иностранство, ваше слатко, примамљиво, тајанствено иностранство.{S} Ви то зовете „ |
епа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристаниште овог старинског места, нису учин |
Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није |
и требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на прим |
м учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила |
, госпођо?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом! |
</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У ост |
ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одго |
тини својој, а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватања појединих исповести, напи |
оследњим речима; камо ваших подругљивих примедаба?</p> <p>— Немам шта да приметим.</p> <p>— А, |
> <p>У другим приликама мајкине речи, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка |
о не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била много ласкава за господина |
и својим наивним и младићски неискусним примедбама...{S} Хвала на части!{S} Збогом!</p> <p>И не |
егињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело одговори:</p> <pb n= |
ени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте увидети посредан позив на то.{S} Мис |
је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу грофичину, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја сам |
огији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војвоткињине прилике так |
учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам упр |
а би се и на остале наше варошице могла применити, само можда са још већим успехом.</p> <p>Наок |
ја и њихову историју у извору, пређе на примену наших прилика.{S} Немилосрдном хладнокрвношћу ц |
док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занат |
место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамили и чаро |
ет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком брадом |
мо требају друге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Т |
ова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Е |
ваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како са |
матере спомињале га као очигледан рђав пример својим слатким размаженим синовима; он је сирома |
био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега т |
? — одговори зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица такође збуњено одго |
мала лукава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом носећ |
т, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, — примети Павле.</p> <p>— Да, господине, и у отрцаном кап |
у обичај да долазе на марвену пијацу, — примети госпођица Фернек.</p> <p>Све се насмејаше.</p> |
— То је управо у вашу почаст научила. — примети грофица Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши устаде и п |
а ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишта, или можда због д |
> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приближуј |
учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се |
, стара им се госпођа такође придружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-с |
у, али при том на горњој страни њезиној примети и прочита ове крупније написане речи:</p> <quot |
де да прикрије своју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чека |
су се надале ни овако доброј послузи, — приметила је сестра.{S} Госпођица је међутим набрајала |
ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је свршена.</p> <p>— Како ј |
у један корак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} |
ојој је нехотице била сведок.{S} Она је приметила немо признање у очима двоје младих, и то јој |
ам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је приметила утисак, који је произвела код овог неискусног |
еном стању душевне немоћи.</p> <p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прилику.</p |
<p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би приметила усплахирено лице младе грофице, која брзо уст |
о бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо одвратну промену.</p> <p>— То |
ао, нарочито да не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском |
{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите ближе, теткице, — зовну је гр |
дећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени |
е нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам представила |
вита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> приметили у друштву; њој су наменили били за мужа човек |
ала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га в |
.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пође нап |
гљивих примедаба?</p> <p>— Немам шта да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што шт |
>Кад је приступио пријатељевој постељи, приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше |
успети тамо где сами највише желите.{S} Приметио сам, да наши младићи у иностранству уопште има |
о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по други пут пору |
>Павле одобраваше:</p> <p>— То сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике. — одг |
вори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ју је |
ирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам ништа приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој |
ствено; — али сам видела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно обазрива.</p> < |
зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже напушта |
руго, већ да одступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускип |
ла само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемирен |
тигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нин |
авлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душевног растројства, којему вођаху та |
био знак немоћи младићеве, то је добро приметио овај ствари светски каваљер, који је целог сво |
је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но |
нтересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:</p> <p>— |
арошици.</p> <p>Стигав пред прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту |
спитати своју кћер преда мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{ |
одушевљавају.{S} На моју велику жалост приметих касније, да сам сасвим доцкан учинио одсудан к |
аточина.{S} Мало чувена по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питом |
грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео је да је разговори |
на у строгој дисциплини, од које је она примећивала само бескрајно нежну страну, бити у стању д |
да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трговци, бербери и друге занатлије што стој |
n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење кћери и унука јој, и често |
кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школовања; па како сам имао |
и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање —</p> <p>— Да |
ом приуготовљено, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну. |
пробуди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвесно, али окрену главу према зиду и проду |
рло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним поклоном, мало нам |
нашкоде достојанственом изразу лица.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубоко деколте; на в |
ити најсрећнијим човеком, ако ме будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговора подиже р |
, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе или |
те, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Преко нашег там |
асправио масу, продао непокретности, па примио и новац.</p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели од |
ше га на пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S |
Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по по |
</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто |
следњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу о |
ћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле устукну је |
и је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само то |
ву реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да |
<p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофица примити још једном господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је |
дем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Павло |
а оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{ |
p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на |
то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањ |
ређена година, па и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је |
м православним домовима беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао |
м осећајима, ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, још једнако апсолут |
ења онде.{S} Гроф је издејствовао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састан |
гу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени очи у очи прав |
гроф даље, — <pb n="277" /> ви ћете нас приморати насиљем, скандалом, јавношћу или лукавством д |
чежње.{S} Одатле одосмо на Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није леп |
а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видит |
ерени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте |
вену међу питомим бреговима и на његово примчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све |
уха чисто су запљускивали и гушили моју примчиву словенску душу, као што је префињеност њихова |
да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би бил |
ак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, да од последњег села довде иду кораком, док |
деног у безуспешном трагању, друштво би принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо |
е га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је била разборита и штедљива, и повра |
> <p>Реду незнатнијих варошица у Србији припада Баточина.{S} Мало чувена по имену, једва примет |
ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода Баркари, то је јед |
p> <p>— Они су већином православни, али припадају <pb n="132" /> племству ове краљевине.{S} Од |
Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да припадам каквом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да |
е да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенскоме племству.</p> <p>Даље су га молил |
је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој младој девојци, можда баш <hi>њој</hi>.< |
творења, оца и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мери, како би их одсада могао усре |
реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књижевности, као и другој (Витковић, З |
исар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој Слави.</p> <p>— Свете С |
држање странаца, које је он у први мах приписивао више уображности или охолости, но ли високом |
о, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да остан |
шетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомогле само завршетку, а стварањем целе потпуне сли |
ац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S} Постала је ћутљив |
приликама, које му је он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању бледо лице и слабачко те |
време док је Павле чинио своје завршне припреме, ујак га је обасипао својим практичним саветим |
што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> нудила у в |
од куће остаде само редуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници |
есто да се за то време одмори и душевно припреми, он је наставио своје безуспешне лутње по јавн |
ло је главно, и како је она све унапред припремила, известила <pb n="221" /> војводу и своју по |
већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу ра |
оји ћете са осталом источном ситнаријом припремити мени стан, кад ја код вас будем долазио у по |
змишљеног плана или брижљиво у тајности припремљене шале.{S} Жртву такове шале дочекивали би ве |
ад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овима.</p> <p>— То никад неће бити.</p> <p>— |
едница, да својим члановима и чланицама приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање |
ајније јавне игранке беху оне што их је приредила Университетска Омладина, Трговачко Удружење, |
рођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се приредила игранка, која у тој години обећаваше да ће би |
ни ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући књижевне вечере, где су били |
покаже своју позивницу.</p> <p>Један од приређивача узвикну:</p> <p>— Зар тек сад, господине?{S |
вом случају за тренут ока постао правим приређивачем те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је |
ните своје знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно незадовољство са вашим положајем в |
Не треба ми.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме ч |
а, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, |
не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали да имате више |
а прилагодан.{S} За овамо требају друге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он и |
на више до Мохача изређани бисери Божје природе и даље досадне једноставне обале Дунавске до ле |
ам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p> <p>— |
ток често прекидао случајевима оделите природе, или епизодама занимљивим за гледаоце а трагико |
куснији залогај: будите људи, господари природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, |
и могла да дела противно својој женској природи и ако би била у стању да се свега другога одреч |
ородице.</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати се, од дана у дан |
бична људска страст, она је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела у |
појави, да јој је њена понуда изгледала природна; сад већ није могла натраг, те се потруди да ј |
њом осећате стешњени, и да немате своје природне слободе, а то не би требало тако да буде пред |
неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак морам признати, д |
; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по свима законима државним и правима |
— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш права на |
а уздигло над њом, једино их везују још природни осећаји, у које баш зато и није смела да дира. |
е је што сте пустили да се ствар својим природним путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се са |
ања и готово само собом неким пријатним природним начином, који, као оно пређе, учини да од тад |
шкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, к |
сва на расположењу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој ку |
сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким |
е, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите дневно извешта |
ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S} Ја не прези |
олога који су ускочили у медицинаре; па природњака који ће и глумовати, само да се дочепају ино |
ао врло осетљиву, али привлачну и свежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у стању је |
/p> <p>Поред све своје урођене или само прирођене поноситости грофица је ипак одликовала Павла |
намештено, већ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало п |
</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из з |
едом...{S} Или не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дак |
S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згодно местанце за разговор, чекао је гос |
ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школовања; па како |
иликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили и остали му друг |
<p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанк |
о би свакодневно неколико пута објаву о приспелим путницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је да |
p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{ |
ош доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, одмах потражише да им се нађ |
раја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнегињица пристаде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још ис |
во последње ја сам предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици |
у последњу велику сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сам |
дина још и Дунавске лафе снебивајући се пристајале.</p> <p>— Боље да их није било.</p> <p>— Мог |
гне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, где их је, по с |
да изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало његову звучном баритону, — вас не воли само |
одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и |
било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо |
потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику на |
шим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја проси |
; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Страту.</p> <p>Павле седе у |
ни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p>— Не пристајем, гроФе!</p> <p>Овај га премери озбиљним погле |
ле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — одговори г |
њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнегињица пристаде.</p> <milestone |
о би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јан |
па се сад, свршив цртање, приближила и пристала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж к |
друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега имања?</p> <p> |
?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те п |
S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади господин б |
ком косом и разбарушеном брадом, јер је присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је |
На скуповима се често завађао са својим присталицама.{S} Доцније се разбратио и са коловођама: |
је твоја брига, <pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>— |
а буде неминован?</p> <p>— Неминован је пристанак свију оних фактора, од којих је девојка завис |
оће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> < |
другу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане после извесног одупирања, али како сам био син |
се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још п |
мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристаниште овог старинског места, нису учинили <pb n=" |
ерменским трговцима давала је Будимском пристаништу ону живахност која је тамо повукла доцније |
ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним?</p> <p>— Не разумем ваше питање, ал |
радова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасв |
То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> <p>— Јес |
на, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През |
тења и непосредности; али ја никад нећу пристати <pb n="279" /> да вас добијем за зета путем ја |
е Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним поклоном, мало намрштених веђа али само толи |
Овај га после мало одупирања, видећи га пристојно одевеног, пусти на галерију захтевајући само |
м свом познанику у варошицу, да позајми пристојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред |
> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима ст |
уже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини, доле <pb n="16" /> пред степенима а |
ак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљини очекујући њихове наредбе, па су и ови |
стојанствено, — ви сте прекорачили праг пристојности и зато се даље са вама не могу више спораз |
ећ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој пр |
оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим |
равио. <pb n="334" /> Он ми је прибавио приступа на места, где досад нисам одлазио, а и сада то |
после толиких напора напослетку израдио приступа.{S} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда |
аје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није чула, проговори изненађен |
.</p> <p>— Учинићу, кнегињо.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми м |
та онамо но према коректору.</p> <p>Она приступи одру, окрену леђа коректору, подиже и забаци в |
лаву и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> <p>Коректор окрете лице према прозор |
ријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим одн |
; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој постељи, приметио је, да му је з |
зверено погледа у суседа, такорећи, без присуства духа, и прође читав минут, док се сети да му |
ану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство онога првога било би му је разумљиво, јер је |
у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је било највеће могућности, д |
вни састанак свој са драганом, освештен присуством родитељским, и више пута је дошао у искушење |
у послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја не могу, |
ић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразум |
ила у неки, по изгледу, уметнички занос присутне су је госпође слушале, затим посматрале са све |
аци овако разговарали, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је изишао из м |
еше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокнадити |
а а која је свој живот везала за његову присутност. — Борба је сада већ постада отвореном, и се |
путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали |
} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гледајући му у очи поверљи |
друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Крашевски</p> </ |
долазио све у већу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе |
ле.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тро |
ше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на руке.< |
ковац, на обали Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек господарев или његових синова, ко |
је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па |
мљиште, које је било божанственом руком приуготовљено, те је једва чекало да прими ту клицу и д |
Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... <pb n="223" / |
у штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му |
олико пута одбацивао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак. |
чланом моје породице, ево вам прилике, прихватите је, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас вол |
жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђ |
S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде д |
ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се дес |
његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није хт |
да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појав |
зетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, могло |
едно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засн |
Као што видите преостаје ми од редовног прихода четири до шест форината месечно.{S} Како овим ж |
м годинама имађах скоро за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољ |
ало повиси, стање побољша и споредни су приходи порасли; могао сам живети сиромашним животом ал |
т петнаест година постао богат човек са приходом од преко дваест хиљада форината годишње, ако и |
о чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што |
е слике ваљало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, која има својих граница, смерова и св |
ало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, која има својих граница, смерова и својега тока; |
е егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у св |
цније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p |
веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила дол |
лемству.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе како се језик код њи |
.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — од |
нуо при почетку нашега познанства...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И |
му.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били з |
уживајући и сами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, како се оваки разговори у младос |
ену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљубљени обично чине.{S} |
<p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оделу, кој |
о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, страшно и претерано, а већином бо |
кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој љубави, коју се сад већ |
да постанем ревизором.</p> <p>Све је то причао испрекидано за време ручка.{S} Павле је поручио |
то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n="148" /> подносили већ и већих мука.{S} |
ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кнегињица пон |
/p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p |
неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за не |
запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се нисам представио; а то захтева у |
напослетку стадоше пред једна.</p> <p>— Причекајте, док вас пријавим.</p> <p>Госпођица уђе.</p> |
p> <p>— Извол’те унутра.</p> <p>— Нећу; причекаћу овде.</p> <p>После неколико тренутака чуше се |
и, у колико се може предвидети, за нашу причу пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на путу прем |
еване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што га приј |
ак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак објас |
ј прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак свакој већој унив |
ога, који је временом, онако кривоног и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на стран |
Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио ра |
{S} Собица није најчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p |
у јадни, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по к |
ор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковачки калфа на трибини раздрао, проп |
та, земаљски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислити </l> < |
ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпут овде се скупљам |
лесниково; кроз добро затворене прозоре пробијала је у виду неодређеног шума каткад врева култу |
колико би вам моја наклоност могла бити пробитачна, — одговори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак |
будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја в |
себи ставља у задатак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим приликама огледа колико његов |
и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, |
<p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да пробуди <pb n="247" /> болесника и да му проузрокује см |
је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики интерес наше породице, у којој сам ја на |
би додати путницима.{S} То му још већма пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте изабрали ова |
, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је |
промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у д |
одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази?{S |
се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи ма |
узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвес |
ријотском, јер се тада већ беше увелико пробудила политичка, нацијонална свест, која је почела |
ко тренутака затим Павле <pb n="254" /> пробудио и погледао на онај угао, где је коректор доврш |
човека, шта сам у таквој узвишеној души пробудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скори |
тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слушајући. |
оћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени толико необазривој, да му ч |
/p> <pb n="248" /> <p>— Само га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже м |
е да оде.{S} Његова је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Неприја |
у је грофица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе погл |
рад, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Државна је помоћ |
{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Пав |
али одговорност велика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но ка |
м слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у песмама, |
то било немогуће.{S} После мало времена проведеног у безуспешном трагању, друштво би принуђено |
аново један изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним мести |
анкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом ку |
ену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у трагању неколико часова дневно и само понекад |
вероисповести; нарочито је читаве сате провео радним даном као и свецем по црквама православни |
емца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели при |
ео да плане, накашља се, подижући своје провидне прсте к својим узаним усницама, поглади брк и |
жно измивеним и дотераним ноктима чисто провидни; својом нежном руком прелиставао је неке харти |
руху.{S} Кошуља празнична од танковијег провидног платна, са златом извезеним колиром и тацлија |
, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живот као нераздвојна браћа.</p> <p> |
а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети сваки каквим занатом, а лети |
е упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, |
лазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се см |
дино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесника, и само би се увече удаљивао на |
ти читање, па оде у немирном размишљању проводити часове.</p> <p>Како се јесен приближавала, он |
lestone unit="subSection" /> <p>Тако је проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој кава |
о смео учинити отворено.</p> <p>Међутим проводно би дневно по неколико часова лутајући по улица |
а чак полицијска ухода, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт могла да зна н |
у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на з |
је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још тамним по |
прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туробности у човечанству.</p> <p>На овим зидов |
јка приступи и, као да ништа није чула, проговори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то радите, де |
квасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошли?</p |
.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, овде то не мож |
дице, ево вам прилике, прихватите је, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо в |
спитом.</p> <p>— Извините, господине, — проговори најпре мања сестра, — нас јако интересује, ка |
е.</p> <pb n="139" /> <p>— Кажите ми, — проговори Павле, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако |
одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним приликама остављена |
остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило? |
ог вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, мл |
а као укопана; после неколико тренутака проговори:</p> <p>— Ти си изустила важне речи; ако си с |
гињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме изда |
ата. — Санда је забранила њојзи да ишта проговори унапред о посети мени или теби, а можда и зет |
опије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n="7" /> —- у суседс |
ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У дру |
љуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</ |
е то учи у француским школама играња, и проговори немачки:</p> <p>— Допустите ми, милостива гос |
ваху са највећим одушевљењем.</p> <p>Он проговори, и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли ч |
ни о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња средства, госп |
а срећа или несрећа.</p> <p>На послетку проговори Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну |
: потпишите га!</p> <p>Павле напослетку проговори:</p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, грофе, да жрт |
улицу.</p> <p>Само је онај говорник још проговорио <pb n="326" /> неколико речи са газдом, који |
и предавао нешто из својега егзотичнога програма.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали |
ад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чила |
, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода мени под повољнијим погодбама но другоме, бар не |
аване, помодне трговине или друге какве продавнице са интересом гледаше фино одевеног младог чо |
рже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету и пр |
вршао посао, напослетку расправио масу, продао непокретности, па примио и новац.</p> <pb n="305 |
тати јединим власником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода ме |
Не, немам част.</p> <p>— Немате част? — продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.< |
још није продрла.</p> <p>— Помало канда продире; ево мајка прима овог плебејца.</p> <p>— Али не |
а, али како сам био син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће |
ја; француска револуција овамо још није продрла.</p> <p>— Помало канда продире; ево мајка прима |
било у времену, када треба да полази на продудужење наука, које је у главноме довршио, али је с |
на похабана драперија, која се до земље продужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљене <p |
дили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, продужавајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очима.. |
ило код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко |
изгубио бих ово добро здравље, па зато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} С |
ије могуће свршити оправку а да господа продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној |
<p>— И ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, заустављајући се пред сточетом, на коме |
кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све раз |
мо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде коректора.{S} |
били равнодушни.</p> <p>Кад се игранка продужи, Павле оде кући.</p> <milestone unit="subSectio |
ао у вече, да у таласању отменога света продужи своје трагање.</p> <p>Неколико сјајних вечери п |
га слушаше са највећом пажњом.{S} Чилаг продужи.</p> <p>— Бијографије немам.{S} Можете ли схват |
ић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p> <pb n="244" /> <p>— Не оскудева ли у чему |
да ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на |
бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{S} Наст |
ите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле се на |
<p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завичају с |
е; толико је и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев |
ећ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао |
p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом, али је није могао добити н |
>— Тако је, господине Чилаже, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви |
/p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле п |
ом му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, продужите, — додаде.</p> <p>— Нећемо више, татице, — ре |
е мало погодна кола, са којима би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После м |
у дружби са младим људима понављају или продужују своју младост.{S} Они често могу да буду опас |
и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно |
ло пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, затим, као да се реши н |
on" /> <p>И тако овој двојици пријатеља прође готово цело после подне у занимљивом међусобном с |
суседа, такорећи, без присуства духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Зат |
тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S} Или хоћ |
е и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком с |
/p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сеја |
немоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ давно одређена година, па и друга се већ беја |
ло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кне |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.< |
ђа са обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео |
заинтересовања за тога странца.</p> <p>Прође неколико дана, док се грофица <pb n="210" /> пред |
га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један век, док сањива надзорница отвори кап |
>Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. |
љам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; ј |
добити за своја начела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнаест дугих, |
из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше године... пролазише мучно...{S} И он је одиста |
(калдрму) овога града.</p> <p>Први дани прођоше у обичним незгодама насеља, али затим је већ Па |
трагање.</p> <p>Неколико сјајних вечери прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се приредила игра |
внице; гледаћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је продужио трку за пози |
ућута и пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико ходника и врата, и напослетку ста |
ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb n="327" /> век са свима патњама и сла |
ој кутији.</p> <p>— Светла госпођице, — прозбори јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас про |
буњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбори:</p> <p>— Поздрављам вас, господине Ђурићу!{S} |
покри га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је готово цео дан остављао отворен; после неколи |
ри ме у чело; ја престрављено затворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљу |
?</p> <pb n="348" /> <p>Опет погледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасв |
иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас да пр |
их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога Чилага.{S} |
<p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да долаз |
влажним застирачима и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покр |
Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком који му је |
бу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месе |
е познатог, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и похитам балконским вратима.{S} Изиђем на балко |
Болесник понекад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз пр |
рила се иза завесе и неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; |
<p>Каваница је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дуб |
а радио свој посао; наместивши се поред прозора писао је или вршио своје коректуре над дугачким |
пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала кол |
дивану у својој собици или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што ствар |
> <p>— Не знам како рече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад |
м пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук з |
беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и неприметно отворих про |
о на своје обично место код стола близу прозора, где је могао натенане да ради и уједно да има |
млање болесниково; кроз добро затворене прозоре пробијала је у виду неодређеног шума каткад вре |
ленкастим завесама са ситним цветићима; прозори на локалу средње величине са истим завесама и и |
p> <p>— Овде није ваздух тако покварен; прозори се уредно отварају.{S} После вечере свакако ћу |
, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше она |
м даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из об |
је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китњастих завеса, на одрима мирисаве пресвлак |
дворана за два спрата са великим видним прозорима.{S} Па како беше већ напуњена, то је по среди |
ање предвечерја, а оно је било руменило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово је досад била н |
само изнутра напоље, а обратно не; над прозором јефтина похабана драперија, која се до земље п |
оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки прозорски ок |
зором плачући.{S} Наслонила се о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама |
е зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женска радозналост или несаница или брига д |
азу, дакле, према Павлу, а леђима према прозору.{S} Једном се руком наслањала на повећи сто, а |
одру.</p> <p>Коректор окрете лице према прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је ш |
је ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире |
вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпо |
<p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на дру |
се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p |
бвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашена спусти завесу и леже на подгл |
још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двоструких окана облигатни бели јастучић |
погледом бојажљиво се осврте према оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> <pb |
од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену с |
инстинктом <pb n="54" /> срца које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави о |
тиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није био више потпуно господар сам |
а интелектуална моћ, већ симпатија коју произведе или њихова личност или њихова судбина.{S} Чес |
очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да употреб |
<p>Грофица је приметила утисак, који је произвела код овог неискусног младића, што је управо и |
овршене и хотимично непотпуно изјашњене произвеле у њему неки страх од будућности и од последиц |
он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="128 |
и не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим поступцима били он |
бух и на женске.{S} Жене ће престати да производе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави свој |
о традицијама и по интересима који отуд произилазе...{S} Затим твоје личне прилике —</p> <p>— А |
е користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— Велика неће, |
из његова ванреднога положаја могле да произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му је препо |
ова слабуњавост је, дакле, изгледала да произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Глас |
џу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола |
p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.</p> <milestone unit="subSection" /> |
товарена рабаџијска кола; ту су понекад пројурила и тешка господска каруца са лепом опремом; ту |
ле свршене Службе Божје, — кад одједном пројурише нека затворена господска каруца.{S} У њима ка |
познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у своју неутешну сиротињу, у своју и д |
одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети друштвени поредак конвенцијонализма; и не би с |
о и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњени проклетством родитељским ви ћете се, пргави и млади, ка |
а гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати некакав свет пун уображених врлина и лукавих |
ћево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Т |
сан а изнутра огромни зидови са дубоким прокопима чине силан утисак на посматраоца.{S} Он се од |
<head>НА ПРАГУ ИСТОКА</head> <quote> <l>Прокте ми се једном путовати, </l> <l>Бела света малко |
њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучној неизвесност |
на, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобље и н |
а, телесна потреба.{S} Кроз његове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без призн |
ташним безбрижним комешањем, у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника повучених |
</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прошлости му: његов ма |
младим господином, који се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.</p> <p>Полагано се у |
овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — нас |
/> <p>У пространој околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд пре |
</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подижући главу и победоносно гледај |
них злочинстава... године су пролазиле, пролазиле... он је старио, остарео и допао тамнице где |
е и друштвених злочинстава... године су пролазиле, пролазиле... он је старио, остарео и допао т |
дно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, већином, патријотске идеје одав |
ћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би простра |
ћи несвршена посла.</p> <p>Како су дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нем |
га од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазили поред појединих тих одељака, у свакоме нађоше |
ио у суморна посматрања.</p> <p>Тако су пролазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не ми |
ом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо путовање, |
во узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак уп |
ишао.</p> <p>...{S} И прођоше године... пролазише мучно...{S} И он је одиста радио искрено...{S |
њицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} Хајдемо даље, — говораше гроф. — О |
вали, — она је мислила да му је бављење пролазно, — молим посетите нас.{S} Улица Надвојводе Кар |
р узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив се пр |
годан тренутак.{S} Видео је младића при пролазу на састанак са супрузима Јанковићевим, и то га |
<p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари |
ила већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гр |
> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило |
— Али ви, уместо да се радујете доласку пролећа, све већма бивате замишљенији.</p> <pb n="225" |
о; гледајући на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и угледао их |
овај старински Дунавски град, те је та промена донела собом много новина што су, у стицају са |
а заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишта, или можда због добре вечере, каквој се |
е да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; |
S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било |
аљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофиц |
игурала успех, није јој споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летар |
тња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепоти |
Војвоткињине прилике такође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству; тетка так |
се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с |
да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад |
, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашег |
мени приметила велику, управо одвратну промену.</p> <p>— То није никаква сметња.</p> <p>Павле |
ед својим дућанима у овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по кој |
грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде муж |
илагом.{S} Он је својим оштрим погледом промотрио положај, уочио расположење Павлово и погодио |
t!</foreign> (Пријатна неуглађеност!) — промрмља крупна госпођа.</p> <p>Младић, који досад изгл |
у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила м |
ом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} За |
, док не упадне један на врата са новим проналаском, рецимо са „уништењем естетике“, те се посл |
четрнаест година учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака, које су га |
есите својима поздраве овога света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и |
се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој светској вреви, или се враћ |
ајтемељније практично искуство.{S} Али, пропадајући једном, он није више хтео да се узвине на с |
на лицу са очигледним знацима моралног пропадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде ме |
о ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и у душевно ра |
рилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала великашка породица, онда не бих трошио ни речи, |
едлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене била огромна већина у пород |
њима.{S} То су већином матори ђаци, или пропале егзистенције, или особе са сентименталном подло |
ајпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи. |
овном борбом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташ |
ако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми с |
ш неискусан, мек, морална и материјална пропалица; радиће искрено.“</p> <p>Тада је младић прест |
ео како је одиста морална и материјална пропалица...{S} Та га мисао није више вређала, постао ј |
ов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти, ви |
Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде јур |
им пуно спекуланата, и напослетку самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> <p>— |
итетској омладини.{S} То су, мање више, пропалице са свакојаком прошлошћу, који су омрзли онај |
ала судбином овог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне општеч |
ко три године.{S} На првим изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више ради |
Она отмена женска, због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је мо |
единици највише приличило: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло |
клони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем |
да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ћ |
ије могло учинити, већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млад |
ве смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле виле. |
грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју пропаст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте свемоћ |
ала се за њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p> <pb n="55" /> < |
м, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала, можда са пошт |
слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет уч |
лом својим уздржи од <pb n="290" /> ове пропасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђала, |
то нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p> <pb n="301" /> <p>Нинчић се опет насмеја: |
палица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да пр |
још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам ј |
ите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда нап |
оноги ковачки калфа на трибини раздрао, проповедајући да су сви људи једнаки, онда се великом п |
.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам |
на она мала бела завешчица, која поглед пропушта само изнутра напоље, а обратно не; над прозоро |
вашим поступцима били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви |
ко сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мога лепог сокола <pb n="311" /> отпре.. |
ду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим градовима и великим заводима |
уштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p> |
<pb n="227" /> <p>— Тако сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узверено на Чил |
а стаса; слабачка састава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кр |
лицу.{S} То је био господин човек, мало просед, врло отмено одевен, витка стаса, дугуљаста, рум |
На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледал |
<pb n="265" /> нојевом перади у високој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом |
о је век у животу српскога сељака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог трого |
т форината споредне зараде месечно, што просечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом |
ла младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p |
воје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом породицом и доноси ти на покл |
е већ испрошена за другога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој противна главна личност.</ |
међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од младе госп |
жењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништа |
на жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;... затим Едгар Калај, паланачки племић, сиро |
грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, д |
ојводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добро дошл |
а вами потпуно отворен.{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би |
ш како си се држала према већини твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хт |
>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врл |
аплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате на |
{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господи |
учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим ч |
на је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофица се нервозно насмеја:</p> <p>— А |
о испунити после њене веридбе са другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— О |
е био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци нису били равни ни оним најлошијима који су се |
ева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, викну:</p> <p |
ара бака, код улаза неколико погружених просјака.{S} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, у |
га ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам своју војску, ви своје госп |
ли бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколико молби неких сиротих |
га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду укрућена, душа |
b n="290" /> ове пропасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђала, од које га није могла с |
ilestone unit="subSection" /> <p>Празна проста собица; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси |
p>— То желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" |
о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то једин |
звинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно ро |
век чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то ча |
ближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиж |
зеним колиром и тацлијама; остало, осим простих белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог |
ло, какво се онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада н |
из једног скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном, затим је отишао у једну |
.</p> <p>— Чудновато; како то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, за |
, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мен |
<p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да вам |
како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми |
говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом господину.</p> < |
белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, имађаше н |
е поноситим цртама.{S} Јако порумене на простодушно питање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци о |
пут његову столу, поклони се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако |
воде, здраве хране, слободе у држању и простодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али наскоро видех |
Надувеним великашима оне не требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања ј |
е женска деца, те празан или полупразан простор употребљавају за љуљање на љуљашци што виси са |
па врата ступише у огроман величанствен простор.</p> <p>— Ово ће вас место највише интересовати |
неки старински храм и обухватила је цео простор на једној страни палате: зидови су покривени др |
p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног простора између рафова стајала је кнегињица Страта. <pb |
, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је |
од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, имађаше нечег допадљивог на себи, полу празни |
непосредних израза, али непосредних до простоте, до сељачке грубости.</p> <p>— Мени се, напрот |
земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међупросторима налазимо вртове, а од неких |
м засебном звонаром од греда, а наоколо пространо гробље заграђено филаретама; овамо напред бил |
вачког сандука.</p> <pb n="349" /> <p>У пространој околини мир, нико не пролази путем, и у болн |
и кроз онај с десне стране, угледали би пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, које |
дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао да т |
, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, како да не могу својој домовини да кор |
твима својих родитеља или каквом другом протекцијом себи израдио државну помоћ, враћајући се, з |
ах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух |
Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесити...</p> <p>— Не, |
ио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај стари ла |
им под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико мес |
ргни се, молим те, и против своје воље, против свога убеђења послушај старију искуснију вољу.{S |
баш због једне општечовечанске несреће, против које се тако јаким срествима и чистим убеђењем б |
ом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене била огромна већина у породици.</p> <p>— Ва |
учнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да г |
еликих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, против свога убеђења послушај стариј |
већ познаници.{S} То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он с |
— Није то била само већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом. |
на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ после мучног споразумевања са Па |
о.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута |
уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милијуна |
срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори Пав |
да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљив.</p> <p>Крену се, |
з забуне:</p> <p>— Покојна нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала |
је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зато што га не волим.</p> <p |
p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој противна главна личност.</p> <p>— Ама која?</p> <p>— Ва |
тити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичара..</p> <p>— Нећу д |
говори често појављивали између ова два противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је |
прилику, да се користи слабим странама противниковим</p> <p>— Ви, дакле, сами увиђате, господи |
и осећа, али никад не би могла да дела противно својој женској природи и ако би била у стању д |
— изазван жељом мајкином — имао сасвим противно дејство ономе што је она желела.</p> <p>Павле |
Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка противног своме здравом разуму, својега правога интерес |
у клицу имала у пороцима људским толико противној науци великога осниваоца Хришћанства.</p> <p> |
им да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се о |
ву мисао изазвала с једне стране велика противност између овог скученог југословенског живота, |
ма, којима је морала пасти у очи велика противност између предвечерја и зоре живота.{S} Кад се |
огу разумети оволику упорност, грофе, а противну блаженству своје једине кћери.{S} Грофица и ви |
дам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако ја |
p> <p>— Како сме полиција да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву?{S} Како је о |
саопштим да је грофица Агнеша заручена противу своје воље.</p> <p>— О томе ништа не знам.</p> |
тари лакрдијаш започео... његова побуна противу неправде и друштвених злочинстава... године су |
одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао б |
до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким |
вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне воље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља |
>Мало час га запаљено тело доведе овамо противу воље, да се под хладовином сводова освежи и душ |
обележавајући нацрт за велики општи рат противу капитализма, <pb n="302" /> разбраства, тираниј |
није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад су сви после вечере сак |
се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, добр |
хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је д |
ославна вероисповест <pb n="149" /> има протопресвитеријат са лепом, тада најлепшом црквом, у Б |
замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оно |
pb n="125" /> се рећи антипатичне идеје протура са пуно духа, енергије и издржљивости.</p> <p>— |
м, оћелавим; једна ми глумица поможе да проћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам коректор са т |
ну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у нап |
ерити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} |
разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је |
вим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио |
горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи све системе: алеопатија, омеопатија, идропатија, |
боком сну, окренув главу од оне која је проузроковала његове патње, али је дошла, да сама узме |
х ученика одликовао се извесним полетом проузрокованим оном грозничавошћу, којом су се политичк |
стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао главом он.</p> <p>Али колико мора да је си |
н, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја |
робуди <pb n="247" /> болесника и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболелог |
једном.{S} Ја сам своје царство унапред проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам вам географију, |
овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарела; твој |
тизма, најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на образованом Западу“, па чак и у оних |
ела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав професор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да |
добро одевена господина — чиновника или професора, — или људе не сасвим у исправном Јевропском |
соким мршавим господином, кога називаху професором и који је некада у кући био васпитач, али и |
езао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га |
снаге, где се пред каквим предузећем не процењује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак |
дству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци, или која наре |
писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>Писмо је гласило:</ |
>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар о |
том на горњој страни њезиној примети и прочита ове крупније написане речи:</p> <quote> I <p>„П |
, да младића подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита на хартији:</p> <pb n="347" /> <p>„<hi>Павле Ђу |
ебе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема |
гледао је свуда пажљиво листу странаца; прочитавао би свакодневно неколико пута објаву о приспе |
} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које је, по |
.{S} Први афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење стр |
здржати Павла који је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозност |
и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним болним лицем гл |
остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, у |
ј вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај т |
адовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао кућ |
био у расположењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао све |
у била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је о |
јкине речи, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му гл |
Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— Претпрошле.</p> |
ј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потре |
а потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом и од то д |
ни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо |
и на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и |
привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отвори |
е порекло још раније тамо негде у давно прошлим временима.{S} То сам осетила нарочито једном у |
осветим за толике патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила |
лади, али и у детету се показују пороци прошлих поколења, па и будућих.{S} Идите, спасавајте, д |
читава имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено. |
S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражил |
х са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, по |
у и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто н |
двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> некада неку дево |
и у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; невероватно је, дакле, б |
исли.{S} Из твојих речи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се исели |
на му најпре у крупним потезима исприча прошлост своје пријатељице, затим њен положај у друштву |
а ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за |
ост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући речи пуне топлоте и |
нчић, — пошто немам част познавати вашу прошлост, намере, карактер и прилике, уопште вашу особу |
нама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људима понављају или п |
м низу пролазе пред његовим очима слике прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоце |
SRP18970_C7"> <head>VII</head> <head>Из прошлости</head> <quote> <p>Пријатељство даје срећи већ |
увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим в |
нак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>Па ухвати Павла.</p> <p> |
су, мање више, пропалице са свакојаком прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо напољу са сво |
утише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам |
ео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, па је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао чај |
бији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је |
туд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, а |
дницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дуг |
аду, када се открио некакав водоскок од прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</note> |
ом разведрише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Ah, |
не, накашља се, подижући своје провидне прсте к својим узаним усницама, поглади брк и поче хода |
адићских порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред |
шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете |
кратку браду напред избријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, |
држање још одмереније, а дугачки танки прсти са својим белим брижно измивеним и дотераним нокт |
а у својој соби седећи пред гласовиром; прстима је површно прелетала преко клавијатуре, а пред |
них слика, каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико |
ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се т |
акав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, приближи |
оћи, што му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина богате за |
годи.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, н |
збогом!</p> <pb n="245" /> <p>Он пољуби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор |
ру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом гроф |
?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, |
јком.</p> <p>— Желим.</p> <p>— Ево! — и пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бора |
осмејком пуним поноситог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био |
окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу о |
седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у зн |
>Мајка га погледа забринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— Подај деци. |
грофице на милости и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те |
ух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодних погодаба за развитак, а не за закржављ |
дугачких извадака штампарских, понегде „псећи језик“) које су му у последње време, по његовој н |
околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; петли огла |
јунака и да дамо <pb n="237" /> потпуну психо-патолошку слику његове болести, не зато, што бисм |
, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особинама суделовача, — дакле, да не би тог |
уд певање какве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне |
супротна врата.</p> <pb n="156" /> <p>— Пст!{S} Господине Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам |
ј део дворане, који се одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљао неки Шекспиров ко |
е не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p |
до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на ј |
чине, које само он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или с |
ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и гледао |
је, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним приликама |
кола Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун достојанства са великим брковима, који је заређао, |
те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превест |
ује да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним |
. сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, та |
песама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био без |
у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако |
Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он најв |
остију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био |
ка питања, <pb n="318" /> којима је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у |
<p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле |
<p>Тада би стао проклињати некакав свет пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетни |
те, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?</p> <p>— О |
.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одла |
их живописаца; затим дворана за музику, пуна разних инструмената; соба за разговор са рафиниран |
оју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се др |
а црта карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорично пот |
одевен, витка стаса, дугуљаста, румена, пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију: |
>Грофица јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> < |
5" /> нојевом перади у високој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане |
дио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих за |
е разлагање, које ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја мо |
ашто, мамице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у којима се на прве |
; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар |
намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је библијотека.</p |
о нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се о |
рошлост; он се подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу |
што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосредних израза, али непосредних до пр |
зараде, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме |
ти и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало |
, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом својим хтела да замени отворено признање |
да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да одрастеш ево овако неср |
стара госпођа са врло отменим осмејком пуним поноситог благовољења и пружи му руку, да је пољу |
са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно којешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, |
ла.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али мене је гушило неш |
ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда |
?</p> <p>— Нисам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мис |
Пијуковићке.{S} Тамо <pb n="103" /> има пуно младића ваше народности; ви ћете видети ужасну раз |
акој већој престоници, и где обично има пуно малих станова и соба намештених за издаваше махом |
и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватања појединих исповести, |
/> се рећи антипатичне идеје протура са пуно духа, енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда |
ругој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; затим две сале, збирка ста |
а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости.</p> <p>— Сестро моја, — гово |
љицу, <pb n="182" /> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости.</p> <p>— |
едину беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. <pb n="319" /> Кључ тога одељења био је у |
не, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је гово |
дина прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути |
атања појединих исповести, написаних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{ |
дравим положајем; породица задружних са пуно чељади; мужева радних и поштених, жена покорних и |
ји имали пред очима, гледајући у њих са пуно признања према овим старијим преходницима својим, |
РИ ПИСМАНЦЕТА</head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их ти |
ржавним, војничким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге |
{S} Јако порумене на простодушно питање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син |
оје се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених брижних тужних бора?!..</p> <p>Нама жена |
а тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и напослетку са |
полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и напослетку самих пропалица.</p> <p> |
шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бле |
е браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, затим |
ижне момчадије.</p> <p>Улазећи видећемо пуно једноножних столова од лажног белог мрамора поређа |
стакленим орманима било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у ј |
; како видим, ви сами признајете његову пуноважност.{S} Молим, дакле, за одговор.</p> <p>— Дала |
би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу |
С које стране?{S} Нисам ли самостална, пунолетна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, али је корак, |
270" /> грофица Агнеша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица |
дбином моје кћери ја располажем до њена пунолетства или удаје; треће је њена воља супротна поро |
онај трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства које вечито траје и н |
другог краја улице враћао са котарицом пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива |
ња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну |
и, а пре свега вашу младићску искреност пуну поштења и непосредности; али ја никад нећу пристат |
то метара дугачку величанствену дворану пуну сјајне лаке мирисаве маглуштине и армоничног шума. |
ижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на |
а ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да би се |
дупирања, видећи га пристојно одевеног, пусти на галерију захтевајући само да се мирно држи и д |
да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p>За |
времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви |
ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, поглед |
одитељском.</p> <p>Мајка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукаво |
је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало |
дао као новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога гр |
тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним путем развија.</p> |
огрешила, што сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчиј |
.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S |
и не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти |
и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је |
ити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још б |
несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли с |
; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног господина, што чека.</p> <p>Мало затим у с |
осподине Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло л |
је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао |
ако сте, дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматрате игранку.</p |
вих, како се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцни |
уше, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле није званичн |
Зашто?</p> <p>— Војвода је постао прави пустолов.{S} Имају двоје дечице, два девојчета, од које |
ли овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против м |
нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.< |
маш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Пав |
следње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и |
Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapter" xml:i |
то врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они. |
/p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она преплашено. — Па ти ј |
рљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је у |
а.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњости.{S} О |
а госпођо, јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.< |
које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред ме |
ће свршити оправку а да господа продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини, |
једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банат |
e>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао |
и њу овде у овим сјајним приликама први пут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p |
вске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и |
p> <p>— Стеване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и пог |
могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, |
> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто нес |
и сасвим други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше ра |
одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Предс |
ашим разлагањима.{S} То ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред младом, и толико је |
е му је данас било још чистије но други пут, држање још одмереније, а дугачки танки прсти са св |
дила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у великој сали |
о, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артиј |
да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код |
</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће се десит |
а ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Господин коректор сркну од своје каве, зати |
цкан је.{S} Ако желите, наставићу други пут.</p> <p>Старац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам свим о |
p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле от |
ринаест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122" /> црну кав |
ашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се јавиш, него... |
ашно, доврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвн |
један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи с |
влу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој љубави, коју се сад |
кретан начин трудите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске песме за св |
.{S} То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и нареди |
гла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и уз |
што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава. |
ст дана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у ку |
ори, да га још једном — зацело последњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању. |
ири године једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да и |
одна кола, са којима би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времен |
тиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше г |
колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она уп |
/> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Како то разу |
Зар сам собом?</p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <pb n="36" /> <p> |
овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа ка |
које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да |
упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте по |
о, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу згодни |
ст.</p> <p>— Чудо, те сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Трста, |
његово велико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког тргов |
сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не познајем |
а наведе ме, да учинимо овај вратоломан пут преко средине Балканског Тропоља.{S} Њојзи се допад |
ри јој хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја им |
S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, седећи у ј |
ици може.{S} После веселог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, |
оложењем он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} Да је болестан — није; да је н |
ероватно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије породице и оне што ч |
иковала Павла нешто као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића који им је указао н |
унутрашњим немиром достиже до половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно |
вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можд |
било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случајности које би из његова ванредно |
дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до дру |
често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} М |
освештен присуством родитељским, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом |
хну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесвесно зауста |
а својој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој се в |
pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито к |
ренији од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у вид |
олница, и неколико господских кућа крај пута што вођаше у пивару, једином недељном забавишту от |
авану долази и држи са ђацима, неколико пута показао као прави Ментор неискусним новајлијама.</ |
овор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео в |
е за време пређашњег разлагања неколико пута хтео да плане, накашља се, подижући своје провидне |
даримо! — узвикиваше госпођица неколико пута и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и о |
и?</p> <p>— Јесмо рашчишћавали неколико пута, — одговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме ниј |
аш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем д |
и помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново прихвати, да и на ова |
Мефистофелским изразима сусрео неколико пута за време својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је |
аца; прочитавао би свакодневно неколико пута објаву о приспелим путницима, али све узалуд.</p> |
амо збуњени механџија, кога су неколико пута запитали на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су С |
дан од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли |
ем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n |
алева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по д |
чину са својим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га |
руги људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" /> им ништа не |
упина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, замишљен |
е.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака |
е страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quote> <p>Познато је |
олетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!</l> <p>Војислав</p> </quot |
{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> младићских порока, и да сам често |
мостић, каквих има тма Божја по српским путевима, саграђених од две дебље попречне греде са чет |
и <pb n="279" /> да вас добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— |
пространој околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста |
ео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор.</p> |
, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стал |
ј такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p |
чић се поклони и запита:</p> <p>— Којим путем, госпођо?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма примати ур |
те пустили да се ствар својим природним путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када с |
е.{S} Сазнала сам да су Павла званичним путем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чу |
можда би успео, да Павле није званичним путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, |
пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбуђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Да |
А ЏОКЕ-КЛУБА</head> <quote> <l>Чудни су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове п |
палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се ра |
ета, па биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} В |
овору минули <pb n="29" /> су часови, и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p |
е занатлије, трговци, ћифте, паланчани, путници, па и учитељи имађаху већ своја места где се ра |
странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путници међутим, како се видело по њихову негодовању, н |
огату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће по |
он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову |
су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} То му још већма пробуди радозналост.</p> |
дневно неколико пута објаву о приспелим путницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава |
што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са четири снажна коња, где су се по свој |
ако изгледаше, био мушки заштитник мале путничке дружине, а он у целој овој авантури и није нал |
пођа, којих беше четири на броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што |
тић био рабатан и јамачно се под тешким путничким колима јучерашњих странаца срушио у јаругу, т |
ђица. — Свакако имали бисмо врло доброг путничког маршала, јер господин барон, како ми се чини, |
тила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида |
Радост је на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих непријатности по |
ио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке |
А</head> <quote> <l>Прокте ми се једном путовати, </l> <l>Бела света малко огледати, </l> <l>Бе |
ао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по д |
пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на путу према тадањем средишту Кнежевине, према Крагујевцу |
нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем пр |
> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p |
у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој равне он ј |
ено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и засновица.</p> <p>На путу од куће дов |
на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у ком |
м пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео |
путу предохране и засновица.</p> <p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којо |
— одврати госпођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p> <p>— То ће |
лизације.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе културе.{S} Они су тада били |
напред прилично обавестили о предузетом путу.{S} За турске власти иначе носимо собом упуства за |
ти.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нека в |
легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно пријатно осећање када се налази |
ду.{S} Али како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и п |
p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што |
као млађи супружници живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико кол |
ри брујању потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа старо лукав |
друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле |
дњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ с |
јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разних за |
<p>Ја Вам пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“)</p> </quote> <quote> <p>...и написах |
амо привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: буд |
да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна |
.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са ул |
ше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, сас |
меде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричући њему |
жи својој сврси, а мајка га никако није пуштала због своје болешљивости.</p> <p>И одиста је од |
ина, мирна.{S} Из оближње основне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жа |
који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушл |
њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на две године зато |
ко рећи, један кош, где је свака вредна пчелица доносила своју идејицу, коју је прекодан стекла |
са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети св |
здужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким колима јучера |
се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска кола; ту су понекад пројурила и тешка господ |
ли је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напуни |
ље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога града на више до Мох |
д Смедерева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а |
да чини, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпат |
ји ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли |
има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, које носи сваки млади |
рајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим од |
да изневери ову неизмерну љубав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којој друг |
али сви њени најбољи просиоци нису били равни ни оним најлошијима који су се трудили да добију |
l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекак |
пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо с |
штају у Моравску Долину, она мала узана равница, где се са Северозапада ка Југоистоку врстају б |
огло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, |
да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се постеља обично н |
ица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није могуће да |
а и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити им |
и и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игранка продужи, Павле оде ку |
шта велико досад, али смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете.{S} Она почиње да |
погледом на жену.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, то |
вот и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног н |
зговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, по |
аљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где |
.{S} Чим су придошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p |
су нове струје да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такн |
и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са |
ај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гласом:</p> <p>— С |
> <p>Агнеша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <milestone un |
да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да |
уморан, неприродан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео она |
бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још |
уредно дисање.{S} Коректор је довршивао рад с намером, да после позове домаћицу на кратку замен |
демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, тежак, неуморан, неприродан, свиреп и неза |
им баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} Не напуштају |
> <p>...{S} Његово бављење овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипак не би побед |
мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца отровао.{S} Ре |
смо већином упућени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они кој |
часовима посумњао у исправност својега рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове |
ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у |
близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским домовима. |
одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и |
цуски.{S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да н |
као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није |
ављају опомену онима, који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сирома |
али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујевац; (изговараше Крр |
title>Социјалдемократ</title>“, „<title>Раденик</title>“ и други, изгледа да се сложи на „<titl |
вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, до |
д Занатлије“... затим први број „<title>Раденика</title>“.{S} Није више излазило од три прва бр |
и други, изгледа да се сложи на „<title>Раденику</title>“.</p> <p>Скоро затим се отворише врата |
шак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „о |
ми заузети сваки каквим занатом, а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима. |
иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим |
S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, |
путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости остане преконоћ ту.</p> <p>Ст |
</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узг |
{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући как |
да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивањ |
близу прозора, где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} По |
ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, |
т откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма |
годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад је близу своје |
, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних |
овори кнегињица брижно; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш од свој |
aire!</foreign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај младић, што |
остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих, када се зб |
p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да |
рдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} |
да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући књижевне |
ез обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом н |
је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја Страто, |
ени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изгубили? |
сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса |
а је власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га |
не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса.{S} Свака ваша |
ве најгнусније манифестације.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај |
где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива; где се поједини необични догађаји дуго |
учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало г |
устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p>— Њена Све |
су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег напустили нека |
</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили и остали му другови: придружио се заједници свој |
до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључ |
а зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да очајава.</p> <p>Корек |
о, шта бих после свега овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, д |
истадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после |
м остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо, — зап |
моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ поста |
слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чед |
<pb n="93" /> <p>— Дању се одмарам или радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да |
<p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви заједн |
се нервозно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим младожењом?</p> <p>— Други не постоји.< |
у војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и |
<p>— Већ је учињено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.< |
, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</p> <pb n="101" /> <p>Чилаг му се приближи и ша |
а поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, |
ивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и критичној рубрици.{S} Доцније |
Коректор је често поред болеснога Павла радио свој посао; наместивши се поред прозора писао је |
.. пролазише мучно...{S} И он је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да |
ећину више прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју текови |
на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник зах |
/p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пре |
али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да рад |
брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошур |
у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога послужитеља, кога је затекао у |
сти и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто ј |
ама, где помало научих књиговодство а у радионицама изучих штампарске послове, преместих се и с |
ади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, слава, рад, ка |
д будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чека |
а и поглади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, слава, |
вори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, |
овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће с |
, мек, морална и материјална пропалица; радиће искрено.“</p> <p>Тада је младић престрављено уск |
а ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на грудима своје |
јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледа |
стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и |
<p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле га п |
адљивог на себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сеља |
повести; нарочито је читаве сате провео радним даном као и свецем по црквама православним и кат |
родица задружних са пуно чељади; мужева радних и поштених, жена покорних и родних; у години виш |
и још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га |
није, по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају |
иста?</p> <p>— Па каква је смисао такве радње његове? — упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у |
изгледа да ћу постати јединим власником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331" |
го то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера поп |
ан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији, полагано научих све те послове, |
ведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших се да |
; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала са српском, која јој је и језик гово |
ском, тада најживљем друштвеном центру, радо су гледани српски витезови у појединим нацијонални |
у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb n="160" /> нем |
ије ословио, није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко за |
ованим православним домовима беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту о |
којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе |
видела његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али |
топљеничку децу“... чули сте, да Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Овај опет „Скупљање вр |
а.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени, само добро, а ва |
да тамо не беше.{S} Мађарски књижевници радо превођаху српске умотворе и то често прваци првога |
ако желела породица Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени |
био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично разлагање, али |
адине на Истоку уопште, поред свег тако радо показиваног патријотизма, најсилнија је чежња да в |
ацију човечјега духа, поред тога што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у |
м вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— |
мао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио б |
ујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног без ро |
дина од ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће благостања донети њиховој кући његова |
Она је била најближа прозору.{S} Женска радозналост или несаница или брига да види да ли су на |
, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више да |
и путницима.{S} То му још већма пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте изабрали овај пут.</ |
је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, а о практичнијем делу говорићу вам другом |
већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слушајући.</p> <p>— Тако |
обешен о држаље украшено каквим женским радом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, на |
е незгода што је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пош |
итам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О једном пи |
> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако до |
е напустимо ствар? — упита је кнегињица радосно.</p> <p>— Тако је.</p> <p>Кнегињица Страта загр |
офице, набавићу вам коју.</p> <p>Агнеша радосно одговори:</p> <p>— Ах, збиља?{S} Учинићете ми в |
Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>Павле радосно узвикну:</p> <p>— Ви ми то саветујете?</p> <p>— |
еше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си |
вораше јој кнегињица Страта још једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу једна другој (и он |
е га младој грофици.</p> <p>Она узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице |
све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и п |
нству.</p> <p>Младић одговори:</p> <p>— Радост је на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако |
у руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и |
</p> <p>— Мени је велика част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} |
а.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— |
ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> |
може одговорити, али јако осећа велику радост због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, |
<p>— Ах, збиља?{S} Учинићете ми велику радост.</p> <p>— Сматраћу као хитну заповест.</p> <p>— |
ута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред неко |
ла била теткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено на |
да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} А |
ја, а усне руменије, по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала |
/> постао западњаком.{S} Невине кућевне радости са својом једноликошћу нису могле да ме загреју |
НИ „КОД ЗЛАТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости, о рајска шћери, </l> <l>Красна искро Божија,</ |
на? — ускликну она нагло, са очигледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено велите?</p |
и; сувља сестра насмеја се са нервозном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњон на нос и прав |
Њена проста, у свакодневном и све истом раду укрућена, душа није могла разумети сложене мисли с |
Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање нашкодиће вам онолико, колико |
јер господин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизоване делове |
ати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, |
ло време.</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете доласку пролећа, све већма бивате замишљенији. |
ла сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба ма |
е и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову познанству.</p> <p>Младић одговори:</p> < |
S} Где си?</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, н |
што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} О |
ју лепу главу унаказио дугачком косом и разбарушеном брадом, јер је присталица начела, да не тр |
— рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb n="86" /> речима и да докажем он |
о једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или ве |
јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам |
те позоришне принцезе, али ова је била разборита и штедљива, и повратила је доста замашан део |
или већ и већих мука.{S} Будите, дакле, разборити.</p> <p>Павле се са уздисајем повинова.</p> < |
сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити.</p> <p |
е лепо држање, ваше личне особине, вашу разборитост и одличну образованост, коју сте, као што м |
рат противу капитализма, <pb n="302" /> разбраства, тираније и сујеверја.{S} Често би доносио к |
о са својим присталицама.{S} Доцније се разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{ |
овај се бранио колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се |
на појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде. |
огледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према |
Павле извади писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су |
само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим приликама.{S} Одобравали су му што је |
опринело да се у том времену између њих разви искрено дубоко пријатељство без усиљавања и готов |
тили да се ствар својим природним путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су поче |
народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да л |
су се политичке прилике у земљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb n="70" /> ов |
ена за то, јер се последице почињу брзо развијати из преходница које су такође биле толико убрз |
, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер; — нити можемо да износимо тип ове за |
терарнога живота, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на културни развитак свих |
манија код вас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери, колико у омладини двају сусед |
оним бедницима, којих памет није толико развијена, да их оствари, она дакле прибегава умним људ |
или чаробну Зулејку са невероватно јако развијеним недрима; и све су те слике некада морале изг |
појава у утегнутој хаљини са симетрично развијеним нагим горњим деловима тела била је несравњен |
са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено, високо чело и црномањасто лице; изгледао је |
тим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино |
те прилике пружиле погодних погодаба за развитак, а не за закржављење...{S} Таквих сам младића |
азвијен, да је имао утицаја на културни развитак свих источних народности, који у њему имађаху |
/> се буде бавио изучавањем културнога развитка ових народности, морати да води озбиљна рачуна |
опасно, већ и показује знаке неправилна развитка. <pb n="84" /> То је грабеж за иностранством б |
е није за нас, већ треба постепености у развитку, а нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не б |
ећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не. |
од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим сло |
но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу |
а мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, с којим сам поделила само стан али не и суд |
са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отиш |
јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане ж |
ти се појединим рафовима и орманима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показива |
знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капет |
дмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, који се одавде видео.{S} П |
о и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разго |
у, — рече гроф, — ако вас интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо |
не, где се шетају, састају међу собом и разговарају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово последњ |
девених лица, шетајући се горе доле или разговарајући се овде онде са старешинама, док се некој |
е је наставила цртање.{S} Стара госпођа разговарала се са господином бароном.{S} Младић, ма кол |
овезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који су им били у пратњи, па се |
а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да ј |
да добру услугу.{S} Она је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је врло често увлачи |
кињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог р |
{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви |
крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разговарали, били су и остали присутни у не малој забун |
на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о археологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир |
ања мале женске и госпођице.{S} Када су разговарали о накитима, стара им се госпођа такође прид |
седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнеги |
е почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарамо о другим предметима који су на видику.{S} О |
една другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, |
песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје уд |
сли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га |
ете а све здравији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У о |
стионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати цело после подне, пошто ћу тога дана имати |
не“ понављали су чешће.{S} Очигледно се разговараху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер су |
е говор.</p> <p>Затим се канда све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније изговорене и разум |
одвојености врло згодно место за одмор, разговор <pb n="196" /> или читање, а да се други читач |
{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, прекинут овде онде читањем, пењ |
/> којима је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим групама често с |
у оном ретком задовољству што нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај раз |
зику, пуна разних инструмената; соба за разговор са рафинираним укусом намештена; неколико мањи |
е је у присенку било згодно местанце за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође |
њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и н |
жи лека.{S} Због тога би често наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад |
ођица Фернек, водио се отприлике овакав разговор:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном |
то сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} |
.</p> <p>Најстарија нестрпељиво прекиде разговор:</p> <p>— То сте ви, који желите, госпођице; м |
> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>— Наш је разговор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој пр |
је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим приликама.{S} Одобравали су м |
и, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле ч |
узејског Врта, где су продужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку поједино |
p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог узрока, што јој је овај |
овуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сестру, в |
тем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор.</p> <p>— Ти распитујеш о свима твојим старим |
јмо се вређати, синко, јер ћу прекинути разговор.</p> <p>— Говорите, дакле, — довикну му Павле |
нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње његове утицале толико на Павла |
и мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкином — имао |
ложај свако признање; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње бор |
оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубок |
ликој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за |
вено место, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола |
{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекор |
>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читатељица имао |
и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне момчадије.</p> <p>Улазећи видећемо п |
о видела Павла, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; б |
ресовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских и |
зива.{S} После су се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становниш |
врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb n |
је још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим човеком, пола вој |
у.</p> <p>Госпођица није отпочела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгледала онај део |
поменете, могло би му нашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало час водио између два пријатеља, |
с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичним границама, како при овакој |
је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам говорасте |
им годинама обично бива.{S} У току тога разговора коректор му показа завој са новчаницама и при |
је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је |
или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, задиркивања, споразумевања или неспора |
tion" /> <p>Павле је наравно после овог разговора одмах потражио својега пријатеља Нинчића и до |
</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког разговора, тешко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци с |
и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао као карактер који то заслужујете.{S} И |
чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> <p>— Знам |
а његово познанство, био је врло учтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице |
о у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног госта, који би сед |
ражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за његово поз |
/> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, продужавајући шетњу, даље |
која може да да материјала за чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако таких разговора буде, биће их б |
м и наставити ковање својих засновица и разговоре са пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је држа |
но озбиљно лице материно, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка |
ого.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се разговори често појављивали између ова два противника, |
S} Причали су по обичају, како се оваки разговори у младости обично воде, понегде нашироко обја |
.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као што велиш, ти |
им старијим господином, што сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле људи који једна |
са којима је остао неко време у веселом разговору.</p> <p>Мало друштво младића, повукло се било |
, остаде мало дуже и поседи у пријатном разговору дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена |
ве удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору минули <pb n="29" /> су часови, и путнице мал |
ори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у позоришту, или у каквом роману |
рди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, |
испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> < |
оји, стојећи у другој половини каване у разговору са неким младим људима, чешће погледаше на ов |
{S} Изволите.</p> <p>Седоше — По њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образован човек |
, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан к |
ћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем |
између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити или отклонити |
ји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо |
Какве будалаштине!{S} Грдни зидови који раздељују срца, па изађу несреће!{S} Читави сталежи ник |
је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте с |
љави кривоноги ковачки калфа на трибини раздрао, проповедајући да су сви људи једнаки, онда се |
орбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала под |
овне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{S} |
дне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи |
кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разишли којекуд послом, старији по њивама, <pb n="35" / |
</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пре |
<p>— Зашто, господине?</p> <p>— У таква разлагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак |
з којих је вадио погодна места за своја разлагања, која су била, мора се признати, вешто удешен |
/p> <p>Гроф, који је за време пређашњег разлагања неколико пута хтео да плане, накашља се, поди |
ћивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да |
рио о њиховим приликама.{S} Његов начин разлагања био му је можда местимице досадан, али је има |
се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагања и препирке, које отуд шире нервозно заинтерес |
довољна узрока, да улазимо у опширније разлагање једино стога, што Павлова болест није имала н |
/p> <p>— Господине грофе, ваше пређашње разлагање, које ви назвасте саветима, пуне су увреда и |
хо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свршио < |
тренутак, ако није био згодан за какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна, која |
адо упустио у какво опширније практично разлагање, али овако му само рече:</p> <p>— Желите ли д |
јте је, кнеже, много узнемиривати вашим разлагањима.{S} То ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода |
о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, како се оваки разг |
собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је |
тву и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са својим старинским стилом и |
="78" /> <p>— Не може се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитовати, господине мој.{S} Ја са |
онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених огртача, |
четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и |
Не, Страто, напротив, ја налазим да је разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет |
— Затим разлику сталежа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То мо |
, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неут |
споштина је већином са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Деша |
о узроцима што стварају <pb n="154" /> разлике између људи и о препрекама које их тако раздвај |
сти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поп |
лави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, са ширим теменом и богатијом |
Кнегињица Евстратија, дакле, заборавља разлику положаја, кад су у питању њене симпатије.</p> < |
ељица лична и искрена, која не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније ос |
blesse oblige</foreign>!</p> <p>— Затим разлику сталежа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти, чим жр |
ало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила по овим иначе поноситим |
ваше народности; ви ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без |
ратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи време и патња, али о |
м <pb n="12" /> чуђења, управо дивљења, различитог од оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи љ |
дате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику упорност, |
љно одговори:</p> <p>— То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све друго побија ова |
ослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити смисла његови |
сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за т |
> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред механом |
ош нека нервозност, која је отупила све разлоге Нинчићеве, <pb n="264" /> и најзад га Павле ућу |
е, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо п |
јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде, |
е, то није џентлменски.</p> <p>— Али је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам |
ао очигледан рђав пример својим слатким размаженим синовима; он је сиромах отегао папке, а ја о |
{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладострасне, час сурове песме.</p> <p>Агнеша |
је на <pb n="242" /> столу у неједнаким размацима шкрипало коректорово перо.</p> <p>Тада се пре |
у појединостима често управо сваки час размимоилазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, где |
у, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А |
.</p> <p>По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много одлазио од к |
лину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послет |
ерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Гро |
испустио своју књижицу и погледао горе, размишљајући о својој судбини и о своме незгодном полож |
шао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, син је слатко спавао и снивао о некој велик |
леда попреко:</p> <p>— О томе нисам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпустила?</p> |
до?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Ништа, размишљам.</p> <p>— Са сузним очима.{S} Зашто плачеш?</ |
гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше ј |
>Старац га тек после неколико тренутака размишљања разумеде, затим му рече:</p> <p>— Нека буде |
огата земља упућује на неку врсту ведра размишљања, на философију практичну и често врло појети |
спођо кнегињо, — одговори после кратког размишљања, — одиста је велика незгода <pb n="163" /> ш |
је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та мо |
г случаја, били управо једно непрекидно размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му |
своју идејицу, коју је прекодан стекла размишљањем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје н |
скоро напусти читање, па оде у немирном размишљању проводити часове.</p> <p>Како се јесен прибл |
>Павле је дуго седео заклопљених очију; размишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогл |
да ли сам могла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, затим рече:</p> <p>— Свакако би ствар треба |
ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори, за то време Нинчић куцну о |
охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размишљаше.</p> <p>— Како би било запитати њу саму? — р |
осетио чежњу, да све те тајанствености размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово пр |
е неких арабеска, да их нису препокриле разне несташне шаре цртане оловком или четкицом у аквар |
ка.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне одаје.</p> <p>— Како? — одговори зачуђено Павле. |
зборове, јавна предавања; у позоришта и разне друге вечерње представе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио |
је буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и зацело настраном калупу.{S} Ж |
џија, кога су неколико пута запитали на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну он |
етрично постављених дугачких ормана, са разним киповима на њима, а између њих су столови са леп |
годишње, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сила, — п |
<title>Вечити Календар</title> испуњен разним потребним упуствима о мерама, рачунању времена и |
су и у овом граду одраслији ученици по разним групама имали свој оделити живот, у који се, онд |
е за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима, показивао му се као прави пријатељ: хте |
вописаца; затим дворана за музику, пуна разних инструмената; соба за разговор са рафинираним ук |
, — колико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер |
p> <p>Није нам намера да из те мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочите карактере, — сл |
тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био уз |
аво само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је |
огао узвисити над целим сплетом њихових разних интереса, и да на тај начин сачува за себе прави |
и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност у осећајном свету, који <pb n="40" /> нам |
а; неколико мањих собица <pb n="193" /> разнога стила, троугластих или од више него четири угла |
куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; затим две сале, збирка старина под име |
соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика и величине; па се опет попеше на други с |
е она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти; једна школа, а седам кавана; преко х |
ица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад в |
овде намести своје централно гнездо; он разори наше домаћинство на спахилуку у унутрашњости и с |
и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, го |
се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и плачу. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>А |
а, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили |
ти више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око начела.</p> <p>Пр |
рагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, покушати, — одговори младић. — Но за то врем |
у одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да |
ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узруја |
али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> <pb n="118" /> <p>— Х |
ко волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју |
ику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневни ток често прекидао случа |
и пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мир |
у.{S} Неке су речи јасније изговорене и разумеваху се споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „нов |
</p> <p>— Срећна наклоност, мамице, шта разумеваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу |
тек после неколико тренутака размишљања разумеде, затим му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где м |
ле, истина је, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју |
да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само не |
адић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили, |
и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав професор; |
сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да га испиту |
случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, који је био |
о улази и излази кроз механска врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Јед |
махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би |
сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, разумем љубазност њену према њему, и разумем свирку Агн |
Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису |
и им нису говорили српски.</p> <p>— Сад разумем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ј |
/p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се ује |
чинили пристанком њезиним?</p> <p>— Не разумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се н |
мо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не разумем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да останете |
— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n="1 |
е, разумем љубазност њену према њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су г |
ми то саветујете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољив |
знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S |
двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљ |
до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се противи |
у њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одг |
ођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљи |
мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љубав живи и после гр |
{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, |
пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно разумео свога пријатеља одговори:</p> <p>— То је она и |
>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Како то разумете, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети ко |
а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама што га чекају, и |
ве истом раду укрућена, душа није могла разумети сложене мисли синовљеве, нити је могла пратити |
си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та |
.</p> <p>По оваким преходницама може се разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у ру |
значим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, |
и ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошеница: то |
ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на бледо лице |
за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди надимај |
и још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику упорност, грофе, а противну блаженству |
ебе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, |
То ми није ни мало разумљиво.</p> <p>-— Разумећете одмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да |
S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразб |
по, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком кој |
а све.{S} Грофичино је држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твог |
S} Присуство онога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо |
е својим нацијоналним животом, што је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине.{S} То је |
е све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам к |
зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво.</p> <p>-— Разумећете одмах...{S} Чини ми се, |
аје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срц |
е овог поступка противног своме здравом разуму, својега правога интереса и своје заклетве полож |
трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</p> <p>Старац н |
о, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао |
ТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости, о рајска шћери, </l> <l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево н |
рвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури |
а преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ништа.{S} Ја |
када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин л |
ђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже, о |
о исто примамљива као она тамо на вашим раменима; само што је била веселија, отворенија.{S} Зби |
главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> |
рочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети сваки каквим з |
дакле вечера тринаест новчића.{S} Свега рана дневно стаје четрдесет и четири новчића, месечно м |
је јело више, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаест форината.{S} Све што сам побројао д |
ажавајући говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеско |
— настави озбиљније, — што се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад о |
ре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лек |
ање од оне детињске нежности, које беше раније тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш |
ашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> <p> |
е. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Павле још једнако зачуђено од |
ш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан кор |
ни је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се |
оворио, те ју је по томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово дво |
одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упита она мало слободније. — |
итаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ј |
или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим временима.{S} То сам |
ћ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим претварањем наслутила зло: почела је озбиљно да |
их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже оста |
гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> |
иду кораком, док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механ |
тан по интенцијама своје мајке, која је рано постала удовицом; у њему још живи њен благотворни |
е било заборављено.{S} Странци устадоше рано, доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све |
а, — али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Краг |
ла наше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...</p> < |
коноћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} |
ити своју намеру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним приликама, које му |
е на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам |
лоњива сметња Павловој намери.</p> <p>У рану јесен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети |
о француски превод.{S} Она је певуцкала расејано, полугласно, а погледом је лутала по ваздуху.< |
заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{ |
сположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче његов |
оложити будућност ваших земаља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако васпитавају вас ваше |
ина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, па је, задовољно осмешк |
ко и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици |
тити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашим |
и живимо доста повучено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само у границама нашега домаће |
мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим осуђеницим |
се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — П |
влово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на |
ир због својих лакомислених поступака и распикућства ставити под стараоштво.{S} То је истина.{S |
еку надзорничку службу.{S} Код овога се распитао о појединостима, те га једном замоли да га одв |
="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе распитате преходно код других, па да после ја допуним.{ |
лицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све ре |
ног писма није био забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је много |
врати на започети разговор.</p> <p>— Ти распитујеш о свима твојим старим познаницима, а о најгл |
и побожну Геновеву са изврнутим очима и расплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у |
изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје |
таше суза, која се по сјају једва могла распознати од осталог драгог камења на њему.</p> <miles |
густим велом; црте коректор није могао распознати, али је могао познати да је отмена женска.</ |
је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по т |
е; војвоткиња ће бити скорим слободна и располагаће својом личношћу и својим имањем потпуно нез |
но; друго је, да судбином моје кћери ја располажем до њена пунолетства или удаје; треће је њена |
ак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом |
за иностранством без обзира на душевна расположења.{S} Има ту правника који су отишли у марвен |
се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба да обраћате више пажње, но што би вам |
ас се главна ствар није крила, ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је п |
Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим |
и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га није хтела |
штрим погледом промотрио положај, уочио расположење Павлово и погодио је да се овај налази на р |
аца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре није долазно са својега пута из ино |
мично, у сагласности са својим душевним расположењем данас изабрао све тужне песме; севдалијске |
огле слагати са <pb n="147" /> садашњим расположењем Павловим; зато и наступи жестоко одупирање |
— Механџија има неколико чистих соба на расположењу, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли бар п |
као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти |
вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — говораше <pb n="120" /> му |
о управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је |
вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на расположењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о просидби |
а је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} Склоњен самоћ |
елементу; тада се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло с |
белешку, можете себи замислити у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p>— Па, не |
сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је |
ваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.< |
з и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збир |
и још једну ужасну муку.{S} У изузетном расположењу свом морао је да се преда берберину у руке. |
а путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после неко |
војој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна б |
, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често |
и се о потребама, одмарали се и правили распоред за у напредак.{S} Павле је назирао материн сме |
ајмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочито што има чардак.{S} |
рашњост малог дворца била је по обичном распореду турских господских кућа.{S} Доле повећи трем, |
именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, — |
шао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он и |
и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако што и није обећавало |
власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што п |
а и заступника свршао посао, напослетку расправио масу, продао непокретности, па примио и новац |
аме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јулија Фер |
то немађаху места да седну, те стојећки расправљаху велика питања, <pb n="318" /> којима је био |
пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отворени, али у соби се |
амо неколико месеци.{S} Кривица му беше распростирање револуцијонарних идеја.{S} То га направи |
ио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити занавек.</p> </div> <pb n="205" /> <div type= |
ли је породица све спрачавала.</p> <p>— Растају?{S} Зашто?</p> <p>— Војвода је постао прави пус |
последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породи |
оцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За оне |
јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима жен |
хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да јој из захвалности поднесе жртву, која је |
> <pb n="204" /> <p>Напослетку дође час растанка.{S} Павле се врло церемонијално захвали код гр |
То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — објашњаваше мајка, — али <pb n="19" /> али |
на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још додаде:</p> |
олиција имађаше скрупула, али сам их ја растерао.</p> <p>— Сигурно новцем?</p> <p>— Могуће, а ј |
уредан човек приметио почетак душевног растројства, којему вођаху тајанствене сањарије младога |
ездан одакле нема повратка, и у душевно растројство за којим скоро долази и телесно.{S} Његово |
че неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p> < |
благ поглед, што карактерише Шумадијску расу.{S} Отворено кестенаста коса и дуге јасне веђе, пр |
жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим |
> <p>Ове су народности са својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочит |
ти што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак и сво |
“ и обележавајући нацрт за велики општи рат противу капитализма, <pb n="302" /> разбраства, тир |
.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, томе је све криво н |
азних инструмената; соба за разговор са рафинираним укусом намештена; неколико мањих собица <pb |
енуше.{S} На крају оног простора између рафова стајала је кнегињица Страта. <pb n="198" /> Павл |
красно намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је библијот |
изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих |
</p> <p>Мало друштво упути се појединим рафовима и орманима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф |
тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведне |
ио онај са преходном и пречом потребом „рацијоналнога васпитања“; један је сиромашак вечерас из |
} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то |
е да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито девојаштво своје сестре.</p> <p>— Ти з |
ових народности, морати да води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пре |
уре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало зн |
е такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Гроф |
розничавом ватруштином не могаше водити рачуна о приликама, у којима се налазио, па би се одмах |
бодно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусретљивост и данашње |
м патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној страни живота, почео је да живи н |
о, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на |
тији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруг |
<p>— Сад сам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им се кћ |
се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања или д |
, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то |
ен разним потребним упуствима о мерама, рачунању времена и поред других ствари и „Домаћим Лечни |
з; будите уверени да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, и зато можете слободно да ми |
много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав велики ефе |
<p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте рачунати поуздано, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам |
="54" /> срца које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>А |
ро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене лекарије, за кој |
немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија, да кује засновице и да чека, док његово врем |
S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, |
о бити.{S} Арављани су имали генијалних рачунџија без науке што се зове „математика“, али дође |
у младост и каваљерство.{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му поглед прелете преко звезданог |
се назива још читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска |
<p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашчишћавали неколико пута, |
м је наложила.</p> <p>— Пре свега треба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Ње |
ђу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашчишћавали неколико пута, — одговори Нинчић с тихим о |
ли, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине |
рижне матере спомињале га као очигледан рђав пример својим слатким размаженим синовима; он је с |
ку било удешено да изгледа још старија: рђава светлост, неподесна боја хаљине и њена велика збу |
беше ничега особитога осим њихова врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметн |
Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје |
још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</p> |
е Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „ |
утку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних успомена — |
ако му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се |
и годину дана била испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће |
емам, немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l> |
да бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке моје |
њу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчу |
чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне момчадије |
рађено филаретама; овамо напред била је реалка премештена из Чачка; даље болница, и неколико го |
му је извитоперена слика само... можда реалнија, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p |
две године повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ не хтеде да чује з |
лабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре |
вицу, један врховни идејал: да постанем ревизором.</p> <p>Све је то причао испрекидано за време |
време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха мога повучен |
повољним приликама, које му је он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању бледо лице и сл |
ори Агнеша.</p> <p>— Ма која; француска револуција овамо још није продрла.</p> <p>— Помало канд |
ако би избила на површину каква озбиљна револуцијонарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напро |
есеци.{S} Кривица му беше распростирање револуцијонарних идеја.{S} То га направи не само попула |
е кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијонарнога, — преврат беше у идејама, а не у ств |
носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је надзор бадрог му пог |
сте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред господских кућа и државних надлештва.</p> <p>У том, |
тиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p>— |
јбоље наставити и успоставити прекинути ред породични. — Мајка је и овај случај употребила за с |
нтске?{S} Њима се храни једино известан ред људи, буржоазија, као што се каже.{S} Надувеним вел |
исам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали изв |
ти како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са |
и, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштри |
ким упуствима час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћ |
ној благословеној библијотеци спадате у ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљину шару, и |
ери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p> <p |
"335" /> кроз неколико недеља спадати у ред најбогатијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно |
ани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда образовање и моја спрема |
ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и |
х земаља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима се назива јо |
ружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и квалификаци |
ешена по свој прилици за госте средњега реда или средњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две |
рпске умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једно |
себна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје |
; мутан му поглед прелете преко високог реда огромних кућа, затим залута по светини која на мал |
изаше старинска црква неког калуђерског реда, чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p |
у из оног на последњем месту споменутог реда, онда дружење са њима може донети добрих плодова, |
" /> они намештају, кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Неки од старешина, зат |
читала те књиге, што их овде у неколико редака видите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комад |
.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две позивнице; гледаћу да једну добије |
време, по његовој наредби, доносили из редакције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, чу |
парији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији, полагано научих све те послове, <pb n="330" |
душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом помислио на б |
био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да |
} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то ве |
јури.</p> <pb n="229" /> <p>Оде право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко је |
е увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S} Ник |
неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од |
жао је Павле болан.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и |
нтелигенцијом, а има повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n |
а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове каванице.</p> <p>Таман он то изг |
о и његова уредност осигурало поштовање редовних гостију и каванског особља, ма да чак и ови др |
била мало посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на железничке станице и у прве гостионице; прег |
орао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би му зд |
џбине; овде знају да око једанаест сати редовно попијем једну чашу.</p> <p>И заиста после некол |
арка.{S} Као што видите преостаје ми од редовног прихода четири до шест форината месечно.{S} Ка |
родне жеље, познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвеза |
ђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је редом прилазио каквом инструменту и предавао нешто из с |
непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћ |
ло, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста присебна; али |
Ја нисам никад волео да припадам каквом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то |
љање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмов |
подина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на пи |
исак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показуј |
le>Анатомија</title> сисаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип |
о траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака, ма и најсиромашнија, зајед |
тим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Реду незнатнијих варошица у Србији припада Баточина.{S} |
и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице и пође |
у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, ис |
ма дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби |
а или посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поме |
ти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива; где се поједини |
до душе, у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио с |
говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову ун |
је православна са иконостасом од грубо резане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај иконостас на |
вим предузећем не процењује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навали |
јом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у гра |
а слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било т |
једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума- |
е је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња је |
во држање ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништ |
она ти није доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила в |
пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се |
</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S} Гле, |
ић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао.</p> <pb n="177" /> <p>— Али га није добио зато, |
пријатељство његово.</p> <p>Коректор је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, који |
ње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угледао у друштву |
. мислим; зашто питаш?</p> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да идеш |
да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— Још ни |
"86" /> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и млад |
опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који после одласка коректорова наскоро дође.</p> |
е се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе |
се усправи.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном руком н |
на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била |
уће.{S} Сваким даном постаје немирнија, рекла бих бујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твој |
тада одобравала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је |
ицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, ал |
ете?</p> <pb n="273" /> <p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној |
ад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано |
ду, и што то <pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> |
ћа?</p> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла |
а.{S} То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је оди |
е пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом господину.</p> <p>— И о |
а ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели сас |
иметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспор |
величанствену ватру у пећи, Французи би рекли <foreign xml:lang="fr">feu de roi</foreign> (краљ |
нак за будућност. <pb n="287" /> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, |
ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само |
а просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Же |
и сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и в |
спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где |
а тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се о |
равите од овог човека?</p> <p>— Човека, рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p |
се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, т |
, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Ј |
дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то пр |
икну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по |
јем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дана св |
да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран |
p>-— Разумећете одмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и |
> <p>— Случај је озбиљан и компликован, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио |
итати њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта |
ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила |
апуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар |
с остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, ш |
ети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се најстарија крупна госпођа другој |
</p> <p>— И после свега овога?</p> <p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да т |
4" /> <p>— Шта, дакле, желите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде ј |
/p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па до |
м малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу в |
е са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — |
ој</head> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“)</p> </quote> <quot |
а.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите |
довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак облак; он се |
?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— |
, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других та |
питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према |
ити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најп |
ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ј |
:</p> <p>— Чека ли се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор |
чима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда образо |
бично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом прилико |
ектором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и |
Број 5. последња књига. <title>Историја Религија</title>.{S} То су автографисани табаци, излажу |
заузеше средину трга око једног високог религијозног споменика, иза кога се дизаше старинска цр |
на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Минерве с |
га није хтела никаквим новим насртајем реметити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у |
ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република — анархија!“ Један ће бојажљиво: „Занатлијска |
а.{S} Један ће бојажљиво да изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта |
атару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто |
зрачунао.{S} Ви имате да потпишете само ресултат: потпишите га!</p> <p>Павле напослетку прогово |
— да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорн |
шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде седим власима.{S} Б |
ед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану и дугачке прсти |
ote> <p>...и написах</p> <p>Лакомислене ретке те.</p> <p>Војислав</p> </quote> <p>Драга моја Је |
оњеним од светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а |
сим њихова врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почи |
ам објашњавајући код понеких лепших или ретких комада, одакле их је или којим начином набавио, |
но знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но шт |
се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једанпут; кад ј |
, — морао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млада грофица завр |
у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разговор са оним кога |
ла је не само са дивном техником на том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним појетичк |
ујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Б |
/p> <p>Ово питање, које је одавало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви |
уде уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба |
олим, продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно ш |
којима је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S |
сад ми реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом. |
ш?</p> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да идеш?</p> <p>— Морам.</p |
убав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онем |
м, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би мо |
чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је им |
а било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p |
узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирно се |
о ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</p> <pb n="179" /> <p>— С кој |
и му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине |
ер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи антипатичне идеје протура са пуно духа, енергије и |
по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизв |
е ми.</p> <pb n="78" /> <p>— Не може се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитовати, господин |
беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напре |
је водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господи |
би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас |
ре докусурити све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p> < |
м агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом |
, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, |
о „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим да нисте задовољ |
чекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али слабим |
ријатном утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</p> < |
зумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне вољ |
ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке породице, |
То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> <pb n="7 |
коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их |
Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су га н |
реме Павлове кратке одбране или, управо рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва дочека прил |
ање и јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе учтивости, б |
удноват човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и нем |
вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући један по један ваших ид |
ду и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Много, много |
енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у то |
н, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима моралног |
час размимоилазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица доносила с |
ада је опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао |
вене?</p> <p>Коректор га зачуђено, тако рећи, узнемирено погледа и одговори тек пошто га је нек |
p>Павла је занимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше много дух |
у остати умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељ |
њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло дар |
о; како то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћ |
н другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p |
ћ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми из |
да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим |
додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Било ј |
коректност одговора.{S} У том је смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и даље остала у |
ам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —</p> |
ати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> <p>— Доб |
да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p> |
ме болести, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то ка |
их писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак |
ичај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писа |
/p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се болест!</p> </div> <pb n="3 |
било и промуклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила му се болест.</p> <milestone unit |
ним столом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, Бетовенова, у старом али добром челикорезу, или |
е џепаш од неколико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене трошкове, ште |
ез околишења придружио другој омладини, рецимо румунској, или другој којој, пошто им знам језик |
не један на врата са новим проналаском, рецимо са „уништењем естетике“, те се после на то баце |
а: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше гроф даље, — <pb n="277" /> ви ћете |
е тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми.</p> <pb n="78" /> <p>— Не може се рећи, ту т |
га имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем нестрпљењу.</p> < |
Павле га запита:</p> <pb n="96" /> <p>— Реците ми, господине Чилаже, зашто дирате ви онога чове |
је називао коректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазије ва |
попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче он |
ви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те не са |
мо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он |
рех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, |
тних и себичних интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, |
и.</p> <pb n="218" /> <p>Опет мајка узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одуст |
д слушалаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и окарактериса општи положај као веома критичан.</p |
и по свој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. |
ђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо. |
мовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са ускликом: |
уче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских пог |
, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којој би могао сазнати што о ред |
ше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ак |
као мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb n="135" /> би била велика штета и грех, ве |
о учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наста |
ти ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb n="99" /> <p>Павле га слушаше са највећом |
али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напо |
искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво |
> <p>Грофица одговори наглашујући сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код он |
на ланчевима (и зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ов |
к није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја вам м |
вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гл |
уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и |
и на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тог |
рњи дом“, „скупштина“, „новине“.</p> <p>Реч „новине“ понављали су чешће.{S} Очигледно се разгов |
жда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па, ако б |
ешена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, истина је!</p> <p>Агне |
>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његово Благородије код грофа |
љив.{S} Он неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дел |
чи.{S} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио |
цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити поједино |
на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку ка |
единицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не помаже пренема |
аква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, благода |
ша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а нешто поплашено. — То није |
бени дар; она још нема четрес година, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p |
, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Како да није истина, |
редност од једнога милијуна форината, — рече домаћин.</p> <p>Кад прегледаше, изиђоше и затвориш |
/> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још |
ам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно о |
се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и до |
свирати, како мислимо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје предавање пре |
о оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректор иронично.</p> <p>Момак донесе тражена два |
Ја ћу вам објаснити, млади господине, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја упот |
не посветите у ове неразумљиве тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле је сачувао своју хладнокрвно |
</p> <p>— То је неко велико узбуђење, — рече газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Ј |
је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уве |
додаде.</p> <p>— Нећемо више, татице, — рече Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је те |
> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова н |
</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на он |
или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотек |
оложају у овој целој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна с |
— Позивницу нисам вам могао набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, |
ао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече једнога придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били |
се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, — пошто немам част познавати вашу прошлост |
ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb n="338" /> <p>— Говори само, слуша |
.</p> <p>— Вараш се, мамице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била само већина: сви су бил |
урити све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p> <p>— Не, |
видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пријатеља до гостиони |
оклоните га једном својој изабраници, — рече стара госпођа са врло отменим осмејком пуним понос |
лика.</p> <p>— То је занимљив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чу |
а сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао м |
последње посете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p> <pb n |
/p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близу, наслањајућ |
ан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа н |
ређено да видим шта је са господином, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви долазите од грофице |
и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у не |
се прихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано |
глед.</p> <p>— Ах, јест, имате право, — рече младић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред в |
их јако волео да се изближе упознамо, — рече искрено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпа |
ле.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њи |
о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном |
аво, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор зловољно, — онда нека стоји; немој га дир |
; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио ли |
p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам х |
мој се узнемирити, драга моја Страто, — рече грофица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више |
га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у |
ити обазривија.“</p> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p> |
ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показавши на крстић.</p> <p>— Учинићу, — о |
A propos</foreign>, господине Ђурићу, — рече гроф, — ако вас интересује да разгледате нашу кућу |
ви имате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су |
љања, младићу, и то сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпељиво.</p> <pb n="280" /> |
ишта о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, пријатељу, — одгов |
је ствар онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни поднос |
"80" /> ваше враџбине може и нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво.</p> <p>— Могуће, |
Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући се.</p> <pb n="202" /> < |
>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — рече стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни. |
а идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да свр |
м; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће да га позо |
осећајима, шта онда тражите од мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав велика и истин |
рва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајку, која је у |
од вас.</p> <pb n="256" /> <p>— Тако? — рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p |
арима нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је |
> <p>— Како би било запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим |
дати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено |
родицу... грофова...{S} Јанковићевих? — рече опрезно Павле.</p> <p>Коректор га погледа, затим п |
доста.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— |
оцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — рече она, — целога свога века била несрећна, и ако је о |
осле извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — одсвирали нешто, <pb n="169" /> госпођице, |
таде.</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним |
да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ћ |
е.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хте |
икад угушивати племените осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осве |
черале по наваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће јако допада, н |
отруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да неће |
јима.</p> <p>Кад је био изишао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у |
познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>— Мени је велика част и највећа радост, шт |
p> <p>— Које му је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најп |
<p>Нинчић му, продужавајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; суз |
у о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, |
е попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше |
<p>Гроф руком показа Павла придошлици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић не одустаје; накнаде не п |
?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто |
оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете п |
после хиљаду година један спекуланат и рече да је то математика, а они славни покојници о томе |
вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још ј |
.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој теш |
{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се |
како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста |
ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја ма |
брадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестр |
иђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти што?</p> |
ајмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, да |
коме је радила слику.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милост к себи.</ |
ле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим рече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло |
ити?</p> <p>Госпођица размишљаше, затим рече:</p> <p>— Свакако би ствар требало прекинути.</p> |
уге почивке Павле дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједначават |
ћ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једино неодољивој моћи мојега |
вот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте онда само један |
штини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила му се болест.</p> |
и и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато што другог волим.</p> <p>— Другог?. |
но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набавити.</p> |
е.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам како рече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и полугласно ч |
упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Тако рече, — одговори му братац.</p> <p>Мајка га погледа; се |
и колега до вас, кога участвујете (тако рече) својим познанством, већ ме је представио вами, см |
се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклони и одговор |
ивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на с |
а и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је одбацити |
она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја п |
практично разлагање, али овако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим?</p> <p>— Не |
<p>Коректор га погледа, затим полагано рече:</p> <p>— Има их много; за коју питате?</p> <p>— Е |
ешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље да сам послушао своју мајку.</p> <p |
> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан непријатељ.</p> < |
>— Још јуче.</p> <p>Болесник полугласно рече:</p> <p>— Ваљада ће стићи за времена.</p> <p>Поруч |
дајући за њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се бо |
— мољаше онај.</p> <p>Коректор му на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имај |
м приликом теткица има право.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада стојала одвојена од њи |
ол у армоничним цртама његовим.{S} Зато рече:</p> <pb n="339" /> <p>— Добро, не дајем ти дефини |
ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито рече:</p> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет месеци |
ти вечера!</p> <p>Напољу коректор тихо рече домаћици:</p> <p>— Немојте улазити; хвала Богу, ла |
b n="123" /> <p>Кад су ручали, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о |
p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбог |
>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесн |
ки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не познајем; ал |
ије умео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазриво:</p> <p>— Када Ваша Светлост налази да са |
њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да |
тренутака размишљања разумеде, затим му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</p> |
марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико сл |
а дана имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћ |
о.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што |
.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам |
рави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене.</p |
ицу.{S} Павле подиже болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... напиши... једно... писамце.. |
<p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизос |
сневесељено неодлучно лице Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, ал |
p>— Доћи ћу, — одговори Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S |
аки час застајкивао и код сваке важније реченице гледао оштро у лице младићево.</p> <p>— Читали |
уњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледнију |
ају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме з |
хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да предупредим ствар |
тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако нису м |
у је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ов |
ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да од |
/p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p |
искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико |
S} Унутра на корицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија <pb n="152" /> храна почетник |
ошћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, н |
лице њему и са страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он п |
имер, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могл |
ренутку, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за увред |
примети и прочита ове крупније написане речи:</p> <quote> I <p>„ПРВА СЕРИЈА:</p><p>Практика</p> |
ду у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било |
што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећа или несрећа.</p> <p>На послетк |
трже на ове поузданим гласом изговорене речи.{S} Затим полагано одговори:</p> <p>— Зато, што са |
о у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи старчеве, који се сад заустави пред Павловом малом |
роговори:</p> <p>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако..</p> <pb n="208" /> < |
азар.</p> <p>У другим приликама мајкине речи, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег |
е престрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хл |
ала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима досад бивала најве |
ишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, једва дочек |
асом:</p> <pb n="263" /> <p>— Ваше лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизн |
{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена застава</title>“, „<title>Социјалде |
а:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одговори, в |
адоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по о |
аље свирала и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа са |
ма.{S} Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све |
ликашка породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n |
лавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу војвоткињу Барка |
еку прошлост; он се подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену |
још проговорио <pb n="326" /> неколико речи са газдом, који му показа придошлицу.{S} Приђе ово |
ом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те унутра.</p> <p>— Нећу; причекаћ |
то преко крупница прелазећи са неколико речи, али увек задржавајући се на оном што их је некада |
месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времен |
еткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обр |
канда све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније изговорене и разумеваху се споља, као „гор |
не, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам дугујем |
шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпођица климну главом.</p> <p>— И каж |
ја те конзервативне мисли.{S} Из твојих речи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свет |
није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у нек |
не, тако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="146" /> струја свежег животворног ваз |
се не разбацујем празним <pb n="86" /> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме в |
/foreign>, а било је и новијега жига са речима <foreign xml:lang="fr">Bibliothèque des Comtesse |
опљених очију; размишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о |
="264" /> и најзад га Павле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на мо |
Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићевим Павле подиже поглед према лицу пријат |
о сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ни |
буде пажљив према госпођици и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце кнегињичино, |
{S} Павле му опијен од среће претераним речима и ватреним фразама описиваше први дивни састанак |
ите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми ука |
овим брзо али слабим гласом изговореним речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику |
<p>— Што се не смејете мојим последњим речима; камо ваших подругљивих примедаба?</p> <p>— Нема |
вла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек по |
Гроф се замисли.</p> <p>— Верујем вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни бил |
за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта; могу |
? — одврати она узнемирено.</p> <p>— По речима госпођичиним, која ми као пребациваше што се дев |
наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди |
био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори п |
азговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— |
енчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим |
мо од писца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим приликама о |
своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај |
звидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, ј |
спођице кћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим средствима спречим и моли |
а од страха, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— |
} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; а |
роз стаклена врата покривена иза медене решетке зеленкастим завесама са ситним цветићима; прозо |
ео готово све на француски у стиховима, реши се да оде грофовској кући: написа једно врло учтив |
, знајући да путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости остане преконоћ т |
је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како |
но због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи |
ће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном п |
е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да |
<p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим снажним гласом: |
облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у |
/p> <p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је |
Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јут |
то му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да |
д самим собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на ру |
а, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, |
не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у |
д сам се, изневерена од мога избраника, решила да останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се |
вога имања полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рач |
ћином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме |
p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо |
те на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у оп |
произведу за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не |
је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке грошевима својих другова (од свако |
био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> |
то сам мислила да се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би ка |
ере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири г |
ио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају сво |
и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овде нам |
ла; тако кад је требало ићи власти, или решити о старешини задруге или друго што.{S} Но и ово н |
је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде зауставити, а гро |
.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња решито, устајући и стиснувши руку кнегињици, — ја вам ч |
есор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви п |
њи, но како дадох оставку на будућност, реших се да послове отољавам са највећом савесношћу; ба |
поче говорити:</p> <pb n="300" /> <p>— Реших да овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он т |
ура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам и |
ста,... дакле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђур |
азговараху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену; |
но пева, да су песме које предаје права ризница за оперску музику и да млади господин има врло |
гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке вратнице, |
гледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна покре |
их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се |
комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око јед |
опет у удаљенијим кутовима забављају са робијашима.</p> <p>Лепо је летње предвечерје; приближуј |
в покрет заточеника, које овде називају робијашима.{S} У <pb n="341" /> сивобелом оделу са капо |
еспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да у |
образованим круговима.{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила врло |
раоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се каква мал |
ед натписом утврђен је огроман позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне б |
е огроман позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише о |
ad>V</head> <head>У КАВАНИ „КОД ЗЛАТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости, о рајска шћери, </l> < |
Моја је мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нем |
бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте В |
в што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован, најбољи лекари не знају шт |
и злочин напустити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову присутност |
над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим б |
бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, уг |
е мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на усне, са к |
силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то зас |
дарев или његових синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престон |
о од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - питом |
та би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога, који је временом, онако |
хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> <p>А.“</p> <p>Павле окр |
било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога, који је временом, онако кривоног и прља |
>— По чему?</p> <p>— По оној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да |
њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, неизвесност будућности и онај неодољиви свире |
одице или који је пријатељствима својих родитеља или каквом другом протекцијом себи израдио држ |
се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наме |
b n="79" /> <p>— Ви сте чедо практичних родитеља; сељак у господском руху; а и душа вам је сеља |
немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.</p> <p>П |
n="286" /> изгубио сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покаја |
била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са пор |
о висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је младића јако изненад |
бом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе кораке. |
смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Павловим родитељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад |
е смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељима; уздржао је сузе које се по каткад искрале п |
ле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се нау |
офице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, није матерински; да је то свирепост; да је |
ног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја в |
шње место.</p> <p>Грофица га погледа са родитељским поносом:</p> <p>— Јел’те, господине, да ниј |
веће, све једно.{S} Гоњени проклетством родитељским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати |
к свој са драганом, освештен присуством родитељским, и више пута је дошао у искушење да свога п |
усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опомену на дрскост намере.{S} Махну руком.{S |
ослепили, са таком жестином представљао родитељско очајање, да га је на отвореној позорници уда |
ајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка је на послетку пусти и обриса |
/p> <p>— Оздравиће, управо наново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог чов |
да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором св |
жева радних и поштених, жена покорних и родних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p>Т |
ивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај |
од своје каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Баната са источног дела, тамо где се говор |
то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госпођо.</p> <p>— Одавде?{S} Одакле?</ |
пријатељица, каквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити |
оз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ |
ађен у некој задужбини наших краљевских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на |
м дамарима.</p> <p>— Ах, моји господски рођаци нека буду задовољни с оним делом што је у њихови |
грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена кнегиња Александра де През са кћерком Агнешом“ — |
ји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекај |
сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, управо једина својта.{ |
јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да ова |
, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније |
ли, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S} За |
алонској црнини са белим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поздр |
други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда н |
/> му је грофица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе |
деље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у |
Ћ</p> <p>ГРОФИЦА АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>У СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСК |
већ навикао да сваку појединост својега романа са младом грофицом саопштава <pb n="185" /> Нинч |
е се већ постарати да вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас зат |
— што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положају него сам историјограф д |
својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропастиле, велите.{S} Не |
ита:</p> <p>— О једном писму?{S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја напи |
тако страшно.</p> <p>— Није, по твојим романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову буд |
их налазимо нарочито у осредњим књигама романтичне школе, — коју у осталом високо ценимо као од |
ато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих могао узети већега мах |
, или гледала у позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек |
дите ли како изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зу |
спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао да г |
и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцн |
Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се н |
љен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих делова одела |
коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло |
рло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје |
гој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење |
{S} Радио сам на друштвеној и критичној рубрици.{S} Доцније постадох главним сарадником и канди |
Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то од ме |
је лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам и |
, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањ |
и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природ |
ти као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} Желите л |
опасног потказивања — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положају не |
неша почела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да превр |
ћске успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред |
ле не познаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га |
ешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавицама го |
оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и метну јој п |
забрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста |
А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, признајем, — тешаше га Нинчић, — с |
падљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У |
земљу; хитро извади врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепе |
је могао у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.</p> <p>Напослетку уђе у собицу.</p> |
и видно почивао над склопљеним хладним рукама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође но |
рти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама светлуца драгим камењем искићени мали златан крс |
иштиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да одрастеш ево овако несразмерн |
је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада |
>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине са сликама, које је при поздраву бац |
успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> <p>— Светла госпођи |
{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спаз |
и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају нек |
је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше право напред.</p> <mile |
искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми |
к, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој |
наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећ |
тварна, телесна потреба.{S} Кроз његове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без |
тинама хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од |
осподин тата за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чу |
ном замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним покретима.</p> |
текао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га запита:</p> <pb n="96" /> <p>— Ре |
ене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна интересан |
али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи уду |
вамошњем становништву, али неки покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег укуса.</p> <p |
о волим.</p> <p>Грофица одговори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Је |
рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— |
Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од свој |
у свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, т |
златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му |
угмета.</p> <p>После учтивог поздрава и руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, госпо |
рло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и п |
прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, как |
<p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљива измена.</p> |
рено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је |
ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p> <pb |
<p>Али на његово велико изненађење под руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} |
у, а леђима према прозору.{S} Једном се руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно сти |
исао мајци њеној било је написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Ч |
вљао је механу и околину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је |
лу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек |
, да су она последња писана непоузданом руком са болесничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно д |
Павле стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико трену |
дно земљиште, које је било божанственом руком приуготовљено, те је једва чекало да прими ту кли |
м ноктима чисто провидни; својом нежном руком прелиставао је неке хартије, али чим Павле уђе, у |
ајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофи |
га болесника.</p> <p>Коректор је махнуо руком према постељи, што, у осталом, и није било потреб |
је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то. |
ско опомену на дрскост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>О |
оштро посматрајући младића.</p> <p>Гроф руком показа Павла придошлици и рече:</p> <p>— Господин |
“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо |
м.</p> <pb n="269" /> <p>— Познајете ли рукопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то питање!</p> <p |
фица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио оч |
писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је имао |
>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви |
рио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гледајући му у очи п |
е гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди, |
плака, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чем |
вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испу |
p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене?{S} |
е ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n="46" /> <p>Крагујевац тада не беше више |
один са двема госпођама; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавн |
а.</p> <p>Агнеша уместо одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.< |
адовољство.</p> <pb n="32" /> <p>Подиже руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сир |
у и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непрестано је |
а пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам по |
оспође, испаде лепо повезана књижица из руку.{S} Настарија женске погледа у књигу, која се при |
штрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше године... п |
нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад |
о.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу остати |
</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак зах |
ости.{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишт |
рат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</ |
и дворкиња решито, устајући и стиснувши руку кнегињици, — ја вам честитам, Светлости, на тако в |
руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ |
и-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p |
те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са |
{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се |
атње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пу |
ајлошијима који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била бл |
јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се |
де неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, пон |
пуним поноситог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, |
до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p |
Хвала вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју с |
/p> <pb n="245" /> <p>Он пољуби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен |
захвалим.</p> <p>И још једном му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, продужите, — додаде.</p> <p> |
ли своју дужност.</p> <p>Говорник метну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на |
.{S} За хаљине издајем месечно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник |
дра на колена, ухвати болесникову врућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покривено ве |
тору, подиже и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице младићево.</p> <p>— Хоће |
на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није |
, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће би |
ваших осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из |
ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно |
de roi</foreign> (краљевска ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито |
, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилничка појава овога старца |
отмено одевен, витка стаса, дугуљаста, румена, пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита к |
м и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрд |
ад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилици од радости што је радња у цве |
о светлуцање предвечерја, а оно је било руменило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово је дос |
гледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и тек после неколико тренутака одговори лагано |
ље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било зачето; на |
Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и Јермени.{S} Православна вероиспов |
рила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски завод Текелијанум спадао је у нај |
езику стоји још натпис српски, немачки, румунски и словачки, а пред натписом утврђен је огроман |
источног дела, тамо где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у свом |
су све преведене на српски, словачки и румунски, као и словеначки језик; у врло угледним звањи |
ко воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских, па и малоруских и словачких има доста; пољск |
ишења придружио другој омладини, рецимо румунској, или другој којој, пошто им знам језике; тамо |
рнини са белим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поздрава и руко |
о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јој приђе пола |
</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдне терете, џак |
одселио. (У Београд се преместио најпре руски консулат.) Тако исто још остадоше овде главни зав |
тињству, где сам научио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Парис |
р; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских, па и малоруских и словачких има дос |
, трговца или беспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толи |
практичних родитеља; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичк |
углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковијег провидног платн |
.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја |
бријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели |
да кнегињица држи његову карту у десној руци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он |
нчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то |
не брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима, од и |
куса.</p> <pb n="9" /> <p>Младић носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право вароши |
еханџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} |
b n="16" /> пред степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево мишљење и до |
ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода пр |
ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали сви су ту стали |
бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — како то да |
астави. — Ево свакодневних издатака.{S} Ручак: чорба два новчића, месо са умокцем (сосом) и дод |
ло тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес четири новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју |
дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ |
заспа.</p> <p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само р |
татак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну сн |
ли седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су ручали, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени |
оручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Ка |
p>Све је то причао испрекидано за време ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су п |
рочито је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзг |
да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О је |
То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то н |
јвише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао н |
о је био само галан, отмени развратник, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он |
<p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу, с поздравом од најплеменитије женске, са којом сам се у |
туре али тим више скулторских позиција; с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила с |
S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добр |
ио се један точак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, да од последњег села довде ид |
е водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром |
ишина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики зид неке подуга |
је то немогуће.</p> <pb n="179" /> <p>— С које стране?{S} Нисам ли самостална, пунолетна, имућн |
овог скученог југословенског живота, а с друге стране поглед на ове представнике далеке и напр |
с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени висови често са дивним виноградим |
ине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућ |
ић, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној стран |
а. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле |
зговор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој правозаступник.</p> <p>Грофица пребледе, при |
љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је ова ип |
га живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не |
кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће |
споразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова његову долас |
мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране велика противност између овог скученог ј |
е Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од |
завесама и истим цветићима; над вратима с обе стране обичног натписа на домаћем језику стоји јо |
му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p |
ићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцка |
ница је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини прод |
е тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер |
/p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да |
и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} До |
уле, званија, неке институције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и з |
но дисање.{S} Коректор је довршивао рад с намером, да после позове домаћицу на кратку замену, д |
и цивилизоване елементе и украсили град с извесним тековинама културе.</p> <p>У тим образованим |
асејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, |
да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео |
орам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој |
ој крстић.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата скупоцен крстић урешен драгим камењем, на златн |
а њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; |
десет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајку, |
.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у главу, |
и за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би |
шесторо здраве чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке, |
е опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче његов напреда |
а вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Доша |
бији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, по |
шлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је тека |
p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто |
ђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приближује неки човек.{S} |
ас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> |
ду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, слава, рад, карактер, |
ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} |
семо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после кратке почивке |
у у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљива измена.</p> <p>Госпо |
т полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени |
јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ства |
налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му ст |
n="281" /> <p>— Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељс |
еш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато |
већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом |
апут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част |
и шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер н |
<p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље |
јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и |
ажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по |
стане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док |
ји господски рођаци нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим |
кочене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој с |
м, — настави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силн |
још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му пис |
до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p> <p>Говорни |
ијатеља до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју со |
з ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово ра |
е.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута. |
је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га ви |
, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га |
натна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би пространу авлију у којој је |
поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично, |
да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами |
шла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?< |
ови утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један другом, истесаше |
а дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо |
му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава |
од једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем глед |
.{S} Цело моје писање потекло је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недељ |
p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p |
уче натраг, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, без прис |
је младић икада желео да остане насамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Ов |
на месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се |
ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— |
возно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим младожењом?</p> <p>— Други не постоји.</p> <p> |
Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као |
тара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она д |
женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: е |
сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> поду |
<p>— Једанпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да |
ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с приликама господина Ђурића, — говорио је послужитељу. |
војом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb n="131" /> пријатно утицао на Павла, сада |
ћавали неколико пута, — одговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година. |
ељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико |
ам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и |
етиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем |
кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и још по |
њичину са својим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад |
тога би често наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао в |
посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго. |
и беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе високи углачани горе позлаћени ступов |
у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало не |
затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> |
елом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже прав |
е мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутр |
ињица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнеги |
н, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.< |
а-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> < |
сност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају ст |
љи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа |
; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодеја |
о хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде |
<p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— |
у његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, оп |
иним наредбама „власти“ или „власника“, са каквим крупнијим догађајем или каквом вести новинарс |
есвест под утиском лепоте оних стихова, са једним врло финим и немарним покретом бацити на стра |
је само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефистофелским изразима сусрео неколико пут |
је наишао на неколико университетлија, са којима је остао неко време у веселом разговору.</p> |
од би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању о |
али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао про |
огао наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би могли продужити пут.{S} Али је и то било н |
ло час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сум |
{S} То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредбама „власти“ или „власника“, са какв |
младић са живим и великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатн |
симетрично постављених дугачких ормана, са разним киповима на њима, а између њих су столови са |
азнична од танковијег провидног платна, са златом извезеним колиром и тацлијама; остало, осим п |
у, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф води |
рекорно. — Ти би требала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти |
а носаше, за разлику од правог турског, са ширим теменом и богатијом кићанком, а то складно зао |
како сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мога лепог сокола <pb n="311" /> отпр |
као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити занавек.</p> </div> <pb n |
, с поздравом од најплеменитије женске, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми |
> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико дана после он |
она од срца непосредно искочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и |
општим покривачем југоисточне Јевропе, са ћерамидом пострешене <pb n="6" /> кућице њезине, и о |
а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима |
јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином представљао родитељско очајање, да га |
при поласку, тешко би могао помислити, са коликом сте великом борбом извојевали код куће, и ко |
или уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па |
.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле не познаваше |
ољна <pb n="307" /> са својом судбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег после |
о даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још |
ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb n="12" /> чуђења, управо дивљења, различ |
ао као политиран.</p> <p>Овај господин, са политираном главом, био је врло љубазан и после свак |
брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно код |
<p>— Ах, истина? — ускликну она нагло, са очигледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искр |
д је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним поклоном, мало намрштених веђа али само т |
Србији могао значити сувишну интимност, са западњачког гледишта пак он је био довољно објашњен |
</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али која је свом душо |
пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само |
је дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Бат |
а је грофица у Баточини звала бароном); са неким високим мршавим господином, кога називаху проф |
тписом утврђен је огроман позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје, |
о рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> |
минула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело |
у се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као шт |
ује очеве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад |
кантна дама, незадовољна <pb n="307" /> са својом судбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти |
дио мараму и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</ |
да ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, почео је похађати места, где је било могућност |
асновице младости, снаго ненадмашна!{S} Са колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови |
„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете оцењени као дов |
оје му је средина његова намењивала.{S} Са највећим одушевљењем и сталношћу задрта човека бацио |
просечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, |
ку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости својом видела је да је племенито |
ан устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио |
<p>— Не, то нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно споразумела, сад имам још да сврш |
а их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром достиже до половине пута.{S |
ирке, и да напише историју породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од |
Моје су авантуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о |
, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у оч |
проста собица; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден од |
На жалост, тако је. — одговори гроф; — са оваким се симптомима појављује само <pb n="209" /> п |
је?</p> <p>— Ништа, размишљам.</p> <p>— Са сузним очима.{S} Зашто плачеш?</p> <p>— Нисам плакал |
пуно слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што н |
нешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја се грофица полугласно. — И тетки |
лац.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са врло малом цивилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја |
елом оделу са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими |
> <p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с м |
аки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима каквих |
угластих или од више него четири угла а са уласком из једне велике округле одаје; соба за друшт |
ни, доле <pb n="16" /> пред степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево м |
ак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двоструких окана о |
и победоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?</p> <p>— |
сам био спреман на још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Т |
а нацртана једна велика мајмунска глава са потписом: „Адам“.</p> <p>Број 5. последња књига. <ti |
да, у доба које се код женских означава са „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутк |
тнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан ил |
а пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром од греда, а наоколо простр |
ку и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватања појединих исповес |
Никшић, alias Ник-Ник, пун достојанства са великим брковима, који је заређао, те све факултете |
а била у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, |
упна достојанствена; сестра, мала, сува са веома привлачним и симпатичним лицем; једна госпођиц |
се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} |
TS</foreign>, а било је и новијега жига са речима <foreign xml:lang="fr">Bibliothèque des Comte |
шнице, дочекивао газда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је п |
ву странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре није долазно са својега пут |
о својим намерама, и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе к |
о затворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже |
н јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш <p |
Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично разлага |
еђашње место.</p> <p>Грофица га погледа са родитељским поносом:</p> <p>— Јел’те, господине, да |
авлу.{S} При свршетку је младић погледа са толико нежности, да она обори главу.{S} Мајка га ниј |
, но донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на с |
ше варошице могла применити, само можда са још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, |
209" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече |
свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима, |
својој изабраници, — рече стара госпођа са врло отменим осмејком пуним поноситог благовољења и |
дине, верујем, — одговори стара госпођа са комичном забринутости, — ако нам до Солуна не измакн |
, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним народностима“, |
{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, јер г |
{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не мог |
срећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом погружен |
згодном положају у овом стицању осећаја са стварним приликама.{S} Од своје досадашње лектире, Б |
но...{S} Што се тиче изненадног случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она пре |
пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, |
ле бурних призора или веселих састанака са зборишта или из ђачких кавана обично уморан дошао ку |
а прагу се појави висока женска прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња. |
Поручио сам неколико интереснијих слика са женине стране, да се прецртају; оне су већ и намеште |
е је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле н |
де како му се полагано приближује мајка са својим нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг је ста |
ико дана после оног изненадног састанка са старим Чилагом, Павле, који за то време случајно ниј |
осподском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљокицама.{S} Ова битанга ш |
тљивости оног лепушкастог српског дечка са враголастим брчићима и веселим погледом.{S} Она је с |
ако бројно највећа, радо споразумевала са српском, која јој је и језик говорила, а била је жив |
е, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив |
угу.{S} Она је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју к |
име, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло још ран |
ливада, сочних пашњака; живописних села са здравим положајем; породица задружних са пуно чељади |
ква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по с |
дубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са својим меланхоличним пламичком; по скамијама овде он |
етити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ о |
скупили.{S} Угледа велика путничка кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало ч |
се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у св |
ћ се поред њега млађег, а имајући посла са мукама младости, унеколико подмладио.{S} Његова наме |
ао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, оцем удавачиним.</p> <pb n="271" |
ан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам |
љер, који је целог свог века имао посла са префињеним карактерима.{S} Овај му се тренутак учини |
рагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави сп |
лејом са неким другим отменим госпођама са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуг |
сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <milestone unit="subSection" /> |
иза медене решетке зеленкастим завесама са ситним цветићима; прозори на локалу средње величине |
stone unit="subSection" /> <p>У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом крви, а ј |
ностима.{S} Ако се сећам, у извештајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} |
ујак нашироко разлагао у својим писмима са својим старинским стилом и старословенском азбуком.{ |
постарати да вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у л |
икао да сваку појединост својега романа са младом грофицом саопштава <pb n="185" /> Нинчићу, оч |
на врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжованом <pb n="265" /> нојевом перади у вис |
ређоше у капелу.{S} Била је православна са иконостасом од грубо резане ораховине.</p> <p>— Веле |
били против тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Ле |
Не верујем још данас.{S} Није донесена са компетентне стране, већ ју је дао један од наших кол |
бивало по две забаве, била је украшена са дивним оригиналима чувених живописаца; затим дворана |
на лицу места, <pb n="129" /> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек у о |
а, а сада је коректор код једних новина са малом платом, која му је међутим довољна.{S} Једина |
екасту госпођу и једног малог господина са сјајно улицканом црном пароком, од чега му је задњи |
, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавицама годишње; зимски капут, који се, по |
слили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја |
} Госпођица није била потпуно задовољна са одговором Павловим, али му је морала признати корект |
о донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> <pb n="253" /> <p>— Не верујем; он ће с |
м мужу управо сународници, — вељаше она са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како да |
јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли |
леснику, већ после мучног споразумевања са Павлом написа ово писмо:</p> <pb n="233" /> <p>„Мило |
О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати |
хо говораше:</p> <p>— Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ с |
ај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом н |
5" /> се рећи антипатичне идеје протура са пуно духа, енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли о |
видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у деве |
и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу д |
м настави:</p> <p>— Родом сам из Баната са источног дела, тамо где се говори више румунски.{S} |
ме говори, док не упадне један на врата са новим проналаском, рецимо са „уништењем естетике“, т |
ка.</p> <p>Висока дворана за два спрата са великим видним прозорима.{S} Па како беше већ напуње |
е ипак одликовала Павла нешто као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића који им ј |
е била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саг |
специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечито каљав.{S} Ту ј |
а другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; затим две сале, збирка |
чарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, к |
.</p> <p>— Зашто, како? — упита грофица са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном пи |
е.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... < |
екад пројурила и тешка господска каруца са лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач или је п |
азак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкином — имао сасвим противно |
, то је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гласом комично подражавајући говор неке фине |
, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав млади |
Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанковићем дошао болан кући, није му падало н |
бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало на |
енским радом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора |
врло тешко испунити после њене веридбе са другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.< |
ци, или пропале егзистенције, или особе са сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим годин |
их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препоручите |
/p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које на |
нђела што вечито лети или глава Минерве са крупним очима или Венере која се смеши; до тога умив |
је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио.</p> |
ио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — |
ужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека вој |
>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја |
саграђених од две дебље попречне греде са четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић би |
е, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Ми |
и би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p> <pb n="14" /> <p>— Није потребно, — одгово |
ОЛАЗАК</head> <quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, ч |
оре доле или разговарајући се овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовим |
е, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су |
/p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу с |
а ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић |
аше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа пр |
есним појетичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове |
аде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком |
рала је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да к |
ијатеља:</p> <pb n="328" /> <p>— Шта је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила с |
> <p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви до |
о се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог |
лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муком зарађивао оно неколико новчића дневно, |
тарог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико окретности говорио о њиховим приликама.{S} Ње |
на улици са коректором Нинчићем који је са својом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу |
не песме; севдалијске Босанске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили |
од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина у свему личила на њ |
/p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог шешира видело |
чић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је б |
у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика и величине; па се оп |
з земље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S} |
су је госпође слушале, затим посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљеск |
/p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S} |
е црнкасте златом проткане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу укр |
рачили праг пристојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} Молим, отпусти |
сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сироти |
<p>— Добро.{S} Јулијо, остави нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу т |
ати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да |
бог тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прел |
абуни.{S} Механџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено п |
г кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних п |
грофица је држала у рукама неке новине са сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зи |
ћима; прозори на локалу средње величине са истим завесама и истим цветићима; над вратима с обе |
ши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом <pb n="105" /> јеврејском физијономи |
е нам ви препоручите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — |
пустио трагање, да се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним пл |
сто; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам |
ловим; зато и наступи жестоко одупирање са његове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску |
у има само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово скривено стражарење на вратницама, кр |
и овога старца и онда, када је опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до |
њем месту споменутог реда, онда дружење са њима може донети добрих плодова, где је памет и срце |
ити ковање својих засновица и разговоре са пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је држање после б |
а харфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смелом барок-стил |
види својега главнога наследника, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело последњи |
што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у |
пођице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означујућ |
мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> х |
ђења; невероватно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије породице и |
ви или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервозном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњон |
S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљине показује несравњено живописно; па л |
цртање.{S} Стара госпођа разговарала се са господином бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио |
их.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном дивног |
p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам |
Долину, она мала узана равница, где се са Северозапада ка Југоистоку врстају бело окречене, чи |
дите, дакле, разборити.</p> <p>Павле се са уздисајем повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај ме |
сте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно којешта.</p |
је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, |
онекад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним животом предст |
влу полагано враћало здравље.{S} Али се са здрављем полагано уселила у његову душу она велика м |
учиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицо |
>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p> < |
и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко без |
p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женс |
ућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске сл |
ном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па је поре |
же пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човеком, чије је познанство било доцније од велика у |
војега пријатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} |
рсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским хо |
раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у див |
д вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми |
ац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само |
се, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} |
ај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у м |
е рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам |
Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђури |
Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом источном ситнаријом припремити мени стан, ка |
да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке додаде:</p> <p>— Зас |
ебе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених по |
коноћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију |
ли, ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“.</p> <p>— За каквог старијег женика |
дног и штетног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, д |
</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, господине |
тењем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То исто бива и са дневним |
ту.</p> <p>Павле се опрости од породице са блаженом надом да ће још једном имати права да преко |
младини.{S} То су, мање више, пропалице са свакојаком прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо |
дне трговине или друге какве продавнице са интересом гледаше фино одевеног младог човека што иђ |
е позлила, чувао је пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постат |
колико одмереним током.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требником, уви |
> <p>— Зашто?</p> <p>Госпођица оклеваше са одговором.</p> <p>— Једанпут морамо да будемо на чис |
завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} Затим га запита:</p> |
.</p> <pb n="99" /> <p>Павле га слушаше са највећом пажњом.{S} Чилаг продужи.</p> <p>— Бијограф |
том загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком.</p> <p>Павле се толико био з |
{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом источном ситнаријом при |
вића, рођена кнегиња Александра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... е |
казао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова краљевске породице.</p> <p |
розначивим интересом.{S} То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредбама „власти“ ил |
Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа живе |
/> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости.</p> <p>— Сестро моја, — г |
располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробн |
о узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, г |
учих штампарске послове, преместих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да |
гоистоку врстају бело окречене, чисте и са општим покривачем југоисточне Јевропе, са ћерамидом |
ружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред св |
био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао пос |
им?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} |
ају усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим народностима онде, каквих тамо има још |
на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једино неодо |
де је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — рече |
S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; |
<p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја |
еликим црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно армонисала укрућен |
старинским навикама становништва као и са досадашњом спољашности града, створиле неку нарочиту |
ишта не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам једнога |
присталицама.{S} Доцније се разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћ |
гледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} |
том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним појетичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих |
S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били, |
, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећ |
о?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало пла |
од обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људима понављају или продужују своју младост. |
атељицу, <pb n="182" /> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости.</p> < |
ја, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му по |
<p>У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом крви, а још већом навалом мисли за п |
поља живописан а изнутра огромни зидови са дубоким прокопима чине силан утисак на посматраоца.{ |
повима на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав један међупросто |
средине њезине, јурили су лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и |
ре неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар н |
рац, о коме мало час говораху, приближи са једним увијеним табаком хартије.{S} Кад им <pb n="76 |
дина, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута показао као прави Ментор неиск |
Стеван, одговорио је депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска |
више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се |
Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви |
иверситетски језик био латинско-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријате |
уми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p> |
вориште међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од с |
ком повученошћу, да из своје палате или са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни подобн |
сто наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да |
би се одала пикантном измењивању мисли са оном младом господом, што се око ње искупи и на које |
о доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми |
висока крупна појава у утегнутој хаљини са симетрично развијеним нагим горњим деловима тела бил |
био у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p |
о других сазнадосмо да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод сиромашне з |
е са децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под |
ијег?</p> <p>— Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, мој |
галити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну гл |
да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, — одговори Павле до |
pb n="15" /> <p>Господин барон одговори са киселим осмејком:</p> <p>— У главноме јесте тако, го |
ребљавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању |
особине које су се тешко могле слагати са <pb n="147" /> садашњим расположењем Павловим; зато |
’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам о |
ч „република“, али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република — анархија!“ Један ће бојаж |
е идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши д |
онда као и данас, тешко могло завирити са стране, не зато што би био скривен, већ због својих |
.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она климну главом.</p> <p |
мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, раз |
се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забави, то би најпре мо |
ајној месечини засветли пламен младости са толико силе, да је морала заклопити очи.</p> <p>...{ |
о западњаком.{S} Невине кућевне радости са својом једноликошћу нису могле да ме загреју у оној |
рци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак гр |
>Павле је, као хотимично, у сагласности са својим душевним расположењем данас изабрао све тужне |
не примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно драгоцено сазнање.</p> |
е још одмереније, а дугачки танки прсти са својим белим брижно измивеним и дотераним ноктима чи |
тнице, а често преко крупница прелазећи са неколико речи, али увек задржавајући се на оном што |
ао, он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућ |
човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</p> <p>Болест је није дуго |
анковићевих, Павле се сусретну на улици са коректором Нинчићем који је са својом старом уреднош |
проговорио <pb n="326" /> неколико речи са газдом, који му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и |
ладолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено, висо |
ош су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним покретима.</p> <p>Тема коју је б |
Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим младићским невиним погледом, који га је прави |
Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори овај са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb |
веопштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијоналнога васпитања |
ле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код ме |
тога разговора коректор му показа завој са новчаницама и признаде му да су га у његову стану по |
зама описиваше први дивни састанак свој са драганом, освештен присуством родитељским, и више пу |
р и великом шареном марамом обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита једа |
кну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће поквар |
тину? — запитао је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одгов |
ви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p> |
да нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју с |
а, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима женским.{S} |
а имао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим |
.</p> <pb n="345" /> <p>...{S} Састанак са Стеваном „Код Занатлије“... затим први број „<title> |
идео је младића при пролазу на састанак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило, да га саче |
атељу потанко његов ономадашњи састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са |
Ја сам проживео свој <pb n="327" /> век са свима патњама и сластима земаљскога пребивања.{S} Св |
есет петнаест година постао богат човек са приходом од преко дваест хиљада форината годишње, ак |
будућност, реших се да послове отољавам са највећом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампар |
ктичне вредности било важно.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у редакци |
ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде, са |
много лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, до виђења, дакле!</p |
Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестрпљење. |
дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, ма |
налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се |
м се чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим човеком, пола војником пола грађанином, |
е стајаше под капијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ј |
јпре хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>— Мени је велика |
љно споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем.{S} Молим |
а обележена старинским неспретним жигом са натписом: <foreign xml:lang="la">LIBRI DONNARVM IANC |
Оне су стајале под великим полијелејом са неким другим отменим госпођама са којима се праштаху |
дени ступ са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас ова |
у она последња писана непоузданом руком са болесничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао |
избор није велик; госпоштина је већином са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју замилује о |
осим тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако нисам задовољан са животом дру |
а својим животом, и ако нисам задовољан са животом других; али зато је на мојој страни искуство |
његово здравље; као да је био задовољан са својим положајем, никад се више није жалио; бивао је |
белодани Павлу да је онај мали господин са политираном главом неки чувени музичар, који је у ку |
едема приближује се неки отмен господин са двема госпођама; једну води под руку, а друга иде са |
онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки гра |
ин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S |
о би према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Ни |
рност.{S} На скуповима се често завађао са својим присталицама.{S} Доцније се разбратио и са ко |
ата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се исти |
амо толико користи, да се добро упознао са свима деловима вароши и околине, али иначе и опет ни |
ећи често вечером поред одра, посматрао са сажалењем зажарено лице овог несретног младог човека |
сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала и да ј |
зи, кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и |
Павле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— Т |
љива природа, и очигледно незадовољство са вашим положајем види се по спољашњости, ма да сте ов |
љења, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих делова одела; спроћу одра |
тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим познаником, угледа где Чилаг, нападнув |
а погачу.{S} Батином је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и |
е и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у |
да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како |
е, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади в |
људске слабости.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није б |
е рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав страхотан терет.{S} Он г |
глави горела; здравље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и што је већ непримет |
ла, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира з |
е и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама |
средину беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. <pb n="319" /> Кључ тога одељења био ј |
ослетку ви тамо нећете имати посла само са онима које сада познајете.{S} У тој кући по свој при |
тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ретком и тешком инструменту, |
— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у д |
/p> <p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био |
њено одговори:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чек |
реба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на |
ћа спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{ |
.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да |
непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, готово сваки је био по један |
н на врата са новим проналаском, рецимо са „уништењем естетике“, те се после на то баце са гроз |
орник; онај врховни пехарник; имали смо са женске стране и два палатина (вице-краља); ено онај |
ан изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњ |
{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јанковићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти |
к скиде врскапут, предаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник одне |
е своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом читала књигу.</p> <p> |
ежио сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и квалификацијом.</p> <p>— Дајте да ви |
), те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благот |
ер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или |
е.{S} Њихова јужњачка окретност заједно са Грцима и Јерменским трговцима давала је Будимском пр |
усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је г |
а овим расположењем он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} Да је болестан — ни |
кавана обично уморан дошао кући једино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао. |
така.{S} Ручак: чорба два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; трећ |
м од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом мест |
{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће |
име бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само |
е, а с лева умерени зелени висови често са дивним виноградима, а само понегде нагло одсечени бр |
; још једном скокну <pb n="26" /> нешто са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камењ |
ред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</ |
и около њега гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да |
анитној плочи стоји диван гвоздени ступ са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледа |
/> <p>Сасвим је друкчије стајала ствар са господином Чилагом.{S} Он је својим оштрим погледом |
се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситн |
ен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaffe“ <p |
тком задовољству што нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тич |
а разних инструмената; соба за разговор са рафинираним укусом намештена; неколико мањих собица |
у са њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега |
им брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, по |
ву огромну очевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет до десет форинат |
т <pb n="149" /> има протопресвитеријат са лепом, тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску |
о на школовање и упустим се у интимност са извесном врло високом дамом, коју ми наравно не дадо |
и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и |
а сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но трећега дана већ је и ова и |
ко бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ак |
н, није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чу |
, врло симпатичан, леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са којима је, као и са |
<p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западњачка учтивост: женска младо |
воструких окана облигатни бели јастучић са старинским избледелим везом; иза тога на унутрашњој |
и то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешк |
белим голубовима, или побожну Геновеву са изврнутим очима и расплетеном косом, или ватрену Мар |
још по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо |
вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим навикама.</p> <p>— Зар ти задатак жи |
ји опет у удаљенијим кутовима забављају са робијашима.</p> <p>Лепо је летње предвечерје; прибли |
тако услужни кад треба да нас упознају са мрачним странама живота. — Моје бављење у Паризу учи |
етају, састају међу собом и разговарају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, |
ла собом много новина што су, у стицају са старинским навикама становништва као и са досадашњом |
јући какву уображену врло нежну Емилију са белим голубовима, или побожну Геновеву са изврнутим |
атворена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.</p> <p>Напосле |
ам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало ра |
м у црним увојцима, или чаробну Зулејку са невероватно јако развијеним недрима; и све су те сли |
<p>Грофица пребледе, приближи се Павлу са стиснутим песницама.{S} Изгледала је тако страшна, д |
ца старога кова: у плавом турском оделу са широким фесом, дебелим спуштеним брковима и густим с |
ма.{S} У <pb n="341" /> сивобелом оделу са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном раме |
ишле оне две три женске у страном оделу са једним старијим господином, што сад у живом разговор |
је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим шареним даскама, а тако исто беху уоквире |
да женског пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетућ |
, који су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су |
е да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шт |
меника.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро де |
већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла |
гињици, кад госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њен |
механом видели; затим борбу кнегињичину са својим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да |
но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" / |
ћи у другој половини каване у разговору са неким младим људима, чешће погледаше на ову страну.< |
гушује друге одлучније таленте, који су са својега оскуднога стања или недостатка веза морали д |
окварили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбрижним комешањем, у к |
подина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, па је, задовољно осм |
година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напомену |
и расплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку с |
вамо долазити, свако вече га дочекиваху са највећим одушевљењем.</p> <p>Он проговори, и у каван |
јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима моралног пропадања.</p> <p>Тада и |
у заповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господина који је дошао |
е пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија |
схватања појединих исповести, написаних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанств |
а здравим положајем; породица задружних са пуно чељади; мужева радних и поштених, жена покорних |
штаји имали пред очима, гледајући у њих са пуно признања према овим старијим преходницима своји |
и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чу |
прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео |
ом позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке |
престојала једино морална смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка |
а мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг. |
> <p>„Милостива Госпођо Грофице,</p> <p>Са болесничке постеље част ми је замолити Вас да свакак |
јиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјајним успламтелим погледом бојажљиво се осврте пре |
</p> <p>Напослетку уђе у собицу.</p> <p>Са грозничавом брзином запали лампу, погледа и узвикну: |
p>Мајка седе према њему.</p> <p>— Сутра сабајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим |
им све јаче врење, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али |
ем дрворезу, а над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а |
обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, |
више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд |
их и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца отр |
сећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Ту више |
га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и т |
господин, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али |
се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> < |
Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефи |
десног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S |
објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и нев |
едим ствар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, |
да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело |
нципацији женскиња, онде о занатлијском савезу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада |
еших се да послове отољавам са највећом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у и |
о запита:</p> <p>— Јесте ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се с |
епио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предв |
кторову, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасни да младић неће прездравити, већ да ће у |
е у тренутку опасности опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад ви |
ме, молим вас, господине, оставити без савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто ј |
вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> <pb n="276" /> <p>Павле и нехотице седе, а |
инчићу, очекујући увек при крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго он |
и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, з |
ше пређашње разлагање, које ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправности.{S} По чему не |
, ујак га је обасипао својим практичним саветима, који су могли да представљају праву драгоцено |
пирање са његове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућу посети, уместо после две нед |
јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово бављење овде, њег |
воја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобравала сам, једино, видећи да ниси би |
ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је |
унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак |
, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само д |
молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњи |
ашним приликама остављена сама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, господине, ула |
је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио немогућн |
, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећни обадво |
већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече својим обичним гласом.{S} Јел’те да о |
<p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољивост ваших осећаја; јер |
авле радосно узвикну:</p> <p>— Ви ми то саветујете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то |
молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прош |
p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у ис |
жности велике и одговорност пред својом савешћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запита грофицу:</ |
о вам га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам |
<p>Старац устаде и извади из ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле |
жетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бројевима.{S} Павле уз |
ер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио погледом неки бели сребрнаст ве |
е само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистоф |
овде онде читањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не |
пота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у сагласности са својим душевним расположењем данас изабр |
очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Ве |
без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, ј |
други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није можда сметња |
педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смелом барок-стилу, <pb n="168" /> а |
квих има тма Божја по српским путевима, саграђених од две дебље попречне греде са четири тањих |
.{S} Са њом сам се довољно споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, |
ишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме |
ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку |
се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим д |
огледајте око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на прес |
могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је пр |
снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више |
го лакше, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну |
офице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удеш |
ност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане ср |
ј од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну |
јој је њена понуда изгледала природна; сад већ није могла натраг, те се потруди да јој да приј |
стан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима свога живота, када му јадном |
овањима смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; |
м, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?</p> <p |
та ради: како која година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S |
му по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо |
ње од пре неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кн |
позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, разумем љубазност њену према њему, и разуме |
во живели, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније |
и, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да |
вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Мо |
сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да |
м лаким пословима и угодним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновничка, посао мањи али о |
к сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то |
кварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвности.</p> <p>Потражи нужне ствар |
— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то |
воје практичне вредности било важно.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у |
ок сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једн |
} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, ко |
етар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пу |
јаше ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У |
же да проћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет |
бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и |
м пропао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главн |
жену првенчетову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову по |
едајући у Павла.</p> <pb n="92" /> <p>— Сад сте ви узрок.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас |
едови им нису говорили српски.</p> <p>— Сад разумем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу вам случај.{ |
тим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p> |
ле дугог ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећи |
арац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ |
— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојт |
> <p>— Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора |
ренутака, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити |
— А ко си ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— |
ну кнегињица. — Јесте ли били?</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Бож |
сте још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да вечерате?</p> < |
ас мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на ка |
, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ преки |
сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, |
њи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; з |
младића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти |
бро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти |
слио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом |
да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Стр |
во изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S |
апита грофица прекорно. — Ти би требала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Че |
о овде у демократији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; |
ила на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ |
што је називао коректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазиј |
рошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила је улога онога што се |
близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукл |
sieur P.{S} Gjouritch</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упозн |
м трудом и многогодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао с |
у мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци св |
а кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} Из |
дређивала.</p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим ко |
У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чу |
неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледајући у Павл |
сти не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост приметих кас |
осподом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и пристала уз старије же |
ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав |
слушаше ватрене речи старчеве, који се сад заустави пред Павловом малом библијотеком и настави |
твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ј |
ш напредак; немојте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радо |
о <pb n="200" /> својој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред свој |
ремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} |
ти можемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад |
пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији неколико добро одевених |
д мирну срећну и благородну породицу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и ка |
ца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p |
ати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb n="245" /> <p>Он пољуби пружену рук |
једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско |
има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срц |
— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не з |
кли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се |
д Павле попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — |
плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка ј |
аштитник у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност да |
зумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павл |
у заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агне |
<pb n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај |
и једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као |
ља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавест |
ховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде к |
овека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, ка |
, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне вели |
отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у кр |
нум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну |
ио...</p> <p>Па се истрошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?.. |
есмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неиска |
ику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је св |
како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих |
сам ништа приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворе |
ако на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино р |
душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p> <m |
асова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И нан |
{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, а |
еваш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим стварима.{S} Тиче с |
мо их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсудн |
n="178" /> <p>— Већ је учињено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам т |
ва идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенскоме племству.</p> < |
ијатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са грофиц |
другљиво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, приј |
рнете од мете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду |
Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, зн |
о је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут б |
још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница |
, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима |
Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приме |
коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, |
речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила по овим |
а ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар |
д приређивача узвикну:</p> <p>— Зар тек сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Је |
о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не б |
ас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p> |
врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није |
о светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућа |
ича му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подижући глав |
прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по |
>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на |
шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара грофица додаде:</p> |
бало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но |
пође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако |
ј са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Говорник наново |
ду Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{ |
ре.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци |
му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у ж |
о би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у от |
е било сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при којима му ј |
у.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим п |
само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће т |
делу са једним старијим господином, што сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле људ |
вари, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зат |
елиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помо |
а.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} |
дређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је |
Што не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте гово |
рши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али га |
и нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То |
Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још сад у н |
ите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, — пошто немам ча |
ред.</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег |
је клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење |
онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени |
иверситету, час у својој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу беспредметне чежње, а пр |
158" /> <p>— Не, нисам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{ |
pb n="131" /> пријатно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p |
nit="subSection" /> <p>— Ви сте, дакле, сада у извесности о своме положају у овој целој замршен |
стао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним пот |
окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним прили |
е задовољило сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши |
е црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везивало небо, чијим се име |
.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести како зна по тврдим |
није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа више |
ју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p> <p>Он је у ост |
ња.{S} Био је некада университетлија, а сада је коректор код једних новина са малом платом, кој |
каквом погрешком; но поред свега треба сада да се на <pb n="186" /> врло дискретан начин труди |
везала за његову присутност. — Борба је сада већ постада отвореном, и сељанка је водила очајнич |
њ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p> <p>Врат |
ука, које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако потребно да своје знање допуни...< |
то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да |
на извршити венчање?</p> <p>Коректор је сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбо |
о нећете имати посла само са онима које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још |
и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, приј |
Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично ра |
ље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбране или, управо рећи, |
S} Наступи она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање болесниково, већ |
к и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима је морал |
ем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обич |
ишта.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То може |
<p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачуди |
и.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци |
долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају мало |
на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која с |
м, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, говор, погледи |
о се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујт |
јег напустили некадашњи залудан живот и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније сх |
> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n= |
ест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача.</p |
само на једну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - |
је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој |
ада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим ка |
на и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињиц |
воклетство; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је |
</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало ње |
ала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да из |
а ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, |
би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио карту, к |
>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће |
ао пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} |
оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам мо |
</p> <p>— Опет понављања, младићу, и то сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпељиво. |
ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо |
том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио онај трули |
едаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе |
е на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада <pb n="162" /> не оста друго, до сачекати да види |
но и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом очекивању.</p> <p>О |
ри:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женс |
га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није задовољило сазнање да је она у граду, |
крај самртничке постеље мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео ову истину: да материнс |
о по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му |
је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном осећању целе дружине узрок поглавито он |
тили нарочити коњаници), она пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено, и а |
, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе садашње младе племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар о |
од пређе, и овог политичког неповерења садашњег тада тамо не беше.{S} Мађарски књижевници радо |
лијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири милијуна?</p> <p>— То |
увана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим навикама.</p> <p>— |
е тешко могле слагати са <pb n="147" /> садашњим расположењем Павловим; зато и наступи жестоко |
тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим навикама.</p> <p>— Зар ти задатак живота назив |
слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; |
ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, м |
иса, он је без оклевања отвори и извади садржину.</p> <p>Завој је био напуњен новчаницама стоти |
ре, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти чита |
ј госпођи ковачево мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p |
много заборавио и под утиском извесног сажалења и поштовања отишао је даље но што је и сам исп |
тајаше под капијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ја; |
често вечером поред одра, посматрао са сажалењем зажарено лице овог несретног младог човека, к |
сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је |
аше: — Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну рамено |
ом писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p> |
ца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле ка |
ава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а с |
а ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасни да младић неће прездравит |
а ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб |
а пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држање стра |
у другови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приме |
"48" /> подуже остао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању |
ао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом; и он је доша |
Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с м |
"314" /> с ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини са сиротињом, и да издрж |
b n="310" /> ће описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да с |
остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становништва; о оделу женскиња; |
сазнало, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званичним путем удалили одавде, |
, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотрености, којом сам моју с |
сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар свој |
ајпре запита грофицу:</p> <p>— Како сте сазнали, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад |
</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тај |
оме не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да с |
је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја <p |
{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут про |
ме.</p> <p>Сада га више није задовољило сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљењ |
породицом носећи у срцу једно драгоцено сазнање.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Ви ст |
рећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведневно, не би |
ам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам |
</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена борба.{S} Мој |
је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да |
у реч тога господина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је морао од |
ена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га присвој |
а живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарај |
/> нешто са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза |
p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суз |
цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и неприметно отворих прозор.{S} Х |
овац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болест |
илаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а |
м...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младо |
дужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљене <pb n="235" /> и везане помоћу какве врпце, ш |
: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, договарали се о потребама, одмар |
ли у варош; али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: један је доп |
гостију повукла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде |
пуно оружја разнога система; затим две сале, збирка старина под именом музеј, хаљине, новци, с |
ако беше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколико унакрст симетрично постављених ду |
и му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изненађења. —</p> <p>У средини дв |
>После доручка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само |
оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, стајало је неколико све |
е, да одмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но |
/p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу т |
ри ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле о |
мад познавао и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, |
{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, |
ећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковратником и розетом у рупи |
ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусретљивост и данашње учтивости плиткоумни |
ра Јанковићка чекала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила |
о младића, повукло се било у један мали салончић, да заједнички вечерају, и позваше и Павле.{S} |
шким кућама, вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела |
неше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути салончићу кћерину, где је послужитељу заповедила да иде |
Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велики одмор“.{S} |
добије; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово бављење ов |
а, што сам мислила да се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало б |
, коморник изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>Ова |
, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео |
хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам ш |
ла у виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете |
е да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око |
а сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо уве |
да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем бар јо |
ока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да се |
су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми |
моју велику жалост приметих касније, да сам сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, госп |
а, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене би |
ех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви ост |
знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже |
е вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше стране, |
</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала |
лазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> младићских поро |
ам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом по |
Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p> <p>— Знам; рекла си |
ине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p |
најозбиљнијих тренутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом бе |
ститог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем |
лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти |
р не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет учињен у једном |
хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропал |
обзирном уображеношћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и данас |
едну невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није дости |
не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним |
да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш |
иста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</ |
А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; д |
епили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поде |
, — одговори јој госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није |
испрекиданим и непоузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру |
— Ти знаш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревиз |
p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и с |
ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом ра |
> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље да сам послушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погл |
Та <pb n="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвова |
не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за |
ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгл |
<pb n="144" /> младићских порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотак |
и, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам |
:</p> <p>— Када Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено жа |
ка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, н |
p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће пон |
спева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени |
овори:</p> <pb n="161" /> <p>— Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.< |
ам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али она једва |
она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забун |
која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга |
ознанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је п |
о да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно д |
моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак |
лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; |
о поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врх |
— рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан о |
врејском физијономијом.{S} Волео бих да сам видео господина песника на месту онога фанатичког з |
аде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па р |
т, моју узнемиреност од оне вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо разгов |
ли сте Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном о |
мрзио класификације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, |
скоро за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу |
сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли и стал |
ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забри |
и диван намештај гроф показиваше, свуда сам објашњавајући код понеких лепших или ретких комада, |
укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, д |
воркиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њ |
ле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би |
е патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то дуб |
— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је свршена.< |
.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја |
ате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од В |
си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти |
е деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; па како ме учите |
</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb |
на</p> <p>— Није нужно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанков |
ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, |
оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S} Али од свију просила |
> <p>— Онда најмање!</p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— |
азим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекл |
тпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљив |
ва.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким |
нског света...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за |
есреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви с |
дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињом А |
е истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте по |
6" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео |
спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке бољ |
нако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита ми |
представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно представљање, ја |
/p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, прогов |
крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ |
а.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које је |
у...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим |
Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема виш |
.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано ве |
нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући много друго; ви ће |
срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се |
м му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чиј |
рилике моје домовине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се |
још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим |
, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за тв |
раше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи |
p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, |
м, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам |
ише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати. |
е да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо цен |
ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помиш |
пора напослетку израдио приступа.{S} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам з |
тим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао с |
трато, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу |
е знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и непр |
оје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах |
ш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видел |
а ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p |
за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам за |
од вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.< |
што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слушај |
еобрати у спекулативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао бог |
бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећ |
авити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке, да позову и тебе, |
ам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега позна |
у грофица, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желе |
.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте в |
лиш учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужности...</p> <p>— |
Шта?</p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то |
добити, агитовати, господине мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човечанства, ја, стари Чила |
сти, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и уне |
} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство унапред проучавао.{S} Ја вас познајем |
епи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у ист |
<p>— Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није могуће да госпођица...</p> |
видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="145" /> постао западњаком.{S} Невине |
одмерени, држање сувише обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала о |
не, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb n="327" /> век са свима патњама и |
са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам |
је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> некада неку девојку, која се з |
ла, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква |
рим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобравала сам, јед |
ш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у |
.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно |
их речи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, |
вовао здравље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, прете |
слити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p> |
шена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да |
p> <p>— Али је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од в |
луга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са врл |
?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, при |
/p> <p>— Он је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним приликама остављена сама себи без с |
рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не |
е то?...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно, р |
и од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То н |
Човек сада сасвим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господину, али нисам донео з |
чић га љубопитљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— |
спођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је |
жим господина Павла Ђурића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отвори |
ажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор...{S} Изволите.</p> <p>Седо |
а ово ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме |
ији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и слу |
ешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се морал |
дној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на располо |
у сестру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја сам писала Павлу.</p> <p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све |
вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на који <pb n="249" /> бих на |
гуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти ј |
м, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, а |
офица са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се |
срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити ва |
p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест |
но није било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што |
се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — |
ах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с приликама господина Ђурића, — гов |
, те сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала, |
ртију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете њег |
пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полици |
кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му |
мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико слаба, да пустим ств |
колико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} |
фичину, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје гро |
сти, и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам в |
/p> <p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо |
>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да |
и камо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За јед |
p> <p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади харти |
да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом господи |
преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} О |
есте ли ви господин Нинчић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.</p> <p>— Повереник господина Павла?</p> < |
е, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госпођо.</p> <p>— Одавде?{S |
мам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје љу |
ка имала све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много шко |
тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помо |
већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам |
pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па х |
се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове ц |
стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако ниса |
обично чине.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но б |
тим по унутрашњости.{S} Ово последње ја сам предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто он |
говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по свима законима државним и |
то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— М |
која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, |
да новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до су |
то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, |
ељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове |
да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зат |
сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам с |
еље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хва |
проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могла?< |
аја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпатије п |
ктор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци |
је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али |
пог сокола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не |
етују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе |
ста, господине, — одврати Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте бриге, |
рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем н |
одговори достојанствено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно |
{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући |
; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакак |
и један од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас п |
свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама |
е више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе дошао |
је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме му |
си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Аг |
7" /> овом тренутку узнемирујем, али ја сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодних |
да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица пре |
Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове зе |
/p> <p>Кнегиња уздрхта.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> <p>— |
— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли в |
а, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости |
> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, госп |
задруга није такође потпомагала; но ја сам још пре неколико година престао да будем на терету |
има раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази. |
ој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народно |
ле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица н |
ами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: се |
учим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину <pb |
и све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у де |
кушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотрености, |
Јелено, срећна, у загрљају његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам |
и падају свом силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S} |
досад супротно саветовала, и одобравала сам, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш с |
рећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Мо |
Молим, дакле, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио |
, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званичним путем удалили одавде, и од он |
е Ђурићу,</p> <pb n="240" /> <p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извесн |
те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећно |
ткуд ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему на |
?</p> <p>Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре п |
као да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је ле |
Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p> <p>— Зашто, како? — упита грофица с |
и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где ств |
тих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох ј |
ва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} |
{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти ни |
ла сам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила. |
ања полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на |
, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче |
је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам в |
хваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, да видим како му је?</p |
p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег б |
S} Љута болештина не даде му да управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена |
<p>— Јест, млади господине, према вама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћ |
екајте, покушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, сва |
о тако три године.{S} На првим изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више |
и, доста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове каванице.</p> <p |
— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер крата |
>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{ |
</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивали, па, кад све |
28" /> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја |
но сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвишеној души пробудио известан интерес.{ |
цу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад ва |
још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било заг |
јком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју |
јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремећено: у мом |
<p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек пост |
“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му ју |
ла у најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена од мога избраника, решила да останем |
која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, |
слила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приме |
нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се |
а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; |
ори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S |
м осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић нек |
где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што представља напредак целог |
што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> < |
<p>— Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих био з |
и да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да глад |
ош није све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,.. |
имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора кнеги |
д пре неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кнегињ |
практичне вредности било важно.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у ред |
а проћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет до |
опао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни ур |
се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— |
негињица. — Јесте ли били?</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мо |
не дајем ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажовао као уредник једног листа чији је број |
а твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, |
} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће чес |
еко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају. |
Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, к |
нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Ниса |
та вичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.< |
/> Немца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели |
је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долин |
и немачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у |
ља прећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико да |
S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најле |
украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су ад |
ажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустил |
и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, |
није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неиску |
вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Р |
на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Ста |
има.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са |
нтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињица у |
а, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати? |
код мене.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе сам се надао, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне |
ала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посе |
е тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога |
авле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да прои |
стална неизвесност и узбуђење којему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, претопао ста |
којој сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректор о |
Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам пре |
p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедере |
е Госпођице кћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим средствима спречим и |
признајем, — тешаше га Нинчић, — сувише сам суров био; опростите.{S} Несугласица сувише јако па |
43" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један уга |
S} Набави му троколица <pb n="298" /> и сам га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шет |
живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи време и п |
Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална пропали |
и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке |
је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме |
е довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p> |
но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући мног |
лиција да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме |
ила довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, затим рече |
чајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Ду |
АДСКОМ ГРАДУ</head> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> < |
што плачеш?</p> <p>— Нисам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О ч |
гроф. — Полиција имађаше скрупула, али сам их ја растерао.</p> <p>— Сигурно новцем?</p> <p>— М |
м предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене била огромна већина у п |
е престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} |
смо.{S} И сама увиђам некоректност, али сам је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је |
сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде |
жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао као карактер који то за |
дошла у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњено об |
и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кне |
Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми |
дговори кнегињица достојанствено; — али сам видела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси би |
p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта в |
тим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{ |
далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати.{S} |
на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом, |
цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Чилаг.</p> |
ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне |
тргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке постеље да се више нећу вр |
и толики интерес наше породице, у којој сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узети слобо |
јализам, ни материјализам; уопште, увек сам мрзио класификације.{S} До душе, некада сам се и ја |
је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „н |
ећаје.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимност изнесемо и пр |
ак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, |
ио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да исп |
не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и |
ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам |
је много лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, до виђења, дакле |
> <p>— Није нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} |
само галан, отмени развратник, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приме |
коро ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу н |
кла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p |
оје каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Баната са источног дела, тамо где се говори више |
ла о мојој ужасној несмотрености, којом сам моју слатку малу теткицу изложила натчовечанским му |
авом од најплеменитије женске, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је прилик |
ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, |
сам господин, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: |
е, то нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно споразумела, сад имам још да свршим са в |
што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допа |
глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да |
рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> <pb n="276 |
, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</ |
жњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код |
показује све више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је |
оје га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом икона |
м ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла. |
ор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p |
духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бри |
да мном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратк |
ша и споредни су приходи порасли; могао сам живети сиромашним животом али ипак пригодним образо |
ибрао сам неку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат или том |
отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа з |
ли, господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p> |
жно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p |
ељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и |
етекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га |
вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задов |
чић.</p> <p>— Да, господине мој, стекао сам једног приврженика више, и то каквог!</p> <pb n="29 |
сове земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао |
еморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вр |
руку посматрајући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад |
у.{S} Узео сам засебан станчић, прибрао сам неку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у по |
о мањи али одговорност велика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи |
вима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико пошт |
ематичном тачношћу износим све; написао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви и |
е сећам, у извештајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли |
> <p>— Милостива госпођо грофице, дошао сам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је приметила утис |
спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесн |
.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремн |
прозбори јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити на |
ојим вам на расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена прот |
ји?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога ч |
у погазио.{S} Без стварне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам |
Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско турско-грчко име учите |
све; написао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само рес |
сам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb n="327" /> век |
је романсијер у згоднијем положају него сам историјограф да буде непристрасан, тим пре што се п |
адићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим |
</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код м |
насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; |
пригодним образованоме човеку.{S} Узео сам засебан станчић, прибрао сам неку малу библијотеку |
тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још ј |
га Стеван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прош |
м књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, кој |
и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољ |
а Ђурића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је глас |
о сам једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа |
ут.</p> <p>Старац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се н |
, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</p> <p |
м вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од к |
вају живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужност. |
завичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан његова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хр |
та да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај, |
амо где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где |
какав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, к |
знајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Грчкој, |
> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на не |
т; за ову годину <pb n="286" /> изгубио сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу шт |
одине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то |
ду, и за сарадника уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и критичној рубрици.{S} Доцније поста |
Ево! — и пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и к |
либова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио пут |
орао примити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и угодним живото |
<p>— Е па чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у ов |
бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, б |
анство? — упита сестра.</p> <p>— Мислио сам, госпођице, али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће |
годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да м |
послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си о |
мо где сами највише желите.{S} Приметио сам, да наши младићи у иностранству уопште имају велику |
ам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p |
ачкој.{S} У крилу ове народности научио сам волети људе, ценити пријатељства и мислити на задат |
четворица Босански краљеви.{S} Поручио сам неколико интереснијих слика са женине стране, да се |
е више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџ |
.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама |
и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S |
ћи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, о |
о што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама |
вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато по |
<p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете слободн |
на се бригу око мога школовања; па како сам имао благодејања од Господара, то се од задруге тра |
тане после извесног одупирања, али како сам био син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{ |
да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мог |
ви мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и погледам у јед |
етом користили.</p> <p>— Да, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли породицу... гро |
писала.{S} Пет година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n="308" / |
ицира, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ |
се удаје?</p> <pb n="227" /> <p>— Тако сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше у |
сам до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празн |
S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.</p> |
стих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уређив |
pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти сам |
негде у давно прошлим временима.{S} То сам осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула свир |
у наручје своје људске слабости.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није бе |
p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То |
ретекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекне |
/p> <p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То |
о.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p |
24" /> <p>Павле одобраваше:</p> <p>— То сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прили |
и ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадо |
инити само са извесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези |
радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ств |
оју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су |
ме не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очигледн |
но; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш од своје намере.</p> <p>— П |
хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали п |
е нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S} |
му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{ |
у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да д |
напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома трону |
непоузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго |
м полагано одговори:</p> <p>— Зато, што сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму? |
наћи другога бољега начина до онога што сам га досада употребљавала, то јест, да долази и даље |
из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и п |
ана стаје петнаест форината.{S} Све што сам побројао дакле месечно триест и осам форината.{S} О |
није могуће поновити пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и |
ри у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама |
ио дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући |
ти, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео ј |
ила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вр |
, и маркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања на |
се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини н |
ушај, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n="334" |
Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једног |
у.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb n="99" /> <p> |
емљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја ниса |
а.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упу |
смо разговор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{S} О |
ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и |
ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, што се мо |
ење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у велики |
оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу |
b n="86" /> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и |
идно заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом |
помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да |
Покојна нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог л |
— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем људе |
p> <p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је |
тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање, до д |
ам вам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу |
с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. |
о пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p> |
е већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше баг |
?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Ко |
току на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће |
рку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита она наивно.</p> <pb n="170" /> |
ше него што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао здравље, живот и |
ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај |
лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Ч |
шћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и данас непрестано варам о |
та пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварим |
Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни ју |
</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да |
већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— Лакше, младићу, лакше |
м од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и најо |
S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много виш |
или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од |
ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободног држања, али нећу д |
и је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p> |
ао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам |
<p>— Ја сам сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на о |
н, кад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овима.</p> <p>— То никад неће бити.</p> < |
ву кавану.</p> <p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи ув |
је могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184" /> сам р |
, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз ко |
у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за образованим светом.{S} Но полагано се и ту |
ко говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће го |
— Ништа више?</p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На б |
м убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уображеношћу отерао у смрт; да с |
он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо |
могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили наш |
ј почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Коректо |
да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких напора на |
међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сети |
атле одосмо на Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рек |
о. — одговори кнегињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад са |
чио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, ина |
напишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица, којих списак имам |
витак, а не за закржављење...{S} Таквих сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу |
{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господине Чилаже?</p> <p>— Јест, г |
овори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд |
таде сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <milestone unit="subSection |
роковала његове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад |
се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац она |
ус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу |
уњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, према П |
да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге почивке Павле дубоко уздахну, з |
а ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, господине, нем |
>— То је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као |
сам у овим страшним приликама остављена сама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, |
и га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти; је |
га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, милостива |
издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под на |
ину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у своју неуте |
сећању целе дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне |
ем.</p> <pb n="176" /> <p>Агнеша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мисли |
ођама; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше |
необичности саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, она је предмет и |
о поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, мо |
дала, као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекине |
поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам некоректност, али сам је учинила, јер пишем |
што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, р |
тва.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље д |
а близу средишта цивилизације.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе културе. |
м дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и |
даним гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше |
ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да ниј |
p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан |
ковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, викну:</ |
Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила? |
је јако заинтересовало због необичности саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, |
.</p> <p>— Добро.{S} Јулијо, остави нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па |
зованост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску искреност пуну |
анама противниковим</p> <p>— Ви, дакле, сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна |
.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и је |
. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодн |
к ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Приметио сам, да наши младићи у |
уди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стис |
вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да |
ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе |
, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ћ |
су говорили о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, како |
једно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што |
Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете његову пуноважност.{S} Молим, дакле, за |
зумљиво љубазно држање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да нема |
жањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њ |
примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади чита |
на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске |
да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још |
да бих вас волео познати онаквог какви сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не |
круг својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо судбином своје |
и. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о к |
ко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n="148" /> подносили већ и већих мук |
{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана |
опао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ прекиде говор.</ |
лских бележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, како да не могу својој д |
у потребу, коју не бисте могли намирити сами.</p> <p>— Учинићу, кнегињо.</p> <p>Она приступи јо |
ови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господск |
ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно којешта.</p> < |
им сањаријама, - које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту |
дила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазо |
сније манифестације.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, је |
а, затим пуно спекуланата, и напослетку самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> |
/> ја се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши |
рава да посећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега |
тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој |
гртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш |
послу.{S} Наступи она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање болеснико |
ревазилазило неколико златних милијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку на |
, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим градовима и великим |
те (изузев теолошки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, кој |
ислио на будућност, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна лична независност ти |
јислав</p> </quote> <p>Павла је, дакле, само смрт могла спасти својих смерова главне препреке: |
— Нећу да чујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту |
аји не преиначавају, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ст |
лико да можете подносити и морске буре, само будите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не може |
у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужила покаткад некоме од нек |
радо сејем добро семе; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо прим |
нцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци које је у неколико уздигла |
ело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и пр |
аре; па природњака који ће и глумовати, само да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаћ |
а остале наше варошице могла применити, само можда са још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто м |
испитујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од <pb n="290" /> |
чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда |
нављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у пра |
о оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете ра |
а хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он пре |
.{S} Били су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежо |
/> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајн |
могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се у |
а дуже време, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би см |
Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Пав |
мамљива као она тамо на вашим раменима; само што је била веселија, отворенија.{S} Збиља, могао |
киде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{ |
главноме јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно |
ајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала обазриво, или је шушн |
играм улогу интриганта. <pb n="295" /> Само, ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ва |
ј живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније, — што се од свој |
ва главне препреке: љубави материне.{S} Само је овим грозним и највећим губитком могао постићи |
ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и св |
, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да види |
ре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више оног младићског поу |
не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Зати |
ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годину.{S} Само једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме |
>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb n="86" |
смем код куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> |
</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као ш |
шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p> <p>— Зар немате дању времена?</p> <pb n= |
и, дакле, хоћете само Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p> <p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у ва |
и висови често са дивним виноградима, а само понегде нагло одсечени брегови поред Гроцке и Беог |
и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само у границама нашега домаћега живота; ван њега ми се |
:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте онда само један једини осећај.</p> <p>— Тај један једини — о |
да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда |
нађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очигледно је би |
нема више; ово му је извитоперена слика само... можда реалнија, истинитија; а можда каква и тре |
а хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем створењу на св |
дисциплини, од које је она примећивала само бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буд |
скује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља |
ости, — рече јој кћерка. — Није то била само већина: сви су били против тебе; ти си остала усам |
отмени развратник, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био ј |
ем чиновнички посао, она је пак научила само да негује цвеће, материјално и душевно цвеће, све |
На послетку ви тамо нећете имати посла само са онима које сада познајете.{S} У тој кући по сво |
ог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја до |
упних шљива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово скр |
и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отворене очи подигао би пр |
гледало е није у стању да одговори; она само климну главом и седе на своје пређашње место.</p> |
бав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p>— Верујем, прико, верујем. |
ана надао до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око оса |
ла бела завешчица, која поглед пропушта само изнутра напоље, а обратно не; над прозором јефтина |
одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући му лик. |
деја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенскоме племству.</p> <p>Да |
p>— Ви сте моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати |
са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру |
том његову пословању узнемиривало га је само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефист |
и да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда |
срећну и благородну породицу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и како ће с |
варало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе, |
одарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима |
се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, |
рдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} М |
целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико користи, да се добро упознао са свима делов |
> <p>Очигледно су се потукли; управо је само <pb n="91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се бра |
вине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловитога сећања из историје.{S} Стра |
увише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ ни |
ној јединици највише приличило: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније м |
сиротињу на најдуховитије начине, које само он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, д |
оф; — са оваким се симптомима појављује само <pb n="209" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са |
ао део нашег догађаја оне су припомогле само завршетку, а стварањем целе потпуне слике ваљало б |
а уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосног лица као виновника.{S} Гл |
е и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не упадне један на врата са нов |
непознатог света, <pb n="309" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} |
г пречу његову примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али н |
елом Истоку и као културних јединица не само опасно, већ и показује знаке неправилна развитка. |
ја је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ретком и тешком инструме |
у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али за њега далеку прош |
свом силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам т |
луцијонарних идеја.{S} То га направи не само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да до |
и, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годи |
јајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и |
е Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују ја |
ости њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{ |
роф је свој данашњи долазак објаснио не само лепотом Павлова певања, које га је овамо домамило, |
о што беху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба |
а, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необ |
дела је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чува |
да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш |
већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом све |
е, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што га |
нашега домаћега живота; ван њега ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер |
мате посла овуда?</p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</p> |
о бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивни |
негињица Страта, господине.{S} Извол’те само за мном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Павле |
им погледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћете само Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p> <p>Гроф пребле |
је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само ресултат: потпишите га!</p> <p>Павле напослетку пр |
те које је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће прошле |
иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји господски рођ |
бро замислио мало пре.{S} Младости беше само код једне, али је она обасјавала сву околину - - Н |
Нинчић обично проводио код болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни |
алека оном пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињи |
е идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овде била иста |
ектор очекивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим |
ма овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.< |
овео у трагању неколико часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и |
је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није јој споменула ни да промени |
добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног |
ер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <pb n="130" /> <p>— Ипак бих вас мо |
љих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимично живе својим нацијоналним животом, што је |
м да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:lang= |
лико треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли дале |
/p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше.</p> <pb n="268" /> <p>— А отку |
ће му полагано помоћи; грађанину, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; |
аза му једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S} |
управо натераће вас да напредујете, али само привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче |
ји?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици проп |
ћна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> |
јним поклоном, мало намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом изразу л |
дне.</p> <p>Поред све своје урођене или само прирођене поноситости грофица је ипак одликовала П |
, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и француски.{S} Таман су се договарали шта |
његову звучном баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећа |
Нинчић.</p> <pb n="338" /> <p>— Говори само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Н |
ико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило |
— Да се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време про |
и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша теткица.< |
и, како би их одсада могао усредсредити само на једну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је |
> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а то сам мислила да га има |
Павла у оваким приликама могу посетити само две женске, кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S |
аш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" |
потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу вел |
избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашниј |
одевеног, пусти на галерију захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.< |
а се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, колика му је стварна, телесна потреба.{S} |
пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може ли се пам |
врло непријатно, оно учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога |
вори лагано, одмерено:</p> <p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p |
е.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да ради |
тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом господину.< |
ујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p |
у?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега |
{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју |
>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако |
судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај |
пита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уз |
} Али она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу |
мале почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.< |
p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему |
и поред њега; међутим то је он удешавао само стога, да га што поузданије придобије; јер кад га |
награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобит |
е заточења, али је до амнестије одлежао само неколико месеци.{S} Кривица му беше распростирање |
гом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је |
ако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, кога су неколико пута запитали |
стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново један изгубљени дан и једну за |
љења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмере овога светскога града, |
овај сиромашак има <pb n="297" /> право само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и б |
стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви |
око пријатељство без усиљавања и готово само собом неким пријатним природним начином, који, као |
S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљиво погледа.</p |
p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је |
дини већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, с којим сам поделила сам |
сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете м |
менија лица, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођу и једног малог господина |
о не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све |
е га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те |
година мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно што се за пет година нак |
од Господара, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако |
з њих задовољство, које је за њ значило само посматрање неких лепих чаробних слика, што их је и |
ве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положај пред гр |
ас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна луда девојачка засно |
душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да |
а сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељака, т |
ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро ра |
ко чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела |
ем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} |
ије оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привре |
у.{S} Математика, дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још додаде |
ова несрећна је страна да оне потребују само оним бедницима, којих памет није толико развијена, |
рније практично разлагање, али овако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим?</p> <p> |
му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирно седео код стола као у |
нежан, али већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљени |
свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, нека |
изгледа, имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива при |
Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</p> <p>— |
не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима |
ће свакако набројано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректо |
муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често немогућ |
да усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па д |
седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим |
ознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дан |
, па кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још проговорио <pb n="326" /> нек |
ада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не реч |
ратке одбране или, управо рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва дочека прилику, да се кор |
њу и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе; наста грозничава јурија, неразборита, крај |
у томе погледу он није довољно познавао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душев |
ли Павле није био више потпуно господар самога себе.{S} Његове ванредне прилике, стална неизвес |
по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <foreign xml:lang="fr">Larochefoucauld</fore |
?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас |
307" /> са својом судбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег састанк |
говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Говорите.< |
и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је |
он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај, |
> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Није могло бит |
странству; тетка такође; она је постала самостална и стекла је доста јаких познанстава на која |
179" /> <p>— С које стране?{S} Нисам ли самостална, пунолетна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, ал |
<p>— То је један народ подељен у четири самосталне државе, а у неколико десетина области.</p> < |
се више не бринем само за своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју младу неискусну једин |
неког калуђерског реда, чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођ |
уди и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично је |
у Павле долазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног гост |
овеле до овог сентименталног постепеног самоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, |
е се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство било то нагло или поступно.{S} Зар томе да |
и људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, што ин |
бацивати што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та |
у лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама светл |
оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице стегоше г |
оба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке постеље да се више нећу враћати у иностранст |
ебо, чијим се именом био заветовао крај самртничке постеље мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној м |
сеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред |
сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, го |
ли доказе?</p> <p>— Изволите питати њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са |
љаше.</p> <p>— Како би било запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се |
павао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, к |
лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко вре |
могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи. |
>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је приви |
већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу |
е то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда је забранила њојзи да ишта проговори унапред о по |
сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито девојаштво своје сестре.</p> <p> |
лим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библијотеци |
ше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Ништа, размишљам.</ |
ија, рекла бих бујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твоја брига, <pb n="188" /> знаш; а при |
>— Којешта?</p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, је |
ранствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме |
у Београду наслоњен је капак мртвачког сандука.</p> <pb n="349" /> <p>У пространој околини мир |
да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, м |
чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и ко |
ије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да |
редставници шаке јада у некој мешавини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, или вредне будале ни за |
бном споразумевању о својим приликама и сањаријама.{S} Они су говорили о своме животу уживајући |
длазак, нити смисла његовим неодређеним сањаријама, - које иначе још ни пред самим собом не хте |
} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају жив |
растројства, којему вођаху тајанствене сањарије младога Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели |
јем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изб |
пији.</p> <p>Прође читав један век, док сањива надзорница отвори капију.{S} Баци јој дарак и от |
де у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, ми |
ти задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло непријатно, он |
иност својега романа са младом грофицом саопштава <pb n="185" /> Нинчићу, очекујући увек при кр |
дврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честит |
шли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је изврш |
аше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није понудила да седне, ни |
трата, затим грофица Агнеша.</p> <p>Ово саопштење није учинило онај утисак на младића, какав је |
ео, да Павле није званичним путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три |
6" /> пред степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево мишљење и додаде, |
Крагујевцу нема останка. <pb n="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} |
ко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и великих жртава, ако |
</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити јасније.</p> <p>Гроф с |
з забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју |
Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећ |
расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена противу своје во |
олим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се |
с чини срећним али што није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, који нам је по душ |
ма слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузданим к |
у оданост, и зато можете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега треба |
нео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p> |
знатим.{S} На умиваонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китњастих завес |
ошанин који се обогатио својим занатом, сапунџијским, а неуморним трудом и многогодишњом штедњо |
ају праву драгоценост за каквог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и |
Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{ |
е, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и крит |
ој рубрици.{S} Доцније постадох главним сарадником и кандидовало ме је уредништво и за посланик |
најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио.</p> <pb n="1 |
тетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све, што |
то изближе покажете.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показ |
сти.</p> <p>— Према нашој?</p> <p>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијуковић |
, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али судбина тек остаје најјача сила н |
а, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, |
.{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} |
орно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кућ |
ешења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобр |
сажалењем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим х |
за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим невина споредна личност.{S} Ја наравно немам тол |
а овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле |
ећ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је |
ан, да има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, које носи сваки |
Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите дневно |
ет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се прибл |
нема више.{S} У последње доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари м |
да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кне |
и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има будућности, да |
чиновника или професора, — или људе не сасвим у исправном Јевропском оделу, новинара, књижевни |
амили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне мо |
по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују живину |
одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима ис |
ашњих бољих познаника Павлових, како се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан и ц |
ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онд |
у тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчини |
девена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба које се код женских означава са „с |
ао неки младић, али се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу забо |
ају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S} Ја н |
ље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, — |
о на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу д |
велику жалост приметих касније, да сам сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, господин |
ш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема више; о |
са оцем — изазван жељом мајкином — имао сасвим противно дејство ономе што је она желела.</p> <p |
бично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом с |
ем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но |
подигоше заједнички Павла, који је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, да га во |
који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мисл |
>Њихово је држање после болести постало сасвим интимно.{S} Павле као да је постао зрелији, стал |
о од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити јасније.< |
каванице „Код Занатлије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си |
е стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и ве |
у, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским и сиротињским приликама, а из |
мљу на основу искуства што је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{S} |
ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине |
у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра у топло |
то преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала под теретом овога ужа |
апред определити.</p> <pb n="294" /> <p>Сасвим је друкчије стајала ствар са господином Чилагом. |
ожењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али |
е сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у |
у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одго |
оф је био висока, витка стаса; слабачка састава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и |
недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст |
сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљење.</p> <p>Ипак ни |
стало, док је овако дугачка писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чин |
у леђа коректору, подиже и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице младићево.</ |
рман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, |
мњи дани да попуштају, обично пред вече састајали, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> за то вре |
ист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међу собом и разговарају са чуварима или посети |
менуто двориште међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскр |
није тада имао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био своје лутање гото |
мрачне?...</p> <pb n="345" /> <p>...{S} Састанак са Стеваном „Код Занатлије“... затим први број |
дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу гово |
так.{S} Видео је младића при пролазу на састанак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило, д |
ити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођица није била потпуно задовољн |
казао подужи састанак...{S} Гле, подужи састанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и |
— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек после неколико дана.</p> <p>— Онда ствар б |
м је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S} Гле, подужи састанак!{S} Сладак ли је.{S |
нако слободан и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био без својих лепота.</p> <p>П |
и ватреним фразама описиваше први дивни састанак свој са драганом, освештен присуством родитељс |
воме пријатељу потанко његов ономадашњи састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао |
аше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлог |
е.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да буде пажљив п |
S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{S} То је одиста класично, као што би рекла н |
он је после бурних призора или веселих састанака са зборишта или из ђачких кавана обично умора |
о осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му р |
чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учин |
Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означујући дан и |
="120" /> му Нинчић. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту |
<p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном састанете.</p> <p>— То није могуће; то више нећу чинити |
бом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу заборавити.{S} Било ј |
а.{S} Задатак, који ми је приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до |
<p>Неколико дана после оног изненадног састанка са старим Чилагом, Павле, који за то време слу |
м сјајним приликама први пут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгл |
ати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, — о |
страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту |
да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n="344" /> о |
мирно, место.{S} Али најзгодније време састанку беше пред вече, кад другови посвршују своје шк |
p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, |
ако мисли да се држи на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Приј |
дужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишин |
длазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира; па она велика библијотека; гроф |
седницама скупштинским и општинским; на састанцима учених и уметничких друштава, не би ли кога |
ого, ја сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала |
покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ће |
пита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>— |
p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити м |
кишобрана; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћилим, погдегде каква слика, ре |
и писати.{S} Календар је потреба колико сат или бусола.{S} Он представља Историју, Астрономију, |
е узрујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али п |
и да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да о |
као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом својим једноставним |
он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао је другове својим досеткама: језик му ник |
ика, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да се зати |
увек унапред показује за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на |
а?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће бити око по |
овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем.</p> <p>— |
од фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p> <pb n |
ећ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури |
ала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале достојном сталношћу увек уна |
не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, ко |
а.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше |
и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу о |
и?</p> <p>— Желите да знате? — упита га сатанским осмејком.</p> <p>— Желим.</p> <p>— Ево! — и п |
тао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњав |
свију вероисповести; нарочито је читаве сате провео радним даном као и свецем по црквама правос |
и на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да до |
е?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да |
абачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором. |
вати ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле |
ан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, |
била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у песмама, које ми је некада пе |
вом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку |
књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као ска |
вана оста празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непоз |
ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и |
житељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле оде.</p> <milestone unit=" |
поруџбине; овде знају да око једанаест сати редовно попијем једну чашу.</p> <p>И заиста после |
Уредно је долазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била најпунија, заузимао би своје ме |
јурија, неразборита, крајње напрегнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дођ |
а још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала под теретом ов |
атељство даје срећи већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олакшава.</p> <p>Cicero</p> </quote |
бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да |
ња Чилагова која трајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — прод |
ачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а почетак игранке био је одређен, као обично, з |
и медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака, које су га издржавале, а једн |
83" /> горе доле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Г |
а Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На о |
чиста сјајна кошуља.</p> <p>Грофица га сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлил |
да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи за с |
и, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Он |
ло, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравно мног |
, претње!</p> <p>Гроф зазвони и ћутећки сачека послужитеља ходајући по соби; кад је овај ушао, |
опет није могао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица наново опомену:</p> <p>— Мор |
е опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а поче |
А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћ |
новату прилику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство онога прв |
нде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је п |
удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио главу на обе |
ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече |
у ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова |
у сада <pb n="162" /> не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињиц |
га и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самртни |
размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности |
ових разних интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но они сви скупа.</p> |
ниси престарела; твоје дуго девојаштво сачувало ти је извесну свежину, која би била још већа, |
изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих могао |
тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу грофичину |
оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> |
Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат. |
Павла Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто |
де до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико педала доле, а горе са |
загледала?..{S} У кога? — запита Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, погодила сам...{S} Види |
/p> <p>У свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно јед |
а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све природно, јер си |
га узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улази |
да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исп |
опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбени дар; она још нема четрес година, — рече грофиц |
кад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке, да п |
на мајсторицу вештију од себе.{S} Због свадљивости његове почео је да губи популарност.{S} На |
авана умири, Павле распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само |
занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу пр |
у, којим су <pb n="320" /> се удаљавали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворк |
исте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>О |
неки нарочити свет.{S} Свака заједница, свака друштвена група — војници, официри, чиновници, ђа |
тао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесним личностима.{S} А |
ваших сујетних и себичних интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам ваш |
сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака заједница, свака друштвена група — војници, офици |
ести?{S} Какви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која |
То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица доносила своју идејицу, коју је пр |
За то се време у реду забава појављује свака, ма и најсиромашнија, заједница, да својим чланов |
ље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће преболе |
, нема сумње, неки врло богати странци, свакако из Австрије; ваљада каква угледна трговачка пор |
уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа н |
е једне године вратити.</p> <p>— Добро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац |
ло да су странкиње високог положаја.{S} Свакако награда казивала је, да су при томе имале у вид |
ила још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није |
и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се један с другим |
ерујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем положају.{S} Упот |
ам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> |
и се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег сл |
м.{S} Зашто не? — одговори госпођица. — Свакако имали бисмо врло доброг путничког маршала, јер |
не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p |
пођица размишљаше, затим рече:</p> <p>— Свакако би ствар требало прекинути.</p> <p>— Зашто?</p> |
ичке постеље част ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпођице кћери до моје |
тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећ |
ори се уредно отварају.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења. |
ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад видим, |
> <pb n="253" /> <p>— Не верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта |
о су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако набројано, а од сиромашнијих само оне што су би |
тив воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опк |
p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ам |
ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опом |
м?</p> <p>— Не разумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило пр |
а средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно што ћ |
децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбени дар; она још нема четрес година |
али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, нем |
доста поуздан извор.</p> <p>— То би био свакако најпоузданији...</p> <p>Павле пресече грофицу, |
слуша молитву једне грешне жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје верне Агнеше.</p> </ |
тија, која је обично у групи посећивала сваке године једну од грађанских забава, спремаше се да |
ати, али је сваки час застајкивао и код сваке важније реченице гледао оштро у лице младићево.</ |
ном главом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кнегињици д |
Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S |
ам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми |
ликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тре |
се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — |
е недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то љу |
на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани. |
а, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p> <p> |
врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p |
p> <p>Старац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке важније реченице глед |
Нежност љубави њене хтела је да избегне сваки поступак који је издалека личио на насиље.{S} Ово |
ности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, који <pb n="150" /> се буде |
о кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како |
једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви ст |
ан.{S} Узе округло огледаоце, које носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед |
амену, они ту проводе век, зими заузети сваки каквим занатом, а лети радећи теже послове по гра |
али су се у појединостима често управо сваки час размимоилазили.{S} То је био, тако рећи, једа |
чинимо са сваким појединцем, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер; — нити мо |
о је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после неколико година једнолика живота снађ |
преко оног послужитеља, који је долазио сваки други дан.</p> <p>После двонедељног мучног болова |
и је са својом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен о |
а, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирнија, рекла бих бујнија.</p> |
потпуна, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, готово сваки је био по један јак |
љу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао својој победи, која му се олак |
може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био |
.{S} Откако наново поче овамо долазити, свако вече га дочекиваху са највећим одушевљењем.</p> < |
реби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то |
окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је редом прилазио каквом инструменту и предавао н |
је могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајка њ |
му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подижући главу и |
о сваку похвалу, а његов очајни положај свако признање; али грофу се овај разговор и сувише оте |
.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече |
м руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, да често немађаху места да |
као пресечено.{S} Наместив се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у |
ија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је |
лаве или до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, |
ком и настави:</p> <p>— На шта вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, којима сушите м |
сестра.</p> <pb n="22" /> <p>— Имаће за сваког. — учини младић.</p> <p>Госпођица сестра замоли |
врши науке грошевима својих другова (од сваког добија грош, сексер, дневно), али кога напослетк |
с, онај таласасти па ипак при завршетку сваког корака одсечни ход — били су својственост овамош |
о, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, који нам |
ри, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао |
пребацивања која би уздрмала упорност у свакога доброга детета, нарочито ако је то девојка млад |
е.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневни ток често прекидао случајевима оделите прир |
p>— Затим имамо храну, — настави. — Ево свакодневних издатака.{S} Ручак: чорба два новчића, мес |
живот; видео је себе утонула у множину свакодневних поситних и покрупних дужности; — и то се в |
а пажљиво листу странаца; прочитавао би свакодневно неколико пута објаву о приспелим путницима, |
аше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду укрућена, душа није могла |
и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакодневну слику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се р |
х пришипетља, који смо као неки додатак свакој већој университетској омладини.{S} То су, мање в |
осиротела госпоштина седи, какве има у свакој већој престоници, и где обично има пуно малих ст |
ћу и племенитошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема |
помишљао и на своју половину.</p> <p>У свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дирну |
по осталим градовима и великим заводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових градова они често |
да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који нису никакве школе учили, ал |
м да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, кад види |
ећ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n="46" /> <p>Крагујева |
дини.{S} То су, мање више, пропалице са свакојаком прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо на |
а занатлију, трговца или беспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако |
ршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно пријатно осећање када |
које велите да се преписују болесницима сваком по његову „индивидуалном организму“, то јест: бо |
ан гвоздени ступ са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код |
Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти зн |
господских кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на ч |
њем отвараше писма једно по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су |
ролазили поред појединих тих одељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друштво |
ских позиција; с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са својим меланхоличним пл |
ри прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиз |
р се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једи |
азговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку појединост својега романа са младом грофицом саоп |
ош много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, мислећ |
а није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи |
у“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљубљени обично чине.{S} По тим |
бе?</p> <p>Грофица одговори наглашујући сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но |
и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и случај |
ризнати да је његово држање заслуживало сваку похвалу, а његов очајни положај свако признање; а |
мучној неизвесности једном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани дан.</p> </div> <pb n |
... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> <pb n="348" /> <p>Опет погледа на прозор и |
камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она болује од те страсти према вами, а њена н |
а вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две не |
ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда ст |
има.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је ча |
одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она |
уместо да се радујете доласку пролећа, све већма бивате замишљенији.</p> <pb n="225" /> <p>— Т |
мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спаса |
, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од светске вреве; гд |
ује цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњени проклетством родитељским ви ћете с |
де; младића испратише захвални погледи, све док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљ |
памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико одмереним т |
цу, и заједно одоше одајама грофичиним, све троје узбуђени.</p> <milestone unit="subSection" /> |
су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи све с |
да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио п |
да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви |
роз његове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без признанице, ето и ви му дајет |
а опомиње да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необич |
> кућице њезине, и околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памт |
е што је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом ра |
и или пети, па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба постепености у развитку, а н |
авлу.</p> <p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими о |
нда ме рана стаје петнаест форината.{S} Све што сам побројао дакле месечно триест и осам форина |
оба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предусретљиво објашњавање гро |
сеца, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану |
</p> <p>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама з |
је видео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштв |
тично насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богат |
киде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев |
те ли ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мо |
самостална, пунолетна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огро |
су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quot |
млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици |
ених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрси, не би требао да учини др |
!“ прекиде говор.</p> <p>Затим се канда све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније изговорен |
знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако |
јој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да |
како знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересо |
ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме пре |
замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, разумљиво, и ако |
стра.{S} Госпођица је међутим набрајала све поједине ситне учтивости, које су по свој прилици и |
> <pb n="142" /> <p>Моја је мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије де |
и у породици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинил |
ла још нека нервозност, која је отупила све разлоге Нинчићеве, <pb n="264" /> и најзад га Павле |
бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање из |
ву кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да одрастеш ево овако несразмерно дивна |
а, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, ис |
ржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде |
>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очи |
ислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царскога двора н |
Даље, препоручујем вам највећу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младићске жестине; чува |
а.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније удели |
кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпођица поплашено. — Ти |
ој ствари било је главно, и како је она све унапред припремила, известила <pb n="221" /> војвод |
је госпође слушале, затим посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале |
<p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S} У с |
хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> <p>— Растају?{S} Зашто?</p> <p>— Во |
етна личност?</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђе |
у га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега. |
је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки |
фицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред све своје урођене или само прирођене поноситости грофиц |
>Како се јесен приближавала, он постаде све немирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену |
ше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирн |
сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} |
о ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед |
ч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања пре |
трану где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <pb n="90" /> <p>Њему се учини, |
ва са „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још старија |
брчићима и веселим погледом.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су |
ви, јер им је основа себичност, томе је све криво настрано васпитање женскиња.</p> <p>Поче да с |
с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе |
о засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљиво једном“ |
јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим |
оже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било загонетно, овај му је усклик о |
и.</p> <p>Певање се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допад |
молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се з |
на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору мину |
упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са својим с |
вима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговори кнегињица брижно; — па, шта да с |
ојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У ово |
етку се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро |
озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто |
те тврдити, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећ |
тело коректорово почело је да показује све више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако |
сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био ве |
нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p>Број 4. <title> |
ноћашњом сетом, <pb n="34" /> почеше се све већма појављивати.{S} Први афекат што га потресе, к |
лен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ниш |
а великим брковима, који је заређао, те све факултете (изузев теолошки) свршава, — на шта, само |
онако потпуно оправдано, ако се проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго |
<p>Кад прегледаше, изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата сту |
невероватно јако развијеним недрима; и све су те слике некада морале изгледати дражесне, да им |
се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа“, |
на, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање изгубљена при |
је крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се |
риближавала, он постаде све немирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, када треба да |
о разумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <pb n="130" /> <p |
маћинство на спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке |
чекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша, ов |
дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду укрућена, душа није могла разумети сложе |
и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је не |
т не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и у |
е изгубити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> < |
е, кад будеш напунила четрдесету, то би све изазвало веома немилу сензацију колико по њих толик |
нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас сл |
пута објаву о приспелим путницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина јед |
кад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спава |
где се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни |
дини разлог, због чега бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни и |
слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали с |
— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којим |
страха, затим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; наста борба, да их се отресе, и на |
рилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога одоб |
, али ми није могуће поновити пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу |
га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што |
синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p |
убе стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се |
јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да |
ам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје |
позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која |
е, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојо |
ко година, јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, |
на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон, — истрешћ |
S} Видим унапред како ће господин проћи све системе: алеопатија, омеопатија, идропатија, ћорава |
S} То су автографисани табаци, излажући све вере по постанку и суштини својој, а на крају листо |
.. мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> изгрицкали.{S} Ви јатом |
о више наваљује, тиме се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да го |
ругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, д |
ла, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осв |
И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чи |
Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да |
S} Ја вам математичном тачношћу износим све; написао сам вам једначину, управо сам вам је израч |
вала.{S} Појави се неко таласање, затим све јаче врење, док се око говорника саби густ круг слу |
га је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио. |
pb n="287" /> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа |
а започети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој варо |
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан све је било заборављено.{S} Странци устадоше рано, дору |
ило немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међути |
осла.</p> <p>Како су дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb |
тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, т |
ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравиј |
икад се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот био ве |
а га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши паж |
приближивао крај месеца, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, леже |
да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска, због које је једном пропао, |
науке, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, жи |
јим душевним расположењем данас изабрао све тужне песме; севдалијске Босанске певао је са такви |
говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад |
ио да се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ |
о приличан број песама, и превео готово све на француски у стиховима, реши се да оде грофовској |
у убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али није остави |
слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што представља напредак целог човечанства на врхунц |
вле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслуж |
роф, који је у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, |
о загонетно, овај му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе кнегињици:</p> <p>— Мене, кнегињо, ни |
естра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </div> <pb n="65" /> |
це буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку |
ико месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у |
одговори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом |
ић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она |
ојим досадашњим начином живота потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Кр |
ико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним?</p> <p |
ничарским приликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А |
послетку израдио приступа.{S} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао как |
да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо нег |
одлазак постала је права манија код вас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери, коли |
ећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је |
коваше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спрем |
pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле ј |
мо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и госпо |
газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу. ( |
S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи брков |
За тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Г |
аме Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су све преведене на српски, словачки и румунски, као и сло |
преко темена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавл |
радњи, час у редакцији, полагано научих све те послове, <pb n="330" /><!-- 328 i 329 ponovljene |
ad> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“)</p> </quote> <quote> <p> |
андо, — узвикну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима |
кну Павле.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим ниј |
ацу, — примети госпођица Фернек.</p> <p>Све се насмејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје |
и идејал: да постанем ревизором.</p> <p>Све је то причао испрекидано за време ручка.{S} Павле ј |
ашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ак |
S} Код омладине на Истоку уопште, поред свег тако радо показиваног патријотизма, најсилнија је |
иво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес четири новчића.{S} Доручак: бела кафа |
пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђач |
ом видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти; једна школа |
два, дакле вечера тринаест новчића.{S} Свега рана дневно стаје четрдесет и четири новчића, мес |
коју мало час поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочи |
доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а то значи д |
све то већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месе |
не одбијете каквом погрешком; но поред свега треба сада да се на <pb n="186" /> врло дискретан |
еста и обигравао би целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико користи, да се добро упо |
оменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што се тиче у |
дегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер ми |
Остајем при пређашњем.</p> <p>— И после свега овога?</p> <p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофице, јест |
а те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко но |
толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову великодушност и хитру ге |
штите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега треба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам |
е сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте |
ема њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решил |
као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску искреност пуну поштења и непосредн |
ек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снив |
ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случ |
и свршити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охлад |
кој природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, д |
Такав један међупростор, каквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојености врло |
хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас |
дједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече младић, — још не видим шта ст |
,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,.. |
ђено у лекара, кога је за време болести свега једном видео при свести, али га није добро запамт |
дно од два одељења, колико их у болници свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра г |
>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком |
па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Је |
бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео |
{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још свега неколико, можда, година, и моју још заосталу снаг |
у у библијотеци, којој је нехотице била сведок.{S} Она је приметила немо признање у очима двоје |
м младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје ум |
уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осм |
оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сат |
таву хрпу хартија.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је „Уредба госпође Пијуковићке“...{S} Овај о |
ло до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у кавани |
} Био сам жељан његова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хране, слободе у држању и простодушн |
нити је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образованост његова није могла |
иску тренутка.</p> <p>Младић је износио свеже слике својега <pb n="140" /> детињства, својега з |
ваших речи удара <pb n="146" /> струја свежег животворног ваздуха.{S} Али ја вас морам опомену |
улице враћао са котарицом пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива, каквих на з |
снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртн |
у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилиц |
истим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Много, много лакше, |
као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја |
плије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако попр |
дуго девојаштво сачувало ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{ |
ежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milestone |
сала као врло осетљиву, али привлачну и свежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у ст |
ене, кнегињо, нико није видео.</p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зов |
морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта; могуће је да се од |
ажесне, да им нису доцније неки варвари свема нацртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се к |
— Јест, млади господине, према вама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћер и |
/p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове |
их љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје приврженике.{S} Њих н |
ност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; што се даље њ |
ођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгледала осталима трима потчињена, — нисмо овде |
ије најчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у та |
што, на жалост, морам претпоставити по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најо |
добили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће им |
добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} А и засл |
— Повереник господина Павла?</p> <p>— У свему, госпођо.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко с |
своју, и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} Њима се храни једино известан ре |
ви.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу мест |
е са интересом, јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знајући колико је он мука пр |
м животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муком зарађивао |
даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p> <p> |
а племенито срце кнегињичино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" /> и љуба |
једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају, те с |
сли.{S} Данас је један завладао идејом „свеопштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и |
— Рекох вам.</p> <p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, није матерински; да |
опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је |
ушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевц |
есете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?</p> <p>— Опет понављања, младићу |
велико пробудила политичка, нацијонална свест, која је почела стварати велика дела и на оделити |
о све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност. |
душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила је улога онога што се зове вољом |
је за време болести први подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као што је д |
рати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватруштином не мо |
једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>Писмо је |
ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака твоја р |
Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ст |
за време болести свега једном видео при свести, али га није добро запамтио.</p> <p>— Господине |
да види и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он нека |
ама и сластима земаљскога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био са |
ем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима сед |
тела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, к |
</p> <p>Тада би стао проклињати некакав свет пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривок |
да ову велику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица Евстратија, дакле, заборавља разлику |
бично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Службе Божје, — кад одједном |
е палате или са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} |
дјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски ја |
да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из |
рине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својо |
у малену али лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећивао је Богослужења свију ве |
"296" /> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохо |
нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака заједница, свака друштвена група — војни |
кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?</p> < |
им, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и то без мрж |
ривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети |
меја грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам |
посника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај |
на којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> мест |
врата право, могао би назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад би |
земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим |
вог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима. |
као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да з |
т?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивањем аката, шт |
осле неколико хиљада година, као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта |
га маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том |
и уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у |
у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p> |
вас.{S} Однесите својима поздраве овога света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p> |
На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!</l> <p>Војислав</p> </quote> <p>Павла је, дакле, |
похитао у вече, да у таласању отменога света продужи своје трагање.</p> <p>Неколико сјајних ве |
кте ми се једном путовати, </l> <l>Бела света малко огледати, </l> <l>Бела света, земаљски чуде |
Бела света малко огледати, </l> <l>Бела света, земаљски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у небе |
то су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} |
ињете да обраћате на се пажњу каванског света...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почет |
повукли паралелу између оног напредног света сложених интереса и између ваше још малене и нера |
био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут није пао један зрачак усред мога |
ризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео собом о |
имађаше нечега као из неког непознатог света, <pb n="309" /> о коме само снивамо и која нам у |
овом излету у полу цивилизоване делове света.{S} Његово је поље више на углачаном паркету, нег |
Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи |
О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају хартије стајал |
сиротиња што је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сја |
} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али судбина тек остаје најјача |
} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али мене је гушило нешто, ј |
и под корацима.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо ли |
/p> <p>— Ви сте, дакле, видели прилично света, па биће вам познато, како се осећа путник у туђо |
трима потчињена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{ |
ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако |
ше не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да з |
сам свећу мојој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p |
мо допире слабачка светлост стражарских светила.{S} Болесник понекад подиже очи и погледа у про |
у, немађаху намеру да му буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа |
ког реда огромних кућа, затим залута по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хит |
е захвални погледи, све док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се није |
<l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> < |
е крстом православним и целиваше ликове светитељске.{S} Дође до мале иконице архиђакона Стевана |
укама у великој плавој кутији.</p> <p>— Светла госпођице, — прозбори јој учтиво и званично, — д |
Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном доћи у о |
а разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве матерњи језик.{S} |
је био одрешенији, дух досетљивији, око светлије и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уоп |
ије легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету, довршавала је свој цртеж, од којег |
тини углачана пода, стајало је неколико светлих прилика, а међу њима она најсветлија.</p> <p>Да |
густим седим обрвама, испод којих јасно светлише живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију |
тпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S |
говорим много којешта.</p> <p>— Слушам, Светлост.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју г |
о удешено да изгледа још старија: рђава светлост, неподесна боја хаљине и њена велика збуњеност |
есе.{S} Из даљине овамо допире слабачка светлост стражарских светила.{S} Болесник понекад подиж |
вори госпођица мало нестрпељиво. — Њена Светлост Кнегињица Евстратија де През.</p> <p>Павле ућу |
.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милост к себи.</p> <p>— Идем.</p> <p |
егињице де През; будите уверени да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, и зато можете с |
летку рече обазриво:</p> <p>— Када Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, онда је мен |
тор седе и написа одговор:</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не |
шав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за |
ладалачке породице, има права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више? |
робудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> <p>Т |
увши руку кнегињици, — ја вам честитам, Светлости, на тако великом и чистом пожртвовању.{S} Кад |
одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, в |
а било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости најпокорнији слуга Стеван Ничић.“</p> <p>Писм |
где би га сунце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатном топлином.{S} Лекова му није давао |
но и привлачно.{S} На склопљеним рукама светлуца драгим камењем искићени мали златан крст.</p> |
но погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило прозорја |
уп са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што |
еверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја р |
е часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривоклетство |
оностима и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, ув |
ике, за новогодишњи бакшиш и моју славу светог евангелисту Марка.{S} Као што видите преостаје м |
S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зац |
брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S |
а <pb n="307" /> са својом судбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последње |
ошао у искушење да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим бл |
сет година више.{S} Али њему би се пред светом могло додати две године, а теби слободно откинут |
ог времена већ сам жудео за образованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изглед |
тиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда н |
, све, како бива у местима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где |
ићеве, то је добро приметио овај ствари светски каваљер, који је целог свог века имао посла са |
само поглед на дивовске сразмере овога светскога града, већ и помисао на малене почетничке нес |
сте; неки и пропадају у њима непознатој светској вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S |
али судбина тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред |
у срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а |
јузвишенијем, о најчистијем створењу на свету, она је то створење увредила до срца, погазила ње |
јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако б |
о као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар |
тиније, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале пр |
е може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војвод |
болести остављеног без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте |
ољно објашњен положајем њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа |
гао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304" /> јер му јавише да |
плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим ви |
х и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало досадно то вечито викање болесниково, њег |
логај или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења |
ад наступе дани Месојеђа, у образованом свету настаје доба забава.{S} Оно обично траје два месе |
велику чаробну разноврсност у осећајном свету, који <pb n="40" /> нам живот чини за мало лепим, |
елику идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију будућност.</p> <p> |
оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је т |
и овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што кри |
оспођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје превели |
Тамо поред одра гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и |
у одар са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поред овога орм |
— Е па чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој ц |
а доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у |
дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младе |
н дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор оде и наскоро за |
е читаве сате провео радним даном као и свецем по црквама православним и католичким, јер не зна |
о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њи |
ола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неограниченог поштовања |
аде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковратником |
ереса и своје заклетве положене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.< |
ирала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<ref target="#SRP18970_N1" /> Погледам на дру |
.</p> <p>Из господских станова сиђоше у свечану трпезарију, на доњем спрату, која је изгледала |
> <p>Јесу ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим |
јој кћерка. — Није то била само већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са своји |
.</p> <p>Скоро затим се отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> |
у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> < |
вори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, с |
а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у |
пре но други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дош |
извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пр |
зуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која ст |
м твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote> <p>На угл |
ла да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чи |
и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, који је изнемогао п |
у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор |
ме молитви и вечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну |
х назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, кол |
г врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ов |
ница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свач |
дох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами |
акмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци нису били равни ни оним најло |
у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, да често немађах |
руча или да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механ |
, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> <p |
<p>— И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим језиком, већином и не знају друкчиј |
сачува за себе правилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита пол |
тересовати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпу |
о?</p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте |
де?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p |
лед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што сам им |
певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши с |
на трибини раздрао, проповедајући да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и помис |
умњу противу себе: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, договарали се о |
ече једнога придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће ли |
рима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и |
обично живо; у омањим групама често су сви говорили у исто време; видело се да се у главноме с |
најстарија. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрм |
тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног простора између рафов |
реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани посед |
/p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у којима с |
душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мами |
тао око подне: посећивао је Богослужења свију вероисповести; нарочито је читаве сате провео рад |
м према вами потпуно отворен.{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венча, |
она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени |
инован?</p> <p>— Неминован је пристанак свију оних фактора, од којих је девојка зависна.</p> <p |
д тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепе |
чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба које се код же |
ас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одм |
ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“.</p> <p>— За каквог старијег женика или |
мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— М |
<p>Старац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се не разбац |
осподине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним народностима“, ал |
ла је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвот |
ости, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске слабо |
сам проживео свој <pb n="327" /> век са свима патњама и сластима земаљскога пребивања.{S} Свет |
толико користи, да се добро упознао са свима деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа |
естојала једино морална смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка св |
треће је њена воља супротна породици и свима породичним као и сталешким правима и правилима; а |
ха, поред тога што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не на |
онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим то |
чети разговор.</p> <p>— Ти распитујеш о свима твојим старим познаницима, а о најглавнијем позна |
и му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у осам с |
расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па |
етна, и ја сам јој природни старалац по свима законима државним и правима човечанским!</p> <p>— |
међу интелигенцијом, а има повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може |
ази зажарени.{S} На целом његову телу у свима покретима и на изразима лица огледало се неко неу |
на.</p> <p>Госпођица, која је била међу свима најокретнија, одмах му стаде објашњавати и за тре |
{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, одонуд |
моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи |
ња да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметн |
{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S |
Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ретком и т |
а парада, војска би маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<ref target="#SRP18970 |
њу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док с |
цало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p> |
на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харфа с |
е трже и устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих наивних почетничких песмица, у којима нема |
{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш гл |
е према Агнеши остаде да стојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала један део из опере |
{S} Овако пак, кад млада грофица заврши свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодни |
вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе, |
p> <p>— Ја налазим, да увек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — рече кнегињица, |
неша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исп |
оложај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али са |
д, поштен, тежак, неуморан, неприродан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав к |
тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на |
неизвесност будућности и онај неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а |
е родитељски, није матерински; да је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повред |
.{S} И Казмира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог |
волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми ј |
чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто |
нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говор |
благодарили, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи |
ем љубазност њену према њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе |
Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удуби |
слена госпоштина трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у оста |
ољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је |
p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{ |
ијатељу, не.{S} То је неминовна судбина свих оваких случајева.{S} Исти је случај био код мене; |
да је имао утицаја на културни развитак свих источних народности, који у њему имађаху удела, те |
о њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поред овога орман изнутра подељен у два одеље |
ић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је |
опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио |
е још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код на |
д је Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанковићем дошао болан кући, није му пад |
победоносно.{S} И до последњег тренутка свог одржала је победу.</p> <p>Али и тај последњи трену |
, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p>— Верујем, при |
ј ствари светски каваљер, који је целог свог века имао посла са префињеним карактерима.{S} Овај |
b n="220" /> знаш да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћ |
ови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града, где га нико не зна |
и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте |
де најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога сестрића.{S} Нарочито откако се очекивао долазак |
<p>— Кнегињица је — рече она, — целога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и |
ким, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га |
а је у својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о |
овске снаге; сад у најодсуднијим данима свога живота, када му јадном и изнемоглом отимају душу, |
ну крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, м |
а; невероватно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије породице и оне |
повученошћу, да из своје палате или са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни подобност |
лази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се доб |
, молим те, и против своје воље, против свога убеђења послушај старију искуснију вољу.{S} Ти и |
потребно, јер је кнегињица већ за време свога говора била више окренута онамо но према коректор |
чтивости, које су по свој прилици имали свога извора у предусретљивости оног лепушкастог српско |
уздржа пред овим најважнијим тренутком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету теле |
радите, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и, можда, још згодније прилике за леп и ср |
је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што је превазилазило неколико златних мили |
</p> <p>Павле који није потпуно разумео свога пријатеља одговори:</p> <p>— То је она и заслужил |
жи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живота.</p> <p>— Мамице, слатка, опрости, ја одис |
вамо противу воље, да се под хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што |
ше, држао је очи подигнуте према горњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му |
ка врата, приближише се брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху се врата ма |
— Мајка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, |
а се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво ни |
Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је ми |
не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе |
т овде се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој задивљени поглед на красно намештене, чисто и лепо |
и ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову присутност. — Борба је сада |
крај светлила на сточету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци |
рку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак објаснио не само лепотом Павлова п |
бним незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p> <p>— А |
је било највеће могућности, да постигне свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с о |
час, када сте ме послушали; завршићете свој живот као творац великих и славних дела, као првак |
и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном стањ |
варао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржа |
раслији ученици по разним групама имали свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко |
није доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то |
лио остварити једном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје ст |
ући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко осветљене авлије пређе још јед |
ихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем |
да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћи извршити своју намеру.{S} П |
м фразама описиваше први дивни састанак свој са драганом, освештен присуством родитељским, и ви |
н је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома с |
ри све језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он |
!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер |
оро после оних догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мис |
на онај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гласом:</p> < |
роба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом рече:</p |
друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb n="327" /> век са свима патњама и сластима зем |
ћа што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанске несреће, прот |
ор је често поред болеснога Павла радио свој посао; наместивши се поред прозора писао је или вр |
једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напи |
родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје оч |
и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним?</p> <p>— Не ра |
које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И х |
трата или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам ча |
ије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се |
ама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, господине, улазили у његове замисли и сме |
кош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетља, |
доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, која се тичу |
ку било?{S} Моја ће парница трајати, по свој прилици, неколико година, јер ће моја породица учи |
та.</p> <pb n="138" /> <p>— То ћемо, по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Па |
оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази, видим по лековима; али да |
и грађанин“), па затим забележио.{S} По свој прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било |
ма описује неки занатлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде н |
десет година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреством својих порока; то не кријем, је |
{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се з |
је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за госте средњега реда или средњих новчани |
роумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки |
а и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак сам |
е заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави немам косе; оно шт |
ола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у страно |
р или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој ј |
ачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски.</p> <p>Унутрашњост одаје толико |
зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе |
а које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породици уваже |
стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p> <p>Посл |
ве поједине ситне учтивости, које су по свој прилици имали свога извора у предусретљивости оног |
е у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на |
76" /> <p>Агнеша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <milesto |
је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново |
е одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом сво |
о многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Д |
пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у ве |
бди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- - Ску |
читко написа ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да предупредим ствар.{S} Држите се храбро.< |
посебно обележје; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недељ |
смо, из којих је вадио погодна места за своја разлагања, која су била, мора се признати, вешто |
д те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дође о |
енске.{S} Жене ће престати да производе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну зе |
ице и оне што често мењају преко године своја места пребивања, за време зимских забава налазе с |
а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљива измена.</p> <p>Госпођица, која је бил |
илаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребацивања овом окорелом заступнику назад |
{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај |
чани, путници, па и учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљаху но другде, али све |
, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отворене очи подигао би према старцу и као |
уздисала и препоручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треб |
али је сада налазио за јако потребно да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p |
гу посетити вашег болесника, који је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики интере |
махом господичићима, што се спремају за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у такв |
м годинама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људима понављају |
на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало доста мука, |
мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке, која је рано постала удовицом; у њему још |
ку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образов |
> <p>Она се грчевито заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, мож |
овори; она само климну главом и седе на своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погледа са роди |
ер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога |
оред његове постеље, удалио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, где је мога |
<p>Мајка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости својом виде |
мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уображеношћу о |
ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо још неп |
успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, против свога убеђења послушај старију искус |
си, а мајка га никако није пуштала због своје болешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан ве |
одбор изабра мене за место које је због своје практичне вредности било важно.{S} Сад сам са нек |
бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојености врло згодно место за одмор, разговор |
је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која је била духовита и жива, њу |
нање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога је же |
а што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио п |
њу осећаја са стварним приликама.{S} Од своје досадашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе |
нам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, мо |
жалим, — настави озбиљније, — што се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме |
ких жртава, ако бисте хтели одустати од своје намере?</p> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја нисам |
који је одилазио обично потпомогнут од своје богате породице или који је пријатељствима својих |
пут.</p> <p>Господин коректор сркну од своје каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Баната |
p>— Зато сам предлагала да одустанеш од своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе друкчије говорила |
ани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње |
ар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљи |
м, понуди га да седне.</p> <p>Поред све своје урођене или само прирођене поноситости грофица је |
се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот био већ ун |
на који је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која |
рло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесете но тридесете године, али богат, озбиља |
288" /> непомично лице грофово, који је своје укокочене очи управио на њега, затим узе шешир и |
е.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше |
рофица Јанковићева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслон |
и кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Ту више нема другог излаза до |
са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске слабости.{S} То сам досад чинио са неком н |
ubSection" /> <p>Тако је проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на ун |
ахвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор...{S} Из |
од сутра навече већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је з |
већу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младићске жестине; чувајте се, да не изгубите мај |
пред њом осећате стешњени, и да немате своје природне слободе, а то не би требало тако да буде |
ше времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно |
> <p>А.“</p> <p>Павле окрете бледо лице своје према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се одговор?</ |
аљеније кутове дворишта; петли огласише своје прве песме, па умукоше; блејање уморене јагњади и |
живи аристократском повученошћу, да из своје палате или са свога спахилука презире свет; а нем |
лишеног својега највећега задовољства и своје највише замисли.</p> <p>После кривоклетства му је |
авом разуму, својега правога интереса и своје заклетве положене у онако свечаноме часу, а лицу |
ти жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову позна |
је лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно тргова |
д је кавана била најпунија, заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је |
ачка посла.{S} Ја имам своју војску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с |
е, да у таласању отменога света продужи своје трагање.</p> <p>Неколико сјајних вечери прођоше у |
кругу били свемоћни и често тиранисали своје приврженике.{S} Њих није уздигла каква велика инт |
ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — одговори гроф гласно; — заручили смо девојку.< |
м лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се |
иним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још |
тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад уг |
овде у овоме граду, те да овде намести своје централно гнездо; он разори наше домаћинство на с |
уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и остале зна |
ута хтео да плане, накашља се, подижући своје провидне прсте к својим узаним усницама, поглади |
а, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавајући нацрт за велики општи рат |
тали му другови: придружио се заједници своје народности; од ње је тражио и добивао упуства, ко |
а?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} То са |
ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство унапред проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} |
мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је личност |
p>— Та ће разлика отпасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв. |
азао само са једним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не бу |
амо, ми смо они који управљамо судбином своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Та |
офица Санда рачуна на вечито девојаштво своје сестре.</p> <p>— Ти знаш, — настави дворкиња, — д |
, састанак са Нинчићем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље наст |
мори и душевно припреми, он је наставио своје безуспешне лутње по јавним местима и улицама.{S} |
</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, ујак га је обасипао својим прак |
вши се поред прозора писао је или вршио своје коректуре над дугачким „језицима“ хартије (име пр |
, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје предавање према степену господства оних којих слу |
Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба да обраћате више пажње, но што |
у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи антипатичне и |
пре у крупним потезима исприча прошлост своје пријатељице, затим њен положај у друштву, а нароч |
мејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођи |
има.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, када осети да му се лака рука |
м да је грофица Агнеша заручена противу своје воље.</p> <p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али |
упорност, грофе, а противну блаженству своје једине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено в |
тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако наново поче овамо долазити, с |
која година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једном се р |
у беше пред вече, кад другови посвршују своје школске часове или кондиције.{S} Тада ту ври од ж |
и болесникову врућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво |
{S} Павле се ипак приближивао остварењу своје намере, јер је инстинктом <pb n="54" /> срца које |
лад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља |
њему се мало привређује), те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио коло.</p> <p> |
и на поклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, која се у породици чува више од пет стотин |
олиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац |
хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?</p> <p>— Опет понав |
у они радили.{S} Они су због сиромаштва својег напустили некадашњи залудан живот и сада служе к |
Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образованог сина, чије узбуђење ако није у први |
слике својега <pb n="140" /> детињства, својега завичаја, својих засновица; а коректор се удуби |
оступка противног своме здравом разуму, својега правога интереса и своје заклетве положене у он |
де или кад бих се представљао као жртва својега опозицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих |
дала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала са |
длуку да би се одрекла и највећега дела својега великога имања и да би била готова и на веће жр |
ед јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љубимца, пошто га је заветовала, да се више нећ |
вим расположењем он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} Да је болестан — није; |
ује друге одлучније таленте, који су са својега оскуднога стања или недостатка веза морали да о |
ињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињи |
а и увек без одређеног правца а лишеног својега највећега задовољства и своје највише замисли.< |
.{S} Ми смо већином упућени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо |
а.</p> <p>Младић је износио свеже слике својега <pb n="140" /> детињства, својега завичаја, сво |
аћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали дворац, под именом „Шар |
изразима сусрео неколико пута за време својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре |
" /> <p>Моја је мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас |
Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега великога имања оставио њему.{S} Уједно га је вл |
ли би пристала да поклониш две трећине својега имања?</p> <p>Кнегињица је дуго мислила, затим |
каквом инструменту и предавао нешто из својега егзотичнога програма.{S} При том се обелодани П |
ича, која има својих граница, смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити сту |
боловао, те је хтео још једном да види својега главнога наследника, да се са њим поразговори, |
ворац великих и славних дела, као првак својега народа и добротвор човечанства.{S} Идите кући; |
најбољим годинама својим најсвежији део својега дара страћили у посао њима неподобан и силом се |
вно после овог разговора одмах потражио својега пријатеља Нинчића и договарао се са њим о остал |
у црним часовима посумњао у исправност својега рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек да |
авле је већ навикао да сваку појединост својега романа са младом грофицом саопштава <pb n="185" |
енане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ били донели из ур |
м још, да јој је тетка уступила трећину својега имања; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а м |
Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно написао француски превод.{S} Она је певуцкал |
га до вас, кога участвујете (тако рече) својим познанством, већ ме је представио вами, смео бих |
у?{S} Ако ништа друго, млади господине, својим умним способностима створио би једну фабрику, у |
ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим начином живота потрошно све што је од |
ака, ма и најсиромашнија, заједница, да својим члановима и чланицама приреди бар једно пријатно |
ио, да буде пажљив према госпођици и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце кнеги |
ој драги колега.</p> <p>Коректор оде за својим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану п |
ике.{S} Ови су људи у најбољим годинама својим најсвежији део својега дара страћили у посао њим |
имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то смео учинити отворено.</p> <p |
изнања према овим старијим преходницима својим, а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогн |
га, како ви то схватите, — одговори она својим меланхоличним изразом.</p> <p>— Не могу себи да |
како му се полагано приближује мајка са својим нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао |
љења, у свакоме олтар, свуда кандила са својим меланхоличним пламичком; по скамијама овде онде |
а удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
к нашироко разлагао у својим писмима са својим старинским стилом и старословенском азбуком.{S} |
и против тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; |
загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком.</p> <p>Павле се толико био зане |
ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му помог |
моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак групи |
вле је, као хотимично, у сагласности са својим душевним расположењем данас изабрао све тужне пе |
ош одмереније, а дугачки танки прсти са својим белим брижно измивеним и дотераним ноктима чисто |
су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним покретима.</p> <p>Тема коју је баци |
ле јој одговори, гледајући јој у очи са својим младићским невиним погледом, који га је правио м |
го лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, до виђења, дакле!</p> < |
им тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако нисам задовољан са животом других |
ово здравље; као да је био задовољан са својим положајем, никад се више није жалио; бивао је и |
ст.{S} На скуповима се често завађао са својим присталицама.{S} Доцније се разбратио и са колов |
о у углу, где је и Павле често седео са својим новим познаником, угледа где Чилаг, нападнув на |
спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{S} |
орена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.</p> <p>Напослетку |
аном видели; затим борбу кнегињичину са својим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да по |
арили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбрижним комешањем, у коме |
пео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим великим столом за писање; лице му је данас било |
е стидео тако назвати пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној |
је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачудио, када виде сво |
бери и друге занатлије што стојаху пред својим дућанима у овоме часу када је промет незнатан, т |
/p> <p>У Пешти Срби само делимично живе својим нацијоналним животом, што је и разумљиво по њихо |
У некима од ових градова они често живе својим одређеним животом, често јако изолованим, па кад |
ву; читава два сата забављао је другове својим досеткама: језик му никад није био одрешенији, д |
/p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико одмереним током.{S} |
сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим претварањем наслутила зло: почела је озб |
м слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје дет |
а ствар са господином Чилагом.{S} Он је својим оштрим погледом промотрио положај, уочио располо |
<p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами о |
би била велика штета и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљена и |
{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није и |
лободна и располагаће својом личношћу и својим имањем потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж п |
о сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неискусним примедбама...{S} |
ош слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним животом и наставити ковање својих заснов |
прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у дов |
ошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обој |
шља се, подижући своје провидне прсте к својим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb n |
е борбе.</p> <p>Пред великим предузећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубље |
оку сат на зиду над главом коректоровом својим једноставним уредним откуцајима; док је на <pb n |
о и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од <pb n="290" /> ове пропасти, коју је њ |
е.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом својим хтела да замени отворено признање?</p> <p>Као да |
и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n="57" /> <p>Он је завет учинио пола не |
иге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегава да са мајком говори |
у занимљивом међусобном споразумевању о својим приликама и сањаријама.{S} Они су говорили о сво |
е завршне припреме, ујак га је обасипао својим практичним саветима, који су могли да представља |
у.{S} Био је варошанин који се обогатио својим занатом, сапунџијским, а неуморним трудом и мног |
куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је био изишао, |
Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле с |
ладиће, који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним животом представљају опомену онима, |
спомињале га као очигледан рђав пример својим слатким размаженим синовима; он је сиромах отега |
ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас често |
.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на другу с |
пи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио р |
а будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустави се, |
е?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече коре |
.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са својим старинским стилом и старослове |
е, и обратно.{S} Господин Хајне се међу својим друговима од заната није узвинуо до оне висине н |
ктор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гласом:</p> <p>— Стеване!</p> <p>То је |
аде да реши на одговор, она јој довикну својим снажним гласом:</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш не |
и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благостањем православне куће привукле тамо и цив |
{S} Идите кући; чекају вас.{S} Однесите својима поздраве овога света који пропада, и будите ви |
делица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — |
а видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p> <p>— Тај <fore |
тову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} Било |
n="140" /> детињства, својега завичаја, својих засновица; а коректор се удубио у ове слике, кој |
кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није |
о би једну фабрику, у којој би хиљадама својих другова давао хране, здравије и боље но она којо |
} У осталом, прича је — прича, која има својих граница, смерова и својега тока; она не треба да |
који се решио да сврши науке грошевима својих другова (од сваког добија грош, сексер, дневно), |
ате породице или који је пријатељствима својих родитеља или каквом другом протекцијом себи изра |
неки страх од будућности и од последица својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ј |
је обично питање слабијих, када се због својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо пребац |
познато зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомислених поступака и распикућства ставити по |
е, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих особина, који је туђину увек нејасан и |
она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао здравље, живот и будућност.{S} |
ега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских писама описује неки занатлијски збор.{S |
еба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, засад.</p> <p |
ојим обичним животом и наставити ковање својих засновица и разговоре са пријатељем Нинчићем.</p |
<p>Али састанак овај ипак није био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у саглас |
Павла је, дакле, само смрт могла спасти својих смерова главне препреке: љубави материне.{S} Сам |
јњу беду.{S} По свој прилици посреством својих порока; то не кријем, јер не признајем за погреш |
анчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и че |
а, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и |
ли и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало своји |
и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских бележака, те се после често и они сами |
тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Он |
е већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати |
пак је морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по |
дијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати |
ивати; требао је да нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо |
ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој мајци:</p> <p>— Зашто тако говорите, мамице?{S} |
</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати се, од дана у дан све је |
Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако није пуштала због своје |
овакав положај, зацело не би допустили својој деци да забораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, |
излажући све вере по постанку и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба на таштину |
зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у |
V</head> <head>Писмо Војвоткиње Баркари својој пријатељици Племенитој госпођици Јелени Грујићев |
узећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељима; уздржао је сузе к |
ће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она |
прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осећајима.</p> <p> |
јим су <pb n="320" /> се удаљавали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важ |
два чујно.</p> <p>— Поклоните га једном својој изабраници, — рече стара госпођа са врло отменим |
књижицу и погледао горе, размишљајући о својој судбини и о своме незгодном положају у овом стиц |
p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао својој победи, која му се олакшавала судбином овог млад |
м као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је у |
али никад не би могла да дела противно својој женској природи и ако би била у стању да се свег |
о би се помислити, е ће се одати једино својој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву д |
и.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрем |
чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући књижевне вечере, где су били позвати многи |
отражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прстима је површно |
ужасног пребацивања.{S} Она, која је у својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пре |
ој каваници, час на университету, час у својој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу бе |
ио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или седећи крај прозора, удубио би се у п |
њихови протектори чуде, како да не могу својој домовини да користе онолико колико се од њих ишч |
идећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улазити у овако важн |
ним и дотераним ноктима чисто провидни; својом нежном руком прелиставао је неке хартије, али чи |
бројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала у ову моралну см |
тна дама, незадовољна <pb n="307" /> са својом судбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се |
улици са коректором Нинчићем који је са својом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу ср |
дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом <pb n="105" /> јеврејском физијономијом |
јка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размиш |
ападњаком.{S} Невине кућевне радости са својом једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мер |
о заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким |
оји су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су се |
му и дужности велике и одговорност пред својом савешћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запита гро |
кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо времена |
а ће бити скорим слободна и располагаће својом личношћу и својим имањем потпуно независно.{S} Њ |
p> <p>Коректор је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb |
ти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се по |
е и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости својом видела је да је племенито срце кћерино не само п |
ута болештина не даде му да управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тел |
ијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уображеношћу отерао у смрт; да сам в |
ниси познавала, али која је свом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју утеху, тво |
син њен најдаровитији и најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи п |
мало правих погрешака, колико одличних својстава.</p> <foreign xml:lang="fr">Larochefoucauld</ |
и би били мање опасни, да немају добрих својстава.</p> <foreign xml:lang="fr">Larochefoucauld</ |
тку сваког корака одсечни ход — били су својственост овамошњем становништву, али неки покрети р |
града, створиле неку нарочиту мешавину својствену овоме месту, нешто пола Јевропско пола Азијс |
али му је била најближа, управо једина својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко пребаци |
оју одраслу самосталну сестру, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнег |
ам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју младу н |
је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, младу, |
Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то и |
ш, где је свака вредна пчелица доносила своју идејицу, коју је прекодан стекла размишљањем, опх |
а, као осица која умире кад је извршила своју најодсуднију одбрану.</p> <p>Павле је стиснуо пес |
адити; она досад није обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће |
не“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> <p>У свакој другој прилици Павла би |
а зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пун |
игли у грофичину собу, кнегињица запита своју сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај младић?</ |
ујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад в |
им столом и веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.< |
нице и пође горе.</p> <p>На каси покаже своју позивницу.</p> <p>Један од приређивача узвикну:</ |
вековима тињала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским толико противној н |
ам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу унаказио дугачком косом и разбарушеном |
сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p |
о и приуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, |
казасте нам да сте довршили у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом го |
е, после толиких ваших мука, постигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у величанственом положа |
иним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју пропаст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте |
ва да, као мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb n="135" /> би била велика штета и гр |
</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом про |
м и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад је Павле ушао, гр |
их тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју |
пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном измењи |
ила, известила <pb n="221" /> војводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово |
; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; у |
ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остварењу своје |
воја дивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; |
</p> <p>Млада грофица напослетку остави своју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под в |
седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби |
ад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пре |
мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мамице?</p> < |
р ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p> <p>Говорник метну руку на хрпу харти |
Тако је.</p> <p>Кнегињица Страта загрли своју пријатељицу, <pb n="182" /> а ова је пољуби са пу |
е улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити себи позивнице због в |
едини.</p> <p>— Јесте ли вољни испитати своју кћер преда мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре, |
и, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страх |
не проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по шт |
ави:</p> <p>— Је ли то скандал усрећити своју децу?</p> <p>— Господине, ја бих тим унесрећио св |
реба да се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао с |
ај свој на Павла, свакако моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан |
име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде кнегињица |
тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности |
, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај |
ам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним |
ја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам своју војску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић није см |
моћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама |
— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остаре |
вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слуша |
мо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Препи |
се пред кућом, пажљиво пратила погледом своју кћер, која око куће пословаше.{S} Старица би тада |
сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину <pb n="286" /> и |
— рече грофица.</p> <p>Павле је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу грофичину, па одг |
а и на олтар друштвенога живота донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе |
жно рече:</p> <p>— Боље да сам послушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље с |
агова наваљивања.{S} Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, |
ку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова |
на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и однео и остатак песама, није више био о |
чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан тренутак.{S} Ви |
је било учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само |
о би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погледао горе, размишљајући о својој су |
p> <p>— Господине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и се |
нежно насмејаним лицем а плетући вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срц |
т, повучен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док |
и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињ |
> <pb n="45" /> <p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред |
разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи |
есту, обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину усред туђине.{S} Урођене им охолости нест |
да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео ш |
!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну ча |
ко.</p> <p>И старац погледа задовољно у своју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> < |
оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор |
к и исисавате себи здраву душевну снагу своју, и које су већином недовршене а у свему спекулант |
а младим људима понављају или продужују своју младост.{S} Они често могу да буду опасни али пон |
еља, кога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколи |
тичари, који су једва чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном често заносном али мирн |
ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb n="99" /> <p>Павле га слушаше са нај |
која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да овако говори; чула је за |
животу Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном сународнику, хтео да осигура себи што ве |
велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да |
добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чу |
чено.{S} Наместив се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју суд |
ом се досад ниси познавала, али која је свом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју |
сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да позајми пристојно варошко |
ити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити |
то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се |
ик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин |
до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква ј |
онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ослови |
према њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик овог у |
а она женска прилика на престолу била у свом елементу; тада се она налази у најбољем расположењ |
те ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђац |
било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, |
и, које скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те не само родила, од |
ужасну муку.{S} У изузетном расположењу свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, з |
а напредак целог човечанства на врхунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, имађах пријатеља, који су ми |
ест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири милијуна?</p> <p |
ћан.</p> <p>Павле ућута и после исприча своме пријатељу потанко његов ономадашњи састанак са Чи |
у.{S} Грозио се овог поступка противног своме здравом разуму, својега правога интереса и своје |
о, да се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чи |
ду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{S} Наступи она пређашња тишина, само се са |
авла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за школске потребе, док ј |
о Задушницама, када је отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком |
ење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се |
ка, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме благостању положио оном помоћи, што му је у младо |
тити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад |
горе, размишљајући о својој судбини и о своме незгодном положају у овом стицању осећаја са ства |
кама и сањаријама.{S} Они су говорили о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} При |
<p>— Ви сте, дакле, сада у извесности о своме положају у овој целој замршеној афери, — рече јед |
продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чује |
Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обратих њојзи |
, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер |
свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољству |
Видим, видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити |
ћи како се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S} Постала је ћутљива, често зловољна, к |
<p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утис |
орили о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, како се овак |
} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио словачки и мало руски.{ |
о објашњавање грофово, који је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клу |
неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се |
али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје прив |
па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да б |
{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају своме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у ту |
он се не подаје првом пријатном утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пр |
ичним изразом.</p> <p>— Не могу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p |
вукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић к |
и му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата |
мађаше навику да често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одла |
раштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико бога |
је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако није пуштала због своје болешљ |
ао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха мога повученога и изгубљенога живота, никад ништа |
акве међународне алијанције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одре |
ђао, те све факултете (изузев теолошки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметник |
м, а овамо је преко писама и заступника свршао посао, напослетку расправио масу, продао непокре |
{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најб |
учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје за |
а сте наумили?</p> <p>— Наш је разговор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој правозаступ |
раво ствар је свршена.</p> <p>— Како је свршена?</p> <p>— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти си |
<p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мамице!</p> <p>— |
ење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не до |
ћ одавна приметила... и управо ствар је свршена.</p> <p>— Како је свршена?</p> <p>— Војвода те |
<p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала |
p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет |
или до врата, где је свет излазио после свршене Службе Божје, — кад одједном пројурише нека зат |
такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомогле с |
авајући глас и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа са толико нежности, да она о |
их у ове друге, затим српске мотиве при свршетку трудила се нарочито да истакне.{S} При бржим м |
мо би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет вр |
, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке грошевима својих другова (од сваког добија |
ма, а у сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом шареном марамом обриса зно |
м али и посматралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— |
му жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођица није била потпуно задовољна са одго |
забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, вид |
, осећам се много боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближ |
дговори:</p> <p>— Може.</p> <p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутиш |
ом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и пристала уз старије женскињ |
шћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко пу |
оје се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публике, оркестра и завесе, она се окре |
се довољно споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем.{S |
ње.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свршио <pb n="324" /> кратак преглед слободоумних идеја |
и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед болесника, оставио писаљку у лисницу а о |
Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, |
одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске снаге |
ном малом договору.{S} Мислим, скоро ће свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шешир.< |
сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа продуже пут још данас.</p> |
р; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, с |
је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Ал |
некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз |
е само код једне, али је она обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља |
мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тре |
ека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у |
ад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуц |
љене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно саздану срећу овог дома, и от |
вној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала н |
м; једна ми глумица поможе да проћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и |
<p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађај.</p> |
имо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Зам |
је чији диван намештај гроф показиваше, свуда сам објашњавајући код понеких лепших или ретких к |
> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за ч |
с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са својим меланхоличним пламичком; по ска |
то толико презимена, датум и поред тога свуда облигатна десетица која представља сексер.{S} То |
>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ј |
нажним и издржљивим коњицима каквих има свуда по северној половини Балканског Тропоља; ту су се |
имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p |
анице и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу странаца; прочитавао би свакодневно |
то је она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили нарочити коњаници), она пређе и на садашњ |
на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време |
и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, ал |
то пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где има иоле мало заједнице м |
х и покрупних дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног својега нај |
па; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило |
е адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре сврати код лек |
мирном погледу, којим су <pb n="320" /> се удаљавали свак својој кући и који као да је скривао |
биљни историјограф, који <pb n="150" /> се буде бавио изучавањем културнога развитка ових народ |
, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи антипатичне идеје протура са пуно духа, енергиј |
си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ће |
о коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгоре |
лејање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише |
ма шта шта?</p> <p>— Агнеша Јанковићева се удаје?</p> <pb n="227" /> <p>— Тако сам чуо да је пр |
S} Хајдемо даље, — говораше гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, овде у престоници не |
</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изнен |
ла Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш |
, представљали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са |
то баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле |
лавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старц |
о неку надзорничку службу.{S} Код овога се распитао о појединостима, те га једном замоли да га |
уци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан. |
исоког религијозног споменика, иза кога се дизаше старинска црква неког калуђерског реда, чији |
рет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је |
резања осташе без успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још је |
и.{S} То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упо |
ог двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} |
скост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на др |
е већ давно одређена година, па и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако |
ој средњој школи моје отаџбине, задруга се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тад |
у једна другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} |
ић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео д |
де стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задоб |
да види својега главнога наследника, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело послед |
{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није мири |
ега љубимца, пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она |
улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика њ |
јним, понекад очајничким средствима, да се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва ра |
је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узапти |
ицама.{S} Изгледала је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али |
и, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, |
а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу. |
премио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пр |
оченици изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо |
ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p> |
p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је |
а доксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господ |
љено тело доведе овамо противу воље, да се под хладовином сводова освежи и душа му се прибере, |
ке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневни ток често прекидао случајевима одел |
интереснијих слика са женине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} |
о онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он |
n="8" /> па је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали св |
душе, није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ уд |
} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али |
држање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје природн |
ог случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу |
лијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисл |
> <p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао |
ризнајем, и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље наплачем, јер то не смем код ку |
да.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> <p>Њ |
што се још могло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох |
га тога имао је само толико користи, да се добро упознао са свима деловима вароши и околине, ал |
ре свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, кол |
е питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне воље Агнешин |
<p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.< |
>Павле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јави |
S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеја.< |
ањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре |
оног случаја постала најомраженијом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми |
свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за млад |
је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле ниј |
фе, — плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274" /> <p>— |
ј, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не обаз |
још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донд |
у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је пор |
није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за позивни |
</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто |
n="24" /> <p>Међутим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве |
зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пре |
ајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић |
мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам т |
не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства кој |
е; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, колико ће им после по повра |
бе, прибрао, и једва дочека прилику, да се користи слабим странама противниковим</p> <p>— Ви, д |
{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не |
<p>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госп |
е тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, |
рема оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још п |
ће описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво врем |
вно очекивани тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним |
еша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га м |
упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} |
и пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се јавиш, него...{S} А кад мислиш?</p> <p>— Прекосутра. |
авле се подругљиво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S |
ма.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје |
<p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да |
ће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном састанете.</p> <p>— То није могуће; то ви |
азговор <pb n="196" /> или читање, а да се други читачи понамештани по другим тим међупросторим |
ао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због доласка Двора.{S} О |
ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку поз |
е ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у |
в.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и |
p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Видиш, |
да падне у ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко |
крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован, најбољи лекари не знају |
у другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или |
паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> < |
погрешком; но поред свега треба сада да се на <pb n="186" /> врло дискретан начин трудите, да в |
le>Раденик</title>“ и други, изгледа да се сложи на „<title>Раденику</title>“.</p> <p>Скоро зат |
те матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, милостива госпођо, јер ћ |
м, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас |
ну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву?{S |
а, па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</ |
да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак; немојте узети на жао |
} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се ист |
загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прошлих дана, |
у велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p>После доруч |
госпођице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означу |
и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би било ж |
Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао ка |
је равнодушан према овој појави, ма да се постеља обично намештала још при виделу или у сумрак |
едном читам у неким страним новинама да се госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де През, удала |
мљивим крајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да |
а јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер м |
кан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштен |
сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без |
тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n="250" /> Агнешиних суза, која је п |
м, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улазити |
ије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у |
о?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стад |
одговори кнегињица брижно; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш од с |
e faire!</foreign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај младић, |
ћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, |
ве остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих, када се |
.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе |
оје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје |
оспођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа о |
а пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писам |
То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са сво |
седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, госп |
атраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећ |
се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујев |
у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што |
.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачити и |
изузетном расположењу свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај — |
. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, |
ао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао |
љене, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им лико |
чио расположење Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сус |
умње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмеја |
ад, говорите српски, имаћете прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватским баном!{ |
љу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је л |
сам се заклео код самртничке постеље да се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклет |
м то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе распитате преходно код других, па да после ја |
bSection" /> <p>Било је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим Пав |
без савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ћ |
естити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то см |
новићеве почиње ова идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенском |
су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебн |
е потекао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то |
право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито дев |
сви говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често уп |
ворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И по |
ће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особи |
ила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није потребно; ваше је одело врло живопи |
делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај |
е скупоцене лекарије, за које велите да се преписују болесницима сваком по његову „индивидуално |
b n="120" /> му Нинчић. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, |
: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, |
разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је сад |
/> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста н |
епрекидно размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња одре |
де мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="3 |
.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја |
ам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi |
је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: будите људи, господар |
рано васпитање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по соби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S} Как |
еко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку н |
жиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову познанству.</p> <p>Младић одговори:</p |
Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S |
уде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја так |
о није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откако у |
о укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> </ |
захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле |
сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посећив |
поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у та |
е Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери |
та без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове, јав |
поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он г |
теци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у |
з симпатије према вама.{S} Желите ли да се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео |
</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прош |
огодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спекулативно предузеће. |
главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то би већ било до |
нице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао вољ |
створи занимљива црта карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе |
скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буд |
знали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним путем развија.</p> <p>Нинчић |
одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и са |
и о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S} |
р је сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку, али то ни сам не з |
је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме пр |
налазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта карактера или да се изн |
ња, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно оче |
ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често |
пља непријатности; зато ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p> <p>— М |
здуха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треба д |
вле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим п |
г је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити појединости, те хоће д |
ругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Кр |
избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И |
твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност.</p |
, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Д |
.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Не |
м овим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb n="86" /> речима и да дока |
Нека буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и |
p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и најо |
ја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друшт |
сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је и |
Ви ми то саветујете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодо |
имам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, |
тити.</p> <p>— Добро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после некол |
с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да п |
погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, |
еђу мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако ниј |
pb n="27" /> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p> <p> |
лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити |
тресе од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он стој |
и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд ово |
иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p |
бно, — одговори младић, кад је видео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Покл |
времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упознамо, — рече искрено Павле.</p> <p>— Хва |
е господаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, з |
атије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отвор |
мео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ после мучног споразумевања са |
ропадајући једном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и |
е младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером пор |
три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{S} |
ћу код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је и |
има своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живо |
брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Реду незна |
Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p>— П |
гињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али са |
ађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви искрено дубоко пријат |
виђења; невероватно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије породице |
природњака који ће и глумовати, само да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаће увек п |
реме, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео остав |
, пусти на галерију захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb |
вала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb |
ебала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба |
је понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изг |
ам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на надлежном месту.</p> <p>— На надлежном м |
у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разгово |
врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="289" /> пребриса усплахирено чело.{ |
плило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете доласку пролећа, све већма бивате замишљени |
ољно познавао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он је настави |
ећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почел |
ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} |
ешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189" / |
на.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="183" |
“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се |
ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, |
је?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам по |
гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, |
и показао му штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и из |
енској природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала |
да макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при |
ко да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све одл |
и кроз механска врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа |
у чешће.{S} Очигледно се разговараху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} За |
Вратих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="145" |
лику сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те |
ече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш.. |
авача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам |
била са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се мож |
в.</p> <p>Тек после неколико дана, када се боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније |
и прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се приредила игранка, која у тој години обећаваше да ће |
олико десетина доцније у Београду, када се открио некакав водоскок од прста дебео који је после |
<p>— То је обично питање слабијих, када се због својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставим |
е, познато је оно пријатно осећање када се налази у непознатим али занимљивим крајевима и прили |
да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима |
више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа више не к |
ч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом |
есеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача.</p> <p> |
на престолу била у свом елементу; тада се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму |
и таленат оне велике владарке.{S} Тада се за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартино |
сницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах сво |
ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а и |
ервозно заинтересовање и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не упадне |
завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, св |
да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало као после |
мио и новац.</p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали стан |
шкрипало коректорово перо.</p> <p>Тада се пред кућом зауставише једна од оних кола што су улиц |
</p> <p>Кнегињица суморно погледа преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за раме:</p> <p>— Страто, |
чно на канабету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла његова газдариц |
животу.</p> <p>Погледа замишљено преда се.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала неколи |
ји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путници међутим, како се видело по њихову негодо |
углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара |
лоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb n="251" /> <p>Она, мисл |
ком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треб |
и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, не |
е не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сја |
поведајући да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне |
јој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући коли |
— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко |
p> <p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио још у друг |
То ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој |
/p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљива измена.< |
рца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда се често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне стр |
је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица.</p |
говим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над целим сплето |
танем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест ми |
p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај пос |
ћа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону величанствену в |
опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не |
е трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељ |
ј јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта |
Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић |
а је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим |
т.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу |
сигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како са |
је прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, |
оју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; једна |
желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам н |
на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мен |
у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;... затим Едгар Кал |
рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне мл |
умети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и по |
вака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако оча |
едну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душевн |
Трста,... дакле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. |
ико речи.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} |
хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја се грофица полугласно. — И теткица ће скоро под шамију. |
драви или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервозном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњ |
а истакне.{S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познава |
е ипак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо |
у.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљине показује несравњено живописно; п |
ку, виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла распознати од осталог драгог ка |
озором јефтина похабана драперија, која се до земље продужава у виду чипкасте завесе у средини |
ила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасви |
тару архиву, и друга нека одељења, која се обично налазе у великашким кућама, вратише се у глав |
лици, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И |
ћ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да |
е је морала то да учини газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчића, п |
.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала дру |
х, јунаци једне дирљиве трагедије, која се одигравала по правилима општега морала, што га је по |
вековно стару огрлицу своје мајке, која се у породици чува више од пет стотина година, у вредно |
вређа племенито срце кнегињичино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" /> и |
Настарија женске погледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p>— <foreign x |
утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, г |
pb n="337" /> некада неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много ви |
што то поред њене велике љубави — која се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у |
екла је доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ј |
инерве са крупним очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држ |
огла да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, д |
</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се т |
морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њим |
ако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по |
ом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да т |
е л’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти р |
</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове мл |
напора и душевног потреса, појављивала се код њега као што би се појавила и у другим сличним п |
иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p |
о сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак су |
оно време у поменуту каваницу скупљала се омладина српска.{S} Нарочито је за време доручка или |
ла цртање.{S} Стара госпођа разговарала се са господином бароном.{S} Младић, ма колико да је па |
ју повукла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у раз |
p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт |
на.{S} Из оближње основне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, нан |
х да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, |
атим српске мотиве при свршетку трудила се нарочито да истакне.{S} При бржим местима загреја се |
смо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни из |
је и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а д |
</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном ч |
је пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и оба |
} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, |
"42" /> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или |
елики одмор“.{S} Већина гостију повукла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} |
тку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеја.</p> <pb n="10" /> <p>— Није то тако страшно |
Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоуман, та |
>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.</p> <p |
ња неколико пута хтео да плане, накашља се, подижући своје провидне прсте к својим узаним усниц |
ше је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако |
је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав |
првих Јевропских градова.{S} По Србима се назива још читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у |
је да губи популарност.{S} На скуповима се често завађао са својим присталицама.{S} Доцније се |
Пред капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђавим коњим |
еким другим отменим госпођама са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донес |
су непосредних чистих израза, у којима се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p |
аше водити рачуна о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сус |
овршене а у свему спекулантске?{S} Њима се храни једино известан ред људи, буржоазија, као што |
авантуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој м |
едео пред својим писаћим столом и веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улази без ку |
дићу, лакше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу каванског света...{S} Немојте се срдити, ја са |
седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школовања; па како сам имао благодеја |
на Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој љубави, |
> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесни |
, каткад се и мешале; мађарска омладина се управо наслањала тада на српску која је била <pb n=" |
преглед публике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине Ђур |
духу, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је бил |
је стан увек српским младићима.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Павле? |
ше неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек прек |
ожемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су |
губити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико његове смрти.{S} Нема с |
мо потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у о |
о овом младом господину.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други |
и.</p> <p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било |
аље но што је било потребно.{S} Али она се толико била обрадовала младићевој појави, да јој је |
— Агнеша! — ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих на |
ти код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути салончићу кћерину, где је послужитељу заповеди |
код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велит |
/p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мањ |
} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на грудима своје кћери, а ова не зн |
на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павл |
а господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и пристала уз старије |
то плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и поклони |
свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто |
ошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венч |
торо кола разнога облика и величине; па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће |
скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће благостања донети њихо |
и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међу |
аз.</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако ва |
ебно да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај |
овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се истрошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи |
; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степен |
нце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било |
м част.</p> <p>— Немате част? — продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— |
quote> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не с |
за своја разлагања, која су била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су неко |
нска подуже боравила онде.</p> <p>Врата се полагано затворише; коректор погледа онамо; Агнеше в |
баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци, или која наредба на о |
а још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осме |
а вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је |
:</p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, дра |
е га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет |
бе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале дев |
разник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да ме ог |
гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Спољ |
љују? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођица се наново појави:</p> <p>— Уђите.</p> <pb n="157" /> <p |
зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, а мештанке се упиња |
</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p |
код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш |
твој пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место одговора, заплака, а грофица је поплашено у |
решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За |
, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гласом изговорене речи.{S} Зат |
ља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдарица се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједн |
<p>После неколико брзих корака грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре |
едном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</ |
> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофица се нервозно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим |
ства оних којих слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У остало |
ч па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле прет |
<pb n="43" /> вечитим бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и уче |
Да, да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, |
рића, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— М |
овако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша се упропасти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ов |
— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:< |
а ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Аг |
и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде ш |
ли она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња по |
ихово ишчезе као пресечено.{S} Наместив се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатн |
је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душев |
природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласом дода |
стељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао својој победи, која му се о |
ли најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајника и, као да је он |
по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више |
дицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</p> <pb n=" |
а да буде ни расправа нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико |
о и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне им |
тице догод тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њ |
невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Д |
ен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихва |
<p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чин |
чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што прво бива с |
— Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— |
арочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасни да младић неће п |
ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у з |
е њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном дивн |
соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узви |
subSection" /> <p>Павле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог посту |
ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније |
Београда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ давно преместила у овај ста |
га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ |
основне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{ |
о независан, управо сјајан положај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје пес |
најближа, управо једина својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко пребацивати што га нис |
змеђу предвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, |
ћка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, ист |
о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам д |
неком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са не |
хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, |
животом, често јако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи собом већином врло танку спре |
да управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофи |
уца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још додаде:< |
аду неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој |
Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, господи |
ead> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београдски |
то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у |
х срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Крашев |
према њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игранка продужи, Павле оде кући.</p> <milestone unit |
и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле распитиваше о узроку свађе, али |
ио задовољан са својим положајем, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада с |
есрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собо |
и блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде после |
е омладине међусобно су општиле, каткад се и мешале; мађарска омладина се управо наслањала тада |
то се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпре руски консулат.) Тако исто још оста |
акше, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што |
мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну сест |
ивели, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да ч |
ам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном з |
> <head>ЗАВЕТ</head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој з |
та ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгледу а |
Знате ли њено име?</p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну корект |
алаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га |
— примети госпођица Фернек.</p> <p>Све се насмејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје соб |
нска, због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, ј |
> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу в |
винама сам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесн |
вимо часове; прекодан бар једанпут овде се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој задивљени поглед |
ед ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству била је велик |
их има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспослена вирећи кроз полуотворена врат |
.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, |
ску Долину, она мала узана равница, где се са Северозапада ка Југоистоку врстају бело окречене, |
е у годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим предузећем не процењује дубоко и не резо |
оф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно настави:</p> <p>— Видит |
уштају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међу собом и разговарају са чуварима |
исли пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где он |
азнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања. |
ости.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у један свој замак |
26" /> нешто са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> <p> |
у и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало |
лута по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозим |
могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најсјајније јавне |
а лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње |
појављује, а срећа радије пребива; где се поједини необични догађаји дуго претресају, а година |
де су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива; где |
а и учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имал |
асположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и вид |
им и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, који је изнемога |
и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски |
свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња |
ам из Баната са источног дела, тамо где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој |
ном, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође п |
талишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећивао је Богослуж |
састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати цело после подне |
</p> <pb n="13" /> <p>Старија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... |
"157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да |
вај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супро |
е с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А где сте научили немачки?</p> < |
у је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег ј |
Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут пр |
о оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно б |
ње по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Не |
а“).</p> <p>По оваким преходницама може се разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у |
ците ми.</p> <pb n="78" /> <p>— Не може се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитовати, госпо |
има беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим на |
није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја госп |
оји је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био господин |
ебивања, за време зимских забава налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два мес |
ростак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога, који је врем |
м улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви упропашћавате де |
} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— |
толиким душевним борбама очеличен, није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са |
ађао са својим присталицама.{S} Доцније се разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пиј |
овом случају учинио изузетак, а доцније се доказало, да је његово ново познанство одиста изузет |
да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог |
, какве међународне алијанције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он о |
љи се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиљавало да прикрије страховање и јаку на |
колевке мојега, лепога девојчета, које се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених бриж |
општег описа пређе на појединости, које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај |
>Агнеша је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је |
ђаци, странци и чланови странака — које се тада већ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћифте, |
{S} Није више сасвим млада, у доба које се код женских означава са „средњим годинама“, али као |
грмљавина; то је вапај човечанства које се уништава.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох |
и су странци, управо странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом |
колико неки сензацијони комади, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед пуб |
оме му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико дана после оног изнен |
не општечовечанске несреће, против које се тако јаким срествима и чистим убеђењем борио овај ст |
бљеним родитељима; уздржао је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није хтео да легн |
подин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизоване делове света.{ |
p>Лепо је летње предвечерје; приближује се време молитви и вечери; заточеници изађоше сви и ста |
>Отуд преко моста иза бедема приближује се неки отмен господин са двема госпођама; једну води п |
ова зелени се трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом н |
едалаца одједном разведрише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <foreign xml: |
подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку зат |
, да му другови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града, где га |
је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици са коректором Нинчићем који је са |
кнегињица Страта. <pb n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала о |
ошто је одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријате |
>Напослетку дође час растанка.{S} Павле се врло церемонијално захвали код грофице на милости и |
брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја није хтео више показивати.{ |
пада, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату |
ша онда назвала била теткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађења, и као да се она глав |
али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчи |
о почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остварењу своје намере, јер је инст |
опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и |
а родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно драгоцено с |
<p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у сво |
адне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на велику висину и заузме место иза широког ст |
milestone unit="subSection" /> <p>Павле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изну |
milestone unit="subSection" /> <p>Павле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Гроз |
ташких кука.{S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи пор |
а“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица |
одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзи |
и, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви |
ест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемире |
о ономе што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, |
будућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта ме |
>— То није никаква сметња.</p> <p>Павле се намести у столици, наслони један лакат на наслон а д |
биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шеши |
Јест, јест, тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није |
Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, |
, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговор |
ајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило изнен |
Будите, дакле, разборити.</p> <p>Павле се са уздисајем повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај |
огу, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше пр |
атко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклони и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је б |
са својим благим осмејком.</p> <p>Павле се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прек |
и оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви |
а, дакле, прекрати посету.</p> <p>Павле се опрости од породице са блаженом надом да ће још једн |
так, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли |
ли више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више |
за вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле се поново диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што н |
еврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи с |
мисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</p> <p>— |
едати кроз лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је услужни младић наша |
учила се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову |
ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</p> |
сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто мо |
>Павле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио г |
естити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођица није била потпуно задов |
брижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њим |
и део људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од |
тока, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, с |
дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На |
ије правдало оваку претпоставку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види |
, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око начела.</p> <p>Предаде м |
ац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, покушати, — одговори младић. — Но за то време извол |
што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек после много година |
му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, док је код њега онај мали зл |
занатлије, и обратно.{S} Господин Хајне се међу својим друговима од заната није узвинуо до оне |
.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> <p>На к |
али нису ништа говорили.</p> <p>Певање се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} А |
а изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз |
е, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор |
м се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагања и преп |
ком, рецимо са „уништењем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То ист |
утана, која је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је |
на основу својих школских бележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, как |
а Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше |
природна; сад већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> < |
ца које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се |
обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на |
S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек |
оносит тон младићева одговора учини, те се госпођа предаде судбини.{S} Госпођица међутим непрес |
д мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, гд |
ц сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто |
се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека препуна бару |
ору, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако з |
јучерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима ми |
S} Питоми висови, што је окружавају, те се умереним таласањем спуштају у Моравску Долину, она м |
змеђу мађарске и немачке народности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала с |
болестан — није; да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога |
ву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стиг |
надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— И |
вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслад |
е своје конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек после некол |
штину.</p> <p>— Боже, госпођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгледала осталима трим |
ности опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљ |
диш, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изненађена, труђаше с |
ћ ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се најстарија крупна госпођа другој сувљој такође у год |
r">sur la terasse!</foreign>), где ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном в |
ћско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се временом умирити, покушајте.</p> <p>Павле га погледа |
Гоњени проклетством родитељским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство било |
са набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једино неодољивој моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека |
живот, да предупредим ствар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а |
ам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; так |
оже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да пробуди <pb n="247" /> болес |
адићу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још једа |
и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се |
.. не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах |
јте се своје младићске жестине; чувајте се, да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбиј |
највећу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младићске жестине; чувајте се, да не изгубите |
се пажњу каванског света...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас |
те оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива лич |
и пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натак |
лица као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и |
х осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Ту ви |
</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како сам |
Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно којешта. |
</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о археологији.</p> <p>Нинчи |
а.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто |
ежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у |
јим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислил |
то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стад |
и, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке и |
он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцк |
рогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га |
би могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор или, |
ћ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомислених поступака и распику |
а су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, почео је поха |
Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти |
клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забави, то |
ава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.< |
...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља и вашега раско |
чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је нарав |
нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својој главној наклоности и да ће му он |
им за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима са отмен |
.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се ве |
Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам |
, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трош |
рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла с |
облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и на ж |
несрећа.{S} После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ |
онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити занавек.</p> </div> <pb n="205" /> |
них успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда |
и.</p> <p>— Оздравиће, управо наново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог |
ње, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n="218" /> <p>Опет мајка |
га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске сн |
љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара глав |
S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> |
и извесна лична независност тиме што ће се задобити поверење особља и управе, или ако се може д |
постати јединим власником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода |
и хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} До т |
р хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору |
у одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност |
о на насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их везују још при |
оварамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на уда |
а мало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем ал |
и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је гр |
ући у сестру немило изненађена, труђаше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шт |
не једну од грађанских забава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао |
о се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом православним и целиваше ликове светитељске.{S |
и ноћашњом сетом, <pb n="34" /> почеше се све већма појављивати.{S} Први афекат што га потресе |
ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздржљивости Стратиној, а |
ла.{S} Лупнуше колска врата, приближише се брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; о |
ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или |
врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу |
чно налазе у великашким кућама, вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофи |
е је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се запл |
ли.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена застава</title>“, „<title>Соција |
е.</p> <p>После неколико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен. |
више престоно место владаочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду. |
те вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту оби |
ло: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђен |
на то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних рачунџиј |
поменуто двориште међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало ра |
тави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, при |
пуства газди и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданији преконоћ.</p> <p>Затим је |
би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном измењивању мисли са оном младом госп |
ош не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилика без |
хом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је |
азговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега великога имања и да |
ра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му тре |
бе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би |
} Павле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да п |
би?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше по |
господе и занатлија — сразмера која би се и на остале наше варошице могла применити, само можд |
љена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она досад није обраћала пажње на св |
о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се уми |
од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би |
да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и н |
а пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била ч |
але бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљ |
ели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.< |
{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би нам поглед |
о волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако. |
налазио пред кућом Јанковићевом, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи, насло |
.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после неколико година једнолика |
тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је бол |
и понекад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним животом пре |
} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да изли |
слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p |
усклици или подругљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и |
бици или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n="154" /> |
егињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не т |
ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су оста |
ћ бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својој главној накло |
хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је |
и се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале достојн |
бично проводио код болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у |
Чудновато; како то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што се |
е, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и пост |
еса, појављивала се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, где младост, |
<p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично |
а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом могло додати две године, а теби слободно |
јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, к |
слику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневни ток често прекидао сл |
а сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} |
јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, |
тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> |
S} Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га |
<p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у бор |
/p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је м |
ер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S} О |
дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душом.{ |
и лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показ |
омилу јако је заинтересовала.{S} Појави се неко таласање, затим све јаче врење, док се око гово |
ештају, кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаш |
о света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; |
идошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је т |
сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпељиво.</p> <pb n="280" /> <p>Павле крокну једа |
.</p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права запа |
ада дошљакиња угледа Нинчића, престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам С |
</p> <p>Болесник отвори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га |
уђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам |
њима долазио све у већу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим |
у и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљив.</p> <p>Кр |
иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији д |
бији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>За |
но други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{ |
шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадош |
нутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног простора између рафова ст |
остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичним гран |
ани лекови. — Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће г |
о незадовољство са вашим положајем види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана као из |
ну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске |
и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, али му главобоља подри д |
авлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистром погледу и чистим очима; |
пник.</p> <p>Грофица пребледе, приближи се Павлу са стиснутим песницама.{S} Изгледала је тако с |
е Павле неколико вечери виђао, приближи се једанпут његову столу, поклони се пред њим и простод |
тави неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико |
.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи где је девојче спавало.{S} Упутио се право т |
ml:lang="la">Singidunum</foreign> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп |
ко средине Балканског Тропоља.{S} Њојзи се допадају оваке авантуре...{S} Није чудо. — дода полу |
ладнокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досадило девојаштво.</p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> |
<p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и плач |
када угледах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на ми |
{S} Има неколико одличних младића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајн |
е шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S |
њен слушаше ватрене речи старчеве, који се сад заустави пред Павловом малом библијотеком и наст |
рњету разгледала онај део дворане, који се одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљ |
се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у |
особе са сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја |
ни пред отменим младим господином, који се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.</p> < |
Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке грошевима својих другова (од св |
би му нашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало час водио између два пријатеља, био је за време |
ногавицама годишње; зимски капут, који се, поред мог начина живота, мало квари, као и огртач, |
као ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судб |
дић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашена спу |
, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је |
ма и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио својим занатом, сапунџијским, а неуморним т |
рупама имали свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стране, н |
код куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек после много година, многи напојени туђим |
и стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим послед |
, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То ј |
е како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче |
оје према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да |
} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај пог |
/p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрз |
ен.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> <p>— Може, |
авла:</p> <pb n="118" /> <p>— Хоћете ли се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</ |
дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, — одговори |
адити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало ран |
спођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на стран |
х леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пруж |
еколико лепих старо-српских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, ре |
овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже |
риближавао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пр |
вих, који нису никакве школе учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле ј |
у.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p |
пред њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива госпођ |
} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а ут |
даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбране или, управо ре |
иним, но немојте рачунати поуздано, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодаран.< |
че је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Пр |
и са својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Немачк |
; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесвесно заустави; мутан |
а ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у х |
/p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесно? — |
укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S} |
био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренутком свога живота |
Павлу полагано враћало здравље.{S} Али се са здрављем полагано уселила у његову душу она велик |
ијих дужности но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понека |
у обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су при |
плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p |
ш једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p |
<p>Кнегињица неприметно уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на |
ечере сакупљени око огњишта, договарали се о потребама, одмарали се и правили распоред за у нап |
та, договарали се о потребама, одмарали се и правили распоред за у напредак.{S} Павле је назира |
/> <p>Тада се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са |
есте овамо на дуже или краће време, или се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и |
у у њима непознатој светској вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, кој |
тако ова или раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орман |
рављао плот, други дељао храстовицу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили |
} Евстратија де През.“</p> <p>Пријатељи се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиља |
у поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују трагове душевне и тел |
м назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Трес |
ћем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — и |
ама нашега домаћега живота; ван њега ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћ |
адам се, замолити вас, господине, да ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде имао |
о још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам при |
али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио б |
пођице, али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим има |
ш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био сре |
д тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава.{S} М |
ра, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гим |
тима.</p> <p>— Увек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, прав |
никад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су приходи пор |
сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодн |
ца наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>П |
РАГУ ИСТОКА</head> <quote> <l>Прокте ми се једном путовати, </l> <l>Бела света малко огледати, |
, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као |
ће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам |
ежности.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> |
да неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она |
моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпођица кли |
<p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— Претпрошле. |
саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на заба |
извесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, |
ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— |
сати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203" |
p> <p>-— Разумећете одмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате |
ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?</p> <p>— |
сле позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој |
ло твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као господарка.{ |
је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да т |
ог маршала, јер господин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизо |
е јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душ |
а престрављено затворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког позн |
ану она захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и |
p>Потражи нужне ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позивницу |
ам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, против свога убеђења |
е одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица |
ата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О... |
залуду.</p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у |
оте, до сељачке грубости.</p> <p>— Мени се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега |
ли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у |
ладића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Ме |
и.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— П |
n="211" /> данас Французи...{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладострасне, час |
тре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>При |
земним одајама (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастиј |
храни, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међутим, — настави Нинчић, — не |
ближи се једанпут његову столу, поклони се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне |
врсто стаде пред најугледнију и поклони се онако, како се то учи у француским школама играња, и |
а, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан пол |
теже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење |
а особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p |
д реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неко |
а, седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говор |
зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи |
но бива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разишли којекуд послом, старији по њи |
својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.< |
тра кроз стаклена врата угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n="323" |
скључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са тетк |
Овде није ваздух тако покварен; прозори се уредно отварају.{S} После вечере свакако ћу доћи, ка |
недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> |
ас видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако ра |
им те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледала?..{S} У кога? — |
>— Ти знаш, — настави дворкиња, — да си се уговором обвезала да уступиш твојим <pb n="180" /> с |
знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледала?..{ |
можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија.</p> |
ављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштв |
сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} |
већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли |
мири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размишљаше.</ |
што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она оста |
<p>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако..</p> <pb n="208" /> <p>Очајно лице |
сти према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца.{S} Било их је, |
— Прекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годи |
ини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; петли огласише |
озно окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p> <p>— Зашто, к |
>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то од |
м, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ни |
мам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнегињиц |
засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а |
ром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које ма |
.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом |
да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба мало интересујеш за ствари ове куће; |
може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натр |
ве то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти з |
видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни ж |
ј.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам глад |
свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти н |
а запита своју сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко:</ |
годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико од |
ном, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад н |
/> би била велика штета и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљен |
е своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</p> <p>Болест је н |
о јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несрав |
о природи својој било немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи при |
онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би м |
p>Мајка се очигледно обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не |
ше јако збуњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред нај |
тупнику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то н |
ли више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појединим рафовима и орманима, да разгледа понеке књ |
отољавам са највећом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, |
} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један другом, |
камењем, на златном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предам |
и код берберина, пресвлачити и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта |
p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој |
са неколико речи, али увек задржавајући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и |
година још и Дунавске лафе снебивајући се пристајале.</p> <p>— Боље да их није било.</p> <p>— |
н се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчи |
лу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</p> <p>Младић је износио свеже слик |
му то? — продужи старац, заустављајући се пред сточетом, на коме беху нагомилани лекови. — Див |
збећи. — рече Павле болно заустављајући се.</p> <pb n="202" /> <p>— Не, пријатељу, не.{S} То је |
, која је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно дево |
шетајући се горе доле или разговарајући се овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаље |
неколико добро одевених лица, шетајући се горе доле или разговарајући се овде онде са старешин |
а сам се шетао. — рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, им |
м себи израдио државну помоћ, враћајући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запостављ |
ћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила погледом своју кћер, кој |
> <p>— Не, — одговори госпођица смејући се, — оставићу вам толико, колико да можете подносити и |
ора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је |
оји би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вече |
прслуком, па је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S} |
ослужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну према |
> <p>Странкиња узвикну полугласно, баци се поред одра на колена, ухвати болесникову врућу руку, |
/> <p>— Ах! — узвикну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну на |
> <p>Болесник врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш |
је само он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалис |
нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а |
> <p>Он поцрвенивши устаде и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша свирање.</p> < |
нога Павла радио свој посао; наместивши се поред прозора писао је или вршио своје коректуре над |
е све слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира |
тово све на француски у стиховима, реши се да оде грофовској кући: написа једно врло учтиво пис |
јући да путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости остане преконоћ ту.</p |
слове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша |
ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче |
и он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — ра |
имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једн |
гу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посета благотворно ут |
ад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно |
погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у чему |
ене сањарије младога Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би |
први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта жели |
n="91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се бранио колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилаг |
младић престрављено ускликнуо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из ру |
то и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло |
та, или можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј |
какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за |
аше побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви би |
у.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоставштине.</p> <p>Чилаг |
ваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочито што |
врати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту зби |
она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она силом леже |
то из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају о |
ра“.</p> <p>— Прекрасно! — придружи јој се госпођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену |
p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се после извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — |
се госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио |
шино је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да |
.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за п |
ња. —</p> <p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле |
ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, |
у и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности |
ти по чемерној долини мисаоној, у којој се век почео заглибљивати; требао је да нађе једном осл |
о ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако п |
м изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном ниса |
та се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја Страто, — рече грофица озбиљи |
ђе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — одговори јој грофица. — Писмо је код мене |
Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb n="338" /> <p>— Гово |
p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ва |
Шта?</p> <p>— Буди хладнокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досадило девојаштво.</p> <p>— Ш |
> <p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се показује, но по себи |
ри и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођичиним смејао и он више по дужности, |
га; па његова Шумадијска одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном |
нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана по |
.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p>Како су |
дњака.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он |
осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, |
и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић, alia |
рајући се овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовима забављају са робиј |
транца.</p> <p>Прође неколико дана, док се грофица <pb n="210" /> предомишљала и, кад смисли зг |
га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <mileston |
p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се <pb n="342" /> они намештају, кад на другом крају ре |
је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, к |
еко таласање, затим све јаче врење, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је г |
о је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће |
овоме дворишту пребивају злочинци, док се међутим казамати за политичке или остале интелигентн |
еколико година, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време |
ив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а приј |
лека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте према гор |
рисуства духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон |
рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је м |
је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p>Послаше по |
доле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђу |
питали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себ |
ића испратише захвални погледи, све док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, у ч |
/p> <p>— Идите, немојте питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да |
госпође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе в |
га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита кнегињица узбуђен |
остојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно |
оспођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n="13" /> <p>Старија дама нађе с |
луге; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном |
ате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори |
аљера.</p> <pb n="174" /> <p>— Чини вам се, госпођице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели, — наста |
е знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p |
а се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, ка |
њи састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним делом с |
</p> <p>— Опростите, господине, што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако н |
нили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да |
вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да с |
вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} |
жи.</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — говорио ј |
а сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{ |
али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да и |
ну.</p> <p>— Кроз две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ак |
еће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина? — ускликну она нагл |
засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам се, замолити вас, господине, да ми се изволите обратити |
, а нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасно |
кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо в |
м често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек ос |
будем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем бар још је |
.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и бр |
<p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p |
о класификације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да |
тње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко |
ће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте п |
остима.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињом Агнеш |
е неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се закл |
ругог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам за моји |
Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви по |
?</p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са ж |
У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи |
чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на који <pb n="249" /> бих начин |
будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске |
="199" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па хоћет |
дбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али судб |
жине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди |
и ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и |
полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечи |
/> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам |
најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена од мога избраника, решила да останем усе |
ајем ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажовао као уредник једног листа чији је број већ |
говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - |
мене.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе сам се надао, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте |
ко рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога мисл |
/> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и |
естадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да с |
ла у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњено обори |
о од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке постеље да се више нећу враћат |
да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p> <p |
од најплеменитије женске, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом о |
о нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно споразумела, сад имам још да свршим са вама. |
господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p> <pb |
знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p> <p |
а.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од |
.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем |
опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помеша |
ах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и погледам у један ф |
користили.</p> <p>— Да, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли породицу... грофова |
пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита она наивно.</p> <pb n="170" /> <p>— |
чела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је |
} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</ |
лико редака видите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место |
оворио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да вид |
њујете него ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде |
ори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се Павле Ђурић.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Monsieu |
оје забринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, милостива гос |
и мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна |
сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођица није отпочела од |
о и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече: |
пред прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и го |
би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p |
пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на |
ада су разговарали о накитима, стара им се госпођа такође придружи и примети, да и оне имају ко |
ћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај или издашно звање |
<p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта вичете бесмислено? |
даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им се кћер.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се |
реиначавају, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону |
.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи са ј |
ено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у |
руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле |
е можда још чвршће везивало небо, чијим се именом био заветовао крај самртничке постеље мајкине |
одругљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефистофелским изразима сусрео неколико пута за врем |
он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над целим сплетом њихових разних инте |
, тако је. — одговори гроф; — са оваким се симптомима појављује само <pb n="209" /> права љубав |
борио овај стари борац.</p> <p>У таким се приликама Павлу полагано враћало здравље.{S} Али се |
отпрати пријатеља до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат |
, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито |
p>Чекао је неколико тренутака.{S} Затим се наново отворише врата, коморник изиђе, остави их отв |
е удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после син |
дати <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоч |
док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га |
не.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена заста |
ите Њену Милост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре |
који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао п |
e>Раденику</title>“.</p> <p>Скоро затим се отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична |
запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су с |
ас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим приликама.{S} Одобравали с |
но „Живео!“ прекиде говор.</p> <p>Затим се канда све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније |
S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесном врло високом дамом, коју ми |
шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио господарем ситуације, најпре откри младића и |
сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, г |
; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу ј |
је „Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбра |
во писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али која је свом душом својом |
и позивнице због велике строгости којом се при позиву поступало.{S} Међутим ове године, како се |
е се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на усне, с |
ледао у унутрашњост простора.{S} Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пу |
рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији но пређе. |
страћили у посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих би плодова њихов дух могао доне |
ше, али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И |
ио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим ч |
десете а све здравији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} |
авлу, а леђима према прозору.{S} Једном се руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно |
војега егзотичнога програма.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са политира |
и врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се |
толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и проходао |
хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбори:</p> <p>— Поздрављам ва |
Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања |
онета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће. |
е дан посете код грофовске породице, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помо |
} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јак |
један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читаво |
једном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па је п |
и демонски израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давн |
>Преко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p |
ућност, али за њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне ч |
у позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес |
е што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем |
, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребн |
не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је б |
ило допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинч |
чине силан утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде |
а у виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој |
ући увек при крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му је |
њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, |
зраз чудноват, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и |
авла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор.</p> <p>— Ти расп |
се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском |
о је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао |
да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> </div> <pb n="56" |
већ прилике. — одговори коректор. — Он се не може назвати оним именом, које би мм као друштвен |
на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро ш |
му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, |
рпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој |
p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим било је касно, д |
једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме о |
лике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им о |
у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиску своме; међутим могу |
p> <p>Пред великим предузећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родите |
м колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве п |
га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S} |
се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мир |
шевне и телесне малаксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа заг |
неком напрегнутом очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га до |
Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све, ш |
м општи живот тадањих ученика одликовао се извесним полетом проузрокованим оном грозничавошћу, |
госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S} |
иво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Извините, господине, — пр |
веже пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човеком, чије је познанство било доцније од велик |
о својега пријатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини. |
о за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјали |
к код кавеџије; за случај потребе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или к |
авику да често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одав |
слободна покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав |
немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И п |
сјајним успламтелим погледом бојажљиво се осврте према оном прозору, иза којег лежаше она лепа |
био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p> |
рачао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S} На г |
им предметима који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај. |
> <p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид привремене мале болниц |
аскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским |
лежје; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ |
н је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одис |
>Опијен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање оних племенитих црта, онога данас нешто |
е биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприлике овакав разговор:</p> <p>— Не би човек поми |
рње представе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да добије позивнице у богатије породице и отменије к |
у радили и остали му другови: придружио се заједници своје народности; од ње је тражио и добива |
одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка противног своме здравом разуму, својег |
час седео поред његове постеље, удалио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, |
пој копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била |
м се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на главним колима.{S} С тога су били при |
сад секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, |
а није хтео више показивати.{S} Уклонио се на скривено место, те је отуда слушао весео им разго |
стељи где је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која је бил |
руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</p> <p>Стигав пред прву механу приме |
евљењем и сталношћу задрта човека бацио се на остварење идајала којима служи прецизно, неуморно |
меренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агн |
тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само пози |
да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам тол |
и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарела; т |
у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да |
и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од на |
изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на мој савет и отисне |
е сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо дол |
у новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извештајима са забава, читао сам име грофиц |
раљевске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госп |
вор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми см |
е, међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају у та |
те, још вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворки |
То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци ид |
обити поверење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се |
будућност, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна лична независност тиме што ће |
лико његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсен |
вештим сплеткама материнске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште |
сна и неспособна за споразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се об |
се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није више нос |
у и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и коректор, остаде мал |
поступало.{S} Међутим ове године, како се чујаше, аристократија, која је обично у групи посећи |
њено преда се.{S} Путници међутим, како се видело по њихову негодовању, немађаху намеру да му б |
д најугледнију и поклони се онако, како се то учи у француским школама играња, и проговори нема |
илично света, па биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприл |
злагању.{S} Причали су по обичају, како се оваки разговори у младости обично воде, понегде наши |
на, ипак се више допада по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <foreign xml:lang="f |
кадашњих бољих познаника Павлових, како се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан |
а први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</ |
писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто |
прича о обичајима народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај |
а, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша. |
>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— А |
у у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S} Поста |
е на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковачки калфа на трибини ра |
мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од об |
о му наложио да се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо |
азмишљању проводити часове.</p> <p>Како се јесен приближавала, он постаде све немирнији и све у |
овде доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвова |
ити“ свога сестрића.{S} Нарочито откако се очекивао долазак млађега сина <pb n="47" /> Књажева, |
еде, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако |
мо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у |
ли су великопоседници у Славонији, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (и |
Пијуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави:</p> |
када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбоносно |
пути овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> < |
<milestone unit="subSection" /> <p>Тако се Павле повијао у душевној борби између слатког очекив |
а богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао н |
за другу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсуд |
м се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, |
ладости, снаго ненадмашна!{S} Са колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, мог |
ојој домовини да користе онолико колико се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све |
није имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увр |
догодио по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за нашу причу пресудан догађај.</p> |
о је мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо прол |
и.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одист |
а покретима и на изразима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење које више није био плам оду |
у је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако |
ога лако било пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни |
то су сви говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима че |
ом и старословенском азбуком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писм |
а, — објашњаваше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме сл |
у.</p> <p>Мало друштво младића, повукло се било у један мали салончић, да заједнички вечерају, |
виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла једнолика |
нијих грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђ |
у.{S} Наступи она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање болесниково, в |
ну, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужила покаткад некоме од некадашњ |
шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{S} Ун |
ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала обазриво, или је шушнуо пр |
р, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све ост |
оном пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, к |
је одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овде била истакнута |
очекивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посет |
—</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво али хладно.</p> |
} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближ |
ен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинч |
{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Говорите.</p> <pb n="139" / |
љивост.</p> <p>После две године вратимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описати мој страх, ка |
или и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћу прекинути разговор.</p> <p>— |
/p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу |
ле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори ни |
о већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо гла |
наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, управо сјајан по |
да.</p> <pb n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p |
бавили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку ја с |
.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили |
пречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... |
м паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично обавестили о предузетом путу.{S} За |
Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине? |
аслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се <pb n="342" /> они намешт |
>Говорио је српски, туђим нагласком, но се никако не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га п |
о за образованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, |
упутио у стан грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза широке дебелим ћилимом застрте мраморне ст |
овине“ понављали су чешће.{S} Очигледно се разговараху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер |
исмо грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда сувише далеко до |
воју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим |
/p> <p>Није прошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је леж |
екар...</p> <pb n="255" /> <p>— Сигурно се добро намирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам ништа при |
оменио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћ |
S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким колима јучерашњих странаца сруш |
ем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примед |
код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте |
о сам имао благодејања од Господара, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље неш |
и...</p> <p>— Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се ду |
По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што п |
ало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику |
но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава |
а молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претвори у један побожни уздисај |
утише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p> |
јефтиније, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале |
џија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако б |
ана, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба видети. |
ејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима је мо |
} Оно обично траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака, ма и најсиромаш |
ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, — |
био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не треба, дакле, о томе брину |
о повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који су им били у пратњи, па |
први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p> |
х поситних и покрупних дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног св |
подизала главу према њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био кап |
те прекорачили праг пристојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} Молим, |
ва личност или њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да г |
научио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта, |
венских народности на Балкану.{S} Често се прибегава крајним, понекад очајничким средствима, да |
прилику.{S} Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново |
их за издаваше махом господичићима, што се спремају за своје позиве или по школама или у нижим |
вању мисли са оном младом господом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено н |
а.{S} Зато, немојте примити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у с |
осто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, са ши |
врло симпатична и племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета |
у први пар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненадног случаја са кнегињицом, ви велите, да |
о, и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с поче |
једно жалим, — настави озбиљније, — што се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја |
шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим последњим речима; камо ваших подруг |
естан рад, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S} |
мо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац уљудности.{S} Вел |
личица има ту исписаних објашњавања што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специ |
7" /> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, в |
мали генијалних рачунџија без науке што се зове „математика“, али дође после хиљаду година једа |
>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам |
ио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се истроши |
ограф да буде непристрасан, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особинама суделов |
спођичиним, која ми као пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— |
одних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос при |
у врсту сиротињског уверења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је |
: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да се по мени не види |
смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је п |
Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако р |
известан ред људи, буржоазија, као што се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају, а прос |
> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом правосл |
доше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица поможе да |
рстој подлози, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у |
тог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме |
ни су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код |
величанственом положају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са ср |
огу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" /> каже, „идем на кревет“, то јест: |
истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најз |
к, а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио ку |
> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:lang="de">Magnatenviertel</foreign |
тело само по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удај |
и из суревњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала |
тога у многоме одвојила, — нарочито што се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не |
е осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се з |
већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе преценил |
њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивени |
ам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту ј |
а каквог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на |
ни остале друштвене уредбе.</p> <p>Што се више приближивао крај месеца, Павле је бивао све нер |
ати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— |
сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које н |
ико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју |
их лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се ували |
ака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне |
ва још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпр |
коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејална сли |
> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му ос |
.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио неш |
у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице |
напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављај |
„Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стању болесникову и нареди му мало јачу хра |
/p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим младим господином, који се, пор |
{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, која ме је корела за моју не |
задатак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим приликама огледа колико његова вештина, тол |
ца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се бр |
амо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји |
је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим Павле <pb n="254" /> про |
То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали да имате ви |
у гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, |
</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак |
</p> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој п |
ам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p> <p>Кавеџија ув |
ском, често претерано патријотском, јер се тада већ беше увелико пробудила политичка, нацијонал |
је могла да превари око материнско, јер се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само им |
одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљао неки Шекспиров комад, а он тада није био |
било доцкан, немамо времена за то, јер се последице почињу брзо развијати из преходница које с |
приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше она |
а женске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} |
Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зо |
је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим групама често су сви гов |
завичаја, својих засновица; а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само |
Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледајући у Павла.</p> <pb n="92" /> <p>— |
67" /> вам дугујем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење ваше к |
нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p> |
т.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближавао, знао је и за последице, али се ту ништа |
отице окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p>После |
сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p>После неколико месеци Павле ј |
ше болесника до једног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, |
ни претпоставити да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађ |
пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на |
али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да |
здрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулиј |
, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му |
звикиваше госпођица неколико пута и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и остале, да с |
омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је с |
затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горе |
лији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукама младост |
p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да се |
пропасти.</p> <pb n="301" /> <p>Нинчић се опет насмеја:</p> <p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— |
вештавати о току болести.</p> <p>Нинчић се поклони и запита:</p> <p>— Којим путем, госпођо?</p> |
куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле |
— Ја?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са врло малом цивилистом.</p> <p>— |
ја. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући св |
ју као нека врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: е |
без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се појави висока женска прилика са густим велом на лицу |
то их има, нарочито по селима, називају се зато тако што то тако претендује онај сељак, који у |
ао о <pb n="200" /> својој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред с |
p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати |
Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му |
жности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душ |
развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских бележака, те с |
се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилост без обзира на положај, н |
а далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда м |
рцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.< |
алазиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог п |
{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, о |
бјашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренутак. |
е носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</ |
би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и |
изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приближује неки човек.{ |
и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и зак |
је младићске успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угле |
тњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне до |
соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према овој |
и у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жест |
аном приближивао својој победи, која му се олакшавала судбином овог младића што је патио, пропа |
S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се рук |
ао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубави кнегињице Страте |
онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се болест!</p> </div> <pb n="306" /> <div type="chapter |
рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила му се болест.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле |
под хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са то |
радимо?</p> <pb n="101" /> <p>Чилаг му се приближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите се |
обра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p> |
ове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто |
узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; наста борба, да их се отр |
о свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо би |
по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лак |
близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује њ |
, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с |
ја, заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а |
погледао претећи у пријатеља, груди му се силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ |
ушку младост и каваљерство.{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му поглед прелете преко звездан |
оред Гроцке и Београда, представљали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама |
е.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, |
а са префињеним карактерима.{S} Овај му се тренутак учини згодним да без насилних средстава оси |
позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпођ |
икривао по разним местима, показивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поре |
ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онд |
а онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у дру |
к.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближује мајка са својим нежним погледом |
та.{S} Испод забаченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде о |
<p>— По чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеш |
а Павле због <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећ |
о одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више зато да у свом |
е, стална неизвесност и узбуђење којему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, претопао |
ивајући државну помоћ, претекли, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладине зајед |
ед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да с |
мила млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа |
осматрала још опрезније.</p> <p>По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више то |
ао привиђење.</p> <pb n="90" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{ |
>— Кажите ми, — проговори Павле, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погружено |
; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут |
друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе омладине међус |
али он оста непоколебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне п |
ано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> <p>Коректор |
мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и по интересима који о |
њу времена?</p> <pb n="93" /> <p>— Дању се одмарам или радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих |
омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српство |
њихов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не |
роз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину са свој |
слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада о |
<p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> <milestone unit="subSecti |
и, већином, патријотске идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, |
ичка кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у |
/p> <p>— Војвоткињине прилике такође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству; т |
То су међутим биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb n="147" /> садашњим распо |
госпође, нарочито она крупна, држале су се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, от |
путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, о |
ао и околних села и назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду шт |
> племству ове краљевине.{S} Од наше су се народности одвојили давно, као многе друге наше слав |
господарев или његових синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више п |
били равни ни оним најлошијима који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, |
много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се разговори често појављивали између ова два противник |
ом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призори често понављали између њега и лекара, док ов |
идело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често управо сваки час размимоилазил |
По оној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени |
она са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{ |
меде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па |
м гнусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим м |
сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разговарали, били су и остали присутни |
зрокованим оном грозничавошћу, којом су се политичке прилике у земљи почеле развијати.{S} Нема |
и само немачки и француски.{S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледали и око с |
је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га |
ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је само <pb n="91" /> Чилаг тукао ко |
је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са четири |
рној половини Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска кола; |
змишљањем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често на |
еспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, да ч |
и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, ве |
е, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи, — приметила је сестр |
е у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати цело после подне, пошто ћу тога д |
мале иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и |
згодна материјала за претресање.{S} Ту се говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијском |
лу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи |
то је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја су |
во и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и љу |
е нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, |
шем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исм |
оване странкиње интересовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народн |
вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; мо |
арод чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих поколења, па и будућих.{S} И |
сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о св |
от ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније се |
е?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру не |
тети.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу |
есто немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест |
ека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, |
мо моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад зна |
, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одист |
бисте могли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наиз |
се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је погодила његову мисао.</p> |
се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</ |
чајни положај свако признање; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређ |
су речи јасније изговорене и разумеваху се споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „новине“.</p> < |
ци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} |
ом на степенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна бр |
ако званом, „центру“, дакле, претресаху се дневни догађаји и прекодан искрсла питања на особит |
ицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљ |
<p>— Не може бити јасније.</p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>— Верујем вашим речима, јер знам да |
а кратко признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p> |
инити одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се олако поклони:</p> <p>— Молим, говорите.</p> <p>— Да |
мо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title> |
гао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p> <p>— |
ту Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф се неприметно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахи |
све више замршивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим |
интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављено |
од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио другој омладини, рецимо руму |
их хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као жртва својега опозицијонога држања.{ |
мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја б |
сти.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше ле |
ом, већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да ме је огов |
.{S} Како сам имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама, где помало научих књиговодст |
е и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако |
ве су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да би б |
де у држању и простодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познава |
ма изучих штампарске послове, преместих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилик |
ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате |
како дадох оставку на будућност, реших се да послове отољавам са највећом савесношћу; бавећи с |
тресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележ |
дим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао као човек који је у власти да чини д |
/p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле с |
му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз |
ромна већина у породици.</p> <p>— Вараш се, мамице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била |
акупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само оп |
.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у р |
право с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си |
године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> <p>— Добро; свакако |
ељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што |
је откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те |
дбране или, управо рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва дочека прилику, да се користи сл |
ћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе; наста грозничава јурија, неразборита, крајње напр |
погледу он није довољно познавао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно прип |
е није био више потпуно господар самога себе.{S} Његове ванредне прилике, стална неизвесност и |
ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили |
х интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш |
на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да се |
и мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме желим б |
мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе |
свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је |
је придобије; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово бављ |
истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту |
ба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим |
вања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству |
анце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је зап |
ђу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад би |
ћки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсил |
нчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изм |
мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{S} Због свадљивости његове почео је да губи попул |
егов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском заступнику, који је ј |
езадовољна духа оставља живот; видео је себе утонула у множину свакодневних поситних и покрупни |
с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— |
пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одо |
их вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не зн |
их вас волео познати онаквог какви сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде |
рте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, |
ио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадовољна духа оставља живот; ви |
: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељск |
.</p> <pb n="81" /> <p>— Погледајте око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне др |
ињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три са |
шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад |
реба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињати на оно или |
ао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени о |
њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је |
оралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољство, што му је поред то |
реба да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човеча |
овим страшним приликама остављена сама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, госпо |
д простоте, имађаше нечег допадљивог на себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше |
ростоме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања једино спекулативни део људства.{S} Наука |
одним да без насилних средстава осигура себи победу.{S} Стаде пред младића и уздигнутим тоном п |
напаћеном сународнику, хтео да осигура себи што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} |
ам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употребила и ја |
им је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да се помо |
ормула, којима сушите мозак и исисавате себи здраву душевну снагу своју, и које су већином недо |
коректури листа угледах белешку, можете себи замислити у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је |
категорично потражујемо од писца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних проблема, јер с |
лушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у ст |
е, ни своју жалост, није могао добавити себи позивнице због велике строгости којом се при позив |
његову, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљење.</p> <p>Ипак није смела д |
раној служби, и који су могли дозволити себи овако необично и скупо задовољство.</p> <pb n="32" |
мо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели |
ом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам |
p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди, изближе да те видим. |
жете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S} |
> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милост к себи.</p> <p>— Идем.</p> <pb n="176" /> <p>Агнеша остад |
м.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који |
судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Ал |
родитеља или каквом другом протекцијом себи израдио државну помоћ, враћајући се, заузима боље |
те избегава да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међути |
еба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли |
одинама се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да се |
се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Говор |
престано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки |
века, кога је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ј |
то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану са намер |
у први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепо |
тница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав профе |
>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личнос |
ад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душев |
зменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за наш |
пада по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <foreign xml:lang="fr">Larochefoucauld< |
апочео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S} |
невну слику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневни ток често прекид |
ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> |
ало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро |
p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздржљивости Стратиној, али ни |
меланхоличним изразом.</p> <p>— Не могу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је с |
дите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише скучено, |
о ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу таштин |
твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у к |
д, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, томе је све криво настрано васпитање женскињ |
ше у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није |
оложењем данас изабрао све тужне песме; севдалијске Босанске певао је са таквим узбуђењем, да с |
ула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S |
издржљивим коњицима каквих има свуда по северној половини Балканског Тропоља; ту су се стењући |
<hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдне те |
лину, она мала узана равница, где се са Северозапада ка Југоистоку врстају бело окречене, чисте |
а пет разноликих власти; једна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљорадника, а десе |
но парче хлеба два, свега доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с м |
ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш |
година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једном се разгова |
ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи |
ађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њ |
<p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> <p>— Сутра сабајле (зором).{S} Дов |
мо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; један господин и један малиш |
сно и тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим м |
>Госпођица Фернек уђе.</p> <p>Кнегињица седе и ослови је:</p> <p>— Господин није ништа добио.{S |
онда излазили из собе?</p> <p>Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да се разонодим.{S} Мисли |
д си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размишљаше.</p> <p>— Како би било запитати њу са |
показује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{ |
, узмите кнегињицу Страту.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одг |
има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)... |
ше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони на |
</p> <pb n="276" /> <p>Павле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега |
ог камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га је |
</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господин |
у да одговори; она само климну главом и седе на своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погледа |
грофица напослетку остави своју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче сил |
и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а |
е дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— Н |
у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води |
Мислим, скоро ће свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тиш |
раму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрест |
, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Идите, дак |
— Не знам; како хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одговор:</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. |
често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образованог сина, чије |
ne unit="subSection" /> <p>Кнегињица је седела на отоману у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Ј |
пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кре |
p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно код куће, утрча у собу |
где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али г |
ка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће под |
" /> <p>У кабинету грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она |
огло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак младићев. |
глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и гледао је право преда |
ао, Чилаг је постао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сате поред његова одра, и често би пао |
оф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачудио, ка |
нас; управљач тога погледа женског пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно н |
ро лукаво лице господина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, па |
ацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S |
се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мог |
мачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Нема |
ме.</p> <pb n="107" /> <p>Павле је дуго седео заклопљених очију; размишљао је о старчевим речим |
ловој, коректору Нинчићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао на преба |
ли су само толико, да је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обил |
ла, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим познаником, угледа где Чилаг, нап |
но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, удалио се и сео на своје об |
Аустријском заступнику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, се |
дом и многогодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе |
а живописном Смедереву граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут по |
почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером поред одра, посматрао са сажалењем |
ори му братац.</p> <p>Мајка га погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе |
таше.</p> <p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету, довршавала је |
ола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутраш |
кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прстима је површно прелетала пр |
аре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су ручали, коректор р |
ећи често на дивану у својој собици или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о узроци |
у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и |
гледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука.</p> <p>— Зашто, син |
ешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га |
јом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p> |
орелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд и |
</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и |
та.</p> <p>— Слушам, Светлост.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, |
се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш |
на — вељаше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирнија, рекла |
а.{S} Ова битанга што обичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га |
а ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, она ме |
обично осредња или осиротела госпоштина седи, какве има у свакој већој престоници, и где обично |
је пре неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секре |
и вашом помоћу, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано з |
ој великој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа не |
ектор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи.</ |
тка ретка брада беше проткана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лиц |
ом, дебелим спуштеним брковима и густим седим обрвама, испод којих јасно светлише живе плаве оч |
ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој народности.</p> <p>— П |
а ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам н |
у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p |
ати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, ја |
је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинск |
молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спр |
S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годину.{S} Само једну, ујаче.</p> |
о обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ј |
кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа проти |
змеђу њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав један међупростор, каквих бејаше св |
апита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се |
би многе садашње младе племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, овак |
рави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред све своје урођене или само прирођен |
к опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.</p> |
спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена х |
ења.</p> <p>Грофица га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</p> |
реми вечеру, а старац позове младића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти ота |
жале према њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадиј |
м и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин уст |
Страта још једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да |
о лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро |
оје су вере.{S} Био је <pb n="89" /> на седницама скупштинским и општинским; на састанцима учен |
ликом броју, да често немађаху места да седну, те стојећки расправљаху велика питања, <pb n="31 |
Нинчић, коректор...{S} Изволите.</p> <p>Седоше — По њихову разговору Павле је видео, да је потп |
егиња погледа смотрено у сестру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?< |
ин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим великим столом за писање; лице му је |
и само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и најодличних партија.< |
<p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по који пут га |
{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла једнолика песма.</p> <p>П |
Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени, само добро, а ваша је |
у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; |
ерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} Изглед |
својих другова (од сваког добија грош, сексер, дневно), али кога напослетку нестаје, где и заш |
вуда облигатна десетица која представља сексер.{S} То су имена ваших другова и забелешка о њихо |
сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, |
им лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак о |
имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Чилаг оз |
ије понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, милостива госпо |
нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју спре |
ор није велик; госпоштина је већином са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју замилује ону |
тога су били принуђени, да од последњег села довде иду кораком, док нису срећом још доста рано |
кад је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, замишљен корачао млад сељак, одевен у од |
знији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије |
">Battotchinna</foreign>) као и околних села и назива.{S} После су се и остале умешале у разгов |
тних ливада, сочних пашњака; живописних села са здравим положајем; породица задружних са пуно ч |
ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато тако што то тако претендује он |
Одавде?{S} Одакле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и |
ји у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој вар |
у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске језике |
> <p>— Ви сте чедо практичних родитеља; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са бле |
ег села варошици, замишљен корачао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнич |
Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти |
е зато тако што то тако претендује онај сељак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу н |
ије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви п |
видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме мучила.{S} Б |
ом тренутку, када угледах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се |
аес година, то је век у животу српскога сељака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} По |
ешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељака, те су налазиле за потребно <pb n="20" /> да му |
је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} |
, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S |
През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао као каракте |
кругло огледаоце, које носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бле |
ак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држање младићево.{S} Висок |
пим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образованог син |
Борба је сада већ постада отвореном, и сељанка је водила очајнички и победоносно.{S} И до посл |
душно питање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и најмили |
0" /> ове пропасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђала, од које га није могла спасти и |
ељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљокицама.{S} Ова б |
израза, али непосредних до простоте, до сељачке грубости.</p> <p>— Мени се, напротив, чини, мам |
један је сиромашак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је већ би |
иже.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из |
у му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковијег провид |
ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чи |
послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</ |
ени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чиновнички посао, она је пак научила само да негује |
} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивот |
м да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако |
д своје досадашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, а |
ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb n="245" /> <p>Он по |
ада није био у толикој моди колико неки сензацијони комади, за које се данас више не зна.</p> < |
десету, то би све изазвало веома немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <pb n="18 |
и су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба да |
де, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле |
виђења, фантазмагорије и остало приде у сентименталним или преслатким бенављењима без потребе и |
такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног постепеног самоубијства у коме чамите.{S |
или пропале егзистенције, или особе са сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим годинама |
, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да |
седео поред његове постеље, удалио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, где |
ивости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разишли |
онило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налаз |
му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школовање његово, одлазак у Париз, и ђачке год |
<quote> <p>„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете оцењ |
е написане речи:</p> <quote> I <p>„ПРВА СЕРИЈА:</p><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОР |
женских: мајка, крупна достојанствена; сестра, мала, сува са веома привлачним и симпатичним ли |
понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и богато ј |
Пешти.</p> <p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— |
А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно |
дно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Ру |
м зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.</p> <p>И стара |
хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервозном радошћу; она крупнија од |
аступништву постављен.{S} Моја настрана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоломан пут преко |
Дивота је ово. — потврђиваше „настрана сестра“.</p> <p>— Прекрасно! — придружи јој се госпођиц |
вљу нарочито препоручила његова покојна сестра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосу |
ите, господине, — проговори најпре мања сестра, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту? |
не мислите више у иностранство? — упита сестра.</p> <p>— Мислио сам, госпођице, али изгледа <pb |
ваког. — учини младић.</p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој да неколико упустава о народу и |
сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Пав |
ни овако доброј послузи, — приметила је сестра.{S} Госпођица је међутим набрајала све поједине |
} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео. |
есам ли неразборито учинила, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислит |
/p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, ал |
оспођицу доста је један, — одговори јој сестра.</p> <pb n="22" /> <p>— Имаће за сваког. — учини |
оте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на |
ињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</ |
сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она кру |
изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n |
Јанковићева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслонила се |
Санда рачуна на вечито девојаштво своје сестре.</p> <p>— Ти знаш, — настави дворкиња, — да си с |
грофице.</p> <p>— Моје сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џок |
о позиву госпође грофице.</p> <p>— Моје сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала?</p> |
е неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваше сестре?</p> <p>— Јест, ј |
де?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, разумем љубазнос |
трудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</ |
који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, |
код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваше сестре?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није добио писмо.</p |
ак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му ј |
.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За је |
ђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, милостива госпођо, јер ћете имати врло занимљив |
стола стојећи и исприча кратко признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и запита:</p> <p> |
пре и најзгодније моћи „сместити“ свога сестрића.{S} Нарочито откако се очекивао долазак млађег |
о је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомага |
везала да уступиш твојим <pb n="180" /> сестрићима две трећине твојега имања у две поле; дакле, |
S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за школске потребе, док је овај |
са пуно пријатељске оданости.</p> <p>— Сестро моја, — говораше јој кнегињица Страта још једнак |
ље странствовање —</p> <p>— Да, госпођо сестро, нарочито кад би то странствовање било овде у Пе |
матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> <p>— Ов |
ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој |
а њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дел |
ле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси |
Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изненађена, труђаше се да прикрије сузе.< |
га?</p> <p>Грофица погледа испитујући у сестру, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови она |
опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја сам писала Павлу.< |
тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у сестру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; |
грофичину собу, кнегињица запита своју сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај младић?</p> <p> |
ор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи му ру |
бринем само за своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> |
кад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, говор, погледи и др |
рно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле |
ло час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузрокова |
ти се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не |
/p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није више носио тако п |
уства духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон ст |
ote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београдски горњи гр |
сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт...</p> <p>— Смрт?< |
рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога мислити |
у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано остави |
која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то |
га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било до |
којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада б |
екајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p> |
, молим, продужите, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку |
ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније сетит |
е?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајк |
да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и |
ска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице, коју ј |
олик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено, високо |
зговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намештено, већ изгледаше да му |
оних племенитих црта, онога данас нешто сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у |
увећане јучерашњим утисцима и ноћашњом сетом, <pb n="34" /> почеше се све већма појављивати.{S |
з има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био м |
стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије |
е чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, обл |
епу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показавш |
у неколико редака видите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо |
ге и говорио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш |
и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикивала: |
их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запи |
новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извештајима са забава, читао сам име грофице А |
то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И с |
у били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво али хладн |
цу имало је само ништо мало магловитога сећања из историје.{S} Страна дипломатска заступства јо |
умњао у исправност својега рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он с |
а, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату... |
не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S} Онда |
он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазв |
ко надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш |
Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џе |
, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу |
ри недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</ |
(старинско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био. |
о час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако |
Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледала?..{S} У кога |
воју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју тет |
<p>— Ти знаш, — настави дворкиња, — да си се уговором обвезала да уступиш твојим <pb n="180" / |
та знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледала? |
разгледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> |
не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија.</ |
е јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти дру |
лиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли д |
теља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад би |
де сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће? |
ам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га нег |
си била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p |
могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје |
и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У как |
а ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем |
ки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да |
раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвал |
добравала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађен |
} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила ни |
ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила мој поступак и то још пре |
ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S |
Било је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p> |
а се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одг |
богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвик |
читог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега |
ко то?</p> <p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мисли |
а умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размишљаше |
за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да про |
о.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле др |
писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипа |
Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу поре |
да:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађа |
е.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви |
међутим још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће |
ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивн |
у:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља заг |
.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити |
ичне прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тог |
itsthier</foreign>.</p> <p>— Бравос, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; то нисам з |
амо већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, уп |
видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кће |
се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвал |
по твојим романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госп |
утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишег |
када близу средишта цивилизације.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе култу |
намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у жи |
Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако |
сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска чељад подуље т |
но што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јел |
ила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам из |
на? — узвикну госпођица поплашено. — Ти си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одгово |
знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја са |
у кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, оп |
и је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, |
но по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сила, — проговори Павле. — То је код |
руђаше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Ништа, размишља |
о народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прил |
еш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она о |
примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој, |
и се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и |
колико тренутака проговори:</p> <p>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако..</p |
" /> <p>Опет мајка узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луд |
/p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш п |
; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакл |
е треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш |
<p>— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је |
тпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> < |
и најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и |
ије било твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као господ |
остити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошеница: то није рђаво, да за т |
да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде |
о интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не з |
м су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, који су једва чекал |
{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевена господина — чиновника или пр |
ивим препиркама и строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим |
{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот |
увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени по |
иљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет? |
/p> <p>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако..</p> <pb n="208" /> <p>Очајно л |
бећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ј |
жности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца.{S} Било их |
<p>— Прекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну г |
ече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју р |
томе нисам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> |
ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зато што га не волим.</p> |
устанеш од своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би приста |
ислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утај |
рећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новце |
ожењу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једин |
их и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да тугујеш? — |
лав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану и дуга |
диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених огртача, <pb n="11" /> учинише, те су их |
азивају робијашима.{S} У <pb n="341" /> сивобелом оделу са капом нарочитога кроја, а са словом |
орији симпатично; драме Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су све преведене на српски, словачки и |
уметности и историји симпатично; драме Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су све преведене на ср |
био је лекар...</p> <pb n="255" /> <p>— Сигурно се добро намирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам н |
упула, али сам их ја растерао.</p> <p>— Сигурно новцем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но в |
а свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> <p>У свакој д |
асти иначе носимо собом упуства за нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадоше нам д |
је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту |
а у клубу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у свечану трпезарију, на доњем спрату, која је и |
ожају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчи |
{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умр |
ћи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ип |
ут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Представници шаке јада у некој мешавини; сањал |
занавек, али судбина тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново уша |
звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, овде т |
три године ви ћете са тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; је |
вна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, так |
громни зидови са дубоким прокопима чине силан утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и |
ла слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То ј |
ини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгледа |
огла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и |
скрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме |
ицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и сво |
чини засветли пламен младости са толико силе, да је морала заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је |
асну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попустљивости, |
слон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није |
и је била довела мајчина жестина и њена силна пребацивања која би уздрмала упорност у свакога д |
главом он.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне овол |
вле је био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и от |
моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погледајт |
и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову |
усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} |
гледао претећи у пријатеља, груди му се силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</ |
лико узбуђење, — рече газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, |
="231" /> <p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад м |
цу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој < |
ло му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве наклоности:</p> <p>— Нећу, на |
клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, к |
дном здравље поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново при |
кавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове напада |
тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте пониже |
дара страћили у посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих би плодова њихов дух мога |
јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе учтивости, било ј |
је скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те не само родила, однегов |
, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажо |
е здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помага |
ока крупна појава у утегнутој хаљини са симетрично развијеним нагим горњим деловима тела била ј |
о средини сале стајало неколико унакрст симетрично постављених дугачких ормана, са разним кипов |
рић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симпатија беше нешто више него обична људска страст, он |
гла каква велика интелектуална моћ, већ симпатија коју произведе или њихова личност или њихова |
вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако сем |
нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, |
разлику положаја, кад су у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи |
још једнако склон на споразум једино из симпатије према вама.{S} Желите ли да се господин удали |
а ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улазити у овако важну и чис |
е одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S |
ма.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али ј |
ода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са живим и великим црн |
еба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; што се даље ње тиче, мис |
.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја |
но Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним, као ш |
естра, мала, сува са веома привлачним и симпатичним лицем; једна госпођица, жива, лепа, окретна |
представљана је у уметности и историји симпатично; драме Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су с |
ако је. — одговори гроф; — са оваким се симптомима појављује само <pb n="209" /> права љубав.{S |
слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу својом браћом; о |
.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој к |
оближњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се |
да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материнске бриге, јако се |
ква угледна трговачка породица, чији је син у далекој страној служби, и који су могли дозволити |
хтеде да прикрије своју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; |
ткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој м |
а замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом у |
чиме забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сес |
ам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.< |
оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно |
ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја с |
ле извесног одупирања, али како сам био син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада |
дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац? |
чито откако се очекивао долазак млађега сина <pb n="47" /> Књажева, који је такође носио титулу |
а, господине.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступништв |
е ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна за уз |
утку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином представљао родитељско |
ла ту на земљи поред својег образованог сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она г |
И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оженио се т |
тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она |
одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој |
у радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе |
атере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} |
>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих наивних почетничких песмица, у којима |
чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; |
е ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— Камо? |
и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко |
у.{S} Само једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала |
{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца |
ма срамно.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћу прекинути разговор.</p> <p>— Говорите, да |
што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Ос |
аква вам је то зграда?</p> <p>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу вам једном, казаћу.{S} Имаћете |
евету поред миндерлука.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и |
отовљен за дочек господарев или његових синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујева |
н рђав пример својим слатким размаженим синовима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цвет |
е на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи |
душа није могла разумети сложене мисли синовљеве, нити је могла пратити лет његове гипке свеже |
мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве наклоности:</p> <p>— Нећу, нано, нећу.</p> <p |
бом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину <pb n="286" /> изгубио |
престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је |
и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже врем |
ше га лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију д |
така, док доврши.</p> <p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори све, па и случа |
мише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја није хтео више показивати.{S} Уклони |
ао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са л |
тено или пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви о |
о око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p |
силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; |
{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи в |
где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону п |
о само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.</p |
.. затим Едгар Калај, паланачки племић, сиромах али врло даровит и одличног је понашања; па пос |
ојим слатким размаженим синовима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; ча |
лад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна |
ећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има будућности, да је можд |
да, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S} То се |
бом „рацијоналнога васпитања“; један је сиромашак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „раденичко |
ате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n="297" /> право само да умре, ако му |
здржљивости.</p> <p>— Је ли онда одиста сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, није, врло је бо |
иротињом, и да издржава цео један завод сиромашне занатлијске сирочади.</p> <p>Хтела бих да те |
ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јанковићевим имањем нем |
е женскиње биће свакако набројано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — |
ни су приходи порасли; могао сам живети сиромашним животом али ипак пригодним образованоме чове |
о као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег напустили некадашњи залудан живот и с |
p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо и |
каквој поштеној занатлијској или другој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинт |
е оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде положила ван света, јер ту у |
подска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш |
ругих сазнадосмо да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод сиромашне зана |
не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга |
де срећна у сасвим новим ситничарским и сиротињским приликама, а избачена, јер ће бити избачена |
одели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским домовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти р |
и, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што се више хватао за оваку |
ечење и Вегетаријанство“, врло важно за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту |
а начине, да потражи тајну или стидљиву сиротињу на најдуховитије начине, које само он може изм |
вљен, проклет, повучен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће |
твар.{S} Донео сам неколико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја и |
и, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да довед |
обедим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути из ваших канџи, то зн |
а цео један завод сиромашне занатлијске сирочади.</p> <p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, ш |
/p> <p>Број 4. <title>Анатомија</title> сисаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Авс |
} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; затим две сале, збирка старина под именом музе |
идим унапред како ће господин проћи све системе: алеопатија, омеопатија, идропатија, ћорава пос |
јближа, управо једина својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко пребацивати што га нису п |
тојала у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих н |
а Истока, који ћете са осталом источном ситнаријом припремити мени стан, кад ја код вас будем д |
ођица је међутим набрајала све поједине ситне учтивости, које су по свој прилици имали свога из |
не, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним народностима“, али прем |
медене решетке зеленкастим завесама са ситним цветићима; прозори на локалу средње величине са |
презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесним личностима.{S} Ако се |
мо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела |
орманчићем до њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поред овога орман изнутра подељен |
шим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам |
ица.</p> <p>Није нам намера да верно до ситница исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <pb n |
ету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је механу и околину.{S} У |
богатство и описала је њен карактер до ситница; није утајила ни њене године.{S} Она ју је окар |
сцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам |
но воде, понегде нашироко објашњавајући ситнице, а често преко крупница прелазећи са неколико р |
оже кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама што га чекају, и то све да чини |
њу да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским и сиротињским приликама, а избачена, јер ћ |
д у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики |
а боловања.{S} Чим се осетио господарем ситуације, најпре откри младића и прегледа га пажљиво.{ |
е, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p> <p>Павл |
се он онда показао само са једним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја |
оња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са једним стар |
златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода |
Терезијом био понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Тада се |
вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви? |
и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом |
зу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царскога двора није ми могао толико очи засенити, |
<quote> <p>Пријатељство даје срећи већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олакшава.</p> <p>Cic |
о сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се најви |
сто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да ка |
у узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју |
во је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дете моје.</p> <p>Извади |
ти у животу осигурамо независан, управо сјајан положај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш |
же бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбени дар; она још нема четрес година, — рече |
стужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га нази |
.</p> <pb n="30" /> <p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме |
вим, пријатно армонисала укрућена чиста сјајна кошуља.</p> <p>Грофица га сачека близу врата и ш |
>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја |
} Павле је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, к |
соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предусретљив |
ијатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, снаге |
Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурасте власи.</p> <milestone unit="subSectio |
тара дугачку величанствену дворану пуну сјајне лаке мирисаве маглуштине и армоничног шума.{S} П |
и и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем смис |
нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни...</p> <p>Агнеша постаде |
му; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилици од радости ш |
ашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију будућност.</p> <p>Није нам намера да из те меш |
ње младожења напусти, да узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила онда, што се одре |
е.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјајним успламтелим погледом бојажљиво се осврте према |
и да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут после оног састанка који је |
се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућанским; по кочијама које заузеше ср |
ћом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријатељи су обично |
а онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лек |
продужи своје трагање.</p> <p>Неколико сјајних вечери прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се |
руштву; и прилично познавање оних туђих сјајних прилика, одакле је ономадне један леп зрачак па |
сту госпођу и једног малог господина са сјајно улицканом црном пароком, од чега му је задњи део |
} Ево пред њим, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје |
их данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут није пао један зрачак уср |
адићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветли пламен младости са толико сил |
наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S} У оним с |
Александра Јанковићка чекала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, |
кој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна пла |
њости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је знала, |
порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја с |
несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која је била духо |
ижују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве маште.</p> <p>Ако |
вету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу |
тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло |
де да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла распознати од осталог драгог камења н |
му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чил |
чи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто |
а са својим меланхоличним пламичком; по скамијама овде онде која стара бака, код улаза неколико |
ено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођице Евстратијо?</p> <p>— К |
одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је ли скандал усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно |
вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је ли сканд |
талим гласом настави:</p> <p>— Је ли то скандал усрећити своју децу?</p> <p>— Господине, ја бих |
/> да вас добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете сил |
"277" /> ви ћете нас приморати насиљем, скандалом, јавношћу или лукавством да вам уступимо Агне |
ако је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод |
во, твој крстић.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата скупоцен крстић урешен драгим камењем, на |
хартије.{S} Кад им <pb n="76" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, |
је куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p> <p> |
сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом шареном марамом обриса зној са че |
Павле се повуче натраг, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такор |
у уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погле |
о за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била бл |
обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљивовицом, за |
на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече п |
ршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из спо |
е га чекаше други послужитељ.{S} Дошљак скиде врскапут, предаде му га заједно са штапом и остав |
а, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те г |
Грофица метну наочаре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</p> <p>— Гов |
ирим теменом и богатијом кићанком, а то складно заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед, |
ош одрешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпатије према вама.{S} Же |
но земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то за |
том представљају опомену онима, који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су з |
сположењу Павле долазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је око на осамље |
и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењач |
ице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама светлуца драгим камењем искићени мали |
ко, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним рукама.</p> <milestone unit="subSect |
ји лежао Павле.{S} Очију <pb n="343" /> склопљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако од |
едан лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:</p> |
е још једном обазриво мачак; још једном скокну <pb n="26" /> нешто са месечине у засенак, где с |
он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатности; зато ће боље бити да се обратите |
ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не постоји виш |
д брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим слободна и располагаће својом личношћу и својим |
звестан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се са |
едава једном малом договору.{S} Мислим, скоро ће свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скид |
авну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао да га посети |
борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам собом; ово |
чић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, до |
пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како |
за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир |
лугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним ка |
е долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се нисам преварила? |
арпатских земаља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима се н |
ислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабе |
тично; драме Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су све преведене на српски, словачки и румунски, |
акаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, ок |
а зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите св |
увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапред р |
прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после до |
ром, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а почетак игранке био је одређен, к |
м кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Како да није истина, младићу, ка |
мо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p |
и.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у један свој замак у |
је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или неколико месец |
а се грофица полугласно. — И теткица ће скоро под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладнокрв |
смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ћ |
овори:</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он ба |
ост и веза два створења оплемењује је и скоро приближује човеку. </p> <p>Крашевски</p> </quote> |
а на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је механу и окол |
ном овог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанске |
а, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> <pb n="348" /> <p>Опет погледа на пр |
к средњих година још доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом |
ратка, и у душевно растројство за којим скоро долази и телесно.{S} Његово пребиваше овде ствара |
могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; неверо |
а пребацивања Чилагова која трајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му |
кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, |
ујем, нарочито у млађим годинама имађах скоро за трећину више прихода, али тада сам и више ради |
жи на „<title>Раденику</title>“.</p> <p>Скоро затим се отворише врата; сви покуљаше напоље, па |
о пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, ду |
о, нешто српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва по |
е!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, |
одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбуђења.</ |
сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} |
о <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав. |
лове, те, стигав до коректора, одједном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, уд |
при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју глав |
авали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: да су то философи, |
завирити са стране, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих особина, који је туђ |
ection" /> <p>Од тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мај |
хтео више показивати.{S} Уклонио се на скривено место, те је отуда слушао весео им разговор; ч |
и.{S} Његово шапутање са газдом, његово скривено стражарење на вратницама, кроз која је чељад н |
ање, а млади остадоше поред иначе доста скривеног ормана.</p> <p>Ако је младић икада желео да о |
де у означено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згодно местанце |
прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школовање његово, одлазак у Париз, и |
мадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на његово примчиво ср |
.{S} Да је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваља |
на по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окру |
изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у < |
у лежало ово младо створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над |
ићу, — одврати гроф. — Полиција имађаше скрупула, али сам их ја растерао.</p> <p>— Сигурно новц |
тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако испит |
ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно саздану срећу овог до |
да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући му лик.</p> <p>— Знао сам, |
а, умерено живе колоратуре али тим више скулторских позиција; с обе стране удубљења, у свакоме |
огом погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да |
ји је извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио м |
га његови „начелни пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао пред ка |
ва за себе правилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита положај |
једнога придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице п |
клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити се |
празне, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан пр |
бијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, који је изнемогао пао н |
ао у унутрашњост простора.{S} Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуште |
ву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са четири снажн |
ка може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја |
други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} |
о ова или раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчић |
" /> <p>У оно време у поменуту каваницу скупљала се омладина српска.{S} Нарочито је за време до |
осличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, да чест |
о часове; прекодан бар једанпут овде се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој задивљени поглед на |
реостају месечно неколико десетака, што скупљан за ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш и мо |
су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску утопљеничку децу“... чули ст |
даве прекобројну децу...{S} Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском |
идуалном организму“, то јест: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи; грађанину, који сам |
пада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица није најчистија, али није н |
у могли дозволити себи овако необично и скупо задовољство.</p> <pb n="32" /> <p>Подиже руку и, |
престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на |
ик), кога треба поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никол |
ове почео је да губи популарност.{S} На скуповима се често завађао са својим присталицама.{S} Д |
ћ.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата скупоцен крстић урешен драгим камењем, на златном ланчи |
дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжованом <pb n="265" /> ноје |
ауке, ваше рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене лекарије, за које велите да се преписују боле |
чтивост: женска младост и лепота дарива скупоценом успоменом мушку младост и каваљерство.{S} Гр |
можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које као да су д |
разумеваху се споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „новине“.</p> <p>Реч „новине“ понављали су |
е.{S} Био је <pb n="89" /> на седницама скупштинским и општинским; на састанцима учених и уметн |
и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокруг својега р |
некад дозволити.{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>— Данашњи тро |
не стране велика противност између овог скученог југословенског живота, а с друге стране поглед |
те, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао га је да з |
Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња с |
ња Павле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним жив |
час, оде у заказану посету телесно још слаб, али душевно прилично прибран.</p> <milestone unit |
ета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица напо |
е, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у деветн |
— Ја сам погрешила, што сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам мог |
а узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалу |
/p> <p>Гроф је био висока, витка стаса; слабачка састава, мало ћелав и просед; имао је врло чис |
ед вече; тада му преоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, |
нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка светлост стражарских светила.{S} Болесник поне |
ремао.{S} У овом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово почело је да показује све виш |
своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је м |
захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а |
ад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнији |
а се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих, када се због својих погрешака нађу на цедилу. |
> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али слабим гласом изговореним речима погледа мало боље у ма |
, и једва дочека прилику, да се користи слабим странама противниковим</p> <p>— Ви, дакле, сами |
ј састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад |
болан.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а |
ред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне бо |
ре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> приметили у друштву; њој су намени |
је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени толико необазривој, да му чак пише.</p> <p> |
илно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="313" />женици нико не би смео претп |
н стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} Хајдемо даље, — говораше гроф. — Ова се биб |
те се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Ту више нема другог излаза до одлучнога ко |
изгледима бацио у наручје своје људске слабости.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај |
требао је да нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му |
нате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да са |
жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разум |
видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га негује |
е, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, али |
це, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборави |
фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изгледала да произлази или од не |
адите с погледом на жену.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичн |
случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гаранту |
већу мојој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb |
а се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по свом |
лисару, припалио сам свећу мојој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се |
ти одвојили давно, као многе друге наше славне и отмене породице.{S} Ово одвајење нарочито у по |
ланат и рече да је то математика, а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Математика |
пот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ о |
ршићете свој живот као творац великих и славних дела, као првак својега народа и добротвор чове |
о:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе п |
отац и преци били су великопоседници у Славонији, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има мног |
и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је |
е прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу светог евангелисту Марка.{S} Као што видите преос |
а ограђена места за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с |
од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми |
рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стању болесникову и н |
биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb n="147" /> садашњим расположењем Павлови |
састанак...{S} Гле, подужи састанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих с |
пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и |
творени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, |
ју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихо |
о мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави н |
и се ипак не допадају ове час размажено сладострасне, час сурове песме.</p> <p>Агнеша тужно обо |
једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} |
исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често управо сваки час |
срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ј |
сао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах е с |
преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је кратке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је |
дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговора и то још и дужих него што |
ије имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за школске потребе, док је овај још у об |
ј <pb n="327" /> век са свима патњама и сластима земаљскога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми |
тренутку свога живота.</p> <p>— Мамице, слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам |
утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и |
ику у оваким приликама потребни.</p> <p>Слатке засновице младости, снаго ненадмашна!{S} Са коли |
кивао газда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, к |
але га као очигледан рђав пример својим слатким размаженим синовима; он је сиромах отегао папке |
ла да жудим за твојим гласом, за твојим слатким граматичким погрешкама, за твојим југословенски |
право, могао би назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад би осети |
ности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте |
p>Док је мајка овако размишљала, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, ка |
да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао као човек који је у власти да чини добр |
трчите у тако звано иностранство, ваше слатко, примамљиво, тајанствено иностранство.{S} Ви то |
окретом бацити на страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; |
ицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подбочен |
ек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном кроз тренутно отшкрин |
едео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетући вечито своју ча |
е Павле повијао у душевној борби између слатког очекивања и несносног страховања подложан час к |
ј ужасној несмотрености, којом сам моју слатку малу теткицу изложила натчовечанским мукама.{S} |
лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да |
ора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Краш |
ма мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, пор |
краљица Јелена, жена краља Беле II.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша, представљана је у уме |
дуа извадимо неке нарочите карактере, — слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чини |
од главним столом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, Бетовенова, у старом али добром челикоре |
ијој предњој страни беше затегнута нека слика, преко које је она четкицом површно превлачила.{S |
ности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Није, мамице.</p> <p |
мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Ал |
урића нема више; ово му је извитоперена слика само... можда реалнија, истинитија; а можда каква |
он настави.</p> <p>— То му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће |
е, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови |
ом што је служио као оквир читавом низу слика породичних предака.{S} Слике су већином биле стар |
ма ту исписаних објашњавања што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специја (друг |
и.{S} Поручио сам неколико интереснијих слика са женине стране, да се прецртају; оне су већ и н |
ло само посматрање неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ |
вари и побијајући вас показивањем црних слика, каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам ј |
офица је држала у рукама неке новине са сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; |
Славонији, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (измишљених), јер су мног |
м улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што предста |
тавом низу слика породичних предака.{S} Слике су већином биле старинске.</p> <p>— Ово је тако з |
ани горе позлаћени ступови; по зидовима слике великих сразмера, умерено живе колоратуре али тим |
а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном |
х засновица; а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и |
ренутка.</p> <p>Младић је износио свеже слике својега <pb n="140" /> детињства, својега завичај |
вим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представљајући какву уображе |
амо завршетку, а стварањем целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, |
но јако развијеним недрима; и све су те слике некада морале изгледати дражесне, да им нису доцн |
га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој копи |
и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p>— Њена Светлост м |
<pb n="237" /> потпуну психо-патолошку слику његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по |
онда ћемо имати од прилике свакодневну слику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се |
неша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <milestone unit="sub |
ког друштва.{S} Поред <pb n="67" /> тих сличица има ту исписаних објашњавања што се тичу слика, |
њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, где младост, пргавост и благост личн |
о што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло |
у позориште, на какав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не |
је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.</p> <p>— Можд |
ype="notes"> <note xml:id="SRP18970_N1">Слично томе било је неколико десетина доцније у Београд |
се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајца |
То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору минули <pb n="29" /> су часови, и пут |
новом искушењу, при овом захтеву толико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} Он се |
што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће они б |
к био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају малога луга, првог „парка“ тад |
се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њ |
рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај |
о и остатак песама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак н |
тога ваздуха, свеже воде, здраве хране, слободе у држању и простодушности.{S} Вратих се кући.{S |
сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим к |
те стешњени, и да немате своје природне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком он |
в, подругљив.{S} Он неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам каза |
S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо |
об везан тврдни оковом, који му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, в |
отпочета је; војвоткиња ће бити скорим слободна и располагаће својом личношћу и својим имањем |
а.{S} Једино је пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, јер је овај њега |
био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, |
S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јеврејин, па |
p> <p>Певање се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „М |
није.</p> <p>— Одиста? — упита она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније |
во; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са ваш |
ако имате што да му предате, то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим |
еучтив или наметљив човек.{S} То можете слободно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} З |
рачунати на моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p> <p>— |
светом могло додати две године, а теби слободно откинути бар четири, и онда би остала једна не |
запитам, јер сам, као што видите, доста слободног држања, али нећу да чиним, пошто би то било г |
ари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг одре |
се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Гл |
вом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са два |
је свршио <pb n="324" /> кратак преглед слободоумних идеја и њихову историју у извору, пређе на |
самосталнија женска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректор одговори:</p> <p> |
озним и највећим губитком могао постићи слободу одлучивања и независност осећаја.{S} Као да је |
смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало с |
а ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb |
} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и Јермени.{S} Правос |
ијеве скоро су све преведене на српски, словачки и румунски, као и словеначки језик; у врло угл |
још натпис српски, немачки, румунски и словачки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен р |
рској у своме детињству, где сам научио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, као што знат |
} Руских и румунских, па и малоруских и словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али |
е на српски, словачки и румунски, као и словеначки језик; у врло угледним звањима државним, вој |
диже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенскоме племству.</p> <p>Даље су га молиле да им пр |
су запљускивали и гушили моју примчиву словенску душу, као што је префињеност њихова пријатно |
им лицем гледао у завој на коме крупним словима исписано стојаше:</p> <p>„Милостивој и високоро |
м оделу са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими зау |
о уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нин |
раду укрућена, душа није могла разумети сложене мисли синовљеве, нити је могла пратити лет њего |
ли паралелу између оног напредног света сложених интереса и између ваше још малене и неразвијен |
Раденик</title>“ и други, изгледа да се сложи на „<title>Раденику</title>“.</p> <p>Скоро затим |
а тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, кој |
ђи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и будућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осм |
дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега |
к, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на главним колима.{S} С тога су б |
аца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да |
управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофица |
е праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излаз |
треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</p> <p>Павле Ђурић“</p> </div> <pb n="234" /> <di |
љи.</p> <p>Вашој Светлости најпокорнији слуга Стеван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту |
адстрешнице, дочекивао газда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Бил |
што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачка по |
Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам владалац.< |
и; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— |
удиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одважност ипак се не побуни |
ти и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начит |
рата, где је свет излазио после свршене Службе Божје, — кад одједном пројурише нека затворена г |
ам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, међутим он је т |
породица, чији је син у далекој страној служби, и који су могли дозволити себи овако необично и |
о откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, је |
иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину на ст |
не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да с |
ином, који је ту вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога се распитао о појединостима, те га |
чевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или неколико месеци овамо или онам |
задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало неколико месеци; али кад год би |
апустили некадашњи залудан живот и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватањ |
ка бацио се на остварење идајала којима служи прецизно, неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у |
у, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурић |
о много штошта да научи, да му оно није служило једино на то да би прекратило време и разбило б |
е: зидови су покривени дрворезом што је служио као оквир читавом низу слика породичних предака. |
помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуст |
ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љубав |
не био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињи |
ова предузећа и њихово добро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако |
ме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба весел |
:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељ |
Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу |
> <p>— У свему, госпођо.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Па |
румене на простодушно питање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаро |
</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње његове утицале толико на Павла, да кад је прве н |
ти нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш, мамиц |
нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован, најбољи лекари не знају шта ће; |
у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину о |
доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, господине, — одврати Павле, — и ја с |
лаг, невесело приђе болеснику.</p> <p>— Случај је озбиљан и компликован, рекох вам, господине Ч |
га одељења био је увек код кавеџије; за случај потребе морао се заискати од њега, и тада би се |
код куће око сто форината, што чувам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађујем, нарочито у |
новата прилика.</p> <p>— То је занимљив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашт |
нска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипа |
дбина свих оваких случајева.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p |
ову положају усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим народностима онде, каквих там |
баву посећивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју |
<p>Павле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево |
да берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак с |
кинути ред породични. — Мајка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је могла то |
умем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у |
ешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, ов |
на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на главним колима.{S} С т |
ола и палећи цигару, исприча му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш пролази |
сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто баш данас?</p> <p>— Та зато што |
о потребно...{S} Што се тиче изненадног случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се |
а је народност у нашој породици од оног случаја постала најомраженијом, да се не сме ни спомену |
огледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољива потреба, душевна храна м |
ка повученост после жалосног породичног случаја, били управо једно непрекидно размишљање о томе |
{S} То је неминовна судбина свих оваких случајева.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се т |
се овај свакодневни ток често прекидао случајевима оделите природе, или епизодама занимљивим з |
а спусти завесу и леже на подглавље.{S} Случајно била је погледала право у очи младићеве, у кој |
слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и пос |
то сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може пр |
старим Чилагом, Павле, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мал |
так.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога, који је времено |
о сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, |
киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, |
преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочио, |
лекарске вештине; а кад после болесник случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава...{S} Него |
> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случајности које би из његова ванреднога положаја могле |
неће прездравити, већ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изј |
остане невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо у |
ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока постао правим приређивачем те акц |
да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се доказало, да је њ |
е у неким великашким кућама а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће они бити тако |
буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале |
морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио другој омлади |
ивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала један део из |
е, пред мајком споменути, она то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ да так |
е хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оц |
/p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме |
} Шта бих ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мал |
м, — одговори Павле.</p> <p>— Е, дакле, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими вр |
ји подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами себи.{S} Наста |
ање према степену господства оних којих слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ пр |
дио вашу радозналост, и ви уживате мене слушајући.</p> <p>— Тако је, господине Чилаже, и, молим |
а њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову |
{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљ |
иђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по некол |
о ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме |
ње, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма уп |
лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и окарактерис |
цији науке“; па кад предлагача један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седи |
је као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства често нестајало брже |
уметнички занос присутне су је госпође слушале, затим посматрале са све већим чуђењем, и кад д |
већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свршио <pb n="324" /> |
ћ.</p> <pb n="338" /> <p>— Говори само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић |
м да ти говорим много којешта.</p> <p>— Слушам, Светлост.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми |
Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав са |
порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, та |
дива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не |
не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p |
ст, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Павле. |
p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско турско-грчко им |
лонио се на скривено место, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивал |
уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</p> <p>Млади |
а се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, |
вени поредак конвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док |
авле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша, овог туђинца, који ј |
те и ви то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас зв |
словио, није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио |
лас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако наново поче овамо долазити, свако в |
S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из позо |
а Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.< |
во.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам |
о где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао својо |
вам једном, казаћу.{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а |
воркиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очигледно је било да су се гдего |
воју реч.</p> <pb n="99" /> <p>Павле га слушаше са највећом пажњом.{S} Чилаг продужи.</p> <p>— |
пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком.</p> <p>Павле се толи |
>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи старчеве, који се сад заустави пре |
ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слобо |
нак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова ј |
овор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они |
луге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мало б |
у његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, — пошто |
леду.{S} Иностранство га је још једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу |
и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвиш |
е вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S} Али ви ћете |
посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ако признајем, да бих вас волео п |
судбина искушава.{S} Молим, немојте ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да |
е, библијотеку и друге ствари.</p> <p>— Сматраћу за част.</p> <p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хо |
S} Учинићете ми велику радост.</p> <p>— Сматраћу као хитну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна |
лучаја постала најомраженијом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у |
после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало из |
ледње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао |
!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У |
— Само га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече он |
ут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити |
Павле тада довикну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се заузима противу мене, који сам у очи |
/p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хв |
великим предузећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељима; уздрж |
дића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави: |
ј неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на |
е му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске мочарне обале, |
дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло доба |
ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> <p>— Собом.{S} О |
оз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе, |
иди.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоћ |
кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте приста |
уживања; ипак се похвалама госпођичиним смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она н |
а?</p> <p>— Буди хладнокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досадило девојаштво.</p> <p>— Шта |
е, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим последњим речима; камо ваших подругљивих |
душе.</p> <p>— Не, — одговори госпођица смејући се, — оставићу вам толико, колико да можете под |
е коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш |
с...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а то сам мис |
сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p> <p>— То је питање јо |
риродни осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком |
во одређеније мишљење.</p> <p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико |
задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгуб |
за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се доб |
смео помислити.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То |
, када се боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније показивао нестрпљење.{S} Он је т |
заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p |
е тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкладнијој, у борби за |
е са изврсним жицама; саграђена у веома смелом барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње столица у |
пасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душевним борбама очел |
/> <p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то прав |
та, дакле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам |
о вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно предст |
оред његове постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само га немојте |
.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде |
познанством, већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да м |
сти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— |
евања пробуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утону |
ви своје господаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било |
вле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство почело |
ј малој <pb n="313" />женици нико не би смео претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, њене очајн |
није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе |
се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али је мени т |
чак ни према својим друговима не би то смео учинити отворено.</p> <p>Међутим проводно би дневн |
Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, ј |
погледа у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја д |
забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских поро |
а се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p> |
гућности, да постигне свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које |
адића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помо |
а је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— |
јка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледа |
стварити једном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије |
у напредак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није |
ти.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није |
Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би само понављањ |
ча је — прича, која има својих граница, смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправ |
е, дакле, само смрт могла спасти својих смерова главне препреке: љубави материне.{S} Само је ов |
, господине, улазили у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта |
да у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после доручка дођу у велики са |
еме, или се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлиј |
о да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога сестрића.{S} Нарочито откако се очекива |
олницу поред једног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p |
хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ј |
тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете п |
— Међутим, — настави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право ч |
изгледало као последња али неотклоњива сметња Павловој намери.</p> <p>У рану јесен напрасно ум |
ратну промену.</p> <p>— То није никаква сметња.</p> <p>Павле се намести у столици, наслони једа |
лаве тихо говораше:</p> <p>— Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S |
е појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим претварањем насл |
еселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице по |
екати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она изврши |
ши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољуби |
иповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>П |
одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p> |
p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} |
н драгим камењем, на златном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да ва |
рве са крупним очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље |
а, лепога девојчета, које се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених брижних тужних бор |
екивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама |
Ја бих могла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— |
моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам д |
стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас у |
исте специјалиста?</p> <p>— Па каква је смисао такве радње његове? — упита Павле.</p> <p>— Пона |
руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на другу страну и заспа.</p |
S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим |
ли преслатким бенављењима без потребе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњим књигама ром |
злога да даље наваљује на одлазак, нити смисла његовим неодређеним сањаријама, - које иначе још |
била врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога девојчета, које се |
фица <pb n="210" /> предомишљала и, кад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p |
од ње беше мало користи.{S} Напослетку смисли да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за у |
изнати коректност одговора.{S} У том је смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и даље ос |
патични; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео |
p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржо |
е се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад н |
отребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и т |
Добар дан, господине докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p> |
ј.{S} По томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо извршење |
оф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо н |
е?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оде |
рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтели о |
Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опч |
о намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и такви |
пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> |
докле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говор |
сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна |
оћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како који |
ињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних |
о да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо х |
т био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо |
и у овим образованим круговима.{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употреб |
уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја |
чили нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак свакој већој университетској омлад |
можда створили ништа велико досад, али смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете. |
} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам ју |
надзорник; онај врховни пехарник; имали смо са женске стране и два палатина (вице-краља); ено о |
и си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, управо сјаја |
ема, да.</p> <pb n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p |
путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку |
оје, — одговори гроф гласно; — заручили смо девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли.</p> <p> |
и, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад мало води |
чно и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако |
: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо судбином своје земље, и зато и н |
тиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вра |
повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме |
редзнак за будућност. <pb n="287" /> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло р |
ор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим та |
у Заламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског порекла у породици, она |
да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећ |
Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мисл |
ого захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Исток |
<p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокруг својега рада: али ми у |
га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе н |
браћа живе.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми смо по мом мужу управо сународници, — вељаше она са љуб |
ећином и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — то давно заборавили.{S} Ја сам |
се заустави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да |
нском паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично обавестили о предузетом путу.{S |
.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господ |
, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — одговори гроф гласно; — заручили с |
е ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А шт |
.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са |
од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, п |
après moi le déluge</foreign>.{S} Но ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S |
и видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговор |
> <l>Под окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </q |
и полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађах |
и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се <pb n="342" /> они на |
тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што ниј |
S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо с |
аместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и н |
и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — објашњ |
моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о с |
е ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је |
>— Онај Србин?</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где ј |
стара госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује варошици, стајао је ту |
> <p>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у он |
изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље |
н огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, а |
с... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у сестру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код ме |
а појединости, које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад |
ик; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново |
огао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у непо |
а одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена и решена н |
вам може проузроковати смрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— |
д лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не |
Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, ко |
летства му је престојала једино морална смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама: али ка |
у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовање; па затим добри ујка и |
ако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине |
="247" /> болесника и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она |
онети њиховој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Павловим родитељима Бог |
грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је већ |
ан овој сети, да вам може проузроковати смрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од |
јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да |
в</p> </quote> <p>Павла је, дакле, само смрт могла спасти својих смерова главне препреке: љубав |
војом безобзирном уображеношћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="137" /> оца |
</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не |
а, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао главом он.</p> <p>Али колико |
ирном љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највећ |
ко ужасно погледала, као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам мо |
<p>Ујак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, ал |
се одласка његова бојала колико његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега |
бав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n="57" /> <p>Он ј |
у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> <foreign xml |
поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехо |
опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено ли |
чето; на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше мишиће; па онда положај што га је |
око њих се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“ или ба |
ћање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе ш |
га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед |
је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима свога живота, када му |
ст и срећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад |
p> <p>Био је у годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим предузећем не процењује дубок |
Али бисте требали да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар. |
и посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак око дваес фор |
Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је |
дна личност.{S} Ја наравно немам толико снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сиро |
ебни.</p> <p>Слатке засновице младости, снаго ненадмашна!{S} Са колико се хитрине овај младић б |
ивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба мо |
ико, можда, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало жив |
правца, али му главобоља подри душевну снагу.</p> <p>Последице јутрошњег изненађења, увећане ј |
е мозак и исисавате себи здраву душевну снагу своју, и које су већином недовршене а у свему спе |
сти и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут |
p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешност да умртви.</p> <p>— Може, али |
после неколико година једнолика живота снађе што необично.{S} Погледа на сунце: како је ово са |
демо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеја.</p> <pb |
} Угледа велика путничка кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле о |
њевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима каквих има свуда по север |
реши на одговор, она јој довикну својим снажним гласом:</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од |
душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу своји |
ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, дов |
иљ, под мишком; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у ж |
пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући се пристајале.</p> <p>— Боље да их није бил |
је младога Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли |
је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесељено неодлучно лице Павлово још рече:</p> <p>— З |
"subSection" /> <p>Напољу је љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно света |
ан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кора |
оловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и ни |
га анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем створе |
натог света, <pb n="309" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одат |
вако размишљала, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, како у дворани сед |
ини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле дохватити.</p> <p>Ваздух т |
скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситница |
е види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додири |
могао би назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, |
у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и прибли |
си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја ма |
оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посмат |
лони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p> <p>Леже |
од болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесника |
ао и близу крају своме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако бола |
тврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проузроковала његове |
само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.</p> <p>— Можда, зато |
војега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем ст |
покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав страхота |
округле одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} |
соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је преглед |
на за музику, пуна разних инструмената; соба за разговор са рафинираним укусом намештена; некол |
уласком из једне велике округле одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, |
оле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле |
, и где обично има пуно малих станова и соба намештених за издаваше махом господичићима, што се |
</p> <p>— Механџија има неколико чистих соба на расположењу, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо |
им стојао је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули су странци, управо |
ли, замислимо његово изненађење, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</p> |
.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођицу с А |
на; само се из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>— |
шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У грудима |
претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механом опет зас |
и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да |
ита младића:</p> <p>— Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, |
тељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило изненађено.</p> <p>— Шта т |
ова колена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна форината, |
<p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема посте |
своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прстима је површно прелета |
е патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика |
е код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не у |
а сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{ |
ilestone unit="subSection" /> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Ферн |
ање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по соби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S} Какве будалашт |
ме.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред дв |
Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то поступак!{ |
ћутећки сачека послужитеља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оно |
г разговора, тешко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} |
ма, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и кор |
/p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде как |
Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле |
амце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у постељи болесна и неспо |
ају.{S} Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као д |
вамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, ш |
стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица није најчистија, али није ни прљава и по свему ј |
диста лепше и здравије него његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је |
ао кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубав |
e unit="subSection" /> <p>Празна проста собица; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљав |
ираним укусом намештена; неколико мањих собица <pb n="193" /> разнога стила, троугластих или од |
ично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, |
о школама или у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> <p>Висок |
реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Какав мирис?</p> <p>— Немој |
ници, час на университету, час у својој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу беспредме |
уће, и, лежећи често на дивану у својој собици или седећи крај прозора, удубио би се у посматра |
>То је говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, коректору Нинчићу, који је мирно седео |
>Једва једном стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити |
ама да откључа.</p> <p>Напослетку уђе у собицу.</p> <p>Са грозничавом брзином запали лампу, пог |
а.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p> <milestone unit="subSe |
а мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се по |
јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још |
ерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <p |
који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, породична блага и накити |
Дунавски град, те је та промена донела собом много новина што су, у стицају са старинским нави |
младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какве богате грађанске породице или н |
у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, који је са толико |
раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам до |
ица <pb n="298" /> и сам га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му ј |
е сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тр |
ла књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је собом неколико српских песама, које предаде Агнеши.{S} |
кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости ост |
оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће му се п |
увише неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механом опет застаде и погле |
ваним, па кад се одовуд врате, доносећи собом већином врло танку спрему, нису стекли искуства н |
имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису |
ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу накло |
на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам |
о себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно којешта.</p> <p>— Он |
аријама, - које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у че |
> са својом судбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег састанка.{S} |
исмо бринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред опреде |
де се обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p |
је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и |
ријатељство без усиљавања и готово само собом неким пријатним природним начином, који, као оно |
путу.{S} За турске власти иначе носимо собом упуства за нашу сигурност, у Београду пак, као шт |
трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашчишћавали некол |
телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S} |
једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за |
бастијоне, где се шетају, састају међу собом и разговарају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово |
н чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању |
Младић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, |
огла претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одба |
осподина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати господин у уличном оделу, без п |
ори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне |
и за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена женска под густим велом; црте коректор |
S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже |
>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви |
нешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнегињица запита своју сестру:</p> <p>— Како ти с |
пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњач |
} Једва се каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одо |
/p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких кука.{S |
на кућа на крају</title>“ као и „<title>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико м |
очито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао, нарочит |
г, опалог, са проредом косом мога лепог сокола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак волела, |
улијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови |
са комичном забринутости, — ако нам до Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћ |
ак: чорба два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; треће јело, било |
<title>Црвена застава</title>“, „<title>Социјалдемократ</title>“, „<title>Раденик</title>“ и др |
ему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полицијска уход |
долина, - питомих брда, цветних ливада, сочних пашњака; живописних села са здравим положајем; п |
бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабиј |
сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој је з |
ажи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посматраше замишљен |
и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно пријатно |
="subSection" /> <p>Сутра пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна н |
ољно приближи се постељи где је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону пог |
па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после ве |
имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме зову.</p> |
, али окрену главу према зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{S} Наступи она |
ректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да |
ко прође скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проу |
да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно дај |
p> <p>— После иди па прилегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало п |
е мајка овако размишљала, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, како у дв |
еноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има неколико чистих соба на |
тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз вазд |
вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Бо |
у на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не под |
етке за обрисање обуће, — онда намештај спада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обич |
огло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, |
{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле п |
а, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда образовање и мој |
румунске.{S} И српски завод Текелијанум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су |
би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате |
енутка у оној благословеној библијотеци спадате у ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљин |
жда <pb n="335" /> кроз неколико недеља спадати у ред најбогатијих прилика у земљи.</p> <p>Павл |
{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и |
није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p |
Погледа замишљено преда се.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала неколико корачаја пред |
рбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао са котарицом |
рниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, где |
плоте му зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позлило |
ци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишљаше.{S |
е, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> |
/p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> <pb n="164" /> <p>Зазвони, |
ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на мој саве |
ошлих поколења, па и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и в |
у, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> <p>А.“</p> <p>Павле окрете бледо лиц |
спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш покварени |
а се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам више него ви св |
њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— |
нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="85" |
Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ћ |
рављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пре |
ед венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред но |
b n="300" /> <p>— Реших да овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим с |
е моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да се по ме |
при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} Та |
шом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ колико мо |
га света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког разго |
је животињско чуђење и послушност према спаситељу или господару, како хоћете</p> <p>— Господару |
есрећни и благословени од оних које сте спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали |
ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n |
душа предвиђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пођ |
te> <p>Павла је, дакле, само смрт могла спасти својих смерова главне препреке: љубави материне. |
ош један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита узбуђено П |
рије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погледа у Павла |
едао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зн |
и ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зор |
Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школ |
еношћу, да из своје палате или са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни подобности, да |
о гнездо; он разори наше домаћинство на спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, до |
к има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроум |
ка“, али дође после хиљаду година један спекуланат и рече да је то математика, а они славни пок |
раних духова, недовољно оданих бранича, спекуланата па и издајица.{S} Има и таквих, који данас |
о ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и напослетку самих пропалица.</p> <p>— Па |
и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} Њима се храни једино известан ред људи |
ање.{S} Њима ствара себи уживања једино спекулативни део људства.{S} Наука и није оно чиме се н |
тели да се њихова творевина преобрати у спекулативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових де |
, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину |
ика, или стихова, па и изрека појединих специја (другова), које је ваљало овековечити, како би |
Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква је смисао такве радње њ |
атима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задиг |
мо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непр |
и предам код богатијих породица, којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз |
Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, |
ти један цео свет слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тај |
а он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материнске бриге, јако се чува да ишта извесн |
ство, којим се могао узвисити над целим сплетом њихових разних интереса, и да на тај начин сачу |
е већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштај |
колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније прилике но што би их могли имати |
у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chapter" |
/p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.< |
S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромни зидови са дубоким про |
бледо лице над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена врата угледаху, зао |
речи јасније изговорене и разумеваху се споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „новине“.</p> <p>Р |
n> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра |
е их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже |
то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном ра |
као неки „швапски“ министри.{S} Отмена спољашност госпођа, којих беше четири на броју, дивне п |
викама становништва као и са досадашњом спољашности града, створиле неку нарочиту мешавину свој |
ику и да млади господин има врло срећну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнег |
лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном д |
довољство са вашим положајем види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана као измењени |
е се женске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанков |
ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из захв |
о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, могло би му нашкодити.</p> <p>Разговор, који |
ну трга око једног високог религијозног споменика, иза кога се дизаше старинска црква неког кал |
тарина под именом музеј, хаљине, новци, споменице, <pb n="195" /> оружја, алати и друге дрангул |
, а нарочито у породици; <pb n="261" /> споменула је њено велико богатство и описала је њен кар |
а, да би само осигурала успех, није јој споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да је |
о.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер ми је било по |
о неколико месеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и |
постала најомраженијом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајца |
<p>— Немојте то, госпођице, пред мајком споменути, она то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар |
а.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог реда, онда дружење са њима може донети добри |
то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га као очигледан рђав пример својим слатким р |
тву своје једине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то потро |
засновица.</p> <p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којој је и овде чамао п |
део, кад је прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозност, која је отупила све разлог |
стаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</ |
них руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпатије према вама.{S} Желите ли д |
се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала са српском, која јој је и језик говорила, |
од живог разговора, шале, задиркивања, споразумевања или неспоразумевања.{S} У то би доба она |
се противи болеснику, већ после мучног споразумевања са Павлом написа ово писмо:</p> <pb n="23 |
Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у коре |
ело после подне у занимљивом међусобном споразумевању о својим приликама и сањаријама.{S} Они с |
сти и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} Молим, отпустите ме.</p> <p>— Шта ћ |
ећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p> <p>— Гос |
ти, господине.{S} Са њом сам се довољно споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Л |
а као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и пон |
лушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам, |
ар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} При |
>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.</p> |
ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Говорите.</p> <pb n="139" /> <p>— Кажит |
у.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла? |
ке као јунака испашта ова сасвим невина споредна личност.{S} Ја наравно немам толико снаге, да |
ината плате, и од пет до десет форината споредне зараде месечно, што просечно чини четрес и два |
форината плате и пет до десет форината споредне зараде месечно.{S} Од петнаест година амо живи |
</p> <p>Наново наста тишина; само се из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{S} Унутра ј |
лата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су приходи порасли; могао сам живети сиромашни |
рофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркари.</p |
мислим чак око дваес форината могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и ве |
ећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласо |
образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се то |
јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути из ваших канџи, то знајте.</ |
и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак око дваес форината могао би |
судску власт?</p> <p>— То је питање још спорно, господине Ђурићу, — одврати гроф. — Полиција им |
о одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“.</p> <p>— За каквог старијег женика или удовц |
увопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чиновнички посао, она је пак науч |
та друго, млади господине, својим умним способностима створио би једну фабрику, у којој би хиља |
<p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господине Чил |
с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори |
и величине; па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са п |
блијотека.</p> <p>Висока дворана за два спрата са великим видним прозорима.{S} Па како беше већ |
а сиђоше у свечану трпезарију, на доњем спрату, која је изгледала као неки старински храм и обу |
и и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> <p>— Растају?{S} Зашто?</p> <p>— Војвод |
егова газдарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријоткиња |
љнијих младића; можда образовање и моја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је година; |
и светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према овој пој |
аљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} П |
за издаваше махом господичићима, што се спремају за своје позиве или по школама или у нижим зва |
р је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а |
>— Онда најмање!</p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Жел |
кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше стране, и за сва |
је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у иностранство.</p> <milestone unit="su |
тајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим последњим |
че, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p |
ваке године једну од грађанских забава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S |
вршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да седне крај ње |
и још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У том |
.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено з |
ћу, — шану она захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на г |
о час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али сла |
је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми придружио доцније најтемељније практично искуств |
— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам б |
а пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник белетристичке критике.{S} Ов |
p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачити и пр |
хну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка ће.</p |
им, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које жел |
ао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег оп |
росим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа |
о томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо извршење ваше на |
е отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, остаде у механи дајући утпуств |
те нам да сте довршили у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом годином; |
рате, доносећи собом већином врло танку спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном об |
јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још |
Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравит |
ешен да то донде било каквим средствима спречим и молим да ми изволите означити дан и час кад т |
да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ |
дине.</p> <p>— Ја ћу је отети.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити |
ивилуком за вешање горњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у ср |
ло празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики зид неке подугачке куће, пред којом је би |
успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом |
енутку окрете прозору.{S} Она поплашена спусти завесу и леже на подглавље.{S} Случајно била је |
свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, колика |
рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм |
ом балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно настави:</p> <p>— Видите, младићу, |
p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није за њега!</ |
; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ почео |
ј поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам вид |
је окружавају, те се умереним таласањем спуштају у Моравску Долину, она мала узана равница, где |
p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне |
турском оделу са широким фесом, дебелим спуштеним брковима и густим седим обрвама, испод којих |
А АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>У СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p |
есеторо забринуте господе и занатлија — сразмера која би се и на остале наше варошице могла при |
ћени ступови; по зидовима слике великих сразмера, умерено живе колоратуре али тим више скулторс |
ене није утицао само поглед на дивовске сразмере овога светскога града, већ и помисао на малене |
а, често зловољна, каткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанс |
p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћу прек |
</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваше |
нашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су свој |
оспођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба занатлија, младих људи, којима даје стан по јефтин |
мачка, Српска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окретност заје |
им, војничким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе |
чито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придруж |
е видети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очев |
е у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност и д |
вских, које баронских.</p> <p>— Јесу ли Срби?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам кажем.< |
ажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином православни, али припадај |
/> да ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним породицама. (Т |
и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимично живе својим нацијоналним животом, ш |
на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци зна |
ам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p> <pb n="301" /> <p>Нинч |
вом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор свој |
бији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом местанцету.</p> <p>— Како то?</p> |
о код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит тон младићева одговора |
нити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако |
{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о |
м се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињи |
Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година ј |
А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} |
крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке во |
</quote> <p>Реду незнатнијих варошица у Србији припада Баточина.{S} Мало чувена по имену, једва |
Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интимност, са западњачког |
м се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p> |
и више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, |
завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво а |
свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опр |
срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, |
му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато ш |
.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Грчкој, Мисиру |
м се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у једн |
љива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово скривено с |
т какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и к |
Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механом вид |
иврженика?</p> <p>— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p> <p>— |
напаћеним народностима“, али према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо к |
о у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима се назива још читаво једно предграђе („Рашка Вар |
pb n="347" /> <p>„<hi>Павле Ђурић</hi>, Србин, ускок, добра аквизиција, али још неискусан, мек, |
и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви |
ису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле до |
ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код А |
гост.{S} Господин Ђурић.</p> <p>— Онај Србин?</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.< |
е недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, при |
авану.</p> <p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек г |
.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнегињица суморно погледа преда се.</p> |
ђао озбиљне последице, оне су на младог Србина имале већег утицаја, но што је он могао унапред |
акле, дали ону честиту Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф се неприметно осмехну али, погледав |
ТА</head> <quote> <p>Има ипак изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисн |
Павле!</p> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Отку |
Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанкови |
итеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност.</p> <p>— Срећ |
тпустите ме.</p> <p>— Шта ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто |
пажњу каванског света...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас ра |
ијутку улице, пратио погледом неки бели сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, који је в |
еним орманима било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у једном |
ашим друштвеним зачецима он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ не тр |
сувише биле патње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S} Са највећим одушевљењем и |
сом утврђен је огроман позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на |
јевцу.{S} Друмом, који је водио кросред средине њезине, јурили су лаки стремови са арњевима или |
није но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била је повучена дугачка греда положен |
е, да учинимо овај вратоломан пут преко средине Балканског Тропоља.{S} Њојзи се допадају оваке |
{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколико унакрст симетрично постав |
усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да |
.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изненађења. —</p> <p>У ср |
емље продужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљене <pb n="235" /> и везане помоћу какве |
ронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што в |
</p> <p>Викну од изненађења. —</p> <p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у јед |
има дућанским; по кочијама које заузеше средину трга око једног високог религијозног споменика, |
} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе високи углачани горе позлаћен |
, а други у једну особиту одајицу, чију средину беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. |
<pb n="187" /> <p>Кад је био прикупио и средио приличан број песама, и превео готово све на фра |
ад полагано почео губити вид политичког средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, т |
и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цивилизације.{S} Ти си сама видела на нашем пу |
Иностранство га је још једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је |
p> <p>Баточина је на путу према тадањем средишту Кнежевине, према Крагујевцу.{S} Друмом, који ј |
са ситним цветићима; прозори на локалу средње величине са истим завесама и истим цветићима; на |
српско; ћепенци, многе каванице, одело средњег и нижег сталежа — турско; неке <pb n="317" /> з |
аница, удешена по свој прилици за госте средњега реда или средњих новчаних срестава.{S} Улазак |
у доба које се код женских означава са „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку би |
свој прилици за госте средњега реда или средњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две три степ |
одиста изузетак.</p> <p>То је био човек средњих година још доста младолик али скоро ћелав.{S} И |
сле мог трогодишњег школовања у јединој средњој школи моје отаџбине, задруга се жестоко позавад |
е немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оков |
буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском повученошћу, да из сво |
ојом годином; али <pb n="160" /> немате средстава, јер вам благодејање не стиже.{S} По повратке |
тренутак учини згодним да без насилних средстава осигура себи победу.{S} Стаде пред младића и |
те моје благо, и ја употребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, а |
p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да то буде? |
роговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња средства, господине, то није џентлменски.</p> <p>— Али |
на средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи |
иначе сам решен да то донде било каквим средствима спречим и молим да ми изволите означити дан |
е прибегава крајним, понекад очајничким средствима, да се оствари та жеља.{S} Велики је број ва |
у нарав, мислим, да би прибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истин |
к познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до Карловац |
осте средњега реда или средњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена |
готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срества за Хидротерапију, Шротово лечење и Вегетаријанс |
но увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се |
о да ће заручење предупредити ма каквим срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, н |
нске несреће, против које се тако јаким срествима и чистим убеђењем борио овај стари борац.</p> |
ји поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> <p>Коректор је често поред болеснога Павла |
је је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја |
одличне женске у један мах и који поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> <p>Коректор |
{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После две годин |
тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива; где се поједини необични догађаји |
ви га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се |
к, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека |
а од прве изговорене речи зависи његова срећа или несрећа.</p> <p>На послетку проговори Нинчић: |
би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу, један врх |
enog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш главни надз |
а оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско уображење, лажна машта. |
"161" /> <p>— Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнег |
довољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут није п |
оштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта |
p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредњ |
тима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност будућн |
меру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним приликама, које му је он тако р |
једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тон |
и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна |
искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама има |
и са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} |
живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову |
веком нека врста тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовоља |
ицу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће претераним речима и ватреним фразама описиваше пр |
а у ред бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћеног интереса народа и људства.</p> |
ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио |
ио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја |
</p> <p>— За узвишено начело напретка и среће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем |
а, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, д |
емам узрока, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то |
?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Н |
} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на неколико недеља пред венчање младожења |
сти</head> <quote> <p>Пријатељство даје срећи већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олакшава. |
јно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чија сам требала да будем јо |
етнула једна срећна наклоност.</p> <p>— Срећна наклоност, мамице, шта разумеваш под тим?</p> <p |
то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, д |
годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} В |
зила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чија сам тре |
м да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност.</p> <p>— Срећна наклоност, мамице, шт |
вежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог |
ажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Да |
д би могла постићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ип |
жну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским и сиротињским прилик |
о ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашој зем |
м бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити |
лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењ |
ртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дван |
м тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање онога, |
ако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо оном који ће |
е упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати племените осећаје ср |
реме и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим |
јући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </div> <p |
личанствени прилог.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас |
аветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> |
дати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са д |
ску музику и да млади господин има врло срећну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говор |
уће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и сад је само било питање |
ати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у рукама коморниковим и уз |
вечанства на врхунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних стра |
Скупите што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће |
вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком то |
, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте ј |
ледњег села довде иду кораком, док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеш |
оуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубави к |
и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је тр |
а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и |
и тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина дана.{S} Он је, дакле, |
и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ ста |
а се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, |
дићи у иностранству уопште имају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе т |
да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Будите |
рхати сву, дугим годинама мучно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, кој |
апротив, послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у ста |
ни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па пос |
еним, колико одмереним током.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требнико |
ше чај за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао пријатеља:</p> <pb n="328" /> <p>— Ш |
само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви |
ему други пут.</p> <p>Господин коректор сркну од своје каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам |
ти, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави:</p> <p>— У осталом моје опомене |
је га је овамо домамило, век и душевним сродством, које постоји између тих песама и његових осе |
ор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима асурица и четке за обрисање об |
вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло доброћудна.{S} Изд |
еклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оног слу |
узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није |
зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф се неприметно осме |
писале у нарочитим предграђима Немачка, Српска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{ |
поменуту каваницу скупљала се омладина српска.{S} Нарочито је за време доручка или одмах по ру |
p>РОМАН</p> <p>У СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1897</p> </div> <p |
рош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким преходницама може се р |
ји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} |
било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе омладине међусобно су општ |
ста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате, гроф |
и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетку трудила се нарочито да истак |
.{S} Мађарски књижевници радо превођаху српске умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, В |
и Сигетијеве скоро су све преведене на српски, словачки и румунски, као и словеначки језик; у |
урићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Говорио је српски, туђим нагласком, но се никако не би могло ухват |
жаве.{S} Ви сте даровит, млад, говорите српски, имаћете прилике да се истакнете у Горњем Дому, |
живља и примамљивија од румунске.{S} И српски завод Текелијанум спадао је у најуређеније у зем |
а нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски.</p> <p>— Сад разумем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ка |
вљем друштвеном центру, радо су гледани српски витезови у појединим нацијоналним комадима:{S} О |
свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; |
.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто |
писа на домаћем језику стоји још натпис српски, немачки, румунски и словачки, а пред натписом у |
адима:{S} Оберњикова дирљива трагедија „Српски Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славн |
ло доброћудна.{S} Издавала је стан увек српским младићима.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте |
вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским путевима, саграђених од две дебље попречне гред |
у круговима оне престонице позната, а у српским тамошњим омиљена личност.{S} Коректност његове |
поред оноликих штампарских погрешака у српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који им |
p>Павле уђе.{S} Понео је собом неколико српских песама, које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај |
уредношћу долазио сваки дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће претераним ре |
су му стално право посећивања најбољих српских и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби сам |
оне имају код куће неколико лепих старо-српских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} И |
пола Јевропско пола Азијско, нешто пола српско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова |
лигенција, заставе, новине, говор, беше српско; ћепенци, многе каванице, одело средњег и нижег |
ора у предусретљивости оног лепушкастог српског дечка са враголастим брчићима и веселим погледо |
<p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу Пи |
ена, жена краља Беле II.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша, представљана је у уметности и ист |
.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога сељака, који просечно мало живи а од мале зара |
а, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који |
о бројно највећа, радо споразумевала са српском, која јој је и језик говорила, а била је живља |
у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често претерано патријотском, јер се тада већ |
ка омладина се управо наслањала тада на српску која је била <pb n="151" /> јача и делатнија. — |
то виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све ов |
сто на леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био господ |
и, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га замоли за још једа |
тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњ |
{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао по |
је нарочито у источним и јужним земљама Српства.</p> <p>— Српство?{S} Шта је то?</p> <p>— То је |
чним и јужним земљама Српства.</p> <p>— Српство?{S} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељ |
му усавршавали они људи, којима доцније Српство толико имађаше да захвали.{S} После десетогодиш |
вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом источ |
ати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> </quote> |
им путничким колима јучерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> < |
намере, јер је инстинктом <pb n="54" /> срца које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати |
данпут није пао један зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме |
ан „рад“, песме, којима је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно |
.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном кроз трен |
генијалност, — али оним тихим покретима срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је в |
оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на усне, са којих тада говор теч |
веравати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку с |
треба никад угушивати племените осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад т |
чанства које се уништава.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћ |
а свету, она је то створење увредила до срца, погазила њену неизмерну љубав, која јој је живот |
руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се с |
лаштине!{S} Грдни зидови који раздељују срца, па изађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде |
у стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ћ |
, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто удар |
кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, — примети Павле.</p> |
едно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите |
ди видели друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог име |
ко велико узбуђење, — рече газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће |
о их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од |
је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква з |
ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанственом р |
му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и гледао је пра |
> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београдски гор |
е донети добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак |
и га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, — при |
и срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја |
ом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због необично |
га ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од |
питомим бреговима и на његово примчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све то утврђ |
пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{ |
ука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријатељства му п |
ложаја <pb n="252" /> његово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и одговорност п |
е, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има са |
м речима ни издалека не вређа племенито срце кнегињичино, која се у свему држала куд и камо уме |
авости својом видела је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и поколебано.{S} И о |
е да му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Св |
ад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и нај |
<head>ТРИ ПИСМАНЦЕТА</head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, а |
је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије |
са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пр |
ога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{S} Женске су га у |
, већ често, стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше право напред.</p> <milestone unit="subSect |
смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини |
дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био |
, <pb n="169" /> госпођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте |
а, госпођице, овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно.</p> <p>— Ј |
овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ће |
јављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато шт |
а још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет |
e="titlepage"> <quote> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не сле |
ве природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; |
Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно драгоцено сазнање.</p> <milestone unit="subS |
09" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далматин |
ва госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И к |
цу и две француске краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанковић; његов о |
е упропастим заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам из |
х лакомислених поступака и распикућства ставити под стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још |
ју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесељено неодлу |
горично потражујемо од писца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних проблема, јер се у т |
ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви |
хо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова |
ана хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шт |
рви тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши главу, |
илних средстава осигура себи победу.{S} Стаде пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити: |
редио ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде на углу испод једног фењера, извади из цепа неке |
часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, |
да га водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједном отворише уста Павлу и на |
одио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен |
на величанствена појава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се брзо пр |
је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Ме |
кога грла једнолика песма.</p> <p>Павле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро. |
укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душане!</p> <p |
лице младе грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>Пос |
ш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— К |
нут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи.</p> <p> |
ода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти |
ило краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p |
анце.{S} Она што је називаху госпођицом стаде климатати главом према младићу, као да хоће да га |
едина својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко пребацивати што га нису позвали, кад је н |
х похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући му лик.</p> |
е на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и поклони се онако, како се то |
шљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа п |
т диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са |
<p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чила |
била међу свима најокретнија, одмах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађа |
од последица својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвес |
ше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.</p> <pb n="222" /> <p>Грофица узе |
итви и вечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну запове |
ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата, приближише се бр |
неколико ходника и врата, и напослетку стадоше пред једна.</p> <p>— Причекајте, док вас пријав |
размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња одређивала.</p |
лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас на крају |
ора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим |
/> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак д |
енске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима |
S} На крају оног простора између рафова стајала је кнегињица Страта. <pb n="198" /> Павле се тр |
на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред једним наслоном, на чијој предњој страни б |
Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и господе |
></quote> <p>Доде пак при крају хартије стајала је прибелешка:</p> <quote> <p>„Као што видите, |
p> <pb n="294" /> <p>Сасвим је друкчије стајала ствар са господином Чилагом.{S} Он је својим ош |
ам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и непримет |
ргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала као укопана; после неколико тренутака проговори |
нај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта |
ора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, обична најмљ |
два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред каване, али је ипак греда била у средини |
е, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је ви |
је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом са неким другим отменим |
е; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљини очекујући њихове наредбе |
тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били |
штила у сали, на чистини углачана пода, стајало је неколико светлих прилика, а међу њима она на |
позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужа |
еше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколико унакрст симетрично постављених дугачки |
ема њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одв |
о га видели, да се приближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са из |
љини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, кога су неколико пута за |
жним погледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S} |
болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по ко |
погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај пог |
плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне Кореџо |
ена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, када ос |
ше не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом су |
га; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га |
ли пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p> |
/p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — говораше <pb n=" |
ли сала се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за ко |
p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко време стајаше под капијом, гледајући за њим са сажалењем и су |
, — онда намештај спада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица није нај |
ло више, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаест форината.{S} Све што сам побројао дакле |
тринаест новчића.{S} Свега рана дневно стаје четрдесет и четири новчића, месечно мало више од |
ога треба поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Нико |
о као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика и величине; па |
ти!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.</p> <milestone u |
м на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена врата угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Ж |
а.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена врата покривена иза медене решетке зеленкастим |
твори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено пуно сребрног п |
и грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рецимо, |
се повуче натраг, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, б |
као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака заједница, |
изнео јаде „сељачкога“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образо |
, многе каванице, одело средњег и нижег сталежа — турско; неке <pb n="317" /> зграде, улице и т |
blige</foreign>!</p> <p>— Затим разлику сталежа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти, чим жртвујем с |
з оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час |
ељују срца, па изађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутрашњост какве палате.{S} Зар |
ротна породици и свима породичним као и сталешким правима и правилима; а као четврто још је ту |
<p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој ку |
p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да |
да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, где их |
амога себе.{S} Његове ванредне прилике, стална неизвесност и узбуђење којему се сам изложио, да |
p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим претварањ |
иметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе |
о на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести свој |
ићска умиљатост у опхођењу стекле су му стално право посећивања најбољих српских и бољих туђинс |
амењивала.{S} Са највећим одушевљењем и сталношћу задрта човека бацио се на остварење идајала к |
ње сата на зиду, који похвале достојном сталношћу увек унапред показује за један или два сата, |
етоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави, |
буком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма могао саставити и по |
ла своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велику и |
<p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу ви |
је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p |
ку накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти каж |
је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и плачу. </p> < |
мно.{S} Павле као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, |
и део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p |
вао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У |
ва отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особиту одајицу, чију средину беш |
ио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађана“ (званичан назив ових ученика ј |
наредби, доносили из редакције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, чувао је пријатеља на |
b n="115" /> <p>Једва једном стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, д |
ткиња и врло доброћудна.{S} Издавала је стан увек српским младићима.{S} Она се убезекну.</p> <p |
рба занатлија, младих људи, којима даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу |
/p> <p>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да |
великашким кућама, вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту |
лом источном ситнаријом припремити мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на т |
е се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио |
сле бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново једа |
им приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" /> каже, „идем н |
На завоју оног писма није био забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши бил |
у и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} Хајде |
а њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен |
данашњи догађаји, ноћно доба, претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па за |
и развратник, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у т |
н у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде |
блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сум |
мори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки г |
који се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза широке дебе |
сађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Ста |
; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни др |
јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једн |
ао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чини |
од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде ов |
, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На ог |
ашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не разумем.</ |
p> <p>Одилазио је редовно на железничке станице и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво |
да прича у клубу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у свечану трпезарију, на доњем спрату, к |
престоници, и где обично има пуно малих станова и соба намештених за издаваше махом господичићи |
цаја господин Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога стар |
ни омладине, у ђачким каванама и ђачким становима: по университетским ходницима, а често <pb n= |
то су, у стицају са старинским навикама становништва као и са досадашњом спољашности града, ств |
ор; волеле су да сазнаду што о живовању становништва; о оделу женскиња; о украсима и накитима н |
ни ход — били су својственост овамошњем становништву, али неки покрети руке и главе одаваху чов |
х штампарске послове, преместих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да по |
ше до мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворена врата што воде у једно од два одеље |
ћевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задње |
не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица |
аницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страта, затим грофица А |
је чудновату прилику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство оно |
е.</p> <p>— Е, дакле, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да пре |
д Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријат |
бразованоме човеку.{S} Узео сам засебан станчић, прибрао сам неку малу библијотеку и могао сам |
узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једно |
е таленте, који су са својега оскуднога стања или недостатка веза морали да остану код куће, а |
ост.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чин |
уни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, јер му је господин тата за младости био доста ла |
<p>— Јел’те, господине, да није доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</ |
е нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су приходи порасли; могао сам |
да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања про |
то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш |
ш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, или за неке химере,... на |
бити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунава; одила |
ан је слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стању болесникову и нареди му мало јачу храну, па, како |
а Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику |
је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичине, госп |
p> <p>Ђурић је међутим пребивао у неком стању стрпељива очекивања, изгледало је као да му је то |
нији осећај и стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи.</p> <p>То је приметила грофица и |
е куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, зат |
ма по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име из |
, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег опис |
што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што је преваз |
својој женској природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, ниј |
до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживајућ |
, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу. |
.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бит |
у стању да макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пр |
надимале, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само климну главом и седе на сво |
жећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, није у стању да се уклони |
ала само бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским |
ез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, |
вог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одгов |
то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто с |
Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не |
м која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати некакав свет пун уображених врлина и лу |
ице.{S} Када су разговарали о накитима, стара им се госпођа такође придружи и примети, да и оне |
од господе, где је наставила цртање.{S} Стара госпођа разговарала се са господином бароном.{S} |
/p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шт |
пламичком; по скамијама овде онде која стара бака, код улаза неколико погружених просјака.{S} |
те, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у Бургундској области; Бога ми |
морити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном пис |
беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица је Аг |
>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S |
не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на |
ите га једном својој изабраници, — рече стара госпођа са врло отменим осмејком пуним поноситог |
ић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — рече стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни.</p> |
ету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи п |
вих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре н |
е врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша почела |
Верујем, господине, верујем, — одговори стара госпођа са комичном забринутости, — ако нам до Со |
А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га видели, д |
ила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на п |
је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по свима законима државним и правима човечанск |
равље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је старање о његову здрављу нарочито препоручила његова по |
их поступака и распикућства ставити под стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} О |
но са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да |
ношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} |
Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте п |
се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да седне крај њега.</p> <p>— А са |
ад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Чита |
> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S |
> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.</p> <p>И старац погледа задовољно у своју домаћицу, као да је по |
много што шта отпочето криво, — настави старац. — Чујем уводе неке титуле, званија, неке инстит |
ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, заустављајући се пред сточетом, на коме беху на |
сним осмејком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да с |
могнем...</p> <p>Болесник врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не да |
ами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се |
>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи са једним ув |
ости и од последица својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите |
мрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо објашњавати.</p> < |
мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико тренутака размишљања разум |
А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га да |
ћ пакао, млади господине, пакао.</p> <p>Старац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао |
оји му је одредио ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде на углу испод једног фењера, извади и |
Ако желите, наставићу други пут.</p> <p>Старац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече ј |
јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао као човек који је у власти да |
ћ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и извади из ормана три савијена писма.</p |
Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S} |
фице неће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи ба |
ама видела на нашем путу остатке њихове старе културе.{S} Они су тада били и углађенији но сад; |
миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме благостању положио он |
разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него |
еда појави се неко комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије где с |
шно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина богате задруге.{S} То никад није порицао, и ч |
доле или разговарајући се овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовима з |
иге одвајкада остају од жене породичног старешине на жену првенчетову. — објашњаваше гроф. — Са |
рода; и ето, овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја |
звесног одупирања, али како сам био син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада они |
кад је требало ићи власти, или решити о старешини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела |
навек задржи у завичају, јер је, као по старешинству први и најпаметнији члан задруге, могао на |
гитатор за опште добро човечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, са |
ао долазак овог новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном момент |
i le déluge</foreign>.{S} Но ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушај |
есносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{S} |
ацима моралног пропадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго глед |
срествима и чистим убеђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таким се приликама Павлу полагано |
смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене.</p> <pb n="110" /> <p> |
а ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари господин позва да метне фес на главу, али он му с |
ли овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... његова побуна противу неправ |
сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро год |
канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, коректору Нин |
а.{S} После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ не хте |
ом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђава светлост, неподесна боја хаљине и њена в |
вам се представим.</p> <pb n="13" /> <p>Старија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговор |
расла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која је била духовита и жива, њу су сла |
е и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим овај да |
свршив цртање, приближила и пристала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јо |
са свим „способна“.</p> <p>— За каквог старијег женика или удовца <pb n="190" /> можда, али је |
, до душе, беху разишли којекуд послом, старији по њивама, <pb n="35" /> млађи код стоке на паш |
ти — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће благоста |
у.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим год |
ајући у њих са пуно признања према овим старијим преходницима својим, а прегаоцима за одржавање |
ве три женске у страном оделу са једним старијим господином, што сад у живом разговору стоје по |
оје воље, против свога убеђења послушај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан. |
дана после оног изненадног састанка са старим Чилагом, Павле, који за то време случајно није и |
.</p> <p>— Ти распитујеш о свима твојим старим познаницима, а о најглавнијем познаству твојем н |
упусти у разговор пред дворцем са неким старим човеком, пола војником пола грађанином, који је |
разнога система; затим две сале, збирка старина под именом музеј, хаљине, новци, споменице, <pb |
игијозног споменика, иза кога се дизаше старинска црква неког калуђерског реда, чији је високи |
ичних предака.{S} Слике су већином биле старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „дворана предака“ |
оњем спрату, која је изгледала као неки старински храм и обухватила је цео простор на једној ст |
а Кнежевине већ давно преместила у овај старински Дунавски град, те је та промена донела собом |
</quote> <p>У београдски горњи град, у старински <foreign xml:lang="la">Singidunum</foreign> у |
авлу.{S} Књига је била унутра обележена старинским неспретним жигом са натписом: <foreign xml:l |
труких окана облигатни бели јастучић са старинским избледелим везом; иза тога на унутрашњој стр |
собом много новина што су, у стицају са старинским навикама становништва као и са досадашњом сп |
око разлагао у својим писмима са својим старинским стилом и старословенском азбуком.{S} Видело |
уј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак |
до Земуна и примамљиво пристаниште овог старинског места, нису учинили <pb n="87" /> на њ утиса |
године су пролазиле, пролазиле... он је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да |
своју кћер, која око куће пословаше.{S} Старица би тада уздисала и препоручивала јој је да чува |
тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала обазриво, или је шушнуо преврнути лис |
е знам.</p> <p>— Ја знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близу, наслањајући се о јед |
ања ватре у добро наложеној пећи угледа старо лукаво лице господина Чилаш, који је седео на кан |
дном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које |
тицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу |
да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских накита, али се ти овде можда више не носе |
ним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико окре |
/p> <p>То је био тип паланачког трговца старога кова: у плавом турском оделу са широким фесом, |
чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</p> <p |
узнемиривало га је само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефистофелским изразима сус |
оз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} |
а коректором Нинчићем који је са својом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу српских ђ |
да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и |
егде каква слика, рецимо, Бетовенова, у старом али добром челикорезу, или „<title>Фауста и Грет |
м писмима са својим старинским стилом и старословенском азбуком.{S} Видело се да га је много му |
о прегледали и богату, неколико столећа стару архиву, и друга нека одељења, која се обично нала |
цом и доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, која се у породици чува више |
е вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} |
затим необична, насилничка појава овога старца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, с |
Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхођење са коректором био, тако |
авлу било лако да задовољи овог уморног старца одраслог и оседелог у непрестаном послу и <pb n= |
и данас непрестано варам оног честитог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за |
вати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео ов |
а вам је она артија? — упита напослетку старца.</p> <p>— То желите да знате?{S} То није тако пр |
је широко отворене очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу |
аслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи старчеве, који се сад заустави пред Павловом малом библ |
већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви.</p> <p>— Идите, немојте питати; јер док се об |
седео заклопљених очију; размишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хтео га |
ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди |
фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појав |
ше и држање младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку сваког корак |
стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка стаса; слабачка састава, мало ћелав и просед; имао је в |
мало просед, врло отмено одевен, витка стаса, дугуљаста, румена, пуначка лица и врло лепих очи |
погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледал |
p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</ |
ала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мамице!< |
кво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо н |
неће бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опас |
е!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе моја о |
иња.</p> <p>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није немогућна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; ал |
ла.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше |
ам шта да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докаже |
тек после неколико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет |
<p>— Па да видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са |
смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобра |
> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новина |
<p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми.</p> <pb n="78" /> |
="294" /> <p>Сасвим је друкчије стајала ствар са господином Чилагом.{S} Он је својим оштрим пог |
ла вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се |
дугујем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење ваше кћери; а, д |
д наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — настави кнегињиц |
</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте д |
ну.</p> <p>— Ево још једна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Јанковићевих.{S} Извади |
ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било |
вечито благодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две позивнице; гледа |
бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ освета.</ |
ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколико молби неких сиротих жена.{ |
желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" /> обј |
о незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не |
.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пр |
" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он би |
, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу згоднију прилику.</p> <p>Тако с |
и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам г |
штанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у |
никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Баточин |
доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с приликама госп |
ћ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме и |
имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али ј |
исто заповеднички:</p> <p>— Нека остане ствар при намери.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
ли.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним путем развија.</p> <p>Нинчић и П |
ци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача.</p> <p>— П |
осад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут и |
на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с |
ава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од до |
ишљаше, затим рече:</p> <p>— Свакако би ствар требало прекинути.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Госпођи |
— рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам д |
мири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвн |
<p>„Заложићу свој живот, да предупредим ствар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>П |
а, што сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није |
ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је свршена.</p> <p>— Како је свршена?</p> <p>— Во |
нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јули |
ашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напустимо ствар? — упита је кнегињица радосно.</p> <p>— Тако је.< |
вањима отишао далеко, те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви живиз |
о изненађење под руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине |
ић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица јо |
мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, господи |
сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужите |
атио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више |
ама пребацују људи, да у писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{ |
и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године. |
меш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш? |
ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнегињиц |
ју, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања једино спекулативни део људства.{S} |
лик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност у осећајном свет |
дубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n="154" /> разлике између људи и о препрек |
ази и телесно.{S} Његово пребиваше овде стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што |
аја оне су припомогле само завршетку, а стварањем целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У ост |
ичка, нацијонална свест, која је почела стварати велика дела и на оделитијим пољима.</p> <p>Гос |
се у последње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта вели |
језике; каква им је књижевност и друге ствари што би образоване странкиње интересовало.</p> <p |
е.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге ствари.</p> <p>— Сматраћу за част.</p> <p>— Молим, хајд |
о најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да б |
один има врло срећну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова о |
износећи вам супротне и одвратне стране ствари и побијајући вас показивањем црних слика, каквих |
ба хладнокрвности.</p> <p>Потражи нужне ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, проме |
ћи младићеве, то је добро приметио овај ствари светски каваљер, који је целог свог века имао по |
азумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к вама.</p> <p>— С |
м.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих п |
савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, и ка |
ј утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и како је она све унапред припре |
да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до кр |
је знао шта да одговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n="134" /> тога што му се чиња |
„божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљубљени обично |
мо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одст |
ни он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност.</p> < |
еданпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је нап |
а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па |
дворац, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обали |
бити вид политичког средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, трговина и занат, обр |
рнога, — преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте нам |
ости?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте, можда, већ одре |
зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодостојник |
мерама, рачунању времена и поред других ствари и „Домаћим Лечником“.</p> <p>Број 3. <title>Геог |
S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној |
хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</p> <pb n="171" /> <p>— Да, мора да би биле |
те, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоц |
емој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — рече кнегињи |
вала сву околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Ал |
Али сад да се разговарамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{ |
ину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери када сам |
не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То |
и.</p> <p>— То му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати ш |
ога он троши само онолико, колика му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз његове руке пролазе х |
p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где стварне потребе нена, то отуђивање бива тако често, — у |
о и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини |
дном положају у овом стицању осећаја са стварним приликама.{S} Од своје досадашње лектире, Берн |
{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинствима одуживао, али то никад није дос |
погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље да сам |
ише престоница владаочева, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} Иностранс |
ЕРИЈА:</p><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote |
рви ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише претер |
а женским.{S} Одсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, |
да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми |
ав, а материнска приврженост и веза два створења оплемењује је и скоро приближује човеку. </p> |
ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји припадаху у на |
оји је издалека личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једи |
> <p>...{S} Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је |
ајчистијем створењу на свету, она је то створење увредила до срца, погазила њену неизмерну љуба |
амо као о најузвишенијем, о најчистијем створењу на свету, она је то створење увредила до срца, |
да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта карактера или да се изнесе сцена |
као и са досадашњом спољашности града, створиле неку нарочиту мешавину својствену овоме месту, |
веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо можда створили ништа велико досад, али смо бар одржавали равн |
и господине, својим умним способностима створио би једну фабрику, у којој би хиљадама својих др |
али и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.< |
утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</p> <p>Коректо |
ошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто |
зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак че |
во нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показуј |
кама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме з |
мадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> изгрицкали.{S} |
положајем види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана као измењени.{S} Како му драго, |
ног лица као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су ва |
.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је ла |
ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Т |
и, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршил |
ако ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљ |
тљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави:</p> <p> |
мало слободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Павле још једн |
ан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновит |
н опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не тражите хране од мене |
у одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свем |
ли у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p |
свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју спрему, но да бисте је ра |
То сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике. — одговори коректор. — Он се не |
и ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом и |
<p>— Верујем вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Сам |
речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, као |
у,</p> <pb n="240" /> <p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} |
са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће |
њег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p> <p>Говорник метну руку н |
али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, госп |
упа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како |
р вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, ти |
ст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да иза |
као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скид |
повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а |
о одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљат |
а, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госп |
колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе |
, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пресећ |
спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали; завршићете свој живот као творац вели |
пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује св |
p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је вр |
са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине |
/p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у ово |
два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p>— Не прис |
ар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} |
p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као |
ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сил |
врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили?</p> <p>— Желите да знате? — упита га с |
е, али грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>— Наш је разговор свршен, госпођо.{ |
овора — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ |
?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно које |
одних прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији |
ко великом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређа |
ора кнегињица га запита:</p> <p>— Откад сте у Пешти?</p> <p>— Отприлике четири месеца.</p> <p>— |
ући у Павла.</p> <pb n="92" /> <p>— Сад сте ви узрок.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме |
<p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А где сте научили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам с |
твори.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Ме |
Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појава човечјега духа могли да опаз |
м пресрећни и благословени од оних које сте спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме послу |
их истина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,.. |
пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут л |
p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природно, јер с |
слити.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситни |
се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас |
у и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења |
p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади; зар вам је то чуднова |
ена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Је |
но. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Представници шаке јада у н |
им, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то с |
— рече стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас м |
огу интриганта. <pb n="295" /> Само, ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погреш |
корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— |
е:</p> <p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p>— Ј |
а престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Прос |
позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже |
ца и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад вид |
ности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем |
а причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној прилици, а |
е искрено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним |
p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит тон младићева |
еби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о археологији.</p> <p>Н |
понело собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљ |
<p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће |
n="282" /> чистоту ваших осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на с |
и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то |
који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам вл |
в пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а |
ављена сама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, господине, улазили у његове замис |
Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте даровит, млад, говорите српски, имаћете прилике да |
о: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи в |
вљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, дакле, зна |
да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја пит |
стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ једном у нашој великој незгоди. |
ву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Али о |
дина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких приш |
који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете у |
да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишени |
додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схвати |
лесника и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и у |
постигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у величанственом положају, прико, као што се каже, |
клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А з |
ођице, — одобраваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија |
, — одговори Павле достојанствено, — ви сте прекорачили праг пристојности и зато се даље са вам |
онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупч |
гнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} О |
ам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте, можда, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је |
вам обвезан.</p> <pb n="79" /> <p>— Ви сте чедо практичних родитеља; сељак у господском руху; |
<milestone unit="subSection" /> <p>— Ви сте, дакле, сада у извесности о своме положају у овој ц |
на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас оч |
p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, |
е нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стра |
тор неискусним новајлијама.</p> <p>— Ви сте, господине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према ва |
седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господине Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори ова |
е крокну један корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, ал |
ј се после извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — одсвирали нешто, <pb n="169" /> госпо |
за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад ва |
подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од ње |
још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо с |
да забораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као увек |
њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али про |
ен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се ни |
ну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— П |
предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — реч |
де сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели прилично света, па биће вам познато, |
дићима.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Је |
ријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав ма |
ва и руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам |
на одговора, затим настави:</p> <p>— Ви сте моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доц |
би одговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту гос |
Павле напослетку проговори:</p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој |
послетку проговори Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} |
ца дрхћући од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу поне |
е.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме чекали, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одвр |
/p> <p>— Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</ |
чеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево |
одобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је т |
е гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили |
Могуће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и ј |
енио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> |
је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним? |
да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n="148" /> подносили ве |
зовању немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших |
оштро у лице младићево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео ње |
овори:</p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећо |
о.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте увидети посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сма |
д пре неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у д |
ка за хинеску утопљеничку децу“... чули сте, да Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Овај оп |
пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој |
ија, идропатија, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Ј |
а чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хрпу харт |
сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза |
е, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <p |
у, тешко би могао помислити, са коликом сте великом борбом извојевали код куће, и код других на |
престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта |
офица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, пр |
тичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори, за то |
е потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> <pb n="79" /> <p |
.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час |
жно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, |
ирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће пр |
е, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постанете чланом моје породице, ево вам п |
оће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p> |
е, најпре запита грофицу:</p> <p>— Како сте сазнали, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, |
Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на гале |
бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе гов |
/p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>А камо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно довикн |
дрављам вас, господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нис |
господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих с |
Господине Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} |
ним.</p> <pb n="271" /> <p>— Ах, да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је то пре |
дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> |
стрпељиво прекиде разговор:</p> <p>— То сте ви, који желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим |
својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам ми |
, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и |
пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било је ла |
и сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кнегињица седе.</p> < |
S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с |
и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неискусни |
е ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним путем развија. |
а које вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S |
довољно утврђено том квалификацијом што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павле потресен одврати:</p> |
слим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљевам.{S} П |
година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година са |
е, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђур |
дим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли паралелу између оног напредног |
противу ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас вис |
ојединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили д |
али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо |
то сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли пар |
S} Збиља, могао бих вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да |
за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поуздани |
Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли |
оговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јак |
то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> <p>— |
тим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклон |
лија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих по |
и ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад ве |
н приближујете један другом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник |
астанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{S} То је одиста кл |
азборитост и одличну образованост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу |
да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и |
ви Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас тражим.</p |
— Тако? — рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стању болес |
/p> <p>Коректор му на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор, |
> <p>Вашој Светлости најпокорнији слуга Стеван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и пре |
још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са женом...{S} О |
вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У |
</p> <p>— То је занимљив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чуднова |
казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор...{S} Изволите.</p> <p>Седоше — |
х, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли |
их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да л |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>СТЕВАН М. МАТИЈАШИЋ</p> <p>ГРОФИЦА АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p> |
тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као |
ске.{S} Дође до мале иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде |
вде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама има покварених људи, настрани |
— Како је?</p> <p>— Много, много лакше, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само причувај.</p> |
и, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се п |
када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам прожив |
ош ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се |
оме и узвикну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се п |
зовну својим ислабелим гласом:</p> <p>— Стеване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао имен |
p> <pb n="345" /> <p>...{S} Састанак са Стеваном „Код Занатлије“... затим први број „<title>Рад |
ик се очајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мај |
ита Нинчић.</p> <p>— Да, господине мој, стекао сам једног приврженика више, и то каквог!</p> <p |
тка такође; она је постала самостална и стекла је доста јаких познанстава на која се може ослон |
оносила своју идејицу, коју је прекодан стекла размишљањем, опхођењем или читањем; ту су се те |
на блага младићска умиљатост у опхођењу стекле су му стално право посећивања најбољих српских и |
ост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску искреност пуну поште |
и собом већином врло танку спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању нема |
ј половини Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска кола; ту |
чаних срестава.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена врата покривена иза медене решетк |
приближише се брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но |
стојној даљини, доле <pb n="16" /> пред степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођ |
акле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господин барон нека |
у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси покаже своју пози |
широке дебелим ћилимом застрте мраморне степенице, поред позлаћених ступова и углачаних зидова. |
а не да удешавамо своје предавање према степену господства оних којих слушају.</p> <p>Грофица с |
едној од успутних механа, где их је, по степену госпоства, пред вратима а под ступовима надстре |
о тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка |
, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо |
к у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим при |
Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје природне слободе, а то не б |
ицу, али је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибеле |
г је, као обично, обилазио столове, те, стигав до коректора, одједном скочио и почео га гњавити |
неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав младића, он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви |
че младић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред велелепну зграду нарочито подигнуту огромни |
њигу и упутио се право варошици.</p> <p>Стигав пред прву механу приметио је вреву међ оном гоми |
а у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су |
до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио |
.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успоме |
сада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; но |
кораком, док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, од |
јући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнегињица запита своју сестру: |
ле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се |
За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске породице, он се мало ми |
и.{S} Терало <pb n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Проз |
емо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујевац; (изговараше Кррагуевац) |
о да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разум |
/p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио не |
за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену војну болницу |
ред њих, висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред |
енутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеш |
она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ |
ринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао гла |
/> својој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред својим пријатељем |
забрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам п |
позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се као пре |
измишљава начине, да потражи тајну или стидљиву сиротињу на најдуховитије начине, које само он |
="289" /> пребриса усплахирено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о |
олесна или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је жив |
е према горњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање |
Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледа |
остаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек |
емате средстава, јер вам благодејање не стиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу |
т најпре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{ |
би.</p> <pb n="115" /> <p>Једва једном стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p> <p>— |
г ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се најстарија крупна |
су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавања Бихнерова.{S} Он ј |
ико мањих собица <pb n="193" /> разнога стила, троугластих или од више него четири угла а са ул |
о у својим писмима са својим старинским стилом и старословенском азбуком.{S} Видело се да га је |
Овај је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим шареним даскама, а тако исто беху у |
b n="168" /> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у п |
жицама; саграђена у веома смелом барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње столица у истом стилу |
ала на повећи сто, а другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{S} Била је одевена у зелен |
ла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да |
дам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се за |
у пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били пок |
топло захвалим.</p> <p>И још једном му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, продужите, — додаде.< |
кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше право напред.</ |
— одговори дворкиња решито, устајући и стиснувши руку кнегињици, — ја вам честитам, Светлости, |
у најодсуднију одбрану.</p> <p>Павле је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља, груди м |
>Грофица пребледе, приближи се Павлу са стиснутим песницама.{S} Изгледала је тако страшна, да с |
вали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} Затим га запита:</p> <p |
аљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.< |
ник полугласно рече:</p> <p>— Ваљада ће стићи за времена.</p> <p>Поручише носаче, за то време д |
аних објашњавања што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специја (другова), које |
адале у несвест под утиском лепоте оних стихова, са једним врло финим и немарним покретом бацит |
ама, и превео готово све на француски у стиховима, реши се да оде грофовској кући: написа једно |
<p>Коректор је био задивљен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, незнатним човеком, о |
ена донела собом много новина што су, у стицају са старинским навикама становништва као и са до |
, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, већином, п |
ини и о своме незгодном положају у овом стицању осећаја са стварним приликама.{S} Од своје доса |
— Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљада, или више?{S} Колико хоћете? |
сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред једни |
аслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говор |
колико молби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад с |
рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са гл |
им, наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављ |
дајицу, чију средину беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. <pb n="319" /> Кључ тога о |
{S} Једном се руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{ |
ам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>— |
ата уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што чувам за случај несреће.{S} Понекад и |
широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанствену дворану пуну сјајне ла |
ме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не треба више да се |
знајем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па < |
тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што ст |
код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало досадно то вечито |
ед њега; међутим то је он удешавао само стога, да га што поузданије придобије; јер кад га је ос |
да улазимо у опширније разлагање једино стога, што Павлова болест није имала ничега карактерист |
<p>То рече она најмлађа која је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији |
и, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се |
знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи штап. — Ту |
једном црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свр |
/title> сисаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бе |
е била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме су морале бити обвезне и ко |
p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, бл |
а зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <pb n="9 |
трговци, бербери и друге занатлије што стојаху пред својим дућанима у овоме часу када је проме |
е знам како рече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад проговор |
до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погледа неодређеним и |
араше писма једно по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била пи |
завој на коме крупним словима исписано стојаше:</p> <p>„Милостивој и високородној госпођици Гр |
м господином, што сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле људи који једнако придола |
.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи цигару, исприча му укратко |
чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у другој половини каване у разговору са неким м |
е наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора |
да чујем.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и исприча кратко признање сестрино.</p> <p>Гроф |
и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала једа |
у, да често немађаху места да седну, те стојећки расправљаху велика питања, <pb n="318" /> који |
чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској ц |
ја је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путни |
партију је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговор |
да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схватите, — одговори она свој |
Апсолутно је могућна; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О томе н |
питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> <foreign xml:lang="fr">Renan</fore |
не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околи |
, — рече коректор зловољно, — онда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На |
ну која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само призн |
Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви |
pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да ужив |
и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне послед |
шли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p> |
Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та и |
н фењер.{S} На огромној гранитној плочи стоји диван гвоздени ступ са неколико кракова на сваком |
— настављаше госпођица, — како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у |
гаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Мин |
мо она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <m |
" /> Погледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четврт |
а луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна ос |
је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућности, као што се в |
м поглед пао на неку врсту престола што стоји под неким високим ступом, и пао би обично на једа |
тране обичног натписа на домаћем језику стоји још натпис српски, немачки, румунски и словачки, |
много, сувише много.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој години, ако |
лужбу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и |
</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају малога луга, |
>— Ја сам дошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам с |
х хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на расположењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест |
естра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све природно, |
ар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим вас.</p> <p> |
ко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Зна |
рији по њивама, <pb n="35" /> млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно |
.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> |
два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише признање, а млади остадоше поред инач |
оф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка стаса; слабачка |
то.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола |
Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и исприча кратко признање сестрино.</p> < |
та је хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи цигару, исприча му укратко случај.</p> < |
толико, да је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столо |
алио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, где је могао натенане да ради и уј |
у површно прегледали и богату, неколико столећа стару архиву, и друга нека одељења, која се оби |
у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У тако |
барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p> |
ано отварање и затварање врата, гуркање столица, звекетање судова, трчкарање момака, узвике пор |
беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. <pb n="319" /> Кључ тога одељења био је увек к |
захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да |
или канабе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соб |
на једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је |
каква сметња.</p> <p>Павле се намести у столици, наслони један лакат на наслон а други на сто; |
Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павл |
и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале дв |
напослетку остави своју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себ |
е кнегињицу Страту.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.< |
{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</ |
p> <p>Улазећи видећемо пуно једноножних столова од лажног белог мрамора поређаних поред зидова, |
увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столове, те, стигав до коректора, одједном скочио и поч |
азним киповима на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав један ме |
ед зидова, на којима — на зидовима и на столовима — видели бисмо трагове неких арабеска, да их |
ојавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са |
ким радом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора ст |
, врскапута, штапа и кишобрана; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћилим, пог |
</p> <p>Овај сеђаше пред својим великим столом за писање; лице му је данас било још чистије но |
д столом за писање има сат, под главним столом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, Бетовенова, |
утром, и сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачудио, када виде своју жену како бр |
им откуцајима; док је на <pb n="242" /> столу у неједнаким размацима шкрипало коректорово перо. |
ртија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главном |
<pb n="153" /> <p>Павле остави књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, а |
чери виђао, приближи се једанпут његову столу, поклони се пред њим и простодушно га замоли за д |
овна, — одговори Павле.</p> <p>— Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до |
ке, која се у породици чува више од пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p> <p>— |
више од десет година, то имам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, а код куће око ст |
осподин Чилаг. — Ту су читава имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја с |
/p> <p>У граду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најсјајније јавне игранке беху оне шт |
S} Његово пребиваше овде стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што ни |
/p> <p>Завој је био напуњен новчаницама стотинаркама.{S} Нинчић преброја, било их је двадесет н |
— продужи старац, заустављајући се пред сточетом, на коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му |
постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница изр |
мах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала дв |
{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах |
неискусни човек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међу |
икакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни човек н |
ОМ ГРАДУ</head> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У |
ово шапутање са газдом, његово скривено стражарење на вратницама, кроз која је чељад носила јел |
з даљине овамо допире слабачка светлост стражарских светила.{S} Болесник понекад подиже очи и п |
хани дајући утпуства газди и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданији преконоћ.</ |
о: „Занатлијска изложба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb |
мало магловитога сећања из историје.{S} Страна дипломатска заступства још дуго осташе у овоме г |
, и тада се у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи друг |
то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и |
ш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — |
вековних патњи, али њихова несрећна је страна да оне потребују само оним бедницима, којих паме |
ђах пријатеља, који су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријатељи су обично тако ус |
ири, чиновници, ђаци, странци и чланови странака — које се тада већ зачедише —, даље занатлије, |
ва дочека прилику, да се користи слабим странама противниковим</p> <p>— Ви, дакле, сами увиђате |
ни кад треба да нас упознају са мрачним странама живота. — Моје бављење у Паризу учинило је од |
епријатно би га дирнуло поносито држање странаца, које је он у први мах приписивао више уображн |
адој девојци, коју је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењ |
онице; прегледао је свуда пажљиво листу странаца; прочитавао би свакодневно неколико пута објав |
под тешким путничким колима јучерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точ |
обедоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја |
да као и данас, тешко могло завирити са стране, не зато што би био скривен, већ због својих нар |
брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, полаг |
ли тим више скулторских позиција; с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са свој |
ма и истим цветићима; над вратима с обе стране обичног натписа на домаћем језику стоји још натп |
е имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини продужила |
о на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, али м |
амнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролаз |
хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе високи углачани горе позлаћени ступови; по |
есе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сн |
о чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој народн |
о и наступи жестоко одупирање са његове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућу посет |
/p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по |
, препоручујем вам највећу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младићске жестине; чувајте |
ученог југословенског живота, а с друге стране поглед на ове представнике далеке и напредне кул |
емогуће.</p> <pb n="179" /> <p>— С које стране?{S} Нисам ли самостална, пунолетна, имућна?</p> |
м, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му стисну ру |
високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело |
ј врховни пехарник; имали смо са женске стране и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан |
{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране велика противност између овог скученог југослове |
аше:</p> <p>— Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је та |
м неколико интереснијих слика са женине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као шт |
но.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не |
цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приближује неки човек.{S} Био је |
смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико дана |
аза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би пространу авлију у којој је жив пок |
ејала, износећи вам супротне и одвратне стране ствари и побијајући вас показивањем црних слика, |
данас.{S} Није донесена са компетентне стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лак |
аци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ствар до |
утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност и друге ствари шт |
спреман на још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако на п |
је доста још једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову м |
тао демагогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је јед |
веселом лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ј |
о становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхођење са коректо |
је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим била мала, а задруг |
интелигентније кривце налазе на другој страни града у нездравим, влажним, полумрачним подземни |
пет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога с |
са животом других; али зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, |
ћ одговори:</p> <p>— Радост је на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати неко |
м и обухватила је цео простор на једној страни палате: зидови су покривени дрворезом што је слу |
ујкове мало водио рачуна о материјалној страни живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S} |
пред једним наслоном, на чијој предњој страни беше затегнута нека слика, преко које је она чет |
лавкасту хартију, али при том на горњој страни њезиној примети и прочита ове крупније написане |
збледелим везом; иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, која поглед пропуш |
itle>, као што је белешка на унутрашњој страни називаше: „Једина наука, или наука над наукама, |
оцке и Београда, представљали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београ |
основу искуства што је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{S} Кад св |
де је и остала.{S} Једном читам у неким страним новинама да се госпођица Фернек, дворкиња кнеги |
а од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао |
механом у Баточини, приближи кући оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> < |
урић?</p> <p>— Ево га у постељи.</p> <p>Странкиња узвикну полугласно, баци се поред одра на кол |
евност и друге ствари што би образоване странкиње интересовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у р |
ао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе биле у дво |
близу њега, починули су странци, управо странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једн |
.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, која |
му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог положаја.{S} Свакако награда казивала |
рекрасно, прекрасно!</p> <p>Господин из страног друштва упита младића:</p> <p>— Молим, где су н |
говачка породица, чији је син у далекој страној служби, и који су могли дозволити себи овако не |
родица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом местанцету.</p> |
ама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облач |
ици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са једним старијим господином, што сад у |
младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање —</p> <p>— Да, госпођо сестро, нарочито к |
Да, госпођо сестро, нарочито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — узви |
е беспослена госпоштина трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, |
рло финим и немарним покретом бацити на страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој |
ини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опи |
м младим људима, чешће погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Господин |
оје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код н |
ола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умирио, као |
ма смисла.</p> <p>Окрену главу на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим женскадија донесе ручак, |
уговима; доцније га пресели на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набав |
је она примећивала само бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим нов |
д механом опет застаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема |
ао да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђ |
но, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Стр |
атим продужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је услу |
ти кривице, нити заинтересовања за тога странца.</p> <p>Прође неколико дана, док се грофица <pb |
де сам седео у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину. |
о одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се |
омкова, као и овај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је називаху госпођицом стаде климат |
о да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита она н |
па — војници, официри, чиновници, ђаци, странци и чланови странака — које се тада већ зачедише |
p>Сутра дан све је било заборављено.{S} Странци устадоше рано, доручковаше опет на доксату; а П |
о су били, нема сумње, неки врло богати странци, свакако из Австрије; ваљада каква угледна трго |
тионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци преноћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је да пре |
собама на углу, близу њега, починули су странци, управо странкиње, за које се он био заузео, да |
коро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на |
поузданости остане преконоћ ту.</p> <p>Странци су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често |
о из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путници међутим, |
ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто |
држање сувише обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти |
о облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома, а избор није велик; госпошт |
поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="313" />женици |
и одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покр |
призора једном запита, откуд та велика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја ч |
тија беше нешто више него обична људска страст, она је постојала у природи пре нас, њена је кли |
осподине Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би |
вност, био би раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар |
а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула са |
ad> <quote> <l>Чудни су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi |
је воли моја свастика; она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек, |
пребледе.</p> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држите тако безу |
тима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појав |
о море узбурканих осећаја незадовољених страсти!..</p> <p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се |
огу посетити само две женске, кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, |
вол’те само за мном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Павле гласно.</p> <p>— Да, да, — одгово |
е са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, господине.{S} Извол’те само за мном.</p> <p>— К |
тора између рафова стајала је кнегињица Страта. <pb n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агн |
рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави. |
његову стану посетиле најпре кнегињица Страта, затим грофица Агнеша.</p> <p>Ово саопштење није |
сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда је забранила њојзи да ишта проговори ун |
— Сестро моја, — говораше јој кнегињица Страта још једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу |
0_C11"> <head>XI</head> <head>КНЕГИЊИЦА СТРАТА</head> <quote> <p>Има ипак изабраних срдаца, дру |
сно.</p> <p>— Тако је.</p> <p>Кнегињица Страта загрли своју пријатељицу, <pb n="182" /> а ова ј |
Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја не могу, — рече гл |
и и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи |
"257" /> нудила у виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежа |
у себи <pb n="191" /> овој уздржљивости Стратиној, али нису ништа говорили.</p> <p>Певање се на |
о ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говор |
<p>— Ти ми ласкаш, Јулијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја налазим да је разлика у годинама н |
ма; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој госпођица Фернек, — да сам ја ус |
ш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p> <p>— Знам |
начку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у |
, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је тетки |
<p>Грофица је ухвати за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад |
p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја Страто, — рече грофица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S |
p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је |
им: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Страту.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадо |
нама својим најсвежији део својега дара страћили у посао њима неподобан и силом се намеће питањ |
потпуно изјашњене произвеле у њему неки страх од будућности и од последица својих дела.</p> <p> |
мо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налази у |
овим заузимањем ослобођена од претерана страха у туђој земљи, претерано и наградила.{S} Онај пр |
спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} Ка |
о име на завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све више замрши |
би између слатког очекивања и несносног страховања подложан час коректоровим пријатељским упуст |
које се очигледно усиљавало да прикрије страховање и јаку наклоност, и које је, готово рећи сил |
онде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> <pb n="253" /> <p>— Не верујем; он ће свак |
на подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећи?< |
мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако да г |
дев како са огромне висине пада некакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини |
авим неколико речи.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме |
оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личнос |
иснутим песницама.{S} Изгледала је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га уда |
је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним приликама остављена сама себи без саветодавца. |
о време у Јевропи причало много штошта, страшно и претерано, а већином богме не без основа, — б |
у косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међутим ја знам д |
ле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">A propos</for |
та вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснам |
ја.</p> <pb n="10" /> <p>— Није то тако страшно.</p> <p>— Није, по твојим романтичким погледима |
чевито јецање, њене очајне узвике, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, још једнако |
кросред средине њезине, јурили су лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али с |
мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала јо |
ора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер ј |
Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за |
онда назвала била теткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађења, и као да се она глава з |
му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчић р |
више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не |
з чудноват, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и зап |
то.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, ни |
ј, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; пр |
7" /> —- у суседству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци |
стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади чове |
орите као какав професор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу |
те игранку.</p> <p>— Знам, али данас су строги у одабирању због доласка владаочева.</p> <p>— То |
ну иглу, опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја сам писал |
.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, и како је д |
а онда тражите од мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам |
аје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од које је она примећивала само бес |
то заједничко.{S} По живим препиркама и строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опозици |
гао добавити себи позивнице због велике строгости којом се при позиву поступало.{S} Међутим ове |
аклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе учтивости, било је уједн |
обила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад |
Ђурић је међутим пребивао у неком стању стрпељива очекивања, изгледало је као да му је то и пов |
тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; ш |
хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори нит р |
да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похи |
дешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све домаће послове |
ио; зато му је препоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине које су се |
о и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова боја |
} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За |
орца из ваших речи удара <pb n="146" /> струја свежег животворног ваздуха.{S} Али ја вас морам |
S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треба да гледа |
а, који се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и плачу. </p> <p>Крашевски</p> </quote |
дишње чамотиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљни |
е десетогодишње чамотиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, п |
а мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено лице, коректо |
; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак |
се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота |
ој гранитној плочи стоји диван гвоздени ступ са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S} |
да положена на два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред каване, али је ипак греда б |
елику висину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку вели |
пребриса усплахирено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан к |
и остале знакове на окрајцима штампаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до њега допирало мумлање |
поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој г |
четој намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она ј |
ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> <p>Први да |
саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је |
м кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанствен простор.</p> <p>— Ово ће |
те мраморне степенице, поред позлаћених ступова и углачаних зидова.</p> <p>Горе га чекаше други |
ане лађе високи углачани горе позлаћени ступови; по зидовима слике великих сразмера, умерено жи |
о степену госпоства, пред вратима а под ступовима надстрешнице, дочекивао газда, момак или слуг |
ачку културу“ што је положена на трулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва и тако да |
ту престола што стоји под неким високим ступом, и пао би обично на један други поглед управљен |
сличном разговору минули <pb n="29" /> су часови, и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућ |
о онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Босански краљеви.{S} Поручио сам неколико |
акона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибе |
у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узама |
има стајао само збуњени механџија, кога су неколико пута запитали на разним језицима.</p> <p>— |
вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви.</p> |
едан точак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, да од последњег села довде иду корак |
гињици да млади господин дивно пева, да су песме које предаје права ризница за оперску музику и |
p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђ |
ике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} Т |
аја.{S} Свакако награда казивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме |
гади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте читати такв |
а мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и |
је бар површно прегледао, видео би, да су она последња писана непоузданом руком са болесничке |
ија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ј |
х би плодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодних погодаба за развит |
Из свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ниш |
санске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, ч |
ћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час |
еликом опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, та |
ове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто |
скривао читаву поворку важних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику |
збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну св |
, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном |
тини; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>Зати |
, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и пе |
спотовој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином предста |
е, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, о |
ла пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источ |
тао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, ко |
p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци које је у |
ве омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српст |
каза га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себ |
и пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стаја |
и тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама пр |
фа на трибини раздрао, проповедајући да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и по |
одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званичним путем удалили одавде, и од оно доба |
на, држале су се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стаја |
<pb n="90" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био з |
овде онде понеких личности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова |
то што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Овај |
во добро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се |
, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господ |
сто шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе бил |
2" /> његово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и одговорност пред својом савеш |
ах њихов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша |
да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог положаја.{S} Свакако награда казив |
какво извињење, — напротив, налазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива ц |
а завој са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страта, |
</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пред веч |
питања мале женске и госпођице.{S} Када су разговарали о накитима, стара им се госпођа такође п |
су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада би |
ка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благостањем православне куће привукле тамо и |
нско-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељства између мађарске и нем |
нда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни...</p> < |
од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у оваким приликама потребни.</p> <p>Слатке |
погодна места за своја разлагања, која су била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и |
им родитељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Ал |
ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрест |
ној даљини очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} Отме |
сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, заустављајући се пред сточе |
тина није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочи |
дакле, заборавља разлику положаја, кад су у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разум |
о излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била про |
>Удешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству, |
е сумњу противу себе: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, договарали с |
т кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину са с |
— рече једнога придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће |
да слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тад |
/p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> <milestone unit="subSe |
р; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и д |
рема њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, |
брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>С |
стали седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су ручали, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о м |
вљајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнегињица запита своју сест |
првенчетову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту. |
Странци су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз механск |
ана као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте |
> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно д |
приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много в |
но,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета које п |
/p> <p>Ту поплашено застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад |
последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим кућама расуте по граду, али се |
ероватно јако развијеним недрима; и све су те слике некада морале изгледати дражесне, да им нис |
одреши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бројевима.{S} Павле узе књигу број 1. <tit |
не и, већином, патријотске идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успех |
настави:</p> <p>— Видите, младићу, овде су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да уз |
тварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има |
утничка кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске |
а већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ нави |
вала у својој кући књижевне вечере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној |
штва упита младића:</p> <p>— Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са |
9" /> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласа |
слити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо, от |
местима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе по |
гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци преноћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је да |
вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p |
нство, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући |
и:</p> <p>— Војвоткињине прилике такође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству |
да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и своје жеље његовој и изјавише да се рад |
ље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо |
, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала |
тампарских, понегде „псећи језик“) које су му у последње време, по његовој наредби, доносили из |
ас да је сахранио неколико тетака, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала друг |
ши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо |
а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и будућност, а |
ме, када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у несвест под утиском лепоте оних стих |
јала све поједине ситне учтивости, које су по свој прилици имали свога извора у предусретљивост |
ичино и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом очекивању.</p> < |
— њихових досетака, <pb n="321" /> које су уносили у ово често заједничко измењивање мисли.{S} |
очињу брзо развијати из преходница које су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} |
{S} То су међутим биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb n="147" /> садашњим ра |
себи здраву душевну снагу своју, и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} Њима с |
толичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n="89" /> на седницама скупштинс |
и, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђ |
мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање |
Можете ли схватити бескрајност?{S} Моје су авантуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, |
се канда све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније изговорене и разумеваху се споља, као „ |
низу слика породичних предака.{S} Слике су већином биле старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „ |
ао што веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика |
и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили |
tion" /> <p>Сутра пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде |
а; госпође, нарочито она крупна, држале су се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, |
им путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају |
се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становништва; о оделу женс |
{S} После десетогодишње чамотиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални рад био је пун |
које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.< |
ра „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотово |
клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и |
чанству.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представ |
о.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесити...</p> <p> |
а младићска умиљатост у опхођењу стекле су му стално право посећивања најбољих српских и бољих |
) као и околних села и назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду |
адамо словенскоме племству.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе к |
ли у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, п |
сред авлије стојао је онај младић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете |
бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем положају.{S} Употребите згодну при |
о цркви.{S} Католичанске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{ |
авде и друштвених злочинстава... године су пролазиле, пролазиле... он је старио, остарео и допа |
ашто бисте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} |
да што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосредних израза, али непосредних до |
р...{S} Немојте читати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног постепеног самоуби |
<p>— Чилагове идеје нису лудорије, оне су плод вековних патњи, али њихова несрећна је страна д |
да је предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Србина имале већег утицаја, но што је он м |
оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова п |
ада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} |
са женине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кн |
игранкама употребљавају женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павл |
оје је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом са неким другим отме |
рку Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позв |
свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомогле само завршетку, а стварањем целе потпуне |
са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи |
и, по изгледу, уметнички занос присутне су је госпође слушале, затим посматрале са све већим чу |
лагање, које ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао д |
мамице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у којима се на прве звуко |
ољим, њега, мало начитанијег сељака, те су налазиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже.{S |
ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов |
авле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="123" |
ених огртача, <pb n="11" /> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да ј |
ика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметнику на милост и немилост |
ар што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе прецениле његове услуге.{S} А могло је би |
одине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам дугуј |
" /> племству ове краљевине.{S} Од наше су се народности одвојили давно, као многе друге наше с |
ржао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна |
, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом |
у правник белетристичке критике.{S} Ови су људи у најбољим годинама својим најсвежији део своје |
жао Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb n="236" /> похађали, али их је газд |
простор на једној страни палате: зидови су покривени дрворезом што је служио као оквир читавом |
>Јесу ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим млад |
кћерка. — Није то била само већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са својим пр |
р изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S |
а или да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, г |
однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га као очигле |
<p>Агнешино је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у с |
чек господарев или његових синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше виш |
<p>Али, срећом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријате |
уопште био омиљен међу друговима, који су га ценили и због његове темељне образованости, али д |
ивотом представљају опомену онима, који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они с |
асипао својим практичним саветима, који су могли да представљају праву драгоценост за каквог ва |
ело, али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје |
S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер |
и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој мајци |
рдном хладнокрвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу |
ли данашње му држање задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игр |
и угушује друге одлучније таленте, који су са својега оскуднога стања или недостатка веза морал |
НКОВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да имају толико исто мало пра |
и мислити: да су то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну своју препирку; а по замишље |
пропалице са свакојаком прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнус |
отишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у медицинаре; па природњака који ће и глумо |
на расположења.{S} Има ту правника који су отишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у |
ису били равни ни оним најлошијима који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ зна |
да разговарамо о другим предметима који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> |
је син у далекој страној служби, и који су могли дозволити себи овако необично и скупо задовољс |
ци.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше још мало; али после одоше |
бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 4 |
а уз то се разговарала са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближи |
жда много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се разговори често појављивали између ова два против |
којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призори често понављали између њега и лекара, док |
n="35" /> млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су |
дугих, мучних, мрачних година... да ли су мрачне?...</p> <pb n="345" /> <p>...{S} Састанак са |
ст или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, |
оцењује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, |
ајуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну помоћ, претекли, |
; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често управо сваки час размимоила |
деле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још ви |
а у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лак |
зви о Павловим приликама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домо |
рци пак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљини очекујући њихове наредбе, па су |
ошана.{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужу |
„новине“.</p> <p>Реч „новине“ понављали су чешће.{S} Очигледно се разговараху да се издаду неке |
ати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младића, који у осталом н |
ску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали |
али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није |
ћи и сами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, како се оваки разговори у младости обичн |
пуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свршио <pb n="324" /> кратак п |
>У кабинету грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на ото |
ли му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирно седео код стола ка |
излази кроз механска врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га на |
блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу |
творио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, породична блага и накити нагомилани од пост |
к су се дошљаци овако разговарали, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је |
ла у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра у то |
ршетку сваког корака одсечни ход — били су својственост овамошњем становништву, али неки покрет |
<p>Гости каванице „Код Занатлије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} |
енити Јанковић; његов отац и преци били су великопоседници у Славонији, тако се мисли.{S} Међу |
је водио кросред средине њезине, јурили су лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним мал |
им собама на углу, близу њега, починули су странци, управо странкиње, за које се он био заузео, |
х страна показали и сенке.{S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мра |
вих књига би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних рачунџија без науке што се зове „ма |
е мало повиси, стање побољша и споредни су приходи порасли; могао сам живети сиромашним животом |
АНКА ЏОКЕ-КЛУБА</head> <quote> <l>Чудни су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ов |
војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S} Сад |
p>— По оној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били увере |
о својим приликама и сањаријама.{S} Они су говорили о своме животу уживајући и сами у своме раз |
ту остатке њихове старе културе.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јак |
аде онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег напустили некадашњи залудан ж |
ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неуми |
, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином православни, али припадају <pb n="132" /> пл |
ше она са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарил |
вим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већо |
p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Ј |
ко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p |
ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак |
то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули о |
о, јер се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и |
вани беше највеће узрујаности.{S} Гости су викали, момци трчали, госпођица врискала, а тамо у у |
ерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мал |
ко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову |
азумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, |
ости остане преконоћ ту.</p> <p>Странци су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали |
ајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Французи.. |
сним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизор |
о покушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљавају и он су опре |
итом гнусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са своји |
њигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети |
bSection" /> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отпр |
<pb n="262" /> приметили у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога она није хтела и |
и да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p>Број |
њаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.</p> <p>Овај конак био |
цу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из коше |
реми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе |
евали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако |
емо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разговарали, били су и остали прису |
ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су |
есто заносном али мирном погледу, којим су <pb n="320" /> се удаљавали свак својој кући и који |
она четкицом површно превлачила.{S} Чим су придошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима |
розора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, обична на |
роузрокованим оном грозничавошћу, којом су се политичке прилике у земљи почеле развијати.{S} Не |
се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призори често п |
струки милијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала мла |
рили само немачки и француски.{S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледали и ок |
и заједнички, они нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењ |
а у догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ |
амештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица там |
ли на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци |
ао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња средства, господине, то није џентлменс |
тада најживљем друштвеном центру, радо су гледани српски витезови у појединим нацијоналним ком |
за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име: |
ања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и најсилни |
градовима није тешко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим н |
и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог реда, онда дру |
ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми о |
вас ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се |
кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазили поред појединих тих одељака, у свакоме нађ |
то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису |
ти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили и остали му другови: придружио се заједници с |
у наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљ |
киној кући несвршена посла.</p> <p>Како су дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагуј |
ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку кад и |
е узвике, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напос |
ђу омладином појединих народности, тако су и у овом граду одраслији ученици по разним групама и |
и му могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак мла |
ред тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; њего |
дубио у суморна посматрања.</p> <p>Тако су пролазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не |
ју ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећи на двору и путуј |
b n="263" /> <p>— Ваше лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизно поздравље, |
знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срества за Хидротерапију, Шротово лечењ |
т застаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки в |
бугарске књиге; обе омладине међусобно су општиле, каткад се и мешале; мађарска омладина се уп |
на коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Вид |
Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је само <pb n="91" /> Чилаг тукао |
уна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну нем |
драме Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су све преведене на српски, словачки и румунски, као и |
егов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случајно |
<title>Историја Религија</title>.{S} То су автографисани табаци, излажући све вере по постанку |
ше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Мили |
о <pb n="71" /> и на предавањима.{S} То су већином матори ђаци, или пропале егзистенције, или о |
репоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине које су се тешко могле слаг |
ј већој университетској омладини.{S} То су, мање више, пропалице са свакојаком прошлошћу, који |
десетица која представља сексер.{S} То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању |
S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачава |
ом преко темена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су нес |
пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих в |
ас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде |
“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака |
и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректо |
трану, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло богати странци, свакако |
дио обично живо; у омањим групама често су сви говорили у исто време; видело се да се у главном |
аласи и покрети човечанскога духа чисто су запљускивали и гушили моју примчиву словенску душу, |
ом и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једн |
на два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред каване, али је ипак греда била у среди |
је хранити?{S} Преписивањем аката, што су их написали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте |
друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигд |
д није достигло висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је младић |
кућом зауставише једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварањ |
огруженом под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш |
ће бити набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако набројано |
а промена донела собом много новина што су, у стицају са старинским навикама становништва као и |
бројано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректор иронично.</ |
не, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p |
ио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са чет |
ка, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <milestone unit="s |
и после неколико хиљада година, као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате, |
овао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим |
а, који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег напусти |
то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> <pb n="25" /> <div type |
штао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била је по |
до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи |
оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе |
она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико п |
са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Французи...{S} Но мени се ипак |
хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више зато да |
им родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, је |
на ум да испитује чудновату прилику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S |
ом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су површно прегледали и богату, неколико столећа стару |
има много и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљене, а неки од господе заборавио је да с |
и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Пав |
као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обич |
нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и францу |
нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </quote> |
а се издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи |
и, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосног лица ка |
е српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожр |
ко сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се |
} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трговци, бербери и друге занатлије шт |
е хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина њег |
им госпођама са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртач |
ле сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у сво |
мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на |
трате игранку.</p> <p>— Знам, али данас су строги у одабирању због доласка владаочева.</p> <p>— |
а Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> <p> |
, али смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> < |
одице, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља |
рујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али |
естре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> приметили у друштву; њој су нам |
дрхташе од узбуђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли |
ћи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понав |
ћи вукла натоварена рабаџијска кола; ту су понекад пројурила и тешка господска каруца са лепом |
еверној половини Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска ко |
размишљањем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често |
у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румун |
и беспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, д |
хартије, — настави господин Чилаг. — Ту су читава имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кр |
чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам ј |
асан, као што је она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили нарочити коњаници), она пређе |
упросторима налазимо вртове, а од неких су направљена нарочита ограђена места за грађење у ниша |
а разним киповима на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав један |
ање народно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, већином, патријотске ид |
разумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} А |
ица нежан, али већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљ |
ина и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, |
ер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</p> <p>Ц |
а певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураши беху онде, па, кад се они одсе |
е.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, к |
оје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте рачу |
а, крупна достојанствена; сестра, мала, сува са веома привлачним и симпатичним лицем; једна гос |
остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</p> <p |
е и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођице Ју |
драга госпођице, — одобраваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин |
/p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови пото |
скликнуо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> |
летње време, а одозго покри га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је готово цео дан остављао |
S} Кад му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је |
милијуна?</p> <p>— То је одиста много, сувише много.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи |
Одбаци ову мисао као сувише претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију. |
е!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа нак |
>— Но, признајем, — тешаше га Нинчић, — сувише сам суров био; опростите.{S} Несугласица сувише |
се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саоп |
ам суров био; опростите.{S} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, |
већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам ч |
и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно.</p> <pb n="178" /> <p>— Већ је учиње |
епоуздан, покрети више одмерени, држање сувише обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја |
е природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти б |
љ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувише познатог, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и п |
корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, али ја желим да |
<p>— Ви сте, господине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опази |
допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад |
је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосредних израза, али непосредних до простоте, |
ној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су |
а, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још д |
итање; ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не рад |
о зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити ве |
одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, |
оступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> <p> |
што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и зас |
признање; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много за |
о да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова н |
о и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, неизвесност |
варчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе нос |
ла?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будемо разборити.{S} Ј |
себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>— Дана |
те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао га |
и лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интимност, са западњачког гледишта пак он је би |
као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервозном радошћу; она крупн |
у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеја.</p> <pb n="10" /> <p>— Није то тако с |
ма као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда назва |
ете се најстарија крупна госпођа другој сувљој такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S} |
, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне гр |
гао влажним облогама и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече једнога придвече |
да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је леп |
ко чело и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто одеве |
, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом <pb n="105" /> јевреј |
мао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше његове речи.< |
какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и имати они |
Преписивањем аката, што су их написали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте способни за др |
јне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом залуталом ал |
испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p |
јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знајући колико је |
произведе или њихова личност или њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светоз |
— Не, пријатељу, не.{S} То је неминовна судбина свих оваких случајева.{S} Исти је случај био ко |
вонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле је неколико трен |
ања и независност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши о |
против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S} |
узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина једва једном, као да је хтела да награди његово |
га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p |
ио одрекао света, сасвим и занавек, али судбина тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја |
да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава.{S} Молим, немојте ово сматрати за увр |
а одговора учини, те се госпођа предаде судбини.{S} Госпођица међутим непрестано узвикиваше:</p |
што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последи |
и погледао горе, размишљајући о својој судбини и о своме незгодном положају у овом стицању осе |
вода Баркари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја располажем до њена пунолетства и |
ао својој победи, која му се олакшавала судбином овог младића што је патио, пропао и скоро изгу |
а, незадовољна <pb n="307" /> са својом судбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш н |
ештина не даде му да управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже |
родица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по њ |
сами владамо, ми смо они који управљамо судбином своје земље, и зато и немамо куд на другу стра |
с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима ве |
уће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — запита Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо покушати...{ |
натним човеком, овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он |
обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину усред туђине.{S} Урођене им охолости нестаде; м |
а; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену д |
чекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му време при |
за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да изд |
бити будућност у оним по вас великим и судбоносним приликама које вас чекају.{S} Него по ономе |
прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није знао шта да одговори |
ве.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеша одважно п |
елео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унапред. |
жно треба да бави психолошким особинама суделовача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да |
нимљивим за гледаоце а трагикомичним за суделоваче — жртве каквог <pb n="69" /> лукаво измишљен |
риход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко |
и канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њ |
арање врата, гуркање столица, звекетање судова, трчкарање момака, узвике порука и отпорука; онд |
мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно рече:< |
праву?{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p> <p>— То је питање још спорно, господи |
на тај начин сачува за себе правилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова ова |
њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, н |
дра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла распознати од остало |
ах побеснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово |
а као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била |
се, надражајем <pb n="250" /> Агнешиних суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.< |
м стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална |
>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрх |
родужавајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе |
ткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја пл |
сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, п |
зи за изгубљеним родитељима; уздржао је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није хт |
мило изненађена, труђаше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p |
још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да с |
на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости својом видела је да је п |
то је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосног лица као виновн |
ку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу |
</p> <p>— Ништа, размишљам.</p> <p>— Са сузним очима.{S} Зашто плачеш?</p> <p>— Нисам плакала, |
ћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, п |
; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је |
, <pb n="302" /> разбраства, тираније и сујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, |
ли овој младој девојци је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном осећању целе друж |
, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса.{S} Свака ваша реч издаје |
ћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, имађаше нечег доп |
ре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ничега особито |
> <p>Кад је Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанковићем дошао болан кући, није |
рни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међупросторима налази |
ог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш мало. |
збиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе |
овина од последњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p |
природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим т |
ри израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити он |
а се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашт |
Ви, дакле, знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег пријатеља од ме |
p>- У осталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> |
разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну г |
у да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, пре |
Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како |
pb n="315" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да с |
а; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој... на |
би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговора и т |
кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло богати странци, свакако из Австрије; в |
тре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, ал |
</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки |
пријатно ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из он |
илике у земљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мн |
ова бојала колико његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; |
је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симпатија беше нешто више него обична људск |
варала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда |
ћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још једном и дон |
Војвода Баркари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечан |
њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно.</p> <pb n="178" / |
о га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није мога |
немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне алијанције, за чије се сврхе з |
био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био господин човек |
ц, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу чинити, али биће те |
ад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад су сви после вече |
алио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, говор, погледи и држање било му је јо |
, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посматрања.</p> <p>Тако су пролазили месеци.{S} |
није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чудит |
твога младога Србина.</p> <p>Кнегињица суморно погледа преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за р |
апијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као ј |
о из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра бо |
а столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин Чилаг |
а обично намештала још при виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изненађење, кад му со |
, па је, из љубави према свом напаћеном сународнику, хтео да осигура себи што већега утицаја пр |
"166" /> <p>— Ми смо по мом мужу управо сународници, — вељаше она са љубазним осмејком. —- али |
да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак п |
зносио болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатном топ |
ивота снађе што необично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња |
ку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио |
положење кћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила погледом своју |
ити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу |
После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ не хтеде да |
аге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p> |
нолетства или удаје; треће је њена воља супротна породици и свима породичним као и сталешким пр |
нском, која је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <pb n="156" /> <p>— Пст!{S} Господи |
ан по један ваших идејала, износећи вам супротне и одвратне стране ствари и побијајући вас пока |
кључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобравала сам, једино, видећи д |
и изненађење којим га обузе ова велика супротност, или можда велика умиљатост и велика отменос |
ту грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он |
<p>— Отказала је долазак, — одговори му супруга, — боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се |
Ама ко је та загонетна личност?</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов суср |
ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена кнегиња Александра |
} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну немачку ц |
па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећи на двору и путујући; а и гроф није им |
о је младића при пролазу на састанак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека |
адић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече м |
то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас за |
најем, — тешаше га Нинчић, — сувише сам суров био; опростите.{S} Несугласица сувише јако пада у |
ају ове час размажено сладострасне, час сурове песме.</p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она ј |
м да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Како да није истина, младићу, кад знам |
} Зато је младића јако изненадило чисто сурово држање ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао је ов |
<p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, д |
иде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, без присуства духа, и прође читав мин |
у толикој мери, колико у омладини двају суседних југословенских народности на Балкану.{S} Често |
коју — и још по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се |
жеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p> |
а, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству била је велика кавана где је беспослена госпош |
овор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа |
p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто вас је |
вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједн |
зи на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по универси |
га, са чијим се Мефистофелским изразима сусрео неколико пута за време својега јурења за песмама |
{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Срби |
амо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, почео је похађати места |
б.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забави, то би |
исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову посету ов |
ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по из |
био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици са коректором Нинчићем који је са сво |
>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како сам се кори |
па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, |
ене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="146" /> струј |
едан завладао идејом „свеопштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „ |
а га је ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још че |
</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми |
</p> <p>Мајка седе према њему.</p> <p>— Сутра сабајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је |
сељачкога“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но т |
дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и |
го што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чил |
аш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конце над вам |
ави паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, у |
ју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле оде.</p> |
добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од |
ао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки |
</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — објашњаваше мајка, — али <pb n="1 |
никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и к |
>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуковићке.{S} Тамо <pb n="103" |
е што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан све је било заборављено.{S} Странци устадоше |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привид |
епоручила његова покојна сестра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут |
га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле оде.</p> <milestone unit="subSection" / |
зе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p |
one unit="subSection" /> <p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид |
оћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију бу |
p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту |
сних заплетених наука и формула, којима сушите мозак и исисавате себи здраву душевну снагу свој |
табаци, излажући све вере по постанку и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба на |
ек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно оправд |
То није била молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претвори у један поб |
ју листова са пуно примедаба на таштину схватања појединих исповести, написаних са пуно духа и |
о пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на последњем месту с |
а</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при кр |
="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будете схватили њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јо |
ислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <pb n= |
с волео познати онаквог какви сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш п |
љно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схватите, — одговори она својим меланхоличним изразом.< |
о варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; он |
<head /> <quote> <p>Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <foreign xml:lang="de" |
p> <p>— Бијографије немам.{S} Можете ли схватити бескрајност?{S} Моје су авантуре бескрајни бро |
за узвишено начело праве среће и добро схваћеног интереса народа и људства.</p> <p>Чилаг је би |
нимљива црта карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорич |
ри!</p> <p>И тада јој кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој је нехотице била сведок.{S} |
<p>Ти већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам |
ма кнегињици, кад госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сестром, |
је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је н |
у или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележи бројев |
требали да чинимо са сваким појединцем, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер |
утања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младо |
ан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне |
ни?{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни у |
адашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога најв |
авље, па зато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави |
сала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпу |
у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенци |
жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни ова |
о ће бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим |
весност будућности није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се ни |
овице и да чека, док његово време дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га савет |
анда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друг |
<p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али |
ике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незг |
ко волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш |
а морална и материјална пропалица...{S} Та га мисао није више вређала, постао је правим борцем. |
.{S} И он је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како |
узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намење |
их опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, имађаше нечег допадљивог на |
ржећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; шт |
у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци, што она не зна за |
о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, чак и св |
ајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио пе |
/p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је св |
ано, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па |
p>— Непријатељ, ја, господине грофе?{S} Та <pb n="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до |
{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ |
а је већ испрошена за другога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој противна главна личност |
p> <p>— Затим разлику сталежа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— |
Павле је погдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, |
ице наше превелике љубазности.</p> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онд |
елим.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.< |
— Приличан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Ск |
чекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ћ |
— Сматраћу као хитну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у х |
<p>— Дакле, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави |
аја.</p> <p>— Зашто баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапињ |
једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> < |
ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Одилазио је редовно |
кнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити о |
<p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести како зна по тврдим одри |
но: „та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... н |
он.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне оволики те |
сред бурна призора једном запита, откуд та велика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих, |
љству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, |
<p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која; францу |
а у овај старински Дунавски град, те је та промена донела собом много новина што су, у стицају |
<pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко је та загонетна личност?</p> <p>Супруга му исприча све што |
— Претпрошле.</p> <p>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно би |
еба поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајеви |
роз механска врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа сп |
какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n="218" /> <p>Опет мајка уз |
астане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павлову, па |
ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} З |
та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не мог |
S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом |
и си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан п |
ад очајничким средствима, да се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут почев о |
.</p> <p>— Војвода Баркари?{S} Откуд ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гл |
према вашим особеностима.</p> <p>— Увек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте м |
и.{S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у о |
и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; |
ам са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна личн |
раво не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била много ласкава за господ |
еве.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Аг |
с говораху, приближи са једним увијеним табаком хартије.{S} Кад им <pb n="76" /> приђе, скиде ш |
елигија</title>.{S} То су автографисани табаци, излажући све вере по постанку и суштини својој, |
оста собица; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одара |
што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била је повучена дугачка греда положена на два |
Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није мирисао |
делио мастан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} |
а мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толик |
м то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују мла |
ећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нов |
оложењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије, по с |
д се осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао од |
се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне |
и др.); у Народном Позоришту угарском, тада најживљем друштвеном центру, радо су гледани српск |
49" /> има протопресвитеријат са лепом, тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну м |
} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су та |
> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у |
илика на престолу била у свом елементу; тада се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем |
а, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благостањем православне куће привукле та |
своје школске часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, задиркивања, спор |
ине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати више од пет |
орски и таленат оне велике владарке.{S} Тада се за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Ма |
озавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи |
ављења у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха мога повученога и изгубљен |
м би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, ка |
ем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржа |
ку, на крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко |
латинско-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељства између мађарске |
та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да |
; мађарска омладина се управо наслањала тада на српску која је била <pb n="151" /> јача и делат |
жња.</p> <p>У такни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако |
али хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он изв |
, и овог политичког неповерења садашњег тада тамо не беше.{S} Мађарски књижевници радо превођах |
чином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живот као нераздвојна браћа.</p |
н део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техник |
дим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком тренутку и коректор одговори:</p> |
о опозиција нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном х |
— То је било нарочито због тога што је тада и университетски језик био латинско-немачки са пре |
знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, |
ај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се за |
бирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазила</title>“ |
и, странци и чланови странака — које се тада већ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћифте, па |
> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о археологији.</p> <p>Нинчић н |
м, често претерано патријотском, јер се тада већ беше увелико пробудила политичка, нацијонална |
олумрачним подземним одајама (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ва |
ај потребе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и |
а се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи |
ире нервозно заинтересовање и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не уп |
обуће, — онда намештај спада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица ниј |
м тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је |
а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у ко |
што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој ј |
ашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мисли |
која око куће пословаше.{S} Старица би тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје здра |
ађах скоро за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тад |
лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало као |
, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> < |
че коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осети |
представљао неки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони ко |
ло је написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим по |
ом врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту провед |
ени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили |
о обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протер |
цету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио дода |
сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> |
остатке њихове старе културе.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком |
ли у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Французи...{S |
рца непосредно искочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачн |
а руку.</p> <pb n="46" /> <p>Крагујевац тада не беше више престоно место владаочево.{S} Књаз се |
је одредио ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде на углу испод једног фењера, извади из цепа |
бље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <pb n="156" /> |
и чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, са ширим тем |
а примио и новац.</p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали |
еђивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, |
дним знацима моралног пропадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, ду |
> <p>Погледа замишљено преда се.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала неколико корачаја |
са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати некакав свет пун уображених врл |
ацима шкрипало коректорово перо.</p> <p>Тада се пред кућом зауставише једна од оних кола што су |
ална пропалица; радиће искрено.“</p> <p>Тада је младић престрављено ускликнуо, али онај се насм |
е мале зградице имала је опште обележје тадањега Београда.{S} То је било у времену, кад се прес |
гађај.</p> <p>Баточина је на путу према тадањем средишту Кнежевине, према Крагујевцу.{S} Друмом |
Поред оваких појава међутим општи живот тадањих ученика одликовао се извесним полетом проузроко |
в, износио немогућност остварења његове тадашње највише доживотне жеље...{S} То и није було ник |
ише радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим, |
е врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећ |
а какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Рад |
i</foreign> (краљевска ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад ј |
оле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој |
>— О, не можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува жен |
када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских писама описује не |
и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то мо |
а...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p> <p>— Тај <foreign xml:lang="fr">Monsieur P.{S} Gjouritch</fo |
онда само један једини осећај.</p> <p>— Тај један једини — одговори тужно Павле, — јесте украс |
бијем за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесре |
поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било ј |
не о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог. |
етоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му ра |
но бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић |
и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју теткицу.{S} З |
плетом њихових разних интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но они сви с |
е?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем д |
је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кр |
ет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети друштвени поредак конвенцијонализма; и не |
<p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и прг |
или?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесе |
ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да буде пажљ |
ј сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да му |
а се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — |
, Serbie par Belgrade</foreign>.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да |
г волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу |
не насамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згод |
ећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена |
гу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика њего |
са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо д |
к усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће |
е помињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, |
ј прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цивилиза |
— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.< |
ка свог одржала је победу.</p> <p>Али и тај последњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног новемб |
тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Т |
неизвесности једном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани дан.</p> </div> <pb n="155" / |
ељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S |
јем повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протек |
исте пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца.</p> |
само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се н |
алог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим дру |
уж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за |
бе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај прокл |
е гроф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} Било <pb n="197" /> је |
саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређашњем.</p> <p>— И п |
ео свет слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанственост |
ечи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хотимично непотпуно изјашњене |
так душевног растројства, којему вођаху тајанствене сањарије младога Шумадинца.{S} Овај се трже |
о Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви.</p> <p>— Идите, немојте пи |
иностранство, ваше слатко, примамљиво, тајанствено иностранство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S |
у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <p |
јана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрси, не би требао да учини друго до |
илијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели |
једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> млади |
нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких појава међутим општи живот т |
о она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетел |
т да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле је сачувао своју хл |
овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, п |
или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста ажа |
е среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у заг |
лукаво измишљеног плана или брижљиво у тајности припремљене шале.{S} Жртву такове шале дочекив |
} По некад измишљава начине, да потражи тајну или стидљиву сиротињу на најдуховитије начине, ко |
на је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову вели |
за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у тв |
који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, |
...</p> <p>Агнеша постаде пажљивија.{S} Така нежност мајчина морала је имати нарочита узрока, и |
толови са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав један међупростор, каквих бејаше свега пет на бро |
arochefoucauld</foreign> </quote> <p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђ |
Зашто тако говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњи |
е по друштво врло непријатно, оно учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо д |
незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако звани „велики песник“ |
е себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, |
инио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овима.</p> <p> |
ату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у њо |
же памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разно |
— Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} |
етворила у виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. — |
.</p> <p>— Зашто, господине?</p> <p>— У таква разлагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас |
бице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном |
и; грађанину, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтини |
!“ па напусти збор...{S} Немојте читати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног п |
ма или у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> <p>Високи узани |
ецијалиста?</p> <p>— Па каква је смисао такве радње његове? — упита Павле.</p> <p>— Понављам, о |
м образовању немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност |
песме; севдалијске Босанске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили, ч |
ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, тежак, неуморан, неприрода |
ла; знате, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви |
све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — рече |
обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p |
ак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим приликама огледа колико његова вештина, толико и |
, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Н |
за развитак, а не за закржављење...{S} Таквих сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, |
тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који нису никакве школе учили, али се врзмају о |
ча, спекуланата па и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али |
били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p |
на и практично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Друг |
е или по школама или у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> < |
трам за најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвишеној души пробудио известан интерес.{S} Ја |
м му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сес |
озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг |
идела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту је била |
.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока постао правим приређивачем |
саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, она је предмет и виновник ње |
<p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа |
влаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору минули <pb n="29" /> су часо |
гнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> < |
господин има врло срећну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му |
?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи. |
х се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром достиже до половине пута.{S} Т |
<p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може |
еђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таким се приликама Павлу полагано враћало здравље.{S} А |
ла за чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> <p> |
је хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбо |
авном нисам противна.{S} А има и других такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> <p>— Дак |
Има неколико одличних младића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну о |
пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p> |
ад се преместио најпре руски консулат.) Тако исто још остадоше овде главни заводи земаљски.{S} |
>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар |
пита Павле.</p> <pb n="333" /> <p>— Па, тако је.{S} Знаш изреку: <foreign xml:lang="de">Der Men |
пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она са |
га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велит |
ало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одо |
ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="1 |
што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњост |
врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући један по један ваш |
натим узроком, још већма га изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Напослетку рече |
ци били су великопоседници у Славонији, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивн |
погледу и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Много, м |
акова енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се |
и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени м |
це међу омладином појединих народности, тако су и у овом граду одраслији ученици по разним груп |
на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часк |
е у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом свој |
, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко |
ућа и државних надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „центру“, дакле, претресаху се дневни дога |
е да слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био |
<p>— Господин Ђурић је опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети |
одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима мора |
сваки час размимоилазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица донос |
да, када је опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљ |
едно вене?</p> <p>Коректор га зачуђено, тако рећи, узнемирено погледа и одговори тек пошто га ј |
/p> <p>Павла је занимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше мног |
спођу Пијуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави |
очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбо |
p> <p>— Војвода Баркари?</p> <p>— Јест, тако неко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, |
алост, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. — одговори гроф; — са оваким се симптомима пој |
лучају остати умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој |
рзо упути овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.< |
у каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, или решити о старешини |
рнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро изва |
е ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Говорите.</p> <pb |
је морала заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромн |
, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: |
?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Как |
се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у |
Тако је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{ |
свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и |
p> <p>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погреш |
наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само |
То би му могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долаза |
ам био код вас.</p> <pb n="256" /> <p>— Тако? — рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао! |
ићева се удаје?</p> <pb n="227" /> <p>— Тако сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако глед |
е дошао по позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, разумем љубазност њену према њему |
, и ви уживате мене слушајући.</p> <p>— Тако је, господине Чилаже, и, молим, продужите.</p> <p> |
м права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше вас |
квим стварима нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; |
— упита је кнегињица радосно.</p> <p>— Тако је.</p> <p>Кнегињица Страта загрли своју пријатељи |
ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— |
— Како то разумете, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрсн |
<p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p |
моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.</p> <p>И старац погледа задовољно у своју домаћиц |
брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Тако рече, — одговори му братац.</p> <p>Мајка га поглед |
стилу са изрецканим шареним даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као |
Страта. <pb n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или |
стварне потребе нена, то отуђивање бива тако често, — упита младић.</p> <pb n="167" /> <p>— Код |
бол његова живота пред погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку, |
исам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Пи |
p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рек |
— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" |
ам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p> <p>— На добро, да |
b n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина |
сто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Грофица одговори ломећи руке:</p> <p |
ла, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобр |
м само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били?</p> |
вљају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дом |
ји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше ко |
ену мајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га |
асне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њо |
ећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сут |
средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле дохватити.</p> <p>Ваз |
д најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима |
стигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ почео да се оп |
те уверени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни |
ињици, — ја вам честитам, Светлости, на тако великом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако |
м и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљ |
ну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин смели |
<p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде свом |
д омладине на Истоку уопште, поред свег тако радо показиваног патријотизма, најсилнија је чежња |
n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, |
</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S |
игу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Tiens,</foreign> |
{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чилаг, ухват |
јте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толик |
моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, господине Нинчи |
меде, затим му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљи |
више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе црте |
бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова |
ста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би |
са стиснутим песницама.{S} Изгледала је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће г |
дао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну помоћ, |
ли, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан грех, |
о је чисто невероватно!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је |
чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, господине, — одговори Павле мало оштро.</p> <p>— |
о што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једанпут; |
војим предлогом.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести как |
упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кне |
већином биле старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Т |
ојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнегињица забринуто. — Ту сам обвезу д |
сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...< |
ка, док његово време дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нин |
књижевност, био би раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити |
лост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> |
ло оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участв |
/p> <p>— То желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n |
а ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми.</p> <p |
оне детињске нежности, које беше раније тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?< |
умњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетича |
егињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:< |
о како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} |
ео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођиц |
а буде ни расправа нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико на |
левке мојега, лепога девојчета, које се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених брижних |
општечовечанске несреће, против које се тако јаким срествима и чистим убеђењем борио овај стари |
ешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на је |
те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека препуна барутан |
Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p |
е дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису |
пође, нарочито она крупна, држале су се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, отмен |
и, ви, млади човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју?</p> <p>П |
ваше је одело врло живописно, останите тако.</p> <p>— Ах, јест, —- потврђиваше госпођица, — вр |
лим осмејком:</p> <p>— У главноме јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви д |
у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па ваше потреб |
мо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе |
ица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Сла |
м до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утис |
орио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</ |
ј начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом ма |
ксандра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p |
а, а испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толи |
, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једи |
идео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребацива |
аскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при пог |
крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од светск |
ер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на ко |
илаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним народностима“, али према вами Ср |
гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од <p |
ној личности, коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице мар |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И тако овој двојици пријатеља прође готово цело после под |
је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; |
и ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву |
p> <p>Павле се поново диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу пре |
часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умерен |
са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама д |
дговори му супруга, — боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам |
— Неки војвода Баркарли или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испросити |
ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, би |
е, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве |
пустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо в |
плашено застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ о |
ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам т |
оступило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем |
се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="313" />же |
теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој ма |
е био увек такав каква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је б |
авно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу п |
ојој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније прилике једне |
тава, која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима |
дстављам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно представљање, ја сам |
ам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњав |
се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уређивање |
зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам обзира према вашим особености |
и говорите као какав професор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву у |
> <p>— Према нашој?</p> <p>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијуковићка; доб |
о што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала у |
га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица |
Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n=" |
дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али шт |
а се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од |
гао бих вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запит |
о бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и |
новим повољним приликама, које му је он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању бледо лице |
јој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, |
атскога литерарнога живота, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на културни разв |
ада њиме стид.{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, ка |
чезе као пресечено.{S} Наместив се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поузда |
је природне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} |
осланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам пропао, али н |
боља му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у |
с од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и код мноштво |
оказали и сенке.{S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мрачним стран |
ено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на ос |
и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз и у |
о душе, прешла у Православље, јер је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо подносила |
насмеја.</p> <pb n="10" /> <p>— Није то тако страшно.</p> <p>— Није, по твојим романтичким погл |
Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам |
по селима, називају се зато тако што то тако претендује онај сељак, који у њима нешто показује |
а, нарочито по селима, називају се зато тако што то тако претендује онај сељак, који у њима неш |
и дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вад |
оред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први акорд.</p> < |
ам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} |
ије ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу ра |
неша приђе својој мајци:</p> <p>— Зашто тако говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волети искр |
есају, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, к |
фици се узбуни нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала |
, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хл |
ка дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друг |
/> изгрицкали.{S} Ви јатомице трчите у тако звано иностранство, ваше слатко, примамљиво, тајан |
ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не |
следња, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју |
срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинс |
ВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да имају толико исто мало правих |
одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој м |
:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, препоручујем вам највећу |
на бакшиша.</p> <p>— Хвала вам, учинићу тако.</p> <p>Павле појури на врата.</p> <p>— Чекајте, ч |
лике између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити или откл |
еном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух тако покварен; прозори се уредно отварају.{S} После веч |
>Па ухвати Павла.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> <p>Болесник |
влажним, полумрачним подземним одајама (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају |
драги колега до вас, кога участвујете (тако рече) својим познанством, већ ме је представио вам |
ote> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако се Павле повијао у душевној борби између слатког о |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако је проводно Павле своје дане у овоме граду час у о |
ше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на о |
ти, удубио у суморна посматрања.</p> <p>Тако су пролазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле |
о лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако |
невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тр |
да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, када послужите |
чи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађа |
камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, г |
главље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубо |
авити за другу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и |
е надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у со |
о у тајности припремљене шале.{S} Жртву такове шале дочекивали би весели усклици или подругљиви |
њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му и |
о рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и мо |
е понашања; па после...{S} Фон Хадерик, такође пријатан младић а десетоструки милијунар... и јо |
тских породица, зато га његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не |
оварали о накитима, стара им се госпођа такође придружи и примети, да и оне имају код куће неко |
} Њена мајка живи у иностранству; тетка такође; она је постала самостална и стекла је доста јак |
не примете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица такође збуњено одговори:</p> <p>— Она хоће насамо са ва |
ега сина <pb n="47" /> Књажева, који је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} |
још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша |
а не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; но ја сам још пре неколико година п |
настави:</p> <p>— Војвоткињине прилике такође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иност |
<p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом |
д секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то |
добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја |
средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигур |
најстарија крупна госпођа другој сувљој такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одм |
стаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја |
њу брзо развијати из преходница које су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Ка |
лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} Очију <pb n="343" /> скл |
вља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином представљао родитељско очајање, да га је |
ло му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичине |
ло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, без присуства духа, и прође читав минут, док |
напредујете, али само привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде ку |
да.{S} Тешком муком набављао би понекад таку позивницу, али је после бурне вечерње забаве, стиг |
ијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети |
ко је заинтересовала.{S} Појави се неко таласање, затим све јаче врење, док се око говорника са |
сови, што је окружавају, те се умереним таласањем спуштају у Моравску Долину, она мала узана ра |
јвећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању отменога света продужи своје трагање.</p> <p>Н |
младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку сваког корака одсечни х |
нац уљудности.{S} Велике идеје, огромни таласи и покрети човечанскога духа чисто су запљускивал |
понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Тада се за помађаривање |
вља, па често и угушује друге одлучније таленте, који су са својега оскуднога стања или недоста |
где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим друштве |
даду њима, они сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он |
м говорили само немачки и француски.{S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледал |
novljene --><!-- kraj ponovljenog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: |
женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и с |
редовни посетилац) ове каванице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме м |
отици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у |
} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу |
ам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесит |
ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим примамљивије успомене.{S} |
у ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни...</p> <p>Агнеша постаде пажљивија.{S} Така нежно |
дао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло п |
, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за р |
а грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи ће |
лазиле... он је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издр |
ећ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да с |
— Родом сам из Баната са источног дела, тамо где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и |
љу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по ср |
га израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако нес |
лијском савезу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионицама, онде о си |
и:</p> <p>— Вратите се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже. |
што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, |
> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле |
или другој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити у |
, овде видите, то је један архиепископ; тамо две владике; овде овај био је царски главни надзор |
{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Удари |
те писмо није потражило <pb n="308" /> тамо у вашем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, |
сутра код моје госпође Пијуковићке.{S} Тамо <pb n="103" /> има пуно младића ваше народности; в |
ер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој народности.</p> < |
ци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазо |
и опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, Срби ка |
е јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, кој |
ема нашој?</p> <p>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијуковићка; добра душа; |
на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она ст |
сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, |
ли, момци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим |
знат ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{ |
јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу и |
једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединица не само о |
сти?</p> <p>— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, л |
здан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем |
говор:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих корек |
вог политичког неповерења садашњег тада тамо не беше.{S} Мађарски књижевници радо превођаху срп |
риса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блешти |
ици да... одложи... заручење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.< |
> <p>— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p> <p>— Оздравиће, уп |
изгледала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Ос |
своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, з |
ла некада онако исто примамљива као она тамо на вашим раменима; само што је била веселија, отво |
е През; то је једна стара мала државица тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је п |
т није пао један зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме позна |
м је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, благодаримо! |
бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у |
зак постала је права манија код вас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери, колико у |
ости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној |
ек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не завр |
мском пристаништу ону живахност која је тамо повукла доцније трговину Карпатских земаља, и узди |
S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступништву постављен.{S |
се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годи |
p>— А где ћеш?</p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ва |
више, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим временима.{S} То сам осетила |
ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у н |
м благостањем православне куће привукле тамо и цивилизоване елементе и украсили град с извесним |
ују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се положај, |
ерало <pb n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су |
вио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских бележака, те се п |
ма; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим поступцима би |
ом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућанским; по кочијама ко |
весело Павле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чила |
рнији, — упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — |
васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво, — настави старац. |
риског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да тр |
не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазна |
а како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати посла само са онима које сада познаје |
Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p |
S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Приметио сам, да наши |
слике прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школовање његово, одлазак у П |
хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивил |
о смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што |
младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсиј |
је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која је била то пост |
рви пут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p>Опијен, |
70_N1" /> Погледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на ч |
ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам д |
огли имати код куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек после много година, многи нап |
случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов з |
ом прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном борбом |
управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а он је јо |
лео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Крагујевцу имам |
о и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учини то, |
осталим туђим народностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту |
но у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ја то д |
озволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задо |
ни више ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома, а избор ниј |
и свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала танка воштана свећица, а на о |
рља очи, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на |
<p>Павле је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, весе |
о?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Преко нашег тамошњег заступника?</p> <p>— Никад га нисам видео.</p> |
има оне престонице позната, а у српским тамошњим омиљена личност.{S} Коректност његове појаве и |
нутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога чове |
и пут, држање још одмереније, а дугачки танки прсти са својим белим брижно измивеним и дотерани |
о је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гласом комично подражавајући говор неке фине дам |
о с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неуси |
у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковијег провидног платна, са златом извезеним колиро |
овуд врате, доносећи собом већином врло танку спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштве |
х од две дебље попречне греде са четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан |
си са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла једнолика пес |
одина.</p> <p>Говорећи то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет година |
до моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је он све сво |
е останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но |
ве поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, а |
богзна каквог стања, јер му је господин тата за младости био доста лаке руке, док је живео у Па |
дужите, — додаде.</p> <p>— Нећемо више, татице, — рече Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где |
пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“)</p> </quote> <quote> <p>...и написах</p> <p>Л |
г платна, са златом извезеним колиром и тацлијама; остало, осим простих белих гаћа и црвених оп |
могао усредсредити само на једну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту |
вима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с јед |
драга женице, већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} |
мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју |
ту не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муком зарађивао оно н |
варате, младићу?{S} Ја вам математичном тачношћу износим све; написао сам вам једначину, управо |
, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> |
живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </quote> <p>У Београд |
и, грофе, да жртвујете три живота вашој таштини; три живота, од којих два треба да су вам најми |
а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватања појединих исповести, написаних са пуно |
интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сум |
и да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнегињица суморно погледа |
њаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је |
и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка |
то но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер |
Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам се |
ти.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу. |
S} Цело моје писање потекло је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље |
а да дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крстић.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата скупо |
/p> <p>Кнегињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али н |
лико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} П |
орати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо |
p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због тог |
неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо |
>— Молим те, — понови она, — објасни ми твој пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место одго |
ро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим |
е бити врло богата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин величанствени прилог.{S} Па још ћ |
S} Какви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те |
ас код златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но |
>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, |
и из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Није, мам |
бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слаба |
ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p> |
.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети сврши |
обро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако |
ујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твоја брига, <pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; то с |
> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; з |
оме не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и |
по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке. |
одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњ |
појединости.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго девојаштво сачувало ти је извесну свежину, к |
да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загонетно; са |
Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила |
сти.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужности...</p> <p>— Ах, јест, то вечито <foreign |
а би прибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговори кнег |
не.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје верне Агнеше.</p> </div> <pb n="316" /> <div type |
поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпоста |
, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као донд |
рамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају? |
, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклон |
ле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?< |
јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и чита |
ресима који отуд произилазе...{S} Затим твоје личне прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми св |
криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није |
ету, и била бих изгубљена, да није било твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек |
еч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално |
ш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарам |
м <pb n="180" /> сестрићима две трећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добит |
познаницима, а о најглавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Аг |
екад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни...</p> <p>Агнеша п |
и,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l |
ојим слатким граматичким погрешкама, за твојим југословенским акцентом, за твојим топлим бистри |
ам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким граматичким погрешкама, за твојим југосл |
, за твојим југословенским акцентом, за твојим топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек пос |
очела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким граматичким погрешкама |
азговор.</p> <p>— Ти распитујеш о свима твојим старим познаницима, а о најглавнијем познаству т |
толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала нез |
шло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, мамиц |
еди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим навикама.</p> <p>— Зар ти задатак живот |
Није то тако страшно.</p> <p>— Није, по твојим романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела на |
а ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S} |
о.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји господски рођаци нек |
ам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше покој |
— да си се уговором обвезала да уступиш твојим <pb n="180" /> сестрићима две трећине твојега им |
по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озб |
сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско турско-грчко име учитеља) да |
и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдаш |
у утицаја те конзервативне мисли.{S} Из твојих речи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том ваш |
Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S} |
аља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ |
ушице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад |
м, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве данас више не |
удно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али |
моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да |
својом теби одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми бил |
.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— В |
<p>— Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се |
уле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим навикама.</p> |
{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ра |
пљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам |
их родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност.</p> <p> |
ме послушали; завршићете свој живот као творац великих и славних дела, као првак својега народа |
о другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спекулативно предузеће.{S} Ја сам |
е у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, онако исто као што у другој каквој зоологији |
ико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она управо |
> <p>— Лепо, да будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим, |
и да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нечему што |
воја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по б |
Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу ва |
сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна покрета или, бо |
а хартији, положеној на полеђини повеће тврдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговар |
Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто питаш?</p> <p>— |
у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова пр |
велико изненађење под руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој о |
, претекли, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио |
илици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав |
ласком, рецимо са „уништењем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То |
пља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у св |
барутана, која је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница |
ино на основу својих школских бележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, |
о бољим, њега, мало начитанијег сељака, те су налазиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже |
у којој сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректо |
одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да |
народности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, који <pb n="150" /> с |
е на отвореној позорници ударила капља, те је наскоро издахнуо); угарска краљица Јелена, жена к |
дано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којо |
не ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у |
ола.{S} И младић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су |
Код овога се распитао о појединостима, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај |
рема Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чуј |
осета Павлова уједно и његова последња, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на м |
ла хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу |
ринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да |
ан тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива госпођо грофице, дошао |
дода полугласно, — она је још неудата, те од дугог времена...</p> <p>— Дивота је ово. — потврђ |
брзо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која се затим удали |
-— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам |
е старчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— |
кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор употребљавају за љуљањ |
ла природна; сад већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p |
местила у овај старински Дунавски град, те је та промена донела собом много новина што су, у ст |
д нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.< |
Чилаг је, као обично, обилазио столове, те, стигав до коректора, одједном скочио и почео га гња |
еодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту |
p>— Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одг |
но носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор х |
да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одуше |
срца које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада |
} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="1 |
је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља |
је зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, |
вао, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а |
дивених огртача, <pb n="11" /> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, д |
у.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као ув |
је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих раз |
, поносит тон младићева одговора учини, те се госпођа предаде судбини.{S} Госпођица међутим неп |
гледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Tiens,< |
рад мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, |
лико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канд |
у да одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људима понављају или продужују св |
и да ће доцније поборавити појединости, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа |
еђутим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но ниј |
раци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мир |
Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој м |
би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим |
отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је неш |
хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине може и нестати. — |
ки и уморни посао већ постао несносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} За |
од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене би |
не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхт |
уморним трудом и многогодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одм |
а у овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпођица, или |
ари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим, уздахну: </p> <p>— Добро реч |
крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види својега главнога наследни |
а са великим брковима, који је заређао, те све факултете (изузев теолошки) свршава, — на шта, с |
тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Мо |
м он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће |
ћма пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пу |
.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природно, је |
можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати д |
заљубљени младић толико много говорио, те ју је по томе познавао много раније но што ју је вид |
е у својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — |
цу, да позајми пристојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су г |
светију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у ма |
било божанственом руком приуготовљено, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји она |
су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека препуна б |
о, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта |
ивати.{S} Уклонио се на скривено место, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се |
и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на |
еба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа продуже |
збору, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше так |
ма јучерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима |
ешио да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести своје централно гнездо; он разори на |
м.{S} Питоми висови, што је окружавају, те се умереним таласањем спуштају у Моравску Долину, он |
ажима што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком |
роју, да често немађаху места да седну, те стојећки расправљаху велика питања, <pb n="318" /> к |
му најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погледа неодређеним изразом.</p> <p>— <foreign xm |
аца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало досадно то в |
слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметнику на милост и немил |
а између мађарске и немачке народности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевал |
и један лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:< |
— бар што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе прецениле његове услуге.{S} А могло је |
> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> < |
у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом породицом и доноси ти на п |
ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, м |
Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох |
ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> |
а да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и |
/p> <pb n="219" /> <p>— Оди, изближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; им |
<p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје пр |
натлијске сирочади.</p> <p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога треба |
<p>— Како је свршена?</p> <p>— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не |
да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како |
јем.{S} Али на мене више немају утицаја те конзервативне мисли.{S} Из твојих речи говори плесни |
лског порекла у породици, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видите поставље |
Павле је био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и |
ла каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те мале зградице имала је опште обележје тадањега Беогр |
висину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанств |
бопитљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— Где?</p> |
љније воли моја свастика; она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас уве |
</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да |
је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> |
зу, а над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред врат |
ина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:lang="fr">après moi le d |
тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрси, не би требао да учини друго |
ав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му с |
и, час у редакцији, полагано научих све те послове, <pb n="330" /><!-- 328 i 329 ponovljene --> |
твој одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти ник |
<p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та |
ина је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n="308" /> тамо у вашем леп |
p>...и написах</p> <p>Лакомислене ретке те.</p> <p>Војислав</p> </quote> <p>Драга моја Јелице,< |
во га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та п |
} Батином је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на |
са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњиш |
шљањем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напун |
ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те виш |
будућност.</p> <p>Није нам намера да из те мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочите кар |
над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима а |
а тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мал |
ли ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S} Чекао с |
динац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још са |
е вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па ваш |
’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању пр |
то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим |
адају свом силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме |
Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам |
е неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кнегињица |
си ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често з |
ао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га зап |
имо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар о |
<pb n="338" /> <p>— Говори само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да |
а тренут ока постао правим приређивачем те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека |
е особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је била разборита и штед |
има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, против свога убеђења послушај |
био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем |
лика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота с |
</p> <p>— Молим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са |
сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло при |
огла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мисли |
а знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —< |
сестру, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови она, — објасни ми твој пређашњи усклик.</p |
ња.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желе |
болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... напиши... једно... писамце... грофици да... одлож |
угог?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да ни |
умње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овак |
ји, око светлије и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, к |
је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од то |
е сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>С |
ан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми |
а ће они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем положају.{S} Употребите з |
послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен посло |
, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје |
ужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ствар |
Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обел |
те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово |
свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа |
ватно јако развијеним недрима; и све су те слике некада морале изгледати дражесне, да им нису д |
те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње давити |
l> <l>Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље |
.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, |
<p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p> <pb n="172" /> <p>— Ах! — узви |
а“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав |
да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би по |
е у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то вре |
а има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није |
имо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече својим обичним гласом.{ |
} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p> |
м, — рече својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдил |
да са родитељским поносом:</p> <p>— Јел’те, господине, да није доброг стања, могла би зарађиват |
да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мал |
— Кнегињица Страта, господине.{S} Извол’те само за мном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Пав |
те стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> |
капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те унутра.</p> <p>— Нећу; причекаћу овде.</p> <p>После |
кујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопан |
ко доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком л |
живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби покла |
ко одличних младића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих ро |
и нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена сл |
ди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим навика |
моћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} |
p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> |
тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању и |
а ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p>— Верујем, прико, верујем.{S} Али |
то била само већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом.</p> <p |
од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговара |
стра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јанковићевим имањем немају ни пола кол |
о оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у сестру.</p> <p> |
писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наглашујући сваку реч:</p |
ати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Ш |
обећала?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна примет |
е исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, обри |
м муком израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, и то Срп |
ш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ј |
на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само |
е разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда и св |
илу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја свакако хтела д |
смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у |
Видела сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твоји |
на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је |
м се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу |
после свега овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Ка |
спази и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, |
>Кнегињица се нервозно окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива. |
пред светом могло додати две године, а теби слободно откинути бар четири, и онда би остала јед |
а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим, |
<p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али |
шта проговори унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{ |
ознавала, али која је свом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје саве |
авле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, |
једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада из |
ло намењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржала.</p> <p |
/hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само |
у; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша мол |
— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="25 |
ност, али сам је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пе |
ожда га је таквим направио рад, поштен, тежак, неуморан, неприродан, свиреп и незахвалан рад.{S |
до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будете схватили њене намере.</p> <p>Она у |
иком овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> теш |
али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можд |
путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратк |
ети сваки каквим занатом, а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p |
ални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним приликама тада обре Пав |
рату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p>Како |
у кућу посети, уместо после две недеље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите |
срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнег |
описује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини са сиро |
део одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам |
Тада се за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартиновићеве почиње ова идеја мађарштине |
вку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не ваља“; одлучила се да |
/> <p>Нинчић се опет насмеја:</p> <p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива |
се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико тренутака размишљања разумеде, затим |
уђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде |
новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> |
ао света, сасвим и занавек, али судбина тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим |
пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и ра |
.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што п |
кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста би |
ама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову карту у десној р |
е, — одобраваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија од |
ним речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила по |
ао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опомену на дрскост нам |
о бледо лице, које је почело руменити и тек после неколико тренутака одговори лагано, одмерено: |
стима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ст |
оплим бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољива потреба, |
ако рећи, узнемирено погледа и одговори тек пошто га је неколико тренутака посматрао:</p> <p>— |
е, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунила четрдесету, то |
се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек после неколико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, |
ла и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотрености, којо |
а је разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} |
сли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.< |
овим образованим круговима.{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила |
диш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговори кн |
кривоклетство; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју |
куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се |
ан од приређивача узвикну:</p> <p>— Зар тек сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S |
астане се коначно тамо; неки се враћају тек после много година, многи напојени туђим духом, што |
ом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавања Би |
ки и чекала на долазак младићев.</p> <p>Тек после неколико дана, када се боља погоршала, постад |
сади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичним границама, како при овакој прилици може |
амљивија од румунске.{S} И српски завод Текелијанум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је |
рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као де |
ане елементе и украсили град с извесним тековинама културе.</p> <p>У тим образованим православн |
једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој |
воту, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би ст |
трично развијеним нагим горњим деловима тела била је несравњена величанствена појава.</p> <p>И |
ном, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бе |
дан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашља |
и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, |
рећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;... барон |
оши само онолико, колика му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз његове руке пролазе хиљаде мес |
вна предавања Бихнерова.{S} Он је можда телесна представа њихове науке.{S} Да хоће да пише, а т |
и да му црте показују трагове душевне и телесне малаксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер ниј |
помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се ук |
То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам једнога брата, часне ми |
вно растројство за којим скоро долази и телесно.{S} Његово пребиваше овде стварало би му стотин |
и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, а |
а и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, али душевно прилично прибран.</p> <mi |
неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипа |
ава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачув |
и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледал |
а, крајње напрегнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно вече опет |
а танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлач |
е ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и п |
У овом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово почело је да показује све више знакова |
јно, тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тело доведе овамо противу воље, да се под хладовином св |
ћила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом погруженом |
ије, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелиг |
ј вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потпом |
е здравље поремећено: у моме омршавелом телу нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше |
и а образи зажарени.{S} На целом његову телу у свима покретима и на изразима лица огледало се н |
а својим заокругљеним покретима.</p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S} |
спод забаченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде седи |
з чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме благостању положио оном помоћи, што му је у |
не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> </quote> </div> <pb n="4" |
говима, који су га ценили и због његове темељне образованости, али данашње му држање задоби и о |
о.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p> |
" /> са чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилике, кој |
за разлику од правог турског, са ширим теменом и богатијом кићанком, а то складно заокругљује |
ји је заређао, те све факултете (изузев теолошки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је |
Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му помогли?</p> <p>Чилаг |
ре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми придружио доцније најтемељније практи |
де у одаје где су странци преноћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ћ |
волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих могао узети већега маха, да вас с |
корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран |
ћ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био понемчен; примамио га је сјај дворски и т |
познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближавао, знао је и за последице, али се ту |
метне оволики терет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>О |
љубав, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад н |
а огромне висине пада некакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није |
ји женска је јака као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове |
ш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала под теретом овога ужасног пребацивања.{S} Она, која је у св |
пре неколико година престао да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S} |
усу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим мног |
ом) десет; треће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес четири |
га пронеше глас да је сахранио неколико тетака, које су га издржавале, а једна га у завештању о |
иле.{S} Њена мајка живи у иностранству; тетка такође; она је постала самостална и стекла је дос |
у је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био |
S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега имања; она ће, дакле, кр |
олестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, кад са |
је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У сво |
.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљубљена и |
едан створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим нек |
остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица?</p> <pb n="192" /> <p>— Отказала је долазак, — |
Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам т |
а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме је |
м? — насмеја се грофица полугласно. — И теткица ће скоро под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Буд |
онични као увек.</p> <p>— Овом приликом теткица има право.</p> <p>То рече она најмлађа која је |
је што приметила?</p> <p>— Одите ближе, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама |
оји ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој т |
у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног прост |
ођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађења, и |
ом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја се грофица полугласно. — И теткица |
>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја се |
ј призор!{S} Нисам могла да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љу |
смотрености, којом сам моју слатку малу теткицу изложила натчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам |
стаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер |
огата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин величанствени прилог.{S} Па још ћете врло срећ |
у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ретком и тешком инструменту, већ и са и |
њица иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји господск |
дно искочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> |
Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час са |
лице рукама.</p> <p>— Но, признајем, — тешаше га Нинчић, — сувише сам суров био; опростите.{S} |
с видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— |
неколико чистих соба на расположењу, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде но |
да од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи |
ао да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то |
аџијска кола; ту су понекад пројурила и тешка господска каруца са лепом опремом; туда је касао |
ба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове |
сокој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле са дугачким |
о срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си |
ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орманима би |
ако порумене на простодушно питање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен н |
да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> < |
а сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; |
</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и |
је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким колима јучерашњих странаца срушио у ја |
е фино одевеног младог човека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци |
<p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто на |
еном и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево |
главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} |
>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p |
<p>— Нисам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мислила? |
тао је и, уморан од дугачког разговора, тешко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били ч |
ојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти каж |
енику, илити пак Павле уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тело доведе овамо пр |
ити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стране, не зато што би био скри |
ваша весела, блажена лица при поласку, тешко би могао помислити, са коликом сте великом борбом |
смо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<foreign |
а један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још |
влово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причаст |
p>То у осталом у великим градовима није тешко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до |
су међутим биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb n="147" /> садашњим располож |
и вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, потруди |
естите.</p> <p>— То ћу чинити, али биће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не познајем довољно |
е лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена б |
ога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не би |
сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем < |
/> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба |
ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са другим просиоцем; |
р дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку позивницу, али је |
само са дивном техником на том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним појетичким задахн |
и.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке, да позову и тебе, по п |
де како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живота.</p> <p>— Мамице, слатка, |
учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неограниченог |
к је, ако до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будете схватили њене намере.</p> |
е?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</p> <pb n= |
а смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом безобзирном љубав |
неприродног и штетног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је, |
>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p> |
сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног д |
p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} А |
ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друге пр |
ајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> |
S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се |
икну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља |
ило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опрост |
акву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце целог свог жи |
<p>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао |
оји се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја |
ја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била исп |
ервозно окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p> <p>— Зашто |
е личне прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега |
глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректо |
њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако б |
за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Ш |
nheitsthier</foreign>.</p> <p>— Бравос, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; то ниса |
стали без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p> |
, дакле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</ |
а само већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, |
већом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко време бити врл |
да видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом |
и велику улогу <pb n="214" /> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом |
е волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица |
јим снажним гласом:</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори! |
ући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; |
ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и х |
лиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнул |
ти да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири |
<p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то |
је, по твојим романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, г |
х доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су удар |
ећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје |
ју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна ви |
<p>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом |
некада близу средишта цивилизације.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе ку |
да намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у |
ко Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је ова |
ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти |
ори Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, |
дано, ако се проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго девојаштво сачувало |
ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска чељад подуљ |
етом, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и |
его ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја |
о имам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнеги |
ио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хте |
е оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја |
ислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам |
ења послушај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; |
да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање |
> <p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим с |
— Зна? — узвикну госпођица поплашено. — Ти си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одг |
а тугујеш? — запита грофица прекорно. — Ти би требала сад, напротив, са нама заједно да се раду |
ма знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја |
икну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, |
устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>П |
{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје др |
за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како |
дличних и најодличних партија.</p> <p>— Ти изабери нај-најодличнију.</p> <p>— Заборављаш да не |
о ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је |
купно по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сила, — проговори Павле. — То је к |
а од најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није немогућна?</p> <p> |
к и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој госпођица Фернек, — да |
n="183" /> <p>Госпођица ућута.</p> <p>— Ти ми ласкаш, Јулијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја |
да се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — г |
, труђаше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Ништа, разми |
евао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој п |
азнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дак |
више требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p |
ечито девојаштво своје сестре.</p> <p>— Ти знаш, — настави дворкиња, — да си се уговором обвеза |
чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Он |
тву твојем не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да |
била пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца |
очи засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, |
идела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам мо |
е, врати на започети разговор.</p> <p>— Ти распитујеш о свима твојим старим познаницима, а о на |
ин примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немо |
ко поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време |
али се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крил |
p> <p>Павле му мирно одговори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намам |
неколико тренутака проговори:</p> <p>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако.. |
естром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које |
ора, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p |
218" /> <p>Опет мајка узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје |
постала удавача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p |
gn>.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном мла |
но да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба мало интересујеш за ствари ове ку |
p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам п |
а?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда |
о.</p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, има |
ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обрадов |
ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, |
мах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, д |
} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха?.. |
а.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом мог |
већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за чарш |
дуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти з |
гињица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица |
тио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих |
опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном измено |
је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, је |
лабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже |
не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи н |
е старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.< |
наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном стр |
ј, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за м |
си га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица п |
а све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Т |
ти да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, |
одина мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак с |
е и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да још јед |
" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, |
кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, управо сјајан положај; |
е, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много боле |
авам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам л |
>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Жи |
смехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка ће. |
>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> <p>Болесник врисну; бесни старац бац |
>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воњ |
узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти говорим много којешта.</p> <p>— Слушам, Светлост.</p |
е чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb n= |
у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S} |
мо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту |
ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудовил |
р је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега |
о обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти се |
сти?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p |
. а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празничне ципеле,... била је врло |
колико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријави |
о сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све природ |
још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта з |
нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, |
-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других |
да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да |
ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам уд |
— одврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти чес |
, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да одрастеш е |
, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим суз |
сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој уте |
лупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било прв |
лагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с ов |
, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај |
них двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мери, како би их одсада |
иво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, к |
за твојим топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољи |
ро, до виђења, дакле!</p> <p>— Пријатна ти вечера!</p> <p>Напољу коректор тихо рече домаћици:</ |
вим имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећи н |
>— На пут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> < |
ти више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна вој |
о:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павл |
пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво зар |
ло прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— Врл |
зи се досадило девојаштво.</p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, е |
унутра немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p |
приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти што?< |
зе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Ништа, размишљам.</p> <p>— Са сузним оч |
ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између ов |
и ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чу |
Страто, — рече грофица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>К |
иво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој |
права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад |
ећи, госпођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на |
ија.</p> <p>— Војвода Баркари?{S} Откуд ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се |
, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с |
ећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато |
тприлике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири милију |
е не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор зловољно, — он |
ју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање? |
да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама |
лико лепих старо-српских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, |
еш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија.</p> <p> |
<l>Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бит |
е бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од т |
у; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачн |
време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за |
едати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мо |
Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S |
— ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито рече:</p> <p>— М |
колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодј |
рага моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али |
То није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> |
године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест |
p> <p>— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар |
који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> |
/p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да око |
да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да т |
ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша ди |
ице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као што велиш, |
>— Ја не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их |
ађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам г |
стаде и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</ |
говори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви |
трог, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држањ |
Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се ус |
?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, |
ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред сестре |
ем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хо |
хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто питаш?</p> |
ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S |
и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> |
епотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p |
свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој госп |
не и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</ |
</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадр |
то?</p> <p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила |
лио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени погле |
о па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} |
им, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утајити |
формално пред целом породицом и доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, к |
и ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена |
ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, им |
кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, |
Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то |
да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци |
ј њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ изр |
писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах |
ати у спекулативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао богат ч |
учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужности...</p> <p>— Ах, |
то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобравала сам, једино, |
напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топ |
пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала т |
ојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и м |
="188" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само на |
, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n="334" /> |
/p> <pb n="339" /> <p>— Добро, не дајем ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажовао као уре |
Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити к |
> <p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</ |
иш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само д |
ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараш |
елу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p> <p>— И мн |
да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, с |
ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш да |
мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А |
ћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер ј |
богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, — |
њица запита своју сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко |
, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико |
нковићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници ж |
рекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му поможе:</ |
доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p> <p>— И много, — одговори Павле. |
аш шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти |
Лепо.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак нешто жа |
старела; твоје дуго девојаштво сачувало ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси б |
, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна зами |
p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оделу, |
а није било твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као гос |
м на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, г |
/p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам н |
твојим садашњим навикама.</p> <p>— Зар ти задатак живота називаш навиком? — упита Павле.</p> < |
нимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p |
ила скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То |
S} Живећемо братски, сложно и будућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну благо:</p> <p> |
сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буд |
/p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим при |
о?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, |
се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни...</p> <p>А |
тераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој мајци:</ |
тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор р |
арија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан чове |
и остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима са |
уно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону мој |
лим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребле |
Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кн |
Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за целу годину.{S} |
сад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одго |
p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнег |
ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мами |
ад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се најстарија крупна госпођа другој сувљој |
/p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да тугујеш? — запита грофица прекорно |
лише срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам је |
ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, к |
опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошеница: то није рђаво, да з |
дбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га ника |
и ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — р |
и: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим |
ле се задовољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за време болести, и |
роши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посе |
сам историјограф да буде непристрасан, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особи |
ђе.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није истинита, |
е више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађ |
да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко, т |
да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Б |
екох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p |
а да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу. |
вана обично уморан дошао кући једино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p |
а је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији осећај |
на наклоност, мамице, шта разумеваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те ост |
ше толико много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на т |
нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део |
ви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину ко |
звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку неод |
> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како сам се |
неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим примамљивије успомене.{S} Другом то, можда, не би н |
х сразмера, умерено живе колоратуре али тим више скулторских позиција; с обе стране удубљења, у |
овца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, |
а се други читачи понамештани по другим тим међупросторима не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је ду |
шио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си |
се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само не |
е Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сате поред његова о |
е.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају |
иност како заљубљени обично чине.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек |
сет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајку, ко |
опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче његов напредак. |
дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава н |
то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена ш |
судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери када |
е Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S} Те |
, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео не |
n="90" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцн |
с извесним тековинама културе.</p> <p>У тим образованим православним домовима беше Павле радо п |
своју децу?</p> <p>— Господине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамт |
="332" /> и стара грофица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре неколико година.</p> <p>— И о |
ачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, г |
совира; па она велика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је |
18970_C12"> <head>XII</head> <head>ГРОФ ТИМА ЈАНКОВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су тако |
јићевој</head> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“)</p> </quote> |
p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пус |
а се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док |
овој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Павловим родитељима Бог вратио он |
имале у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од |
>— Какво је то питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} В |
} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; |
ину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>О |
S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена кнегиња Александра де През са кћ |
nit="subSection" /> <p>У кабинету грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга, госпођа грофица |
ени отворено признање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у он |
иста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, д |
ући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге одлучниј |
једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не |
дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и |
о си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> |
екиданим и непоузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p |
е, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу |
каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> < |
оже осигурати извесна лична независност тиме што ће се задобити поверење особља и управе, или а |
гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичн |
ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо |
илом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па |
м известити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођица није била потпуно |
морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада гр |
која је у Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороц |
а стојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да у |
овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког трговца старога кова: у плавом турском о |
јен карактер; — нити можемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главн |
начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, каквих налазимо у круту или у близини омладине, |
ета.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одба |
капитализма, <pb n="302" /> разбраства, тираније и сујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и С |
су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје приврженике.{S} Њих није уздигла каква |
х догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека |
глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и плачу. </p> <p>Крашевски</p> |
као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту |
лите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам их.{S} Шта хоћет |
о, — настави старац. — Чујем уводе неке титуле, званија, неке институције буди Бог с нама.{S} П |
је из владалачке породице, има права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете јо |
n="47" /> Књажева, који је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ |
немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наследна кнежев |
ванског друштва.{S} Поред <pb n="67" /> тих сличица има ту исписаних објашњавања што се тичу сл |
р ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Чила |
у вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{ |
устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих наивних почетничких песмица, у којима нема никакве |
Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако |
а два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаче |
има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединиц |
душевним сродством, које постоји између тих песама и његових осећаја.</p> <p>— Забадава, — обја |
иста, како су пролазили поред појединих тих одељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p> |
<p>Од тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{ |
е вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пре |
а и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, а |
аправи не само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце. |
ла у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје дете, већ |
душност и хитру генијалност, — али оним тихим покретима срца, што топлом крвљу залевају и плоде |
вали неколико пута, — одговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</ |
м.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p |
те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није можда сметња са њене стран |
само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</p> <p>— Видите ли ове хартије, — настави господи |
рело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве наклоности:</ |
био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — |
а ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; |
егињица је дуго мислила, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја би |
50" /> Агнешиних суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић из |
густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} |
еду тога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже напуштање дужности ма |
јатна ти вечера!</p> <p>Напољу коректор тихо рече домаћици:</p> <p>— Немојте улазити; хвала Бог |
ренуцима лако облада човеком нека врста тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек |
з врата обазриво пословање укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току |
иса пређе на појединости, које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај важан тр |
разговарамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли н |
уно оправдано.{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по |
тражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то |
ична и племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ст |
рви пар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненадног случаја са кнегињицом, ви велите, да се |
а у многоме одвојила, — нарочито што се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не са |
ћином богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе прецениле њ |
ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго |
разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог |
стављали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока |
и, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви |
ица има ту исписаних објашњавања што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специја |
то је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То |
рекиде говор.</p> <p>Затим се канда све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније изговорене и |
аше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање изгубљ |
из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху љ |
не зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уз |
де своме послу.{S} Наступи она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање б |
а игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, али је ни један не |
.</p> <p>Он проговори, и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиљ |
ђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева штале б |
чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из споредне добро затворене собе чујаше |
а, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па, ако би младом господину било могуће, могао |
не ће престати да производе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, па ће о |
днолики кораци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестад |
која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспосл |
тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским путевима, саграђених од две дебље |
<pb n="121" /> каже, „идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћи |
ом по његову „индивидуалном организму“, то јест: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи; |
то, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— |
гласом. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанства које се уништа |
услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да, да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија.</p |
ачиним.</p> <pb n="271" /> <p>— Ах, да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је то |
p>Она узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја са |
био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви с |
то она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирал |
т, Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао.</p> <pb n="177" /> <p>— Али га није добио |
сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофиц |
немам толико снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргн |
онога што сам га досада употребљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то бу |
породичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти |
њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљив |
низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада |
та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, ве |
тно, да овде, где стварне потребе нена, то отуђивање бива тако често, — упита младић.</p> <pb n |
розорима.{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколико унакрст симетрич |
е од петнаес година.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога сељака, који просечно мало |
животом живим већ више од десет година, то имам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, |
ви „начелни пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном, |
како сам имао благодејања од Господара, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље |
?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, |
{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима оно |
дити...</p> <p>— Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се |
p>— По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато шт |
, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта |
остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорн |
а их много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> |
апредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском заступнику, који је још ту |
ли то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио овај ствари светски каваљер, који |
а.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.< |
још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста с |
шег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су м |
Ти си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одговори кнегињица достојанствено; — али са |
ико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, |
њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно спо |
.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други |
чинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве |
антујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болес |
о су одиста крајња средства, господине, то није џентлменски.</p> <p>— Али је разложно, младићу. |
оправљања.</p> <p>— То није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што |
сност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, сла |
ељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах пре |
ста великодостојника; ето, овде видите, то је један архиепископ; тамо две владике; овде овај би |
Да изостанем од дужности?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> |
о је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>— |
кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непр |
огао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у |
<p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а |
са траженим госпођама на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, |
да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви |
а кад после болесник случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујет |
ео твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнег |
а човеку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја распол |
редну личност истргнути из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ходајући п |
а његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случа |
искочи на усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ |
да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али |
пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је гл |
а остане насамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није би |
а се узносимо при томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се пос |
а да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — на |
у хартија.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је „Уредба госпође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „ |
?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она |
ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с |
би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примам |
столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До |
молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жен |
зар овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију |
та бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли из |
, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинч |
и кога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких појава међу |
ла ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати св |
ла твоје дужности...</p> <p>— Ах, јест, то вечито <foreign xml:lang="fr">noblesse oblige</forei |
воју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добро дошло, и зато |
еместих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уре |
ња.{S} Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам оз |
како му срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био |
{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера |
године, кад будеш напунила четрдесету, то би све изазвало веома немилу сензацију колико по њих |
код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, војска би маширала и банда би |
нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гласом |
гледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p |
ранском Мору за шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агита |
њу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S |
рам.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро с |
представио вами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој коле |
ад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесни |
<p>Ти си годину дана била испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога |
свој прилици посреством својих порока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други љу |
месим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо |
е више обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанства које се уништава.{S} Зар немате |
да већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја ниса |
>— Да вас није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се |
</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико |
знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, може |
прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно.</p> <pb n="178" /> <p>— |
ном састанете.</p> <p>— То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мисли |
довољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за време болести, и коректор |
дим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у Бургундској обла |
<p>- - Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па |
била молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претвори у један побожни узди |
во једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="127" /> < |
, <pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти |
им?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротн |
замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> |
наке неправилна развитка. <pb n="84" /> То је грабеж за иностранством без обзира на душевна рас |
ве тадашње највише доживотне жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада |
а. <title>Историја Религија</title>.{S} То су автографисани табаци, излажући све вере по постан |
ојаше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-М |
је опште обележје тадањега Београда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ д |
другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, с којим сам по |
аспростирање револуцијонарних идеја.{S} То га направи не само популарним, већ је његов тихи гла |
сте достигли и до подужих састанака.{S} То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших н |
p> <p>— Човека, рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> |
предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати как |
јска би маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<ref target="#SRP18970_N1" /> Погл |
илаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налаз |
ином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви |
амо негде у давно прошлим временима.{S} То сам осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула с |
есто <pb n="71" /> и на предавањима.{S} То су већином матори ђаци, или пропале егзистенције, ил |
ного узнемиривати вашим разлагањима.{S} То ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред |
асти но по потреби додати путницима.{S} То му још већма пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те |
лика утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, каквих налазимо у круту и |
им немиром достиже до половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужав |
о, али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажел |
сом одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност према спаситељу ил |
те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се мора |
дарац, поред њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле |
в зет, као старешина богате задруге.{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинст |
орје; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ип |
се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја |
Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај |
авеса, на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговор |
да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам |
b n="202" /> <p>— Не, пријатељу, не.{S} То је неминовна судбина свих оваких случајева.{S} Исти |
по њихову положају усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим народностима онде, какв |
е препоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине које су се тешко могле с |
мао је да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсе |
ти, а сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и једнострано од вас.{S} Видите, ми см |
удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић |
је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас |
таде све немирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, када треба да полази на продудуже |
Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бит |
, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгреди |
{S} Главно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} |
сто управо сваки час размимоилазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пч |
ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> < |
Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ по суштини; то се ц |
Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> |
акој већој университетској омладини.{S} То су, мање више, пропалице са свакојаком прошлошћу, ко |
а сата требати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом оби |
ите, овде у престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у уну |
цио у наручје своје људске слабости.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није |
ај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.< |
дним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, |
> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S} |
о сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете слободно помислити, јер ја о томе не водим ра |
олазимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли |
љупцима предавим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпо |
и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb |
ајприкладнијој, у борби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се б |
на то баце са грозначивим интересом.{S} То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредб |
ше да пред нама није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држање младићево.{S} Висок и гибак ста |
распикућства ставити под стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но |
најјефтиније, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући ост |
натлије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро |
мрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да пробуди <pb n="247" /> болесника и да му про |
одски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:lang="de">Magnatenvi |
њега ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била р |
а претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га прете |
тна десетица која представља сексер.{S} То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвов |
оја пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло доброћудна |
овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седел |
а.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрач |
ајке у том погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају |
дништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам |
ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, |
му да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са св |
о ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{ |
ектор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и најсилнијих пор |
же се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био господин човек, мало просед, врло отмено одев |
тири месеца.</p> <p>— Четири месеца?{S} То је загонетно.</p> <p>Она зазвони.{S} Послужитељ уђе. |
е?</p> <p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} |
осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито н |
старца.</p> <p>— То желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам |
— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ |
ене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано осећање дивљења и ту |
е.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Право |
Не, кнегињо, — одговори Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио |
па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо при |
трдесет година! — узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али |
била <pb n="151" /> јача и делатнија. — То је било нарочито због тога што је тада и университет |
акле, постао сила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја |
настави Чилаг и даље звучним гласом. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; то је вап |
> <p>— Како? — узвикну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам би |
неша нешто љутито, а нешто поплашено. — То није довољан узрок.</p> <p>— Како? — узвикну дворкињ |
лико и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло б |
те замишљенији.</p> <pb n="225" /> <p>— То не знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то |
едељнога листа.</p> <pb n="138" /> <p>— То ћемо, по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то |
мало.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> |
ирању због доласка владаочева.</p> <p>— То неће имати толико утицаја колико висина бакшиша.</p> |
у, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — обј |
ог излаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако ни |
и језик.{S} Чудновата прилика.</p> <p>— То је занимљив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још |
азио, јер сам прирастао овима.</p> <p>— То никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али |
у вредности од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува |
p>— Не, већ намера поправљања.</p> <p>— То није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом р |
у сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили |
за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се в |
се не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песници немају обичај да долазе на марве |
се не зна! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба видети.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је |
ја? — упита напослетку старца.</p> <p>— То желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Би |
а познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Прост |
<p>Агнеша удари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила. — примети грофица П |
пасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је |
а то је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, је |
>— Да се још једном састанете.</p> <p>— То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинил |
изгледало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу чинити, али биће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.< |
пошто се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} |
јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи ра |
ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна |
ас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са |
очита и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли |
а у неколико десетина области.</p> <p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— |
Трошим мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво.</p> <p>-— Разумећете одма |
изнемоглог и вртијаше главом.</p> <p>— То је неко велико узбуђење, — рече газдарици. — Срце си |
номадашњи састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним |
ем те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p> |
бих вам био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} |
олити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени |
сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете |
ско Море докусурити све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе. |
нате да вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осе |
видети.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети |
средствима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговори кнегињица брижно; — па, шт |
и ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} |
чунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ак |
сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.< |
, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био свакако најпоузданији...</p> <p>Павле пресече |
едаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнегињица забринуто. — Ту сам об |
<p>— Изволите питати њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела |
о, те сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни |
лику, управо одвратну промену.</p> <p>— То није никаква сметња.</p> <p>Павле се намести у столи |
ти стојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} |
мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, пр |
страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба виде |
хтела да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> |
="124" /> <p>Павле одобраваше:</p> <p>— То сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ пр |
ланом преко темена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су |
умео свога пријатеља одговори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Д |
лов, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све |
, старац сувим гласом одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност |
о ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обр |
нестрпељиво прекиде разговор:</p> <p>— То сте ви, који желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>За |
њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите сво |
/p> <p>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он м |
ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам |
ћају жртвујеш четири милијуна?</p> <p>— То је одиста много, сувише много.{S} Него у уговору сто |
још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви. |
не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, |
?{S} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не по |
о.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих, када се због својих погре |
м таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесити...</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Ви |
/p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се |
ено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако |
p> <p>— Српство?{S} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири самосталне државе, а |
смела да преотме судску власт?</p> <p>— То је питање још спорно, господине Ђурићу, — одврати гр |
гну у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, покушати, — одговори младић. — Но за |
, и да немате своје природне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам |
p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био |
ћ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb |
одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, |
ете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло би |
ава њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би раван о |
ес форината могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој |
осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима је |
тога загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили |
учинити само са извесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обаве |
а ширим теменом и богатијом кићанком, а то складно заокругљује лице и уздиже топао а благ погле |
болести први подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и ле |
на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало своји |
ас да напредујете, али само привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да б |
тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, |
коме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсно |
да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигн |
образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ што је пол |
чекајте; још вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — говорио је некако подругљиво, — |
и има још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном састанете.</p> <p>— То |
данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да |
какве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положај пред |
још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће |
<p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, није матерински; да је то свирепост |
а, јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена |
а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми |
ти тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="313" />женици нико не би с |
вету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша |
који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгуби |
би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика |
сти, но ли високом положају њихову — да то у његовим младићским очима није ублажила љупка појав |
и га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ |
а.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да то буде?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви мртви, |
а срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопш |
>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Как |
ћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим средствима спречим и молим да ми и |
естина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градов |
рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n= |
ања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељ |
еста, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји |
срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призо |
за времена.</p> <p>Поручише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, од |
p>Павле размишљаше како да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— И |
, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нин |
.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака, ма и најсиро |
аједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник однесе његову посетницу у унутрашње о |
дине?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте о |
деље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање?</p> <p>Коректор је |
била испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{ |
о би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се последице почињу брзо развијати из преходниц |
до примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престон |
ознавао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он је наставио свој |
танка са старим Чилагом, Павле, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, |
где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{ |
— Добро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико тренутака |
е, покушати, — одговори младић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<foreign xml:lang="f |
/p> <p>Каваница је била згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, г |
не, што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно |
тва својега опозицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад |
потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се бр |
дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других |
ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја |
к.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не сме |
о што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише |
p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изг |
и умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао би |
е наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато проду |
заборави да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када |
ебила за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледала је да замрси прилике и |
р као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж |
ном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </div> <pb n="141" /> |
Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, |
овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где с |
и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше ми |
ња одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; миса |
вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од пр |
уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија |
ајте га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а |
у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, |
, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми |
ик, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста |
е скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она захвално; з |
Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну мисао |
од вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва |
дби могли сте увидети посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ако признај |
управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу |
са „уништењем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То исто бива и са |
оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огрт |
ди, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у твр |
{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба да обраћате више пажње, но ш |
нута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим по |
е мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четир |
те ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је в |
научи, да му оно није служило једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је |
љ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који и |
ма зашто, ујко?</p> <pb n="45" /> <p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећ |
то сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га по |
ј; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у |
.{S} Оно неколико практичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} |
, госпођице, пред мајком споменути, она то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали |
топлоте му зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позл |
ј је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље п |
<p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше ку |
и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити јасниј |
ирљивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно свој |
<p>— Сећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је |
{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укоч |
питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци, што она не зна за пре |
решила да останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отпри |
смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам уве |
ве домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још ј |
једном угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити ј |
а долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми на р |
ста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и |
ћице њезине, и околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, |
о је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом распол |
стална, пунолетна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне |
.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако попр |
утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу т |
ли сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, |
ти на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царскога двора није |
дала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми |
ке —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила |
почети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, |
ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми |
, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{ |
ори Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвал |
аши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— |
о опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је тада било у је |
м или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то д |
није родитељски, није матерински; да је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна пов |
е матерински; да је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанских пра |
и до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала великашка породица, онда |
ла, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би |
нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ п |
ствено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на |
о је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао |
уђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило прозо |
том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда је забранил |
ду година један спекуланат и рече да је то математика, а они славни покојници о томе ништа не з |
могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишта, или можда због добре вечере, к |
тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетичан народ, — одврати кнегињица.</p> <p>— |
тио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанствену |
>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и извади |
Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха мога повученога и изгубљенога живо |
културе, овде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим га обузе ова велика супро |
а.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. |
о најчистијем створењу на свету, она је то створење увредила до срца, погазила њену неизмерну љ |
аше, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека остане ства |
ма Српства.</p> <p>— Српство?{S} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири самоста |
вори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, увек сам мрзио |
одицама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она |
и она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p> |
би; напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немо |
ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошна као њена мајка |
и, у три четири године једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад ве |
јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад |
р, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз |
— вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна луда девојачка за |
ње да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ |
радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему |
л: да постанем ревизором.</p> <p>Све је то причао испрекидано за време ручка.{S} Павле је поруч |
т и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се |
p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива госпођо, |
где било сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при којима м |
и пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>— |
, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга |
преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, бра |
случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?< |
о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по |
каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због нео |
нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је то зграда?</p> <p>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу ва |
<p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од Кал |
а шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војво |
рло наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, ха |
беше више престоница владаочева, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} Ин |
ао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је из |
ли да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, ка |
доцније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, |
ав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији |
>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замиш |
спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Др |
ди човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па и |
и рукопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то питање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лисниц |
волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме в |
ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запе |
био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни или тако |
и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Павле Ђур |
} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> < |
вити по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих девојака, онда ваше пра |
да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак м |
ан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по свему шт |
свакога доброга детета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p |
сестра, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостив |
е млади официр објашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за |
пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ј |
анда!</p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, |
громних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</p> <pb n="179" /> <p>— С које стране?{S} |
лагача један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са |
ле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког врем |
знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наглашујући |
, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо поднос |
и је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодост |
дић.</p> <pb n="167" /> <p>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — одгово |
лаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало је |
ва очекивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да је био задовољан |
амоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских |
ским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој |
а интересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:</p> <p |
га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљив |
превелике љубазности.</p> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, |
ице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била само већина: сви су били против тебе; ти си ост |
се насмеја.</p> <pb n="10" /> <p>— Није то тако страшно.</p> <p>— Није, по твојим романтичким п |
так био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не треба, дакле, о томе бр |
рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> |
ост.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако жел |
трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" |
, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кће |
>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да зн |
не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, |
ајугледнију и поклони се онако, како се то учи у француским школама играња, и проговори немачки |
поменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући |
руке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, о |
е чекали, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одврати она узнемирено.</p> <p>— По речима госпођ |
ољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онака |
о срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав на |
вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p> |
чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војвод |
Врло пријатна појава.</p> <p>— Немојте то, госпођице, пред мајком споменути, она то нерадо слу |
о слободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Павле још једнако |
е спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господине Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори овај са |
то ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас са |
колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним?</p> |
ође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</p> <p> |
ност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</ |
невно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново нас |
ије никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава |
разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у трен |
{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се |
занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица про |
врдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који су им били у пратњи, |
ји је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и р |
ла се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања ил |
њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и, можда, још згодније при |
њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га ка |
се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изглед |
диоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p |
ез воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео је |
га оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам |
теване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, |
пореклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оног |
то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" /> |
рећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранији |
ез, удала за неког Баварског официра, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— |
тренутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уобр |
ребало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, |
у.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то не |
, стекао сам једног приврженика више, и то каквог!</p> <pb n="299" /> <p>— Приврженика?</p> <p> |
дном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом м |
а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да |
а састанак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ |
овор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу |
чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</ |
ећ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање редо |
зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са њего |
ситничарским приликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> < |
ћу?</p> <p>— Опет понављања, младићу, и то сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпељи |
а немо признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пре |
зера, пријатељица, каквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела |
лукавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам д |
ке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} |
не, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини |
етати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, д |
вних поситних и покрупних дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног |
цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није правдало оваку претпост |
</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала с |
е борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала |
е стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; он |
и било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња реш |
о једино слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако |
и, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви искре |
е био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове |
има би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времена проведеног у бе |
евници радо превођаху српске умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи |
о дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе |
али према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас |
предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p> |
сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p> <pb n="115" /> <p>Једва једном стиже пред ст |
утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко, је |
у да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужа |
ћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ |
иле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само |
оред свега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сад |
где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ вели бе |
богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцр |
/p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно с |
учај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти |
м добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како в |
ео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ пос |
p>— Да, госпођо сестро, нарочито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — у |
па чак ни према својим друговима не би то смео учинити отворено.</p> <p>Међутим проводно би дн |
ду употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога девојчета, |
ред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, м |
не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је л |
ног држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам |
за погрешно или непотребно, — пошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чи |
— слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, готово с |
много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на |
каквим новим насртајем реметити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била дове |
споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је с |
е навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, ј |
амљиво, тајанствено иностранство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша вес |
ел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ћ |
од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потре |
ита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачу |
оговори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} А |
а:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити |
м што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега ужас |
едном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, госпо |
ајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете т |
овољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схватите, — одговори она својим меланхоличним изразо |
Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашч |
току разговора познао као карактер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и |
ни.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она |
м оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ј |
дрхталим гласом настави:</p> <p>— Је ли то скандал усрећити своју децу?</p> <p>— Господине, ја |
рона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем нестрпљењу |
иво пола презриво.</p> <p>— Могуће, али то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да |
и стварним доброчинствима одуживао, али то никад није достигло висину оне потпоре, што су му Па |
обедио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... ње |
е држи на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у ост |
цу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро примет |
вучено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само у границама нашега домаћега живота; ван ње |
— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — настави кнегињица. — Кад сам га запи |
, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бис |
/p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа.</p> <p |
p>Павле радосно узвикну:</p> <p>— Ви ми то саветујете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам |
</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиза, |
/> <p>— Говори само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, |
написати па још и послати, али је мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S} Нисам мо |
би се сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону ко |
је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах т |
би, — потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобр |
и једну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележен |
с оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам |
куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapt |
испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треб |
ла Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто питаш?</p> <p |
скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То ист |
ш бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— |
ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће пом |
ебом, — одговори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под |
p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољивост ваших осећаја; ј |
вој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава |
чините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на над |
а да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што се тич |
у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кне |
у вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити м |
изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина за |
оста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе распита |
мити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече корек |
м ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони |
зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Там |
<p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb n="3 |
озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} |
ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим в |
напослетку израдио приступа.{S} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао |
?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам им |
днеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} |
и,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га |
даш само за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак |
р кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који |
да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само стога, да га што поузданије прид |
ли тим примамљивије успомене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Д |
ек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно |
већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није н |
<p>— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га т |
на хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материнске |
осетилац) ове каванице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час г |
као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао д |
мо нешто.{S} У новинама сам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће |
одједанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, осно |
да у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли |
чког средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање нар |
.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно |
и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах са |
раћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“.</p> |
акви сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита м |
с ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивости.{S |
p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим ма |
е твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.</p> <p>И старац погледа задовољно у |
<p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Како то разумете, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети |
та није добио моје писмо.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор |
једном малом местанцету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточини.{S} |
ди, кадтад затрчати у самоубијство било то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас? |
рта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање мара |
почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> < |
ађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде |
>— Ми ћемо покушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљавају и о |
живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни |
ад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде после кратке почивке. — Јеси ли поручио шт |
ме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да на |
вина, па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој |
лако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху мо |
лику његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, — пош |
саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је имао доста времен |
сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог ус |
бно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог положаја.{S} Свак |
већ и читалачком свету постало досадно то вечито викање болесниково, његово често истоветне ха |
је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах сел |
ова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста времена, |
ћу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити |
“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коре |
вестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око |
и, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упита она ма |
та је велика незгода <pb n="163" /> што то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви |
естацију човечјега духа, поред тога што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар |
p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још нисмо о |
ошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било ника |
то по селима, називају се зато тако што то тако претендује онај сељак, који у њима нешто показу |
није <pb n="258" /> и љубазније, но што то поред њене велике љубави — која се огледала више у њ |
а се поред његове постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само га не |
биљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободног др |
сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли |
о не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="183" /> <p>Госпођи |
лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих осећаја нез |
споразумевања или неспоразумевања.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом е |
ло рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њим |
а на углу узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те ма |
радама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за госте |
апреднијим престоницама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијоналнога Балканск |
шће подизала главу према њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био |
ли док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао осло |
а.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, заустављајући се пред сточетом, н |
ивао читаву поворку важних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику иде |
р у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну своју |
а га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себе, |
ред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати |
о парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вес |
ете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом сил |
ора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трговци, бербери и друге занатлије што с |
јом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним |
меш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло |
То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре |
и људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били т |
гињица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала б |
женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да |
и погледа напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је о |
камо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно довикнуто питање било је управљено Павлу |
абелим гласом:</p> <p>— Стеване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се б |
> <p>— Душане, оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић |
афове пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је библијотека.</p> <p>Висока дворана за два спрата |
тан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски послужитељ.</p> <p>— Тражим госп |
у страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло богати странци, свака |
их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се |
м, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф |
.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога писма; и још и |
гнути из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, |
тале, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p> |
ле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градовима није тешко младим људи |
еодређеном стању душевне немоћи.</p> <p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прили |
ново познанство одиста изузетак.</p> <p>То је био човек средњих година још доста младолик али с |
и, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео по |
Овом приликом теткица има право.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада стојала одвојена од |
тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, |
, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког трговца старога кова: у плавом |
кло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала |
ни и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи н |
мените осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја |
Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба постепенос |
разу лица.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоц |
успех, није јој споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p |
она досад није обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће са св |
"297" /> право само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не помогне.</p> |
} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p>— Војвода Баркари ј |
ио са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S} |
Затим је покушавао да одреди последице тог неприродног и штетног изоловања, као и тешкоће са к |
ној ствари; а Павле због <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи |
јах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје, била сам |
мало час поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што |
од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте |
већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p |
обигравао би целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико користи, да се добро упознао с |
мо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што се тиче унутраш |
наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер ми је би |
ођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за уж |
ње нити кривице, нити заинтересовања за тога странца.</p> <p>Прође неколико дана, док се грофиц |
чић са старинским избледелим везом; иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, |
. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> < |
ћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, |
наници.{S} То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваки |
сположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разговор о њему с оцем или са њи |
подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, колика му је стварна, телес |
мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела ње |
ва уједно и његова последња, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнеши |
увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то |
естао да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем б |
не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себ |
оли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад |
био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је пр |
р егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и |
е љубазности.</p> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост |
и делатнија. — То је било нарочито због тога што је тада и университетски језик био латинско-не |
чну манифестацију човечјега духа, поред тога што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{ |
и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно п |
једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш |
ношћу дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао своју жртву: |
но највеће задовољство, што му је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово лутање по |
и исто толико презимена, датум и поред тога свуда облигатна десетица која представља сексер.{S |
али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости на |
кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што с |
никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да.</p> <pb n |
е месечно триест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно неколико десетака, што с |
Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнска нежност, толико и |
Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале п |
није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није п |
згубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је из |
.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p>По њему се в |
о се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већ |
да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продужите |
уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Божје прир |
о.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код не |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Од тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа |
ојци, можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што га ј |
а дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаник |
ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одго |
се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми |
ве су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је би |
и, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикив |
емонски израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, |
на дрскост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу |
време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; п |
особинама суделовача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању н |
зира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није с |
вам.</p> <p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, није матерински; да је то |
лостива госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p> |
само да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише |
мања, ево, <pb n="285" /> ја се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим |
рилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њ |
и зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш |
зетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и |
базности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут |
пним очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено |
ржаље украшено каквим женским радом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо стол |
ако само позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још ј |
стојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" |
ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Забо |
је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша. |
по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схватите, — одговори она својим меланх |
ј; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p |
о и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе ка |
се један точак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, да од последњег села довде иду |
о ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте при |
дбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, ш |
ју“, али није хтела да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа ниј |
у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговора коректор му показа завој са новчаницама |
разговарати цело после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан сас |
ма, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Т |
но отворена врата право у нас; управљач тога погледа женског пола седео би у том престолу са вр |
колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којој би могао сазнати што о реду го |
ло са пуно столица. <pb n="319" /> Кључ тога одељења био је увек код кавеџије; за случај потреб |
.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милијуна.</p> <p> |
бом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљубљени об |
Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да |
нуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је |
само са онима које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у по |
тан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских породица, зато |
о?</p> <p>— Шта вичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S |
дан, када се приредила игранка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке |
} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност.</ |
ко силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="313" />женици нико не би смео п |
понеких личности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства |
себи се разуме, да се овај свакодневни ток често прекидао случајевима оделите природе, или епи |
ги запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас |
а месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа св |
а има својих граница, смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, ка |
, не толико одређеним, колико одмереним током.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по пр |
ао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребацивања овом окорелом |
онију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом својим једност |
ио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је кратке дневне извештаје кнегињици, |
лим да ме изволите дневно извештавати о току болести.</p> <p>Нинчић се поклони и запита:</p> <p |
— а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговора коректор му показа завој са новчани |
натом и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао као карактер који то заслужујете. |
упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа живе.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми см |
му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим |
p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са |
оје кратко бављење овде умео да пробуди толики интерес наше породице, у којој сам ја најсамоста |
е чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душевним борбама очеличен, није се застидео на |
на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете своју прекрасну жељу.{S} |
ад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје о |
у сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких напора напослетку израдио приступа.{S} Ја сам т |
овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне |
приликама огледа колико његова вештина, толико и наук за познавање великих душевних покрета, шт |
као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку бр |
ше но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово с |
е уздржавала колико материнска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и |
низак угао са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини продужила се у два |
офица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.< |
/p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико је требала да буде, али она је п |
/p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али ни |
ога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак; немој |
<p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држите та |
у.{S} При свршетку је младић погледа са толико нежности, да она обори главу.{S} Мајка га није м |
ти.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ обра |
ог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико окретности говорио о њиховим приликама.{S} Његов |
ој месечини засветли пламен младости са толико силе, да је морала заклопити очи.</p> <p>...{S} |
ако гледаше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знате?</p> |
ици француски.</p> <p>Унутрашњост одаје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би п |
у само оним бедницима, којих памет није толико развијена, да их оствари, она дакле прибегава ум |
разговор или црне слутње његове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју по |
учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на ко |
ијати из преходница које су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег |
а тужно обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их |
бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико одмереним током.{S} Учитељ сри |
даље остала у неизвесности, али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p> <mileston |
ности, али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p> <milestone unit="subSection" /> |
и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, колико ће им после по повратку |
но што је било потребно.{S} Али она се толико била обрадовала младићевој појави, да јој је њен |
ећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом п |
својим благим осмејком.</p> <p>Павле се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине |
> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о |
још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много одлазио од куће, али је тим више тражио ос |
p> <p>Војвода се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни |
зао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт.. |
есни младић пробудио у оној слабој жени толико необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можд |
аска владаочева.</p> <p>— То неће имати толико утицаја колико висина бакшиша.</p> <p>— Хвала ва |
ри госпођица смејући се, — оставићу вам толико, колико да можете подносити и морске буре, само |
а споредна личност.{S} Ја наравно немам толико снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу о |
не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступит |
је своју клицу имала у пороцима људским толико противној науци великога осниваоца Хришћанства.< |
штави сјај царскога двора није ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научи |
охватити.</p> <p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а гот |
шавали они људи, којима доцније Српство толико имађаше да захвали.{S} После десетогодишње чамот |
можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија, да кује засновице и да чека, док њего |
није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се |
у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећа |
<p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што из |
околину.{S} Од свега тога имао је само толико користи, да се добро упознао са свима деловима в |
поклоном, мало намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом изразу лица.{ |
ко не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирно седео код стола као увек.{ |
то и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде п |
та друго до имена, имена, имена, и исто толико презимена, датум и поред тога свуда облигатна де |
х.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није |
иста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста мора |
не, о којој му је онај заљубљени младић толико много говорио, те ју је по томе познавао много р |
и овом новом искушењу, при овом захтеву толико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} |
и тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао |
који су тако површни и празни, да имају толико исто мало правих погрешака, колико одличних свој |
ло веома немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја сва |
за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да |
м учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S} |
ас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери, колико у омладини двају суседних југослов |
и Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони комади, за које се |
акала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</ |
овог у свему тачног човека, који је са толиком муком зарађивао оно неколико новчића дневно, до |
ивим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких напора напосл |
су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, да често немађаху места да седну, те сто |
овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?</p> <p>— Опет понављања, младићу, и то |
!...{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствова |
ар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унап |
вирала је не само са дивном техником на том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним поје |
сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи р |
киња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немој |
Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађас |
из својега егзотичнога програма.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са поли |
увије у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њезиној примети и прочита ове круп |
ечи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и н |
/p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> < |
посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вел |
да ваше право још није довољно утврђено том квалификацијом што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павл |
} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не да |
>— Једанпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је |
>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном кроз тренутно отш |
у, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душом.{S} А знате ли |
о знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребацивања овом окоре |
рала признати коректност одговора.{S} У том је смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и |
ци Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том крају има много великашких кућа; не знам....{S} Али |
м и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога |
едала право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветли пламен мл |
лушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{ |
и у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после м |
веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви искрено дубоко пријатељств |
ач тога погледа женског пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним л |
се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио другој ом |
ам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незгод |
и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао је другове својим |
а одступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он |
х и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посв |
ких кућа и државних надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „центру“, дакле, претресаху се дневни |
ако би га још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању узнемиривало га је само подругљиво |
ту и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла његова газдарица, која пред |
једно са мађарском водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благотворном кретању безбрижне омладине |
и само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> не |
, и ратови, јер им је основа себичност, томе је све криво настрано васпитање женскиња.</p> <p>П |
корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке |
ио је код мене.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе сам се надао, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— |
ирао материн смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишче |
тиче удаљенијих крајева, — те су према томе прецениле његове услуге.{S} А могло је бити и то, |
, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи |
како би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе дол |
а рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из |
/> што то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам |
сећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са т |
лесне малаксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била |
тићи у позориште, на какав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, сре |
а, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо вре |
Свакако награда казивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабр |
је могло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде |
пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне алијанције, за чије |
иле да им прича о обичајима народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему оп |
о година престао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оц |
ису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сил |
заручена противу своје воље.</p> <p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извешт |
Нинчић оклеваше, затим рече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Н |
> <p>Ова је погледа попреко:</p> <p>— О томе нисам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо |
<p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још је |
> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S |
р је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је |
време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без во |
кари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечано. — Али ја |
га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о т |
То можете слободно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусретљи |
д је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која |
ко је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> </div> <pb n="224" /> <div t |
ли управо једно непрекидно размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова пре |
<pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе распитате преходно код других, па да после ја допу |
је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало |
дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет п |
е она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле муцкајући одговори:</p> <p> |
уман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас за |
мо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац |
зили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближн |
љења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није мо |
ом га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само г |
то математика, а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Математика, дакле, не постоји |
стом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега познанства...{S |
p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица устајући. — П |
оље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не упадне један на врата са новим прон |
стави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо до |
p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ је |
но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам |
она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти |
tes"> <note xml:id="SRP18970_N1">Слично томе било је неколико десетина доцније у Београду, када |
е отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња |
редвиђам.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! |
ладић толико много говорио, те ју је по томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} |
ико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријат |
и о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам бити будућнос |
ство било то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио марам |
он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па с |
ање није правдало оваку претпоставку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она |
, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али с |
е мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао самога себе.{S} У |
вољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине |
а!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приб |
ако рећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим |
а. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до |
стигне свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање над |
е усред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит тон младићева одговора учини, те се госпођа предаде суд |
лим да јеси, — одговори мајка одмереним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да увек онако треба свирати |
еду.{S} Стаде пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити:</p> <p>— Јест, млади господине, |
p>Нинчић је првих дана остао при оваком тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, јер је |
пак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прош |
а то складно заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шумадијску расу.{S |
чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном кро |
ти препоручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} У |
показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, кад госпођица помену ње |
из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{S} Женске |
ојим југословенским акцентом, за твојим топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног |
ћи озарило нежном светлошћу и пријатном топлином.{S} Лекова му није давао, али га је дневно два |
е, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му стисну руку.</p> |
салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S |
зу једно другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између |
т, — али оним тихим покретима срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било ма |
Мајка га погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе; она то спази и погле |
ст; он се подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и цр |
мо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега јед |
хану, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и прат |
невешта ковача, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би |
тњи десио немио случај, сломио се један точак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, д |
шио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки |
држава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица где |
о осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погледао горе, размишља |
>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену |
азјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јој хладно:</ |
иљних дужности изветрити не остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја |
у таласању отменога света продужи своје трагање.</p> <p>Неколико сјајних вечери прођоше узалуд. |
нчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са грофицама, али је т |
Јануар је био ту, али његово напрегнуто трагање оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се тр |
е мало времена проведеног у безуспешном трагању, друштво би принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Б |
а бити одсуднији.{S} Досада је провео у трагању неколико часова дневно и само понекад и ноћу, а |
оналним комадима:{S} Оберњикова дирљива трагедија „Српски Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној уло |
ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије, која се одигравала по правилима општега мора |
" /> Само, ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака испашта ова |
или епизодама занимљивим за гледаоце а трагикомичним за суделоваче — жртве каквог <pb n="69" / |
зидовима и на столовима — видели бисмо трагове неких арабеска, да их нису препокриле разне нес |
збиљи се, кад опази да му црте показују трагове душевне и телесне малаксалости.</p> <p>Он се за |
ма.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и по интересима који отуд произилазе...{S} |
ш покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли пев |
коректор иронично.</p> <p>Момак донесе тражена два броја.{S} Коректор поче тражити.</p> <p>— Е |
Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забави, то би најпре могло |
о постојанство, показа му једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред |
тањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са ов |
ист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гл |
подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се нисам пре |
ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину |
о ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одговора, затим настави:</p> <p>— Ви сте м |
ицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се г |
ће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и |
а губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а богата земља |
мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун |
мања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уј |
е.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мисл |
за узроке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разговор о њ |
дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао здра |
аље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се |
а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који ни |
годејања од Господара, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини. |
еше неки господски послужитељ.</p> <p>— Тражим господина Павла Ђурића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p> |
добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођице Ев |
S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Говорио је српски, туђим нагласком, но с |
м сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави |
Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у редакц |
едној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још не |
се заједници своје народности; од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у оваким пр |
ића.{S} Никад никога није ословио, није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре млад |
беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полиј |
много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, исп |
ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb n="327" /> век са с |
олазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласн |
ад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног |
<pb n="325" /> <p>— Није овде; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде.{S |
но јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љ |
ти да сте гладни, мој господине; што не тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отро |
не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да поп |
интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, ко |
шта, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам бо |
есе тражена два броја.{S} Коректор поче тражити.</p> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуба“... ево имен |
и ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — одгов |
о и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам пропа |
евцу, док не нађе згодну службу, што би трајало неколико месеци; али кад год би Павле споменуо |
нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати, по свој прилици, неколико година, јер ће моја |
{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати више од петнаес година.{S} Петнаес година, то ј |
у везују јаке везе захвалности, које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријате |
одговарао на пребацивања Чилагова која трајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулиј |
!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n="323" /> трајаше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ |
ала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док јој грофица одговори, и она је то чинила ч |
чно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико форината на |
вету настаје доба забава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појав |
истинитог чара и блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, |
— већ по већем утицају — тренутном или трајнијем — њихових досетака, <pb n="321" /> које су ун |
ачина живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на |
новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе сво |
/p> <p>— По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је за |
нским; по кочијама које заузеше средину трга око једног високог религијозног споменика, иза ког |
сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину |
а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, против свога у |
ће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно |
акако из Австрије; ваљада каква угледна трговачка породица, чији је син у далекој страној служб |
х је приредила Университетска Омладина, Трговачко Удружење, Атлетски Клуб, Удружење Уметника и |
ко; неке <pb n="317" /> зграде, улице и тргови, школе и надлештва представљаху цивилизацију, ал |
је у ствари још био то; интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање народно још су се туда |
ицама може се разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у после |
та или иза завесе какве каване, помодне трговине или друге какве продавнице са интересом гледаш |
ције и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и |
живахност која је тамо повукла доцније трговину Карпатских земаља, и уздигла малени град скоро |
често у непотпуним хаљинама занатлију, трговца или беспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се |
помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког трговца старога кова: у плавом турском оделу са широким |
се тада већ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћифте, паланчани, путници, па и учитељи имађах |
ега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете |
да су неки обични, само нешто богатији, трговци које је у неколико уздигла необичност њихова пр |
дао јако изнурен, јер су то примећивали трговци, бербери и друге занатлије што стојаху пред сво |
кретност заједно са Грцима и Јерменским трговцима давала је Будимском пристаништу ону живахност |
аде, која је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба ма |
, затим залута по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајн |
ље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпу |
лику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то ве |
мо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком |
сећи Гордијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви н |
>Нинчић устаде и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам |
де.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S |
о народу треба; а ове побројане „науке“ треба избацити из школа.“</p> <p>Књига број 2. <title>В |
?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са |
вашој таштини; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p |
бијете каквом погрешком; но поред свега треба сада да се на <pb n="186" /> врло дискретан начин |
што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега треба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам дворк |
године „балек“ (дошљак, почетник), кога треба поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док |
— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш |
рујанији.{S} То је било у времену, када треба да полази на продудужење наука, које је у главном |
нда.</p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> <p>— Неминован је п |
је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да очајава.</p> |
S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мрачним странама живота. — Мој |
м да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</p> <p>Па |
ећ израстао, али господска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти |
ла у своме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и |
доцније то се није могло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Једно |
сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје не |
p> <p>— Међутим, — настави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га п |
— Са врло малом цивилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је |
брадом, јер је присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту |
граница, смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако што |
е, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам ко |
ако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примам |
а нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему угинут |
ештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле |
ородице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка твор |
воје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати племените осећаје срца,“ рече она |
ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{S} Ви знате ко је она, |
ли мислим да ви на то своје расположење треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у |
е пренемагање, драга женице, већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати |
ст намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на другу |
а сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован, најбољи лекари |
а реалнија, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треб |
ело напретка и среће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> |
Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету с |
е разумем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте га прекорачити |
труја лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена уклонит |
страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се |
то ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, |
/p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, али човек н |
/p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће у |
ао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му поможе:</p> |
шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти да |
по.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак нешто жалос |
з твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то |
да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али до |
она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уо |
Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред |
ном.</p> <p>— Ја налазим, да увек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — рече кнеги |
ам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Н |
Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спав |
е непристрасан, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особинама суделовача, — дакле |
не зна! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба видети.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је тво |
о је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ј |
„То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба постепености у развитку, а нарочито — армоније.“< |
ку науку и Метеорологију, колико народу треба; а ове побројане „науке“ треба избацити из школа. |
{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није мо |
стио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима свога |
ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвности.</p> <p>Потражи нужне ствари и хаљ |
<pb n="78" /> <p>— Не може се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитовати, господине мој.{S} |
седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она бу |
ма да их задобије, међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим прир |
се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара себ |
ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друге природе, као што је на пример Чилаг, а су |
је прошло Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, по белешци која и ту није не достајала |
драга Јелено, шта бих после свега овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато |
ње није била толико изречна, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канд |
јеш? — запита грофица прекорно. — Ти би требала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</ |
но, срећна, у загрљају његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га |
</p> <pb n="271" /> <p>— Ах, да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђ |
јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе |
Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да са |
ешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — објашњаваш |
лободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Павле још једнако зач |
слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, готово свак |
едне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве матерњи језик.{S} Чудновата прилика |
ашто?</p> <p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачити и преобући се |
мрдну главом:</p> <p>— Не иде.</p> <p>— Требало би, — потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мам |
а, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, или решити о старешини задруге или |
о вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p> |
и му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n="250" /> Агнешиних с |
у би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и |
ни с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло непријатно, оно учини т |
мате своје природне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњ |
ају душу, будућност и срећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут |
з Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се обрати |
, затим рече:</p> <p>— Свакако би ствар требало прекинути.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Госпођица окл |
ној, у којој се век почео заглибљивати; требао је да нађе једном ослонца својој слабости ма у ч |
где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је |
обље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено. |
дне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хр |
држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо, — одг |
ити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p |
да све те тајанствености размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, |
> <p>— Када Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено жао, ш |
о извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора кнегињица |
p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господин |
p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам имао |
одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете |
есме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите мл |
О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То |
> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола но |
вори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш |
лазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усре |
<p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти |
ивања и гледајмо своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ак |
чобанин чува бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом |
а децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под миш |
ећ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је овај ч |
тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу... али у они |
ења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипа |
турских господских кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с излас |
укратко исприча догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихват |
мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад ј |
, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову |
етнија, одмах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молб |
јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у неко |
да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока постао правим приређивачем те акције, а можд |
крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један трен |
наизменце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постати опасном, чувао га је сам, н |
е не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши главу, уздахну дубоко |
</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p> |
а префињеним карактерима.{S} Овај му се тренутак учини згодним да без насилних средстава осигур |
p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва г |
она најсветлија.</p> <p>Давно очекивани тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да ви |
ла је победу.</p> <p>Али и тај последњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног новембарског дана о |
јком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згодан за какво разлагање, био ј |
асамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згодан з |
силнија љубав заметнула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се окренуше. |
своју славу, да није умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младића при пролазу на састанак с |
иђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста |
ћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљ |
очену њихов пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механом видели; затим борбу кн |
да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим Павле <pb n="254" /> пробудио и погледа |
да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још |
еда и одговори тек пошто га је неколико тренутака посматрао:</p> <p>— Да изостанем од дужности? |
ворите, дакле!</p> <p>Павле је неколико тренутака гледао у <pb n="288" /> непомично лице грофов |
утрашње одаје.</p> <p>Чекао је неколико тренутака.{S} Затим се наново отворише врата, коморник |
њом стајала као укопана; после неколико тренутака проговори:</p> <p>— Ти си изустила важне речи |
ну чашу.</p> <p>И заиста после неколико тренутака донесоше чај за обојицу.{S} Павле је полагано |
одмах да му одговори, и после неколико тренутака одговори:</p> <pb n="325" /> <p>— Није овде; |
ме.</p> <p>Старац га тек после неколико тренутака размишљања разумеде, затим му рече:</p> <p>— |
је почело руменити и тек после неколико тренутака одговори лагано, одмерено:</p> <p>— Ја имам с |
; причекаћу овде.</p> <p>После неколико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ |
рбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака, док доврши.</p> <p>— А где остаде синоћ?</p> |
у једном од најсветијих и најозбиљнијих тренутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје |
јнички и победоносно.{S} И до последњег тренутка свог одржала је победу.</p> <p>Али и тај после |
својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благословеној библијотеци спадате у ред |
а њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S} Глав |
га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</p> <p>Младић је износио свеже слике својега |
{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренутком свога живота и кад дође час, оде у заказану п |
ван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који му не даде с |
ринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена од мога из |
и Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте бриге, извештај ће бити исцрпа |
опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тренутку узнемирујем, али ја сам имао једну дужност пре |
<p>Нинчић је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени |
зоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, |
ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим Павлу не |
њим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђава све |
осматрајући своју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш |
су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашена спусти завесу |
у.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах туђег човека, сељака, који се зв |
а.</p> <p>Павле је тада био у критичком тренутку и коректор одговори:</p> <p>— Господин Ђурић ј |
да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живота.</p> <p>— Мамице, слатка, опрости |
сно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неограниченог поштовања према ов |
ајвећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизм |
, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу в |
а право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветли пламен младос |
прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао на неку |
у га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, испаде леп |
љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу једн |
да, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на мој савет и отиснете се |
о је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепи |
постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхат |
слатко-нежном погледу, управљеном кроз тренутно отшкринута врата право, могао би назрети један |
чно на један други поглед управљен кроз тренутно отворена врата право у нас; управљач тога погл |
то су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред ку |
е и постојало, — већ по већем утицају — тренутном или трајнијем — њихових досетака, <pb n="321" |
ло изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нека врста тихог заноса и |
о је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља муч |
ринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало |
ели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће л |
обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да ј |
ну.</p> <p>— Боже, госпођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгледала осталима трима п |
Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она |
сполажем до њена пунолетства или удаје; треће је њена воља супротна породици и свима породичним |
(сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; треће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш келнер |
е, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једно |
слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна у |
ио истиснут са „општим образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „попу |
о тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} |
е ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да |
"175" /> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Како т |
егињица Евстратија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се одричем тога, |
иш твојим <pb n="180" /> сестрићима две трећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећи |
>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега имања?</p> <p>Кнегињица је дуго мислила |
очито у млађим годинама имађах скоро за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но јед |
ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега имања; она ће, дакле, кроз неколико мес |
ојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само тр |
и Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног или |
шао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту |
ја, који је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био гос |
> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изненађе |
гнеша! — ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих наивн |
постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, |
ила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За ко |
ашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гласом изговорене речи.{S} Затим |
егињица Страта. <pb n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од п |
јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то? |
но што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви зна |
сањарије младога Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се |
ле иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и куп |
Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне |
да жртвујете три живота вашој таштини; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за |
затим одабирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазил |
ву пошту.{S} Било <pb n="197" /> је два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише п |
ћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом, али |
p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочи |
више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат.{S} |
и смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакл |
умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у |
/p> <p>Старац устаде и извади из ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>П |
ника</title>“.{S} Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше |
езу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (е |
новчаних срестава.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена врата покривена иза медене ре |
по свој прилици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са једним старијим господино |
хрватским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силазити као кн |
а породицу војводину.</p> <p>— Кроз две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим |
а мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много |
а кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго реш |
а му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега великога имања оставио њему.{S} У |
сте, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој таштини; три живота, од којих два треб |
"la">Singidunum</foreign> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Спо |
ика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам пропао, али на ово |
да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола |
> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега ваше |
ао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из м |
ио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једанпут; кад је то последњи пут доша |
id="SRP18970_C10"> <head>X</head> <head>ТРИ ПИСМАНЦЕТА</head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и |
какав прљави кривоноги ковачки калфа на трибини раздрао, проповедајући да су сви људи једнаки, |
огромну очевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет до десет форината с |
о да Вам испричам којим сам начином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици |
барон Феј, ближе је своје четрдесете но тридесете године, али богат, озбиљан и одличан човек, к |
S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината |
.{S} Све што сам побројао дакле месечно триест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају ме |
вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша послед |
ма, која је по свему изгледала осталима трима потчињена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо |
ва или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчића.{S} Свега рана дневно стаје четрдесет |
и четири новчића, месечно мало више од тринаест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем ча |
пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљада, или више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле |
ђоше два три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом, али је није могао добити на уљудан |
водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједном отворише уста Павлу и на њих по |
ко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га запита:</p> <pb n="96" /> |
већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, |
ље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106" |
ало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег школовања у јединој средњој школи моје отаџ |
и заједно одоше одајама грофичиним, све троје узбуђени.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
е постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећ |
д лепе баштице на обранку.{S} Набави му троколица <pb n="298" /> и сам га гураше пред собом она |
екла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> |
да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволиком чистотом женске наклоности и он од |
bSection" /> <p>Ујак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му, до душе, није бил |
две руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се после извесне почивке.</p> <p>— |
не су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} К |
а узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— На |
вратоломан пут преко средине Балканског Тропоља.{S} Њојзи се допадају оваке авантуре...{S} Није |
а свуда по северној половини Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена р |
их собица <pb n="193" /> разнога стила, троугластих или од више него четири угла а са уласком и |
ми нешто и преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, |
ј одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало |
сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгл |
и штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их |
сти, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, колика му је стварна, телесна потре |
ика кавана где је беспослена госпоштина трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњи |
ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећи на двору и путујући |
вам преостаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни ма |
д, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је личност младићева ути |
упрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се истрошио...</p> <p>И сад лежи ту |
пропала великашка породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте в |
ам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је не |
по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} |
без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове, јавна |
} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издај |
а, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље |
цимо, на коју књигу или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију |
епну зграду нарочито подигнуту огромним трошковима за веће забаве, Павле потражи надзорника и б |
кад је то одговорила, изгледала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би мног |
орана предака“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима |
>Из господских станова сиђоше у свечану трпезарију, на доњем спрату, која је изгледала као неки |
е чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је надзор бадро |
није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који су у своме к |
јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевн |
да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} |
; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчис |
ри месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку ја се реших да вам |
<p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене била огромна |
, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, где је |
друге, затим српске мотиве при свршетку трудила се нарочито да истакне.{S} При бржим местима за |
ди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, упра |
ли равни ни оним најлошијима који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да |
ко велиш, Агнешо?</p> <p>— Није лепо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуст |
етон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, у Нишу; |
ге вечерње представе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да добије позивнице у богатије породице и отм |
на <pb n="186" /> врло дискретан начин трудите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте |
тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — одговори јој грофица. — Писмо је код мене.</ |
з Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да т |
ојим занатом, сапунџијским, а неуморним трудом и многогодишњом штедњом, те је сад, седећи на ми |
погледајући у сестру немило изненађена, труђаше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> |
ам посведневно, не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог чара |
„западњачку културу“ што је положена на трулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва и |
арени свет, где је испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Ч |
на, која је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је бил |
е на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим друмовима.</p> <pb n="15" /> <p>Господин баро |
узрујаности.{S} Гости су викали, момци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Пав |
ком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је с |
својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p> |
pb n="82" /> изгрицкали.{S} Ви јатомице трчите у тако звано иностранство, ваше слатко, примамљи |
ата, гуркање столица, звекетање судова, трчкарање момака, узвике порука и отпорука; онда ћемо и |
слови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас тражим. |
ло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не разу |
— Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш са |
ем дрхташе од узбуђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да |
— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну коректор весело.</p> <p>— Познаје |
збећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} По |
ала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употребила и ја, и у |
још једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао нек |
/p> <pb n="78" /> <p>— Не може се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитовати, господине мој. |
ђите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати цело после подне, пошто ћу тог |
и женскиња, онде о занатлијском савезу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о |
аркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан ч |
ом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наследна кне |
ипући вукла натоварена рабаџијска кола; ту су понекад пројурила и тешка господска каруца са леп |
о северној половини Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска |
ред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Д |
ем месечно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рука |
Одатле одосмо на Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, |
кла размишљањем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако че |
осутра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да см |
лкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, т |
у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да свр |
до мале иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца |
шки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу |
а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Ру |
.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у |
заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га теле |
адигнутим панталонама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога |
е.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће |
/> оружја, алати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је ул |
сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне |
ито што се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ |
аје згодна материјала за претресање.{S} Ту се говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијск |
ишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, в |
е, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згод |
уги спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; затим дв |
при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечит |
или у наручје своје људске слабости.{S} Ту више нема другог излаза до одлучнога корака.</p> <p> |
о стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун дос |
јској или другој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев |
дна га у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочито при почетку године „балек“ (дошљак, поче |
; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S} Од тога чове |
Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде жи |
вде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она |
, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја |
н је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадовољна духа остав |
p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљен |
код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједном отворише |
ију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти |
или беспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју |
м службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропаст |
да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољег |
ве хартије, — настави господин Чилаг. — Ту су читава имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је |
тако. — одговори кнегињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад |
, наслањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</ |
ерлука.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгл |
идеш?</p> <p>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту застаде, уздахну, па чврстим гласом настави: — Добро |
„нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> < |
о! — рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не помаже пренемагање, драга женице, већ најпре треб |
пали лампу, погледа и узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> |
нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунска глава са пот |
ом чину изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а |
, Српска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окретност заједно с |
учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изуз |
е се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а п |
те у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало |
, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни са |
исам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у песма |
е школске часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, задиркивања, споразуме |
ако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечито благодарни. |
вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су р |
она, као удовица породичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад је тр |
за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образованог сина, чије узбуђењ |
p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везива |
дица Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, д |
те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да.</p> <pb n="116" /> <p>— Ч |
сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа не |
з обзира на душевна расположења.{S} Има ту правника који су отишли у марвене лекаре; филолога к |
{S} Поред <pb n="67" /> тих сличица има ту исписаних објашњавања што се тичу слика, или стихова |
да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на ц |
околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на пос |
да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што ј |
59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипа |
дочекао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски са |
дајте око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу |
м ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући |
оре.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p> <p>— |
га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{ |
Ја знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи штап. — |
ли је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да прит |
ео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остад |
пола војником пола грађанином, који је ту вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога се распи |
трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је |
и, да се приближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb |
тина, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војв |
ице усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква |
чнога; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита |
ла заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној механ |
људи који једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, још једне |
уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева |
да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој ос |
д?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи |
сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о П |
са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, н |
авима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је |
окицама.{S} Ова битанга што обичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ће |
н гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престоницама дос |
е хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n=" |
так, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут |
га човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, која рече да јо |
ерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мисли |
лижавао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропа |
ше.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гро |
сподарев или његових синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више прес |
вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са четири сн |
ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива |
и се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији некол |
тку самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} Не |
и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међутим, — |
ејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, |
за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} О |
естоницама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијоналнога Балканско-Карпатскога |
тане са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе о |
8" /> <p>— А откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p> |
ош тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле |
ктор погледа онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој постељи, приме |
атећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту.</p> <pb n="112" /> <p>— Позивницу нисам вам могао н |
њига требала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању ч |
образованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у ко |
ак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим пр |
тство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и |
ред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и има |
с јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госпођо.</p |
скочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, |
<p>Па се истрошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Коли |
коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи |
тије породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешк |
е знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p |
>— Господине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе |
даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био пис |
уготовљено, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> < |
спремим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама. |
ја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети сваки каквим занатом, а ле |
ло је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Н |
ђутим још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се |
То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевена господина — чиновника или профе |
/p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле г |
се досадило девојаштво.</p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, ево |
е ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, го |
.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите в |
.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам |
<p>— Изволите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председав |
рагању, друштво би принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</p> <p>— Мех |
е покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбрижним комешањем, |
земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује тру |
ости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, |
p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> <p>— Немино |
а.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... мојим духом |
а грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једи |
ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако са |
да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг |
д оживи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја с |
обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најре |
варне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лука |
наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је било највеће могућности, да постигне свој давно ж |
и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух |
адић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је по |
главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која стар |
у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто трагање оста без успеха.</p> |
зи у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{ |
рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те пи |
</p> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав |
шили; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у ру |
још једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да се разго |
{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпут овде се с |
s moi le déluge</foreign>.{S} Но ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Сл |
чали, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакр |
о је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хулећи н |
е велика част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за |
гиња уздрхта.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> <p>— Моје сест |
схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави |
ем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћер, |
еког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се најстарија кру |
ди још веће поузданости остане преконоћ ту.</p> <p>Странци су вечерали на доксату.{S} Отуд су г |
</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, к |
{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тв |
се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о њ |
о бисте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теб |
ли да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, где |
у могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак младић |
бити набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако набројано, а |
сад је само било питање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n=" |
а овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су |
таванице могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости |
ић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, ал |
ати Аустријском заступнику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, |
Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— |
нашим имањима у задружним породицама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досад |
још могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шт |
ротивила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговор |
есме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуст |
најмљена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, к |
и, чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту ва |
ојну болницу поред једног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички од |
{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена врата и једва је мо |
го претресају, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одре |
вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле |
овека.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово д |
јајнијој, најмилијој, најдражој.</p> <p>Ту поплашено застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо |
ет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући с |
угледа Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и г |
разоване странкиње интересовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе нар |
> <p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велики одмор“.{S} Већина гости |
у дође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узруја |
побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је непо |
ле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно с |
да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к вама.< |
тког живота начини непроходну дубину од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер ј |
ко прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао главом он.< |
ко чудновато помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовск |
и у један побожни уздисај, у једну нему тугованку, која изли први и највећи бол његова живота п |
о за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао ка |
слила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да тугујеш? — запита грофица прекорно. — Ти би требала сад |
ешка господска каруца са лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb |
занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, већин |
ло.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у ра |
народно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, већином, патријотске идеје |
д дворца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда се често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су он |
ива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више нат |
на ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати |
, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Он |
ородица, зато га његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни и |
пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две год |
Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских, па и малорус |
че одмах у првом тренутку, када угледах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, била го |
Вашој болести остављеног без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали до |
ио довољно објашњен положајем њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара г |
ије могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304" /> јер му јави |
} Вас тражим.</p> <p>Говорио је српски, туђим нагласком, но се никако не би могло ухватити који |
тек после много година, многи напојени туђим духом, што брижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме |
уђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим народностима онде, каквих тамо има још, а у Павло |
до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казуј |
акнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ј |
пријатно поуздање у своју судбину усред туђине.{S} Урођене им охолости нестаде; младића испрати |
Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и |
о ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из неког не |
аво посећивања најбољих српских и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимично живе |
због својих нарочитих особина, који је туђину увек нејасан и зато неприступачан.</p> <pb n="68 |
е заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> </d |
слушао ове речи старог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико окретности говорио о њиховим |
пита, откуд та велика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да ј |
је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим народнос |
не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова га |
развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им |
ти у друштву; и прилично познавање оних туђих сјајних прилика, одакле је ономадне један леп зра |
имањем ослобођена од претерана страха у туђој земљи, претерано и наградила.{S} Онај пређашњи ма |
иће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, д |
ли...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео д |
е обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је неп |
још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, |
шли код куће, само се газдарица потајно тужила покаткад некоме од некадашњих бољих познаника Па |
} У свакоме нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и |
душевним расположењем данас изабрао све тужне песме; севдалијске Босанске певао је са таквим уз |
једног кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед су |
на мајчино лице пуно замршених брижних тужних бора?!..</p> <p>Нама женама пребацују људи, да у |
бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи д |
>— Не, нисмо више; — одговори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узви |
трасне, час сурове песме.</p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p |
вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље да сам послушао своју мајку.< |
рије своју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти сп |
ј.</p> <p>— Тај један једини — одговори тужно Павле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја б |
ав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи |
својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељима; уздржао је сузе које се |
кли; управо је само <pb n="91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се бранио колико је могао.</p> |
Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг |
јој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој се век по |
рбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им |
неша уместо одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка |
ао звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше гроф даље, — <pb n="2 |
уни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међутим исп |
а за одржавање добре воље и за прогнање туробности у човечанству.</p> <p>На овим зидовима висил |
чно обавестили о предузетом путу.{S} За турске власти иначе носимо собом упуства за нашу сигурн |
и, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јуж |
лог дворца била је по обичном распореду турских господских кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком |
ванице, одело средњег и нижег сталежа — турско; неке <pb n="317" /> зграде, улице и тргови, шко |
ко пола Азијско, нешто пола српско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова интелигенци |
Слушао сам од твојих даскала (старинско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја зна |
е још тада носаше, за разлику од правог турског, са ширим теменом и богатијом кићанком, а то ск |
трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове |
ланачког трговца старога кова: у плавом турском оделу са широким фесом, дебелим спуштеним брков |
е звучним гласом. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанства које |
алом али јаком духу.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласом. — То ни |
} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих. |
али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузетак, а |
д време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и још по ко |
вратимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још је |
х по томе могао приближно оценити каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносн |
још би могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор ил |
што је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, |
је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} О |
а и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му тре |
ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле сте |
од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти |
већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомислених поступака и расп |
з две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не б |
такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</p> |
ли откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчиц |
да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те |
јој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Па |
да то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и сво |
иво, јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће |
леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што реко |
атеринска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А он |
шту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари н |
ви кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, сва |
разумете, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због |
а морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би му |
>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву |
м досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпу |
авају, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и |
од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је било највеће могућ |
S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се пос |
ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој са |
Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— С |
га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или неколико ме |
ш имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То |
куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} |
{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у |
ар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да |
једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма |
дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше |
игранка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је ул |
бећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64" /> |
и једино својој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га |
која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, почео је п |
два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити појединости, те хоће да их утврди |
ува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, зацело |
г моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати више од петнаес година.{S} Петнаес |
ом се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што |
>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И |
="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он |
а овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш |
му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесно? — упита она, |
о уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Ч |
а прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Види |
оследњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p> <p>— Чек |
лом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међут |
мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p |
зрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; |
случају и поступило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драго |
тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој за |
прости од породице са блаженом надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће, к |
ке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забави, |
нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те |
разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је ква |
о што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога сест |
на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње стар |
могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о |
е састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павлову, |
а, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом |
д које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је |
У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма каквим срествима. (Она узда |
асни да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг их, |
дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у несве |
лесник полугласно рече:</p> <p>— Ваљада ће стићи за времена.</p> <p>Поручише носаче, за то врем |
вор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још т |
јте питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — |
мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја о |
дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумен |
а муже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> |
а ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокн |
јма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља и вашега ра |
алу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и |
е довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта |
ј, једна луда девојачка засновица, која ће у кругу озбиљних дужности изветрити не остављајући т |
у засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе |
преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и сјајн |
драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, |
е дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди. |
шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати, по свој прилици, неколико година, ј |
тогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он |
тног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико |
тка уступила трећину својега имања; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb n="335" /> |
p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али н |
осио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да |
да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кће |
рашњости на имању.{S} Очувана овако она ће временом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су пов |
за развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим слободна и располагаће својом личношћу и |
своме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— |
анин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи |
<p>— Затим разлику сталежа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То |
ано; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ниш |
ти.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили?</p> <p>— Желите да зн |
хташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је |
овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши ро |
о, по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— |
p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагуј |
шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} |
кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не треба, |
<p>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} К |
дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар |
слетку самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} |
олим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим |
даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим рече:</p |
</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, |
иња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што није з |
својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.< |
не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме |
жи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међутим |
мо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пи |
у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је на |
шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су га непрестано |
уца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, |
ме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, бац |
омпликован, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и |
меја се грофица полугласно. — И теткица ће скоро под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладно |
а писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад ј |
ја иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја чисто |
тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер |
шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срества |
ао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео |
има смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отић |
>— Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; ко |
још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да вечерате?</p> <p>— |
а дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново |
о мастан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него |
ему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својој главној наклоности и да ће му |
ти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка |
<p>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто |
бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима са от |
днесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после кратке почив |
спођицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и поз |
ати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се |
живи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја б |
низму“, то јест: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи; грађанину, који само на посао гл |
вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће |
јој глави нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави |
а њу везују јаке везе захвалности, које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја приј |
у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да |
не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју д |
ко моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним прилик |
едва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не поглед |
>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.< |
лику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убит |
уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских станов |
ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати |
каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе своја дивна ткива; Мачванин ће |
ном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац т |
случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада година, као што су св |
родности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, који <pb n="150" /> се б |
омисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу п |
у важних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сут |
ли богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада играти велику улогу <pb n="214" /> у животу; |
,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекл |
јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— В |
то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само |
кочили у медицинаре; па природњака који ће и глумовати, само да се дочепају иностранства; и док |
то није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди |
те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве ма |
алост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка |
и бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чек |
а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> <pb n="348" |
шио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} |
Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем |
му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се с |
код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— Велик |
љени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од које је о |
има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није видео ни |
ти онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парипа, |
ојажљиво да изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република — анар |
то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић с |
се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и н |
д младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд |
А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> |
буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте |
бодан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај да |
уке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ |
је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада |
ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити ми |
варима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад о |
о и несрећа.{S} После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управи |
, не можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, |
ренутку.{S} Али немајте бриге, извештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам беле |
се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познај |
своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посв |
је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити занавек.</p> </div> <pb n="205" |
, онде о сиротињским домовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти реч „република“, али ће га други |
иком: „Шта република — анархија!“ Један ће бојажљиво: „Занатлијска изложба“, други дрско: „Стра |
а производе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ |
муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и с |
аше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умири |
е мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да |
— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га |
у.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом по |
одговори:</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он |
</p> <pb n="253" /> <p>— Не верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, |
ажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, кад в |
је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за разв |
лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња б |
х, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући јед |
<p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који |
ма и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече једнога придвечерја Нинчићу, кад с |
о му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина? — ускликн |
јатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Мо |
оман величанствен простор.</p> <p>— Ово ће вас место највише интересовати.{S} И ја га волим, па |
рави.</p> <p>— Оздравиће, управо наново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од ов |
/p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви |
оумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама што га чек |
ат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S |
варна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, а |
То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p> |
p>— Шта је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где |
око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Реко |
н ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре |
јој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих непријатности по вас, милостиве |
едно непрекидно размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудњ |
ји дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи све системе: алеопатија, омеопатија, |
о није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спа |
итање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n="218" /> <p>Опет ма |
ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске |
те разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у т |
ј сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему |
стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — |
д их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и на |
, да се толико напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину користити, а да им н |
ији, — па се већ унапред радовао колико ће благостања донети њиховој кући његова и његове жене |
ожац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.</p> < |
ли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши |
к дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</ |
— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после |
ило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара г |
нституције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и зацело настраном калу |
једном малом договору.{S} Мислим, скоро ће свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шеши |
твар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао да га посети нико и |
претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећ |
забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ћ |
му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћет |
кад после болесник случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете, |
о му срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био то |
ата требати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичај |
е ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} |
p>— Како? — узвикну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била |
Море докусурити све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p |
и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у го |
предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по |
ске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бо |
под Врања до Скопља непријатности; зато ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јаку еск |
а.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.< |
а да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски.</p> <p>Унутрашњост о |
до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим |
ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе |
ачево мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово |
буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могл |
рати извесна лична независност тиме што ће се задобити поверење особља и управе, или ако се мож |
тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде |
.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украс |
31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отворени |
треба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког пост |
— Зашто баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конц |
p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила |
и, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће |
} Овако доцкан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове године, не |
аљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наг |
сиротињским приликама, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одра |
, по свој прилици, неколико година, јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И напосл |
ћу постати јединим власником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је пр |
оји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положа |
овече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А |
дине бароне, — одврати госпођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p |
и не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена што су ту била.{S} |
г, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S} Добар дан, го |
твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само |
о ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја не мо |
мести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; |
ка, витка стаса; слабачка састава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; рет |
њих година још доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло |
опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чуват |
још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, — примети Павле.</p> <p>— Да, господине |
је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док к |
молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби одгово |
ма.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се пр |
вечанским!</p> <p>— Лепо, госпођо, онда ћемо чекати, док <pb n="270" /> грофица Агнеша Јанковић |
момака, узвике порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакодневну слику ове ђачке каван |
е госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци |
а зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Говорник н |
за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Ве |
јатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пази |
мо <pb n="209" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасн |
р си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> |
да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има неколико чистих со |
ћ оклеваше, затим рече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не |
наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећа |
терећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече |
стави нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> <p |
ћи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у ово |
<p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака у |
и судбину? — запита Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо покушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви за |
чне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а в |
аваше мајка, — али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем заврем |
удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још |
њена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћем |
<p>Близу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз она |
очак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p |
ћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} Није на |
даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Говорите.</p> <pb n="1 |
љнога листа.</p> <pb n="138" /> <p>— То ћемо, по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — |
би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и код мн |
ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — |
тра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматр |
а, заставе, новине, говор, беше српско; ћепенци, многе каванице, одело средњег и нижег сталежа |
штим покривачем југоисточне Јевропе, са ћерамидом пострешене <pb n="6" /> кућице њезине, и окол |
Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску утопљеничку дец |
е тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле не п |
а грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу да с |
Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа. |
шен чин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и је |
<pb n="273" /> <p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло туга |
а су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и о |
о, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће м |
одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе |
ао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете при |
та не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Примети |
ад вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим поступци |
Све, грофице, до ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побе |
маћете прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофи |
..{S} Молим, отпустите ме.</p> <p>— Шта ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико |
ежнијем.</p> <pb n="230" /> <p>— Па шта ћете после?</p> <p>— Да видим.{S} Збогом.</p> <p>Оде.</ |
иближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у из |
е можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу |
ng="fr">sur la terasse!</foreign>), где ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или изврс |
вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да |
е ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошл |
ђи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам |
/> има пуно младића ваше народности; ви ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су |
обио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао б |
сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="102" /> величанствених успеха |
говораше гроф даље, — <pb n="277" /> ви ћете нас приморати насиљем, скандалом, јавношћу или лук |
младићско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се временом умирити, покушајте.</p> <p>Павле га по |
ропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натераће вас да напредуј |
трошак нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p> |
е, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами себи.{S} Настаје питање да ли |
г и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих к |
волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најп |
мљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захвалн |
н?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надокнађује све; а на то |
м, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кн |
кне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину |
си.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље у |
благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ак |
м!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. |
чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог последњег часа, |
тпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S} Али |
неког светог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло по |
.{S} Гоњени проклетством родитељским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство |
чинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љуб |
а сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом источном ситнаријом припремити мени ста |
и ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечито |
а је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, |
да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивањем аката, што су их напис |
едом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p> <p>— |
нак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у с |
ладића, он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у |
арошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом кој |
ре рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и в |
о узнемиривати вашим разлагањима.{S} То ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред мла |
бити срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p |
с очински саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле |
ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта желите више?{S} |
, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p> |
оспођици сестри, милостива госпођо, јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опс |
еткичин величанствени прилог.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; он |
је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" / |
и добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твој |
тиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек |
тоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја с |
едне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> <p>— Добро; свак |
осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она |
и, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој о |
ри:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да чов |
тна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно саздану срећу ово |
загрлише срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао са |
ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} |
>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p |
</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> < |
д сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али |
рахом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али |
га видим.</p> <pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш |
<p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} Али |
ш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p> |
Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чу |
Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрош |
ви вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор о |
е; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би с |
ом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко време бити врло б |
:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; упр |
мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш |
, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Оч |
није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p |
дине удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест ње |
</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми |
Лепо.{S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годину.{S} Само једну, уја |
ије тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— |
кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то н |
о оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да идеш?</p> <p>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту заста |
м за писање има сат, под главним столом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, Бетовенова, у стар |
и и украсили цвећем и лепим источњачким ћилимовима, њима досад непознатим.{S} На умиваонику бил |
<p>Полагано се успео уза широке дебелим ћилимом застрте мраморне степенице, поред позлаћених ст |
ећ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћифте, паланчани, путници, па и учитељи имађаху већ сво |
ме: алеопатија, омеопатија, идропатија, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим |
ва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Пр |
> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју ваше |
бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не |
тором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — говораше |
ише мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим власником радње, јер ће се продати, |
но се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, кол |
осподина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју је он так |
ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећни |
ивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну |
м ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима |
лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешт |
ли, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате |
, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како |
ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> < |
гресима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша т |
се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о |
живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније |
да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње дав |
ваца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разум |
{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парниц |
бин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} |
S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке пор |
сасвим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих ис |
интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и др |
ори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, препоручујем вам најв |
— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p |
е, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренута |
јим путем, госпођо?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И са |
бин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути с |
и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате |
пеног самоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећ |
то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пош |
а пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону |
ве пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, |
е оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно. |
и нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим |
е.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство ун |
ј души пробудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зна.< |
, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати прија |
ите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном м |
смо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, гос |
> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да |
S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским гр |
атите је, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бит |
<p>Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпођ |
м је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Агнеш |
>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мен |
и не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру |
p> <p>— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћу је отети.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се борит |
Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пре |
.</p> <p>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешно |
ијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади господине, — рече гроф хладно. |
е отети.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најј |
се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на |
м делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже п |
драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас |
крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} И |
својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учи |
песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, мож |
ства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уживања |
мрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахах |
с, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; им |
е често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то ј |
лагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени оч |
е ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг |
а Агнеша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гне |
ате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је |
ом Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а |
реме мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у ун |
} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није |
{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, ве |
S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њ |
ца, којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ре |
ах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољити.{S} |
а нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потреб |
је видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потр |
ије човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар |
и?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гон |
и, господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица м |
е, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути из ваших канџи |
опште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ва |
продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што са |
и реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом. — Ви |
> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да идеш?</p> <p>— Морам.</p> <p> |
д ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која |
.</p> <p>— Благодарим на части.{S} Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја М |
, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, — одговори Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста |
ле се поклони и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да |
упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је б |
узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око начела.</p> < |
Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или |
{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Стра |
е угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и уз |
ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није |
само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад |
редно отварају.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Посл |
ледало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу чинити, али биће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер |
у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, покушати, — одговори младић. — Но за то |
а срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћем |
емо разговарати цело после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан |
ли ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> <p> |
/p> <p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћу прекинути разговор.</p> <p>— Говорите, дакле, — дови |
> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> < |
већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, ду |
о срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у па |
прилика да намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо с |
о незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате српску |
жи јој се госпођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни она н |
ца погледа испитујући у сестру, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови она, — објасни ми т |
није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала. |
— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; |
мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је пос |
у ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је |
— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женске згледаше |
дан не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није знао шта да о |
— Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; |
и о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> |
— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p> <pb n="2 |
е загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погледа неиз |
јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват |
а дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у |
новицу.{S} Тако су ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак младићев.</p> <p>Тек после |
могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка је |
>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазвони и ћутећки сачека послужитеља ходајући по соби; кад је ова |
ку остави своју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под |
ре свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим |
увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истраж |
— То сте ви, који желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи гледати кроз лорњон на ону |
малакше у своме очајању.{S} Постала је ћутљива, често зловољна, каткад болесна.{S} У сразмери, |
S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се де |
читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> < |
гдегде каква слика, рецимо, Бетовенова, у старом али добром челикорезу, или „<title>Фауста и Гр |
не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за т |
је љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је П |
касту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба које се код женских означава са „средњим годинам |
овори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у позоришту, или у каквом рома |
знато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом свету настаје доба забава.{S} Оно обично |
.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у којима се на прве звукове назире побуда што их је иза |
уће довде спопала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађо |
пролазили поред појединих тих одељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друшт |
азмира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог света, < |
p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још |
ом не могаше водити рачуна о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би |
у певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је |
на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ничега особитога осим њихова врло рђ |
метио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чи |
родици чува више од пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од ње |
то; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чија сам требала да будем још с поче |
не беше више оног младићског поуздања, у његову понашању недостајаше оне кокетне поузданости, |
орских позиција; с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са својим меланхоличним |
а љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога гр |
би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена силна преб |
траше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду укрућена, душа није мог |
ре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово н |
тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p> |
вирање тих наивних почетничких песмица, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш |
<p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном кроз тренутно о |
ја.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока постао правим приређивач |
p> </quote> <p>У београдски горњи град, у старински <foreign xml:lang="la">Singidunum</foreign> |
ила је погледала право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветл |
одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова |
деш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</p> < |
се чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душевним борбама очеличен, није се застидео н |
хну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душом.{S} А знате |
одна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Др |
то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребацивања овом око |
изненађења. —</p> <p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угле |
алазимо у круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким становима: по университетски |
ена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој |
са лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих осећаја н |
ршавелом телу нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше заносне мисли, које ће она од м |
ј пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место одговора, заплака, а грофица је поплашено ухват |
моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{ |
ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p |
цвете, </l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!</l> <p>Војислав</p> </quote> <p> |
овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких на |
а пробуди толики интерес наше породице, у којој сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узе |
светини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по тр |
оране, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p> |
ским ходницима, камо је Павле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и ок |
, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благостањем |
једино их везују још природни осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је |
хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година још и Дун |
се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за нашу причу пресудан дог |
н са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љуба |
ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила на |
дређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали д |
венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад ј |
ловољна, каткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чеж |
сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, |
ну српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су на |
ешио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једанпут; кад је то последњи пут до |
о ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тад |
S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољ |
ићево претвори у један побожни уздисај, у једну нему тугованку, која изли први и највећи бол ње |
ој али бујној му машти најприкладнијој, у борби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста о |
{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи мог |
а тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој се век почео заглибљивати; требао је да нађе је |
tone unit="subSection" /> <p>Сутра пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма да н |
о дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мисл |
о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извештајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Ј |
адићски несташним безбрижним комешањем, у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника |
х господских кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на |
оцније сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја |
ојом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту |
еријат са лепом, тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у |
ion" /> <p>У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом крви, а још већом навалом ми |
кад госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку |
на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам |
ске породице, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене пр |
а спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био |
о је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тад |
} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година |
и, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чисти |
ити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што к |
лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у сагласности са својим душевним расположењем данас иза |
друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онак |
тор је махнуо руком према постељи, што, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ з |
Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежности, које беш |
ам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Павле порумене.</p> <p>— |
азним групама имали свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са ст |
носимо собом упуства за нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадоше нам добре бранио |
овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Паризу, П |
ржање није правдало оваку претпоставку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> он |
способностима створио би једну фабрику, у којој би хиљадама својих другова давао хране, здравиј |
ог стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као млада невина богиња без порока |
дите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном малом до |
тињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко |
су га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, испаде л |
таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми |
лет, повучен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити д |
омена донела собом много новина што су, у стицају са старинским навикама становништва као и са |
еде признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n="46" |
ми је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причал |
ћа налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, |
ио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви, |
сврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада |
ри коју — и још по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита с |
..{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија.</p> <p>— Војвода Баркари |
ио тип паланачког трговца старога кова: у плавом турском оделу са широким фесом, дебелим спуште |
иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; један господин и једа |
иве или по школама или у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> |
душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкладнијој, у |
ће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај за |
ого кашљем; моје је здравље поремећено: у моме омршавелом телу нема више младићке ватре, у мојо |
и, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту угарском, тада најживљем друштвено |
јничким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе омлад |
Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица за леко |
ч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима в |
је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, |
ке, концерте, зборове, јавна предавања; у позоришта и разне друге вечерње представе.{S} Узаман. |
г па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем |
ећ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чу |
чки и румунски, као и словеначки језик; у врло угледним звањима државним, војничким и друштвени |
е мајке, која је рано постала удовицом; у њему још живи њен благотворни утицај; али она је већ |
крвавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међупросторима налазимо вртове, а од неких су направљ |
м тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зачецима он је био наша средин |
њих.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим групама често су сви говорили у исто време; ви |
ећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога човека као да је |
а на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њега за све |
них и поштених, жена покорних и родних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љуба |
а да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљниј |
када играти велику улогу <pb n="214" /> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поноси |
ино што нисам господин, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело |
аво по јавним местима овога града...{S} У друштву је било четири женских: мајка, крупна достоја |
загледала —</p> <p>— Ја загледала?..{S} У кога? — запита Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, |
</p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола |
у, — а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговора коректор му показа завој са новча |
обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гост |
ке вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> < |
а тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, |
била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна |
ни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да ст |
љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече пој |
ника, које овде називају робијашима.{S} У <pb n="341" /> сивобелом оделу са капом нарочитога кр |
ива, често зловољна, каткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи таја |
, споразумевања или неспоразумевања.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом |
згледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење пред |
морала признати коректност одговора.{S} У том је смислу реферисала кнегињици која је, до душе, |
/p> <p>— Ништа више?</p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p |
} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, |
ише нека затворена господска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпо |
сете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, исти |
е и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стр |
месечним стојао је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули су странци, |
то, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али |
да, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно ш |
а само са онима које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у |
и великим заводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових градова они често живе својим одређени |
који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двоструких окана облигатни бели |
у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба постао је сасвим несносан, прек и џандр |
три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за веле |
!</p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде к |
отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено пуно сребрног |
вану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Гости су викали, |
о од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све |
ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнол |
на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији |
целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, која има својих граница, с |
начине, које само он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или |
ак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњ |
} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обратих њојз |
ом очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и заш |
ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио сам волети људе, ценити п |
Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су т |
о ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Коректор сврши |
је му је он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово |
стан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских породица, зат |
p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте увидети посредан |
ђењем отвараше писма једно по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То с |
..{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће читао то презиме; овде се, као што |
а си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов уг |
у тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга стања, па мислим да се |
аде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, |
ао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном расположењу свом морао је да се преда бербе |
но, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и |
те, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уве |
ој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Ч |
ако?</p> <p>— Шта вичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка. |
ли дворац, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обал |
атељства и мислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царс |
ва.</p> <p>— Ви, дакле, знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег пр |
лици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том крају има много великашких кућа; не знам....{S} А |
хоћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво |
{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Над |
станка њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна |
чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Тако рече, — одговори му братац.</p> |
Нинчић сркну вина, па настави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле имати вредности без |
е полагано и пажљиво одговори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— Имаш ли благодјејања?</p> <p>— Мислим |
одговори са киселим осмејком:</p> <p>— У главноме јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чин |
p>— Повереник господина Павла?</p> <p>— У свему, госпођо.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко |
бјасни му Павле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешти, на университету, или управо по јавним местима |
о.</p> <p>— Одавде?{S} Одакле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богат |
ер.</p> <p>— Зашто, господине?</p> <p>— У таква разлагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу в |
где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Са |
} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{ |
има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени н |
<pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— П |
зу, или „<title>Фауста и Грете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „Карловачки сабор о |
агедија „Српски Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељ |
о пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо |
био још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само |
е завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неогран |
је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и |
сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском крају?</p> <p>— Нисам знао да је госп |
одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада |
ду, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег оп |
о у круговима оне престонице позната, а у српским тамошњим омиљена личност.{S} Коректност његов |
д подељен у четири самосталне државе, а у неколико десетина области.</p> <p>— То је врло интере |
ки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нека врста тихог |
ум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи |
ада, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству била је велика кавана где је беспослена госп |
адоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду нано |
кане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима, од |
S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Пав |
мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се доб |
рву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али ниј |
о шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам |
родностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци |
ше у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговора |
о што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће они |
у своју, и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} Њима се храни једино известан |
су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зет |
ијама, где помало научих књиговодство а у радионицама изучих штампарске послове, преместих се и |
им наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S} У оним |
и пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударај |
утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показ |
а драперија, која се до земље продужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљене <pb n="235" |
коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегнутој хаљини са симетрично развијеним нагим горњи |
гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ре |
имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разговор са они |
сентименталног постепеног самоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb |
тави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу ме |
така, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочито при поч |
и и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнег |
мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га |
мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пред |
ина; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену војну болницу поред једног моста.</p> <p>Т |
ђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног у |
p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај ста |
их лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се с |
и господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи.</p> <p>Странкиња узвикну полугласно, баци се |
на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин Чил |
ј са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страта, затим |
да испитује чудновату прилику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Прис |
Приврженика?</p> <p>— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p> <p> |
при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Б |
ила је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што се тиче унутрашњости |
p>— Мени се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је спева |
највећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању отменога света продужи своје трагање.</p> <p |
.</p> <p>Нама женама пребацују људи, да у писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, |
и тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуциј |
илаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му могл |
и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би пр |
погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лут |
позајми пристојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад |
ш, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што она о Па |
у пријатном разговору дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколи |
и према њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик овог |
е стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичара.. |
ло мала сила.{S} Представници шаке јада у некој мешавини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, или вр |
га називаху професором и који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује гр |
опходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са ду |
остите.{S} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу |
велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и ч |
о рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје пр |
а обрисање обуће, — онда намештај спада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} |
ећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са ошт |
је кривце налазе на другој страни града у нездравим, влажним, полумрачним подземним одајама (та |
subSection" /> <p>— Ви сте, дакле, сада у извесности о своме положају у овој целој замршеној аф |
ву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневер |
а крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке |
оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазила</title>“ и „< |
p> <p>Павле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која г |
оћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и тек после |
, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Је |
/p> <pb n="45" /> <p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кревету пор |
ца из руку.{S} Настарија женске погледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> < |
и разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пру |
оје носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи |
дин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при бруја |
/p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја н |
оћете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага ње |
меном.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви ст |
} Болесник понекад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз |
ах натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим га одмери од главе до пете; нај |
скиде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, без присуства духа, и прође читав м |
залуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео то претпоставити?{ |
ове узрујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али |
еши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да |
ући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спр |
ћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненад |
неку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу Пијуковићку?</p> <p> |
бама, одмарали се и правили распоред за у напредак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговар |
а, то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена |
ђица, или касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспослена вирећи |
ђе дан, када се приредила игранка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џо |
некој задужбини наших краљевских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; |
од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку, |
до поред оноликих штампарских погрешака у српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који |
вићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог зад |
ато, напротив, ја налазим да је разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, |
деља спадати у ред најбогатијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно одговори:</p> <p>— Ти, д |
{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Није, мамице.</p> <p>— Онд |
идовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На п |
а међу интелигенцијом, а има повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и мо |
ијатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благословеној библијотеци спадате у ред најсрећн |
је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући књижевне вечере, где су били позвати мног |
егињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена |
на, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи: |
ризоре, можда, у разговору, или гледала у позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек |
<p>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине са сликама, које је при поздраву б |
обична људска страст, она је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела |
одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка је на послетку пус |
има, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегнутој ха |
од пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским толико противној науци великога осни |
својом безобзирном љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи наб |
адња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојн |
егињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толико несносној и не толико |
обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гла |
затече у соби непозната човека а Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање, јако с |
ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама могу посетити само две женске, кнеги |
долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласо |
а Александра Јанковићка чекала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле уша |
ледало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја и мор |
ас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у |
пере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том |
ла усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, д |
нао, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа зами |
да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, |
потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прстима је површн |
сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S |
к, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што је прев |
екадања наследна кнежевина де През била у Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте даровит, |
но својој женској природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, н |
ти.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног језера, |
е до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживај |
оба она женска прилика на престолу била у свом елементу; тада се она налази у најбољем располож |
е да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним вратима.{S} Ова ј |
но писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се вр |
<p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос присутне су је госп |
м љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу је |
срећу, која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, |
{S} Али се са здрављем полагано уселила у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Је |
те, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, ј |
м ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> < |
ачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мај |
естоница Кнежевине већ давно преместила у овај старински Дунавски град, те је та промена донела |
у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, стајало је неколико с |
сам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих о |
ва несретна страст већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предз |
смо имали једну бабу шпањолског порекла у породици, она је читала те књиге, што их овде у некол |
де се скоро после оних догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, |
код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на |
где сте научили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немца стр |
ући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте |
га века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која |
ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они с |
ха оставља живот; видео је себе утонула у множину свакодневних поситних и покрупних дужности; — |
уће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p> |
заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желела породица Јанковића |
е гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, |
сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити |
потражујемо од писца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим п |
и упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду н |
воље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико је требала да буд |
а речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси |
вам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од то |
нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најб |
ставља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа живе.</p> <pb n=" |
да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> <p>— Светла госпођице, — п |
ст мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, |
могао натенане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ били до |
ли осиротела госпоштина седи, какве има у свакој већој престоници, и где обично има пуно малих |
?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и код тебе.< |
гледала право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветли пламен |
атлије што стојаху пред својим дућанима у овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаш |
љским упуствима час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвишено начело праве среће и добро схв |
ера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним породицама. (Ту је укратко објаснио шта је |
ојој било немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, |
, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, |
олешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакш |
жете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас сте о мени |
стаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од које је она примећивала само б |
ли, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му о |
ла мараму од чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба к |
е, а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смелом барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње с |
вас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери, колико у омладини двају суседних југосл |
"176" /> <p>Агнеша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <miles |
госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје преве |
срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша п |
ру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујевац; (изговараше Кррагуевац), како би колар им |
м мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p> <p>Грофица одговори досто |
је са интересом, јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знајући колико је он мука |
јер је против мене била огромна већина у породици.</p> <p>— Вараш се, мамице, опрости, — рече |
ом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и пог |
нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу |
ти саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, она је предмет и виновник |
ас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њ |
више није задовољило сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> |
S} Мало чувена по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, |
ану, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским и сиротињским приликама, а |
аде.{S} После мог трогодишњег школовања у јединој средњој школи моје отаџбине, задруга се жесто |
гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништ |
стављаху цивилизацију, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако орије |
ом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутрашњости?</p> <p>— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо |
/> сестрићима две трећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а др |
по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме |
ић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина |
сти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробн |
ељао храстовицу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} |
тио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам зн |
ама занатлију, трговца или беспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свак |
а доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два и |
прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је пр |
е су по свој прилици имали свога извора у предусретљивости оног лепушкастог српског дечка са вр |
</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте св |
лизу једно другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а изме |
донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле оде.</p> <miles |
а плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као |
сно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Какав мирис?</p> <p>— |
{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<foreign xml:lang="fr">Agenture I |
фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер с |
Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци, или која наредба на општинским вратницама и н |
{S} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то |
<p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим П |
ага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао |
дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, па |
да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с |
тврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла |
узимањем ослобођена од претерана страха у туђој земљи, претерано и наградила.{S} Онај пређашњи |
епше и здравије него његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред в |
атијих, највећих и најсилнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају |
тилу, <pb n="168" /> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша у |
алети, дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжованом <pb n="265" |
(„Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким преходницама |
војој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женска радоз |
ак: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је |
м (то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала бароном); са неким високим мршавим гос |
је дати, господине, — одговори грофица у великом гневном узбуђењу; — она је већ испрошена за д |
> </quote> <p>Реду незнатнијих варошица у Србији припада Баточина.{S} Мало чувена по имену, јед |
.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето после |
ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда се често шетао Павл |
тичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у свечану |
S} Младић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павл |
тересовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских |
е говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о |
је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику у ком с |
и је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи нано |
н блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у с |
роф се неприметно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одго |
</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са с |
сподски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од свег |
— не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ им |
лаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је о |
се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом с |
х у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка |
и саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и будућност ти је |
ном животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муком зарађив |
овог уморног старца одраслог и оседелог у непрестаном послу и <pb n="43" /> вечитим бригама.{S} |
огуће.{S} После мало времена проведеног у безуспешном трагању, друштво би принуђено да преноћи |
правим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часовима посумњао у исправност својега рада, ал |
, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима свога живота, када му јадном и и |
моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте ра |
у овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у |
r P.{S} Gjouritch</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с |
е.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по који |
са једним старијим господином, што сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле људи ко |
ен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је ово |
</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег?</p |
а широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанствену дворану пуну сјајне |
ма.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изненађења. —</p> <p>У |
е је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким стр |
у.</p> <p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се др |
луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим навикама.</ |
> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја ико |
ојој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb n="291 |
те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа |
готово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећ |
ном летњем јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари |
ка као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она |
жем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од |
за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презире |
а „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђ |
орио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је с |
који је у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да |
и, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благ |
приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је бил |
са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ј |
борави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи.</p> <p>То је |
адгледа спрему за дочек господе, остаде у механи дајући утпуства газди и одређујући стражу, да |
те ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није дос |
се библијотека, као што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а овде |
} Таквих сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, |
ш се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести своје централно гнезд |
очито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — ти з |
нам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна |
се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут после оног састанка к |
ци, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видите постављене.{S} Сећам се, из ов |
посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступништву постављен.{S} Моја наст |
да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим временима.{S} То сам осетила нарочито ј |
а ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најм |
вори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле |
је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако наново поче овамо д |
ридружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пр |
ите кнегињицу Страту.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори |
имам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што чувам за |
> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је вол |
гове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле вил |
ривиђења, фантазмагорије и остало приде у сентименталним или преслатким бенављењима без потребе |
е испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> |
ли састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму нап |
нутком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, али душевно приличн |
та само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде са |
асмејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпо |
ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју сре |
би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао |
а дана грофица Јанковићева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S |
ола, али наскоро напусти читање, па оде у немирном размишљању проводити часове.</p> <p>Како се |
е.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, |
<p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, гд |
и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам |
се врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци преноћили.{S} Терало <pb n="31" |
духа, свеже воде, здраве хране, слободе у држању и простодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али на |
бље, стану пред отворена врата што воде у једно од два одељења, колико их у болници свега има, |
ни.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици б |
морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро |
?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, или за нек |
вно многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— |
ија крупна госпођа другој сувљој такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у по |
тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Те |
и човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, онако |
, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, н |
отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велик |
нут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која ј |
у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто с |
укама да откључа.</p> <p>Напослетку уђе у собицу.</p> <p>Са грозничавом брзином запали лампу, п |
е поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да |
алан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што |
сам имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама, где помало научих књиговодство а у рад |
уга нека одељења, која се обично налазе у великашким кућама, вратише се у главни стан у салончи |
али о археологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војвоткињине |
зе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, |
авајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе вели |
анственом изразу лица.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлица у |
ке једне од најмоћнијих породица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај младић |
мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њ |
жавали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, ко |
ају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковијег пров |
се.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на другу |
и почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мноштво замисл |
млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел |
чин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попус |
ртничке постеље мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љубав |
га ужасног пребацивања.{S} Она, која је у својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пр |
ад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и представ |
рижно посматрајући своју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p>— |
мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и та |
у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепелом, и ко |
оз добро затворене прозоре пробијала је у виду неодређеног шума каткад врева културнога живота, |
у а на углу узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те |
зградама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за гос |
и српскога краља Уроша, представљана је у уметности и историји симпатично; драме Сиглигетијеве |
да образовање и моја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога |
је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у мо |
и најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у |
ндо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењ |
а путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико см |
itle>Анатомија</title> сисаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као ти |
.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згодно местанце за разговор, чекао је г |
>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркари.< |
да полази на продудужење наука, које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако потребн |
и, само нешто богатији, трговци које је у неколико уздигла необичност њихова предузећа и њихово |
ладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се доказало, |
да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао да |
иђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</p> |
ном главом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио права да |
трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио |
да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустави с |
ац се слатко насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад |
је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</ |
<p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, |
губити вид политичког средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, трговина и занат, о |
џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропс |
и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том крају |
ији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p> |
— упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Сто |
ћи неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма каквим |
мо наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у |
} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интимност, са западњачко |
S} И српски завод Текелијанум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други |
отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја. |
, свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољст |
олтара приближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше поб |
и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери ка |
на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после не |
, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим пр |
често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био госп |
> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, |
па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, |
а, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павл |
нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</ |
ом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви долаз |
је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S} |
> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осе |
ава да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осећајима.< |
мо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите |
агостању положио оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет |
{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здрав |
му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са белог му ч |
оћ, враћајући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друг |
то са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом местанцету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Пав |
и књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њ |
је у стању да макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека |
ема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у ко |
ш надимале, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само климну главом и седе на с |
лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, није у стању да се укло |
бразованог сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела д |
од Текелијанум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживају |
томе било је неколико десетина доцније у Београду, када се открио некакав водоскок од прста де |
његовој наредби, доносили из редакције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, чувао је при |
о су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} |
лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосред |
то, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— |
ичавошћу, којом су се политичке прилике у земљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу < |
довима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представљајући какву уображену врл |
ослушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном |
овека, кога заволеше две одличне женске у један мах и који поред сретних прилика не могаде бити |
илици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са једним старијим господином, што сад |
не болећиве даме, које су некада падале у несвест под утиском лепоте оних стихова, са једним вр |
.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним покретима.</p> <p>Тема кој |
града казивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он запит |
по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Немачка, Српска и Јеврејска.{S} |
патријотске идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овд |
назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становн |
ице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи јо |
кни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили |
хотимично непотпуно изјашњене произвеле у њему неки страх од будућности и од последица својих д |
када имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И та |
по препоруци из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнањ |
.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, |
адић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање нашкодиће вам он |
трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ниче |
лаге плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S |
уком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено име и јучера |
и ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем ј |
ом изговореним речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига п |
да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S |
и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p> < |
то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше |
S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворила прозор, јер ми се чињ |
чно траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака, ма и најсиромашнија, зај |
ешти препоручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} |
и по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повуко |
итетлија, са којима је остао неко време у веселом разговору.</p> <p>Мало друштво младића, повук |
а госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, страшно и претерано, а |
пачан.</p> <pb n="68" /> <p>У оно време у поменуту каваницу скупљала се омладина српска.{S} Нар |
<p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ниш |
нарнога, — преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте н |
и.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу м |
који, стојећи у другој половини каване у разговору са неким младим људима, чешће погледаше на |
/> <p>Тако је проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на университету, |
којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означујући дан и број ло |
то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> желео, његов |
и, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.< |
оуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p> <pb n="30" |
аде, она похита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас по |
атраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг, <pb n="114" /> ски |
ода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{ |
се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на велику в |
пријатеља прође готово цело после подне у занимљивом међусобном споразумевању о својим приликам |
вога интереса и своје заклетве положене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити |
Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.</p> <p>Павл |
тални.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем положају.{S} Употребите згодну прилику, да вас |
у Вашој болести остављеног без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали |
да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{ |
његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у домовину и онај призор пре |
скокну <pb n="26" /> нешто са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камења: затим нас |
руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских писама описује неки занатли |
су погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</ |
<p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани |
Као одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p |
уго до непрестано и све дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и у душевно растројство |
месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину усред туђине.{S} Урођене им охолости не |
шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопи |
ала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и како је она све унапр |
едок.{S} Она је приметила немо признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло ускли |
љена нарочита ограђена места за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу тре |
ију, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално.</p> <p>Кав |
мрачним странама живота. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами |
поред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> < |
S} Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала |
књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара с |
, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост малог дв |
мах после венчања одосмо на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњости.{S} Ово последње |
е упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф показиваше, свуда сам |
да се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима исприча прошлост своје пријатељице, |
паљеног чајника и веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа старо лукаво лице господи |
ада ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим |
говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често управ |
ити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после |
ојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност.</p> < |
Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и најодли |
више показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син |
и веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви искрено дубоко пријатељс |
ла са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може п |
к, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а инач |
овно стару огрлицу своје мајке, која се у породици чува више од пет стотина година, у вредности |
еђа племенито срце кнегињичино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" /> и љу |
и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а друг |
ки одмор“.{S} Већина гостију повукла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Не |
е живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, а мештанке се упињаху |
> <pb n="13" /> <p>Старија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим |
е горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је б |
вања, за време зимских забава налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца |
згубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз шир |
— што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор упо |
е дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагања и препирк |
</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздржљивости Стратиној, али |
а исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или на |
налазе у великашким кућама, вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица |
е престоно место владаочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} |
Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао |
и или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n="154" /> раз |
да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и поступи |
<p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало |
, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашена спусти |
ако се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стр |
Кнегињица неприметно уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на ус |
кроз стаклена врата угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n="323" /> |
се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а |
<p>— Ах! — узвикну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну наоча |
—</p> <p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле он |
има.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињом Агнешом, |
најплеменитије женске, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог |
се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Ов |
стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на гл |
Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесном врло високом дамом, коју ми нар |
овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском из |
ијен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање оних племенитих црта, онога данас нешто се |
леда, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на мој савет и отиснете |
их грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.< |
тим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p |
уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се истрошио.. |
p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом православн |
аквог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њим |
атак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим приликама огледа колико његова вештина, толико |
адине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српство тол |
ло се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често управо сваки час размимоилазили.{ |
земље продужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљене <pb n="235" /> и везане помоћу какв |
а одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људима понављају или продужују своју |
иметих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја |
то по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више вр |
оној благословеној библијотеци спадате у ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљину шару, |
:</p> <p>— Ви, милостива госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Д |
<p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их и |
из образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се |
— Видим, видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све би |
српски, имаћете прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} |
, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу |
и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на та |
ћ. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разгова |
И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</ |
г кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Па |
вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових п |
е постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој |
да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле ј |
2" /> изгрицкали.{S} Ви јатомице трчите у тако звано иностранство, ваше слатко, примамљиво, тај |
а, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју |
p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло с |
х прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, се |
кнегињица га запита:</p> <p>— Откад сте у Пешти?</p> <p>— Отприлике четири месеца.</p> <p>— Чет |
но, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте |
лило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, |
тигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у величанственом положају, прико, као што се каже, паде |
ка ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране н |
уку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шт |
, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да би се састал |
и да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг их, так |
једна луда девојачка засновица, која ће у кругу озбиљних дужности изветрити не остављајући траг |
астан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то |
на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није видео ништа |
“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да |
еба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступк |
е се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у изве |
књигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкине реч |
амења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле. |
али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава |
ито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, |
ну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шап |
>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде т |
узане, високим зградама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по сво |
немачку царицу и две француске краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанк |
н.</p> <p>Трудио се да добије позивнице у богатије породице и отменије куће, не би ли ту могао |
е.</p> <p>О зид привремене мале болнице у Београду наслоњен је капак мртвачког сандука.</p> <pb |
у гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мези |
Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, да често немађаху места да седну, те с |
исамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у постељи болесна и нес |
их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Гроф |
дин Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, |
аци вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете, |
место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, |
продужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особиту одајицу, |
ко господских кућа крај пута што вођаше у пивару, једином недељном забавишту отменијих грађана. |
врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га в |
дипломатска заступства још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Беогр |
од старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, |
ошћу и племенитошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, не |
ом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво |
га ни револуцијонарнога, — преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из че |
аља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја није хтео |
о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читал |
е велике љубави — која се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама о |
ић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у иностранство? — упита сестра.</p> <p>— Мислио сам, го |
анас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде. |
раши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали |
лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва је бил |
ут.</p> <p>После доручка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, д |
узеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанствен простор.</p> <p>— Ово ће вас мес |
ред једног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p> <milest |
ви кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, је |
дећи како се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S} Постала је ћутљива, често зловољна, |
ечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p> |
нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био |
милост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је православна са иконостасом од груб |
а за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред пр |
бу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у свечану трпезарију, на доњем спрату, која је изгледал |
) овога града.</p> <p>Први дани прођоше у обичним незгодама насеља, али затим је већ Павле улаз |
коро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; петли огласише своје прве |
х гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке вратниц |
боду, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опада |
падање у бездан одакле нема повратка, и у душевно растројство за којим скоро долази и телесно.{ |
, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој... најлепшој, најсјајнијој, најмилијој |
вде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с |
римети Павле.</p> <p>— Да, господине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рек |
ћим одушевљењем.</p> <p>Он проговори, и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом п |
ј околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза беде |
S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам |
зик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> <p>— Овом прилико |
> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија |
, Албанији, Грчкој, Мисиру —</p> <p>— И у Калифорнији, — упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, ј |
, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу |
дили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио сам волети |
реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формал |
ла се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, где младост, пргавост и бла |
у, једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају, те |
бав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да н |
зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p |
путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали дво |
јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p>— |
стан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадо |
раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај мл |
p>Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које као |
њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч |
својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем |
има крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики |
о нека врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, н |
дру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама све |
азио је редовно на железничке станице и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу стр |
тисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад са |
се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} О |
да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих поколења, па и буду |
у доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчић |
двиђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркв |
> <p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се ут |
је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, камо је Па |
илике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ |
ори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио сло |
је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb |
немогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим св |
акле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на његово |
ама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велика |
} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} На |
рујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још данас. |
у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; ј |
он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се |
о свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом о |
дан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p> |
се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса с |
ао <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдне |
о има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Овај је ча |
ладином појединих народности, тако су и у овом граду одраслији ученици по разним групама имали |
трењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко освет |
срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очим |
ода, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би и |
врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кнегињици да млади господин ди |
вљач тога погледа женског пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним |
{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност. |
> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који му н |
загазила била у једну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа замишљено преда се.</p> <p>Тад |
у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S |
ише захвални погледи, све док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се ниј |
да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загр |
о брзих корака грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се р |
у се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству; тетка такође; она је постала самостална |
центру, радо су гледани српски витезови у појединим нацијоналним комадима:{S} Оберњикова дирљив |
нку.</p> <p>— Знам, али данас су строги у одабирању због доласка владаочева.</p> <p>— То неће и |
ан вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особиту одајицу, чију средину беше заузео велик |
анжованом <pb n="265" /> нојевом перади у високој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнка |
кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанст |
ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, она ме је та |
ликој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна п |
и и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разговору дозвољавајући да у њему и Павле у |
ан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, није |
оју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, кад госпођица по |
к белетристичке критике.{S} Ови су људи у најбољим годинама својим најсвежији део својега дара |
} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не будем уд |
ладио.{S} Његова намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано п |
и да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој моћи завођења.</p> <pb n="124" /> <p> |
е кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живота.</p> |
Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало |
>Овај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинству први и најпамет |
иху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом свој |
ила у свом елементу; тада се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој |
када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодиш |
је оно пријатно осећање када се налази у непознатим али занимљивим крајевима и приликама, а не |
азнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебру |
зарађивати ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> < |
екоја утицаја на болесног младића, који у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их |
развитак свих источних народности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, |
што то тако претендује онај сељак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе |
укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим мн |
лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milesto |
есама, и превео готово све на француски у стиховима, реши се да оде грофовској кући: написа јед |
</p> <pb n="244" /> <p>— Не оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази |
види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели х |
у ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и ов |
их се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио другој |
емају.{S} Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као |
.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим жив |
, издржљивији, задобио би Агнешу... али у оним годинама младости он можда немађаше ни искуства, |
еде мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао самога себе.{S} |
, Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена и р |
/> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима |
вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незг |
ну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се <pb n="342" /> они намештају, кад на д |
ли и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што |
— и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, где их је, по степену госп |
и Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим ваш |
ви одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} К |
, док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, одмах пот |
спођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнегињица запита своју сестру:</p> <p |
ој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.< |
ом разговарао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опомену на |
ким вратницама и на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљивија и понајчудноватија: о |
разговору, или гледала у позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце косн |
мају за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежао је |
о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му |
ђо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p> |
су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и око ку |
а ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш л |
еља обично намештала још при виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изненађење, кад му |
них типова, каквих налазимо у круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким становим |
би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде ништа.</p> |
разговарала са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и приста |
сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појава човечјега |
коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица. |
му не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдари |
са.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о |
, обично пред вече састајали, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обично и водили |
те, по свој придици, господине, улазили у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, нај |
самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сам |
у омањим групама често су сви говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су |
осетака, <pb n="321" /> које су уносили у ово често заједничко измењивање мисли.{S} Данас је је |
а, њу су слабо <pb n="262" /> приметили у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога он |
им најсвежији део својега дара страћили у посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих |
ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Ту више нема другог |
рвене лекаре; филолога који су ускочили у медицинаре; па природњака који ће и глумовати, само д |
ак са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допуни |
е глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код куће у Срб |
жења.{S} Има ту правника који су отишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у медицинар |
с, господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали |
његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ћ |
му.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p |
пућени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо с |
оворили о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, како се ов |
воје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим круговима.{S} Овде смо тек робови!{S |
>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују.</p |
енска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим круговима.{S |
га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да |
са сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје |
не он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухват |
аде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече ко |
ашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је знал |
мало где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често п |
она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли |
разговарали, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са |
p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје |
сто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научи |
е силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашљ |
сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове |
на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха. |
ма овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да јој из захвалнос |
Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве наклоности:</p> <p>— Нећу, |
су по обичају, како се оваки разговори у младости обично воде, понегде нашироко објашњавајући |
ини; то се цело биће младићево претвори у један побожни уздисај, у једну нему тугованку, која и |
е жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међутим испекла |
била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> < |
укуса.</p> <pb n="9" /> <p>Младић носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право варо |
, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, управо сјајан положај; ка |
е срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једин |
нда положај што га је мислио извојевати у друштву; и прилично познавање оних туђих сјајних прил |
напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити св |
n="335" /> кроз неколико недеља спадати у ред најбогатијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мир |
лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчи |
хтели да се њихова творевина преобрати у спекулативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових |
ку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која |
ле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице и пођ |
, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци пр |
о себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је |
е присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, ин |
оста празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{ |
оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="33 |
је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> < |
ртничке постеље да се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без ст |
ете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство било то нагло или поступно.{S} Зар томе |
де да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама што га чекају, и то све д |
ивала само бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарск |
сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав |
чувана овако она ће временом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су површно прегледали и богат |
="118" /> <p>— Хоћете ли се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но |
у у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова |
ој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегл |
<p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, |
јој симпатији; али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му |
угледах белешку, можете себи замислити у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p> |
а да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео |
и да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за вр |
, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— |
пред гледаоцима, којима је морала пасти у очи велика противност између предвечерја и зоре живот |
никаква сметња.</p> <p>Павле се намести у столици, наслони један лакат на наслон а други на сто |
ање добре воље и за прогнање туробности у човечанству.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по к |
све није за нас, већ треба постепености у развитку, а нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не |
а.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете |
негињица Страга се полу несвесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— |
није још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим човеком, пола в |
плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве. |
исном Смедереву граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази ов |
више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погледао гор |
једном већ видео овде, и који, стојећи у другој половини каване у разговору са неким младим љу |
И Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно драгоцено сазнање.</p> <milestone unit="su |
е је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља, груди му се силно надимаху, али одмах зати |
елите.{S} Приметио сам, да наши младићи у иностранству уопште имају велику срећу код женскиња, |
лу библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат или томе слично.{S} Био |
знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, зацело не би допустили својој деци да |
гама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стре |
роведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших се д |
могла претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Од |
де нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трош |
дем по неколико сати седећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни от |
и нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са пуно признања према овим старијим преходницима |
ни се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака, док доврши.</p> <p>— |
рио.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугест |
подижући главу и победоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико в |
p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изненађена, труђаше се да прикрије сузе |
</p> <p>Коректор се насмеши погледајући у Павла.</p> <pb n="92" /> <p>— Сад сте ви узрок.</p> < |
њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући у сестру, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови о |
једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправ |
варање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић уст |
ље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за |
ек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео |
ов отац и преци били су великопоседници у Славонији, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има мн |
у ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.< |
{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Од |
оду, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, |
а.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336 |
као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био п |
рати да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофов |
</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбуђења.</p> <p> |
нију и поклони се онако, како се то учи у француским школама играња, и проговори немачки:</p> < |
е су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му |
ивен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појава.</p> <p>— Немојт |
љиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ и |
ћ му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато |
о?</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада р |
ст своје пријатељице, затим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb n="261" /> спомен |
ј госпођици Грофици Агнеши Јанковићевој у Пешти“.</p> </div> <pb n="33" /> <div type="chapter" |
сно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина осле |
ло, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим младићским невиним погледом, који га је |
Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до с |
{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио словачки и мало руски |
бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што |
који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим |
еном сеоцету; школовање његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у до |
гујевцу, где је увелике спремао одлазак у иностранство.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
им путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега велико |
Ви сте чедо практичних родитеља; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим |
них догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачек |
на.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} |
ше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао је другове свој |
му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули |
unit="subSection" /> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио |
ки узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У јед |
ђачке године у Немачкој; затим повратак у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па он |
ес година.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога сељака, који просечно мало живи а од |
се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није био више потпу |
иховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавања Бихнер |
доксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим шареним даскама, а та |
не, — одврати Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте бриге, извештај ће |
их ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; |
биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, |
лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато рече:</p> <pb n="3 |
довољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извин |
све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и м |
S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у туђем свету мо |
ири форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијској или другој сиротијој пор |
брани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда образовање и моја спрем |
му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, |
игао. — Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној плочи стоји див |
ња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себи за при |
ој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и нај |
оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у томе што са |
"309" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далмат |
сте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке вез |
да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора |
жности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте, можда, већ од |
Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p |
ред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац |
те Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од св |
адраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где |
ке моје домовине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се поди |
p>— Али је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас: |
<p>— Он је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним приликама остављена сама себи без савет |
мо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном |
матрам за најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвишеној души пробудио известан интерес.{S} Ј |
ја да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме суд |
ем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Грчкој, Миси |
ва.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве |
кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене |
ани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на |
мачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким страним новинама да се госпођица Фернек, дворки |
а кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>— |
а ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</ |
>— Е, дакле, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим пре |
ено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости најпокорнији слуга Стева |
ћи се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких |
вање, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова његову доласку јер је |
сом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку са невероватно ја |
мам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А где с |
есечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а |
био довољно објашњен положајем њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара |
ика или професора, — или људе не сасвим у исправном Јевропском оделу, новинара, књижевника и уч |
и разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим |
гази по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују ж |
<p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чи |
евојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је |
> <p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанс |
бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика и величине; |
господина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати господин у уличном оделу, без |
нако кривоног и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне |
е ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књ |
то време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градовима није тешко младим људима, ако су пр |
редвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павлову, па је, из љубави према свом |
арске послове, преместих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужност |
а је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, приближи кући оних странкиња, ма на који на |
к у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и њ |
и.{S} Ви сте нам били покровитељ једном у нашој великој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољ |
нима.{S} То сам осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је П |
Механџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{ |
исави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и сад ј |
убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} |
<pb n="16" /> пред степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево мишљење и |
е.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb |
црнини са белим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поздрава и ру |
мереним током.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијеним у н |
сташне шаре цртане оловком или четкицом у акварелу што представљају епизоде из живота познатији |
<p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и глас |
да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две |
ојом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће пр |
им корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамура |
ни пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у |
ених просјака.{S} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="289" / |
људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што |
кашким кућама, вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седе |
} Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним приликама, које му је он тако ревносно |
ци, замишљен корачао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, просто али |
ђите ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђ |
p> <p>— Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљевских рођака у Босни; мој |
оњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, када осети да му се лака ру |
нак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају малога луга, првог „парка“ т |
чењу; поред овога орман изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чив |
то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири самосталне државе, а у неколико десетина облас |
воклетник, јер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљнијих тренутака мога |
ив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније прилике једне од најмоћнијих породица, |
ма!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну |
атим у собу уђе неки непознати господин у уличном оделу, без поздрава оштро посматрајући младић |
угледна трговачка породица, чији је син у далекој страној служби, и који су могли дозволити себ |
када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то! |
и заштитник мале путничке дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; и |
ло поносито држање странаца, које је он у први мах приписивао више уображности или охолости, но |
посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила гро |
е скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проузрокова |
браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао у неком стању стрпељива очекивања, изгледало је као да |
иво објашњавање грофово, који је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у к |
о је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово велико изненађење, |
њу.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са својим старинским стилом и старосло |
једна затворена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.</p> <p |
> <p>Павле је неколико тренутака гледао у <pb n="288" /> непомично лице грофово, који је своје |
, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часком се скупи око њега гом |
исму и усплахиреним болним лицем гледао у завој на коме крупним словима исписано стојаше:</p> < |
о оној младој девојци, коју је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала, да са овим |
и нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до м |
његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветова |
ој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> <p>— Светла госпо |
гледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка р |
subSection" /> <p>Тако се Павле повијао у душевној борби између слатког очекивања и несносног с |
црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Сл |
о скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очувана овако она ће времен |
е почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже кући.< |
д грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше о |
и једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, још једне омање ка |
а покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав страхо |
х на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанственом руком приу |
у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо |
су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти н |
е према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичним границама, како при овакој прилици може.{S} П |
ко једнога послужитеља, кога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало п |
ст да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређашњем.</p> |
да је понекад у црним часовима посумњао у исправност својега рада, али му сећање на претрпљене |
ивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори. |
сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавајући нац |
јом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверова.</p> <p>— |
.{S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело м |
утицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на леву оба |
, по спољашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И он |
одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је ч |
својом безобзирном уображеношћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="137" /> о |
ивао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>О |
ранака, са највећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању отменога света продужи своје траг |
/p> <p>Овим начином живота он је постао у круговима оне престонице позната, а у српским тамошњи |
исак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано осећање |
Павле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка противног свом |
ле, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после |
е урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Т |
м сам начином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреством својих пор |
ством родитељским, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом загрли и ижљу |
да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла за |
одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки |
им душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом помислио на |
И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш |
вао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне ма |
ље.{S} Случајно била је погледала право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној |
вљен кроз тренутно отворена врата право у нас; управљач тога погледа женског пола седео би у то |
одјури.</p> <pb n="229" /> <p>Оде право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко |
он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим |
је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даљ |
ари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила. — примети грофица Павлу.</p> <p> |
/> лукаво измишљеног плана или брижљиво у тајности припремљене шале.{S} Жртву такове шале дочек |
звољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то ј |
је одиста много, сувише много.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој го |
, опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја сам писала Павлу |
јаруге, која се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џад |
p>Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <foreign xml:lang="de">Wagner</foreign> < |
дости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глуми |
ном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и че |
ота бити одсуднији.{S} Досада је провео у трагању неколико часова дневно и само понекад и ноћу, |
е око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошт |
ли.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школ |
</p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Немачкој г |
коректору Нинчићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао на пребацивања |
сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у је |
себе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај про |
бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком тренутку и коректор одговори:</p> <p>— Госп |
— Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не |
tion" /> <p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици с |
ога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш о |
не вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми виш |
јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно |
стаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковратник |
усед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натр |
еки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони комади, за које |
овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одг |
својој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна |
а то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто |
} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто н |
ним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у иностран |
чи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посматрања.</p> <p>Тако су пролазили месеци.{ |
ли донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, крстиће, |
својих засновица; а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост |
е те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; с |
.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаше навику да |
ра глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба |
ов би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на осно |
ова његову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с прил |
од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога, који је временом, онако кривон |
ја које је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени толико необазривој, да му чак пише.< |
увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била најпунија, |
ктора није више видео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања ост |
о у каквом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио |
мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас увер |
а насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> <p>План му је био |
кнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам по |
ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="2 |
а смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи старчеве, ко |
Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мо |
<p>— Данас сан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Н |
да одступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и |
, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично разлагање, али овако му сам |
, који се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза широке де |
ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске слабости.{S} То сам досад чинио |
им покретима.</p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појави се неко тала |
Са колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се о |
твори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као о |
ичким колима јучерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим |
овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, |
ивао о некој великој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га д |
а, можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему |
за оних више од десетину година, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута пок |
у вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе |
е није развијена у толикој мери, колико у омладини двају суседних југословенских народности на |
обично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна по |
и се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу |
ер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p |
{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, војска би машир |
опадљивог на себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан се |
а нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нест |
ележје тадањега Београда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ давно премес |
здржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случ |
мирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, када треба да полази на продудужење наука, к |
ећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио госп |
p>Мало друштво младића, повукло се било у један мали салончић, да заједнички вечерају, и позваш |
еридбе са другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево док |
је видео мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га |
ислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> < |
изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} С |
да посећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друш |
и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више оног младићског поуздања |
прилично раскошно.{S} Али то бива само у границама нашега домаћега живота; ван њега ми се само |
шљива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово скривено |
чно.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји господски рођаци н |
исмо није потражило <pb n="308" /> тамо у вашем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, где |
омци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим позн |
ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја |
дала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао |
з; то је једна стара мала државица тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је преста |
прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, благодаримо! — уз |
е прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школовање његово, одлазак у Париз, |
вљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а он је још има |
тан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39 |
ра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је о |
х сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији неколико добро одевених лица, шетају |
е један од оних типова, каквих налазимо у круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђач |
не налазимо довољна узрока, да улазимо у опширније разлагање једино стога, што Павлова болест |
оја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара пр |
/p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да о себи говорит |
која се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У т |
ећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престоницама досад.</p> <p>У то до |
оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непр |
оро дође.</p> <p>Павле погледа зачуђено у лекара, кога је за време болести свега једном видео п |
тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не треба више да |
д тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у сестру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, д |
земљу на основу искуства што је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{ |
нежности, које беше раније тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Так |
ком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За ова |
Тако.</p> <p>И старац погледа задовољно у своју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> |
аједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често претерано патријотском |
ост какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и |
тоница владаочева, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} Иностранство га ј |
етаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кретало и шалило |
а му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа п |
импатичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним ле |
женице, већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само с |
ење немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, ок |
е чујаше, аристократија, која је обично у групи посећивала сваке године једну од грађанских заб |
Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над п |
ких земаља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима се назива |
аљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или неколико месеци овам |
код сваке важније реченице гледао оштро у лице младићево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,... ја про |
тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="313" />женици нико не би смео |
, но ли високом положају њихову — да то у његовим младићским очима није ублажила љупка појава о |
та ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода |
е зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодостојн |
и сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита млад |
гледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градовима није тешко младим људима, |
.{S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} Т |
.{S} Понекад и више зарађујем, нарочито у млађим годинама имађах скоро за трећину више прихода, |
затим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb n="261" /> споменула је њено велико бог |
турске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српства.</p> <p>— Српство?{ |
мене породице.{S} Ово одвајење нарочито у последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говор |
ребе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњим књигама романтичне школе, — коју у осталом в |
им осуђеницима обично је одређено место у другом ком заводу, али често бива да се из неких наро |
новинара, књижевника и учитеља, — често у непотпуним хаљинама занатлију, трговца или беспослича |
p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одј |
вештачка творевина, онако исто као што у другој каквој зоологији нема места за мопса или домаћ |
ило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.< |
S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула |
годејање је за потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у круго |
удара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљ |
ко удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам |
мо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у |
бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, је |
мо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> <p>— Собом.{S} |
уд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ј |
тако рећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Мол |
ло врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положају него сам историјограф да буде непр |
ом изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, |
не повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ не хтеде да чује за другог |
о, неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто с |
обичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког све |
ознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао као карактер који то заслужујет |
пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и квалифика |
е.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тренутку узнемирујем, али ја сам |
елим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се |
бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији, полагано научих |
ампарији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији, полагано научих све те послове, <pb n="330 |
овој каваници, час на университету, час у својој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу |
већом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији |
таде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.</p> |
одно Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на университету, час у својој соби |
и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозо |
ебе задржавам право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мен |
оја вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну |
таквом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани бе |
онде са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовима забављају са робијашима.</p> <p>Л |
све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> |
ас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више др |
с показивањем црних слика, каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када |
утите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S} |
има. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће |
обазриво, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очајно, т |
емства, и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оног случаја постала најомраженијом |
а пребацивања која би уздрмала упорност у свакога доброга детета, нарочито ако је то девојка мл |
ствара ону велику чаробну разноврсност у осећајном свету, који <pb n="40" /> нам живот чини за |
жно оценити каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним приликама које вас |
му, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стекле су му стално право посећивања најбољи |
маљски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како |
свим други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расеја |
само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар по |
асте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.< |
одуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини, доле <pb n="16" /> пред степенима |
о заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је хте |
мамице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не |
ла нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу м |
деличког Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <p |
есника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, и |
врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје |
та укућане, да одмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак згото |
</p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворена врата што воде у једно |
одаду њима, они сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, о |
од куће вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој светској вреви, или се враћају болесн |
еви де През, одакле је грофица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лиц |
кле, сада у извесности о своме положају у овој целој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић |
ој судбини и о своме незгодном положају у овом стицању осећаја са стварним приликама.{S} Од сво |
вају, те се умереним таласањем спуштају у Моравску Долину, она мала узана равница, где се са Се |
м једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини |
не стране, угледали би пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, које овде називају ро |
ед слободоумних идеја и њихову историју у извору, пређе на примену наших прилика.{S} Немилосрдн |
редњим књигама романтичне школе, — коју у осталом високо ценимо као одличну манифестацију човеч |
} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште мо |
> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припр |
ти, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на у |
сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да позајми пристојно варошко одело, те да у |
ио и добивао упуства, која су почетнику у оваким приликама потребни.</p> <p>Слатке засновице мл |
ршио преглед болесника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем |
ава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посету и вла |
вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, страшно и п |
огле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде б |
м дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлаз |
он разори наше домаћинство на спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо |
погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p |
</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ једно |
диму; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p> |
а и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте |
толу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво шт |
ојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковратником и розетом у ру |
брази зажарени.{S} На целом његову телу у свима покретима и на изразима лица огледало се неко н |
уцајима; док је на <pb n="242" /> столу у неједнаким размацима шкрипало коректорово перо.</p> < |
пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb n="49" /> Саопшти, дакле |
Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговор |
овином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ов |
рија. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући |
итискујући је непрестано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} |
ских, понегде „псећи језик“) које су му у последње време, по његовој наредби, доносили из редак |
азио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или седећи крај прозора, удубио би се у |
n" /> <p>Кнегињица је седела на отоману у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти |
; доцније га пресели на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набави му тр |
је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} |
тера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, п |
Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио слу |
мо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану |
> <p>И тада јој кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој је нехотице била сведок.{S} Она је |
ењу свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, |
елу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за прв |
извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхл |
лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам м |
ћи</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање д |
ме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после неколико година |
} Па погледајте ону величанствену ватру у пећи, Французи би рекли <foreign xml:lang="fr">feu de |
b n="90" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задо |
кле, заборавља разлику положаја, кад су у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео |
„Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у |
, али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје пр |
пак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљини очекујући њихове наредбе, па су и о |
јер се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и је |
али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Од |
уд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер је в |
и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згодно |
да се приближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb n=" |
рофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино |
не потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавош |
емој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух та |
донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мисли |
се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизоване делове света.{S} Његово је поље виш |
ад спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, где је Павле због мараме досад није спаз |
игура себи што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљ |
иси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је |
о главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{ |
ца и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мери, како би их одсада могао усредсредити с |
<p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добр |
ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гл |
вет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивањем аката, |
време коморник однесе његову посетницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао је неколико тренутака.{ |
е.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад сп |
Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} |
; често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако с |
де на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре. |
дожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидети, да с |
ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Болесник полугласно |
ако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах туђег човека, сељака, ко |
{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви |
— да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеј |
што се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју |
сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше пок |
воде у једно од два одељења, колико их у болници свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо по |
чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овима.</p> < |
бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам по |
ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетку трудила с |
ам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S |
вају као нека врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: |
мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за обр |
ам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народ |
сам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца |
имназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промен |
није могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304" /> јер му ја |
свој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свак |
је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; |
е поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Т |
p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам |
и.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац с |
то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеја.</p> <p>— Д |
ш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлије кр |
ару за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још ј |
њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчања од |
јако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ нис |
граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпре руски консулат.) Тако ист |
говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженст |
и говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блажен |
="SRP18970_C16"> <head>XVI</head> <head>У БЕОГРАДСКОМ ГРАДУ</head> <quote> <p>Много ли сам стра |
:id="SRP18970_C5"> <head>V</head> <head>У КАВАНИ „КОД ЗЛАТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости, |
ато неприступачан.</p> <pb n="68" /> <p>У оно време у поменуту каваницу скупљала се омладина ср |
ртвачког сандука.</p> <pb n="349" /> <p>У пространој околини мир, нико не пролази путем, и у бо |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кабинету грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођи |
а.</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </quote> <p>У Београду поред повеће зграде, која је лицем окренута |
срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београдски горњи град, у старински <foreign xml:lang= |
увек.</p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>У једној од оних уличица, где обично осредња или осирот |
граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту пребивају злочинци, док се међутим каз |
дских кућа и државних надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „центру“, дакле, претресаху се днев |
жењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говор |
аше гроф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} Било <pb n="197" /> |
е пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p |
српских и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимично живе својим нацијоналним жи |
напреднијим престоницама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијоналнога Балкан |
бар, што је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најс |
о, ако би га још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању узнемиривало га је само подругљи |
<p>— Доћи ћу, — одговори Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак. |
било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичи |
д с извесним тековинама културе.</p> <p>У тим образованим православним домовима беше Павле радо |
бету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла његова газдарица, која пре |
амо, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећ |
оли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена женска под густим велом; црте корект |
тклоњива сметња Павловој намери.</p> <p>У рану јесен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попре |
утврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пред матер, молећи је да га са |
а лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} Очију <pb n="343" /> с |
<p>Једва једном стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту би |
есвлаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору минули <pb n="29" /> су ча |
регнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> |
заједно са мађарском водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благотворном кретању безбрижне омладин |
</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкине речи, а примедба млађег му б |
постигне свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање н |
а, било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском |
чешће подизала главу према њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио би |
но помишљао и на своју половину.</p> <p>У свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дир |
убеђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таким се приликама Павлу полагано враћало здравље.{S} |
А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора кнегињица га запита:</p> <p>— Откад ст |
е.</p> <p>Викну од изненађења. —</p> <p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у ј |
ИЦА АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>У СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА< |
е, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит тон младићева одговора учини, те се го |
м те, и против своје воље, против свога убеђења послушај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде н |
азима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење које више није био плам одушевљења, већ пожар ф |
в које се тако јаким срествима и чистим убеђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таким се прил |
стан увек српским младићима.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Павле?{S} |
збиљнијих тренутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобз |
нутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уображе |
правити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао д |
му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекар |
ко подмладио.{S} Његова намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поу |
— да то у његовим младићским очима није ублажила љупка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је |
ајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди |
з преходница које су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађај |
тку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао |
аде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нароч |
.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у |
ја се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено каквим женским радом; до |
и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње вр |
ци биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и |
аш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво у |
о година, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време живо |
оја ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот |
крвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства шт |
о идејализам, ни материјализам; уопште, увек сам мрзио класификације.{S} До душе, некада сам се |
ла о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због необичности саме појав |
зира према вашим особеностима.</p> <p>— Увек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да |
знанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу |
аје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом прили |
дмереним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да увек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — |
кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>У једној од оних |
преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак у |
лике доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стоји |
еке нарочите карактере, — слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким п |
е савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим |
и се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ |
белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) |
о што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлага |
летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек господарев или његових синов |
<pb n="319" /> Кључ тога одељења био је увек код кавеџије; за случај потребе морао се заискати |
ичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, или |
озвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес год |
рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби |
ју иностранства; и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а п |
у, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало |
упних дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног својега највећега з |
рупница прелазећи са неколико речи, али увек задржавајући се на оном што их је некада чинило ср |
сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у <pb n="72" /> |
о триест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно неколико десетака, што скупљан з |
ота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну |
цу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер ка |
} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, заш |
И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми |
штава <pb n="185" /> Нинчићу, очекујући увек при крају његове савете.{S} Он се управо и држао у |
ацивања.{S} Она, која је у својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега |
ту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто намећу, |
одобраваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија од моје |
.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци |
<p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта |
вога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необи |
и врло доброћудна.{S} Издавала је стан увек српским младићима.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви |
оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столом и |
а је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столове, те, ст |
ма сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама |
о сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> <p>— Овом приликом теткица има право.</p> <p> |
Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав младића, он понови питање:</p> <p>— Кам |
воногом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га |
реп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако звани „велики пе |
ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} А |
ак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабир |
дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизаци |
у је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштил |
е понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље попр |
рема вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да ж |
војицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је |
војих нарочитих особина, који је туђину увек нејасан и зато неприступачан.</p> <pb n="68" /> <p |
вамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су про |
зиду, који похвале достојном сталношћу увек унапред показује за један или два сата, како би ва |
е ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, нека пикантна дама, незадовољна <pb n=" |
интриганта. <pb n="295" /> Само, ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке к |
и, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у иностранство.</p> <milestone |
рано патријотском, јер се тада већ беше увелико пробудила политичка, нацијонална свест, која је |
менила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; мож |
Господин Ђурић је опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но |
мученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p> |
то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, госпођо.</p> <p>— Опростите, господине, што в |
ешће.</p> <p>Послужитеља мало умири ово уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да видим шта је са |
емљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и |
адеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о то |
о нежних осмејака и милостивих погледа, уверена да ови не могаху одолети дражима што из ње овак |
ивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, ко |
и то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица ва |
ртар који радо сејем добро семе; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за |
и долазите од кнегињице де През; будите уверени да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, |
више исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и |
еби неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену од |
личан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за |
свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p> <p>Говорник |
очекивани тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним при |
вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да |
} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва чекам, господине.</p> <pb n="81 |
ешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Доса |
им приликама по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњено обори очи, када |
сте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи без усп |
ица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се и гово |
</p> <p>Последице јутрошњег изненађења, увећане јучерашњим утисцима и ноћашњом сетом, <pb n="34 |
о што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потреб |
но проводио код болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уре |
а не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, д |
ли већ неколико година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p> |
и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одл |
је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко, те пр |
нос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љуба |
а <pb n="252" /> његово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и одговорност пред с |
ћа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када |
авле је већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жену, која |
е примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта би то било, ал |
био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална пропалица.. |
о.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам с |
са зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао. |
} У мојој поновљеној примедби могли сте увидети посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сматрат |
ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до ду |
м препиркама и строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цр |
рати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и сад |
његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да спречи |
S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила младића, од ко |
д честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам некоректност, али сам је учинила, јер пишем <hi> |
<p>Па се дуго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за њега |
грофе?{S} Та <pb n="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру |
противниковим</p> <p>— Ви, дакле, сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна страс |
и и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а |
<p>Како су дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb n="49" /> |
остави књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, али при том на горњој ст |
је му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.</p> |
коли; поп гази по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе н |
е мало час говораху, приближи са једним увијеним табаком хартије.{S} Кад им <pb n="76" /> приђе |
вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најг |
ла са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад је Пав |
ним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пас |
почето криво, — настави старац. — Чујем уводе неке титуле, званија, неке институције буди Бог с |
ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку са невероватно јако разви |
ање, које ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао доби |
м створењу на свету, она је то створење увредила до срца, погазила њену неизмерну љубав, која ј |
кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нар |
шава.{S} Молим, немојте ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом |
ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се олако поклони:</p> <p>— Молим, г |
вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да нисте увређени?</p> <p>— Немам узрока, госпођо.{S} Шта више, |
ако ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Ист |
ла; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф ка |
get="#SRP18970_N1" /> Погледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на треће |
n="254" /> пробудио и погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовн |
т начин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је и била широ |
како сам се подигао. — Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној |
х изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Грофиц |
ударила капља, те је наскоро издахнуо); угарска краљица Јелена, жена краља Беле II.{S} Слепог, |
ас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским грофом, и маркизом немачкога царства, као што |
румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио словачки и м |
овић, Змај и др.); у Народном Позоришту угарском, тада најживљем друштвеном центру, радо су гле |
та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ј |
друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени поглед оживи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту |
сла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пус |
садити <pb n="128" /> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} М |
ла, троугластих или од више него четири угла а са уласком из једне велике округле одаје; соба з |
усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља |
ве старе културе.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Г |
агли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, стајало је неколико светлих прилика, а м |
} Кроз средину с обе стране лађе високи углачани горе позлаћени ступови; по зидовима слике вели |
е степенице, поред позлаћених ступова и углачаних зидова.</p> <p>Горе га чекаше други послужите |
делове света.{S} Његово је поље више на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим друмовима. |
учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p> |
је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до с |
у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала м |
често седео са својим новим познаником, угледа где Чилаг, нападнув на коректора, удара га по гл |
гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са четири снажна коња, где |
а се затим удали.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчића, престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко |
а спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p |
ог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа старо лукаво лице господина Чилаш, који је седео |
упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му |
ну радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно о |
би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би пространу авлију у којој је жив покрет зато |
ова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} |
а господска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице |
је рекао о оној младој девојци, коју је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала, да |
ашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је |
мо га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она та |
бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, |
на овој хартијици; при коректури листа угледах белешку, можете себи замислити у каквом располо |
S} Изиђем на балкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни |
оља; чим га изнутра кроз стаклена врата угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ — |
анци, свакако из Австрије; ваљада каква угледна трговачка породица, чији је син у далекој стран |
умунски, као и словеначки језик; у врло угледним звањима државним, војничким и друштвеним било |
словених лица, благословених богаством, угледом, лепотом, младошћу и племенитошћу.</p> <p>Лепот |
је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба мала каваниц |
је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули су странци, управо странкиње |
будућност.</p> <p>Старац тада стаде на углу испод једног фењера, извади из цепа неке хартије и |
авла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те |
Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote> <p>На углу узане, високим зградама урешене, улице у Пешти бил |
стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу и оста |
ких кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{ |
</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по који п |
ом узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњ |
едом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка раз |
ци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим познан |
убав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је јо |
аване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таван |
морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прили |
Ти знаш, — настави дворкиња, — да си се уговором обвезала да уступиш твојим <pb n="180" /> сест |
е одиста много, сувише много.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој годи |
шао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније прилике но што би их могли имати код куће, нас |
ам за мојим досадањим лаким пословима и угодним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновнич |
и урођена сујета казивала да је садањем угодном осећању целе дружине узрок поглавито она сама.{ |
сталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагу |
ећ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати племените осећаје срца,“ рече она мајци,- „то |
емљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге одлучније таленте, који су са својега оск |
.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино |
се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један д |
а имам посла са господином грофом, оцем удавачиним.</p> <pb n="271" /> <p>— Ах, да, то сте треб |
ешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међутим |
ан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен |
ена женска, због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да ч |
не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавајте |
ћер.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта вичете бе |
ачуна да даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им се кћер.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Уд |
дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити ов |
ено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p |
претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> < |
шта шта?</p> <p>— Агнеша Јанковићева се удаје?</p> <pb n="227" /> <p>— Тако сам чуо да је просе |
и ја располажем до њена пунолетства или удаје; треће је њена воља супротна породици и свима пор |
о трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног или другог још била неудата.</p> <p>— Даље |
.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито девојаштв |
одина накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не |
је.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} С |
ица Фернек, дворкиња кнегињице де През, удала за неког Баварског официра, и то је била последња |
есетој години, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</p> <p>— Али си |
/> <p>Било је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим Павле <pb n=" |
<p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим било је касно, да с |
на приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне |
ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, |
ла то да учини газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчића, престрави |
према вама.{S} Желите ли да се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као зид.</p> |
Сазнала сам да су Павла званичним путем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њ |
до мало час седео поред његове постеље, удалио се и сео на своје обично место код стола близу п |
о за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је погодила |
ваљује, тиме се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам. |
ном погледу, којим су <pb n="320" /> се удаљавали свак својој кући и који као да је скривао чит |
ругих потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, зас |
ним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад ј |
ро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; петли огласише своје прве пе |
де са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовима забављају са робијашима.</p> <p>Леп |
богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе прецениле његове |
водио код болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уредништв |
, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сест |
{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, д |
у сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грд |
у јесен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер је, к |
те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак мора |
гледа где Чилаг, нападнув на коректора, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отме |
ако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="146" /> струја свежег животворног ваздуха. |
хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужур |
дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинска свирка, |
о га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, |
в му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саоп |
прозор.{S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворила прозор, јер |
беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст |
и му се силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се |
?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом силом |
очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила |
чајање, да га је на отвореној позорници ударила капља, те је наскоро издахнуо); угарска краљица |
ва.</p> <p>— Данас сан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволит |
се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом само |
аро место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S} Са нај |
је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овам |
ајном душом погруженом под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света |
ла.{S} Пет година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n="308" /> та |
мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања |
рже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану партију |
бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често не |
{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="183" /> |
езависан, управо сјајан положај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмиц |
удовица породичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи |
сточних народности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, који <pb n="15 |
ља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај или издашно звање, тад ће у целом |
и ужасна!</p> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погледа строго у сес |
да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, р |
о и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји |
одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору минули < |
којна сестра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </div> <pb n= |
ле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесити...</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш какав с |
о што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Н |
ше тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа више не криј |
де подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При свршетку је |
је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје предавање према степену господства оних |
ше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише |
дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само стога, да га што поузданије придобије; је |
усретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при којима му је Нинчић |
p>Крену се, дакле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутн |
Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за госте средњега реда или сред |
прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле в |
, која су била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болес |
делова одела; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом сто |
како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати посла само |
али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђава светлост, неподес |
м младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда је забранила њ |
сини, али није у стању да макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види |
тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, имала ту каква удела, то је ув |
ијама своје мајке, која је рано постала удовицом; у њему још живи њен благотворни утицај; али о |
оју је узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Д |
</p> <p>— За каквог старијег женика или удовца <pb n="190" /> можда, али је ово од ње много мла |
ина, Трговачко Удружење, Атлетски Клуб, Удружење Уметника и Књижевника, Општина Краљевске Прест |
дила Университетска Омладина, Трговачко Удружење, Атлетски Клуб, Удружење Уметника и Књижевника |
д овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита она наивно.</p> <pb n="170" /> <p>— Ми |
чи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос присутне су |
е обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p> |
својој собици или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n |
ало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посматрања.</p> <p>Тако су пролазили м |
већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, кр |
вичаја, својих засновица; а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само сад |
</p> <p>Опијен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање оних племенитих црта, онога дана |
неши:</p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па з |
ичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, свак |
рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, када осети да му се |
p> <pb n="176" /> <p>Агнеша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</ |
више скулторских позиција; с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са својим мела |
ихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> |
и и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S |
„Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, он |
мрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ак |
јте, док вас пријавим.</p> <p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто да ме двапут пријављују? — мишљаше |
>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру неколико молби, који их гунђајући |
</p> <pb n="157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју |
листавао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био |
, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с |
аје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „в |
д своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p |
вом приликом читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је собом неколико српских песама, које пр |
атекла његова газдарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патр |
азна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Каве |
оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.< |
а њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и ср |
погнут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, ко |
ништа, госпођо.</p> <p>Госпођица Фернек уђе.</p> <p>Кнегињица седе и ослови је:</p> <p>— Господ |
етно.</p> <p>Она зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Замолите Њену Милост Госпођицу амо.{S} За |
певању прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могу |
p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његово Благородије код |
наест година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох |
де је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло симпати |
сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позва |
нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело при |
и ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, заш |
ина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати господин у уличном оделу, без поздра |
улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена женска под густим велом; црте коректор није |
им рукама да откључа.</p> <p>Напослетку уђе у собицу.</p> <p>Са грозничавом брзином запали ламп |
ађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то да учин |
; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријата |
<p>Госпођица се наново појави:</p> <p>— Уђите.</p> <pb n="157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађ |
послужитељ отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено пун |
вна.</p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворена врата што воде у ј |
моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, |
ојега рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у |
негињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, опет |
Павле је престрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као звук стакл |
већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима досад бивал |
шћу и очајном душом погруженом под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оног ваш |
са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не пома |
мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми ум |
ад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан грех, и сам |
<p>Агнеша је посртала под теретом овога ужасног пребацивања.{S} Она, која је у својој мајци уве |
ху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да проговори |
> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотрености, којом сам моју слатку малу тетки |
младића ваше народности; ви ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалос |
та прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи време и патња |
</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном расположењу свом морао је д |
карактер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја |
estone unit="subSection" /> <p>Павле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио |
48" /> <p>Опет погледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: |
ју и везане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бројевима |
ене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савијутак.{S} |
ељица имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разговор |
је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! |
чне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, о |
(и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну помоћ, претекли, а њему се мало привр |
се увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби пол |
а ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Н |
јама.{S} Они су говорили о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} Причали су по об |
мем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — реч |
ети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу |
ме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања једино спекулативни део људства.{S} Наука и ниј |
ој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођичиним смејао и он виш |
рам признати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице |
ијално захвали код грофице на милости и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гро |
дусретљиво објашњавање грофово, који је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да пр |
више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да |
Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слушајући.</p> <p>— Тако је, господине Чил |
ања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</ |
иш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилаг |
сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити си |
одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је |
отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси ш |
стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко осветљене авлије пређе још једном о |
нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</p> |
било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су хит |
ка врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад с |
та.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим |
вом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица |
е тврдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који су им били у прат |
који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је |
д, свршив цртање, приближила и пристала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице |
но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S} |
сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предусретљиво објашњавање грофово, који је уживао у |
абила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања |
p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси |
са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и, можда, још згодније |
е, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно написао француски превод.{S} |
ан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га |
га се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изг |
кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја! |
љи, прекинут овде онде читањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле је желе |
, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па пос |
и без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео |
свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да |
нише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништ |
да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица |
о његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над целим сп |
стан грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза широке дебелим ћилимом застрте мраморне степенице, |
, одакле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господин барон |
е, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно од |
.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добр |
а објаву о приспелим путницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина једва ј |
</p> <p>Неколико сјајних вечери прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се приредила игранка, кој |
исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасн |
где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, ал |
S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш д |
е своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Б |
и случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, где је имао да п |
шта и разне друге вечерње представе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да добије позивнице у богатије |
е виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, а |
Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p> <milestone unit="subSection" /> |
Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица за лекове.{S} Т |
усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са |
ем спуштају у Моравску Долину, она мала узана равница, где се са Северозапада ка Југоистоку врс |
цем окренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Ко |
— Јов.{S} Илић</p> </quote> <p>На углу узане, високим зградама урешене, улице у Пешти била је |
ице лежао је Павле болан.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је |
подижући своје провидне прсте к својим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb n="283" |
<p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно!</p> |
ешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p |
е излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат.{S} Тужи |
којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млек |
жњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, кад госпо |
напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а д |
, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно ретко за |
она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, али она |
дно одоше одајама грофичиним, све троје узбуђени.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Госпођ |
и.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанств |
ним.</p> <p>— Одиста? — упита кнегињица узбуђено.</p> <p>— Али...</p> <p>Кнегиња уздрхта.</p> < |
<p>Павле држаше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преостатке онолике љубави.{S} Затим |
а тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више на то шта |
по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и |
и у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбуђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам их |
је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да мор |
предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћуте |
е.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе као пресечено.{S} Наместив се ка |
читао цело име на завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све ви |
мљи поред својег образованог сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она га је слутил |
ванредне прилике, стална неизвесност и узбуђење којему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно |
јаше главом.</p> <p>— То је неко велико узбуђење, — рече газдарици. — Срце силно куца и глава м |
севдалијске Босанске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили, чак и гр |
астанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само један створ, |
ба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p>„Заложићу |
е, — одговори грофица у великом гневном узбуђењу; — она је већ испрошена за другога.</p> <p>— Т |
гињица је седела на отоману у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти говорим мног |
е лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве наклоности:</p> <p>— Нећу, нано, нећ |
ам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре |
оре, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих осећаја незадовољених страсти!..</p> <p>А мо |
јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, |
талом руком пробуди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвесно, али окрену главу према з |
просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао |
, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, без присуства духа |
ига!)</p> <p>Појава момкова, као и овај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је називаху го |
ти ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка |
ца, звекетање судова, трчкарање момака, узвике порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике св |
и.{S} Њено грчевито јецање, њене очајне узвике, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, |
ам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учин |
и.</p> <p>— Благодаримо, благодаримо! — узвикиваше госпођица неколико пута и већ се наместила н |
удбини.{S} Госпођица међутим непрестано узвикиваше:</p> <p>— Прекрасно, прекрасно!</p> <p>Госпо |
адобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту |
уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба видети.</p> <p>— Па |
м језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће |
е Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну коректор весело.</p> <p>— Познајете ли их?</p> |
грофица.</p> <pb n="172" /> <p>— Ах! — узвикну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна |
е ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен руко |
sieur Jouritch!</foreign> (Г. Журич!) — узвикну госпођица. — Прекрасно, прекрасно.</p> <p>— Уче |
и, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом, прихвати кутију и отвори је |
и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабрала.</p> < |
иста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да |
ње било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, к |
месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће |
oreign xml:lang="fr">Tiens,</foreign> — узвикну она, — <foreign xml:lang="fr">un livre français |
цкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпођица поплашено. — Ти си му, дакле, признал |
То није довољан узрок.</p> <p>— Како? — узвикну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавниј |
и предаде га младој грофици.</p> <p>Она узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје приј |
<p>— Ево га у постељи.</p> <p>Странкиња узвикну полугласно, баци се поред одра на колена, ухват |
позивницу.</p> <p>Један од приређивача узвикну:</p> <p>— Зар тек сад, господине?{S} Од вашег л |
ничавом брзином запали лампу, погледа и узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и м |
му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти си!</p> < |
и за која сте одговорни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p>— Не пристајем, гроФе!</p> <p>Овај га п |
ово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, |
ше је да покушате.</p> <p>Павле радосно узвикну:</p> <p>— Ви ми то саветујете?</p> <p>— Молим д |
е и плећа.</p> <p>— Четрдесет година! — узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно да се нан |
адајући једном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и уда |
чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28" /> |
се међу својим друговима од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шт |
имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над целим сплетом њихових разних интереса, и д |
ст или њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо |
љства му према Павлу.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало ј |
дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појава човечјега духа могли да опазите и њего |
ожртвовању.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— За узвишено начело напретка и среће човечанства.{S} Ви тре |
час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћеног интереса |
најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвишеној души пробудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену |
мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро |
ну хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што |
слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомило |
непрестано је држећи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође ск |
проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај |
>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту застаде, уздахну, па чврстим гласом настави: — Добро.{S} Кад мис |
еланхоличан, те, дуго гледајући за њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{S} Рецид |
ренут пред палатом и, подигнувши главу, уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али с |
reign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га в |
ну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били?</p> <p>— Сад сам хт |
и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до д |
предупредити ма каквим срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречи |
и не примети ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслон |
</p> <p>После дуге почивке Павле дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погле |
е било руменило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ његова жи |
ст у неком молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тел |
ји, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, поми |
ранисали своје приврженике.{S} Њих није уздигла каква велика интелектуална моћ, већ симпатија к |
а доцније трговину Карпатских земаља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских градов |
то богатији, трговци које је у неколико уздигла необичност њихова предузећа и њихово добро васп |
} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их везују још природни осећаји, |
дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска приврженос |
екоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете |
х.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога града на в |
ра себи победу.{S} Стаде пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити:</p> <p>— Јест, млади |
ље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још по који |
ићеве почиње ова идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенскоме п |
е опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је о |
ћанком, а то складно заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шумадијску |
биће младићево претвори у један побожни уздисај, у једну нему тугованку, која изли први и најве |
де спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем |
е, дакле, разборити.</p> <p>Павле се са уздисајем повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај месец |
око куће пословаше.{S} Старица би тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје здравље, |
p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви св |
к узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n=" |
је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренутком свога живота и к |
у.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, али зна да ће доћи вр |
е смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнска нежност, толико и бојазан, |
Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколик |
и својој тузи за изгубљеним родитељима; уздржао је сузе које се по каткад искрале под трепавица |
злије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је |
ев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад је прочитао позив |
о молећи, само да га немим болом својим уздржи од <pb n="290" /> ове пропасти, коју је њена про |
моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.</p> <p>После две године вратимо се овамо.{ |
м хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом же |
зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздржљивости Стратиној, али нису ништа говорили.</p> <p |
естина и њена силна пребацивања која би уздрмала упорност у свакога доброга детета, нарочито ак |
збуђено.</p> <p>— Али...</p> <p>Кнегиња уздрхта.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву |
едне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву толик |
лио на вас.</p> <p>Кнегињица неприметно уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стис |
ела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај |
које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и о |
истотом женске наклоности и он одговори уздрхталим гласом:</p> <pb n="263" /> <p>— Ваше лепе ре |
ф га погледа неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим гласом настави:</p> <p>— Је ли то скандал ус |
н, а престављао је механу и околину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у у |
о гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај га погледа узверено и |
ма значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У остало |
ве дебље попречне греде са четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јама |
брижљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубил |
— Ах, јест, имате право, — рече младић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред велелепну згра |
ло ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде |
ости, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, које носи сваки млади сељанин, и |
адити.</p> <pb n="218" /> <p>Опет мајка узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не о |
ко волео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ов |
палатом.</p> <pb n="222" /> <p>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Т |
само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p> |
нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употребила |
Књиге су обележене бројевима.{S} Павле узе књигу број 1. <title>Календар</title>.{S} Унутра на |
је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум? |
Војвода пружи кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом, п |
оварали о археологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војвотки |
би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гледајући |
вашу посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи ње |
је укокочене очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <m |
е механу и околину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупн |
ан од слушалаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и окарактериса општи положај као веома критичан |
олицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непрестано |
о прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изусти |
уде одбијена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтева |
ипак пригодним образованоме човеку.{S} Узео сам засебан станчић, прибрао сам неку малу библијо |
а се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Српск |
еа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Па |
ја најсамосталнија женска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректор одговори:</ |
заинтересујем за Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} |
платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, у |
романтичне теревенке, већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет |
зговору дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана Павле т |
те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је сврш |
дваест хиљада форината годишње, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си, |
, гдегод опазио.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где |
ње под руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле ха |
деља пред венчање младожења напусти, да узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила он |
упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико изненађење под ру |
он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, |
ала његове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више |
било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео |
ле, желите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од цр |
рло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, који се зове |
пак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Страту.</p> <p>Павле седе у столицу, ј |
му заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да |
/p> <p>Коректор га зачуђено, тако рећи, узнемирено погледа и одговори тек пошто га је неколико |
</p> <p>— Откуд знате то? — одврати она узнемирено.</p> <p>— По речима госпођичиним, која ми ка |
ао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога човека као да је п |
ио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери када сам наново видела Павла |
о грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда сувише далеко доспе |
позвале.</p> <p>У том његову пословању узнемиривало га је само подругљиво лице старога Чилага, |
ши је позлило, немојте је, кнеже, много узнемиривати вашим разлагањима.{S} То ћете моћи други п |
крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде поред |
мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он је тако р |
и слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} |
се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја Страто, — рече грофица озбиљио, |
што вас у <pb n="117" /> овом тренутку узнемирујем, али ја сам имао једну дужност према Вама, |
мештани по другим тим међупросторима не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо пре |
авног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то би већ било доцка |
Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да |
син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту |
то то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га б |
је садањем угодном осећању целе дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, |
, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p> <pb n="273" /> <p>— Жена ми је р |
госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој |
авла.</p> <pb n="92" /> <p>— Сад сте ви узрок.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је напа |
о, а нешто поплашено. — То није довољан узрок.</p> <p>— Како? — узвикну дворкиња живо. — То ће |
оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} |
бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у опширније разлагање једино стога, |
ежност мајчина морала је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шт |
на други разговор; као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипатичан.</p> <p>— Од |
<p>— Да нисте увређени?</p> <p>— Немам узрока, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио |
иво. — То ће бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да |
све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам сад гово |
али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или краће време, или се п |
е или не умири, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} Због |
биле оправдане каквим Павлу непознатим узроком, још већма га изненадише, тако, да није умео шт |
ад се кавана умири, Павле распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели |
о није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути |
ај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n="154" /> разлике између људ |
ња посета благотворно утицала на његове узрујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је вре |
ижавала, он постаде све немирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, када треба да пола |
оља мучила, већ често, стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше право напред.</p> <milestone uni |
о шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Гости су викали, момци трчали, госпођиц |
а се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадоше п |
је Павле чинио своје завршне припреме, ујак га је обасипао својим практичним саветима, који су |
ку.{S} Али на његово велико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип пал |
је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју |
је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају своме, ипак није мо |
о ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном оно |
друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да |
ства о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са својим стари |
е да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> желео, његов живот не би био ништа д |
аничним путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега в |
нута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодни |
око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими |
ти, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n="46" /> <p>Краг |
едну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико |
ивила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори б |
љаше на повратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, ко |
ам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш |
то је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио у |
и, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се поја |
ш једну могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада |
ла.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто |
татке онолике љубави.{S} Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро је да и |
Поред тога морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати |
му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла. |
евцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му ј |
Павле је међутим отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово велико изненађење, ујак му овај |
?</p> <p>— Једну годину.{S} Само једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао |
својега великога имања оставио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради ра |
е мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те је због тога била према ње |
но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволе |
аве мотиве у границе учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни млад |
штујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у такво |
нешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да |
розора, где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао су |
навање великих душевних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, н |
позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> <pb n="164" |
е налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишље |
кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут ј |
пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти што?</p> <p>— |
ина и његово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанц |
одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није о |
ића јако изненадило чисто сурово држање ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће б |
је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p>Како су дани прола |
више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?</p> <pb n="45" /> <p>На то чича погледа у своју ж |
е у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној страни живота, |
останка. <pb n="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо прот |
да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а стара |
а. <pb n="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, |
али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујева |
ену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајн |
ешто пак као љубазна младића који им је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно разг |
к у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност да вам се |
осећа велику радост због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним пријатељ |
врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је уп |
месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То |
макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при зд |
ало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где б |
ти ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. — |
опроштаја није хтео више показивати.{S} Уклонио се на скривено место, те је отуда слушао весео |
гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке додаде:</p> |
ице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S |
е и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ретке, а врл |
> непомично лице грофово, који је своје укокочене очи управио на њега, затим узе шешир и без од |
</p> <p>Грофица је пред њом стајала као укопана; после неколико тренутака проговори:</p> <p>— Т |
, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће. |
Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не и |
а им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично је одређен |
иди у висини, али није у стању да макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; мора |
сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму |
а вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде викати.</p |
ао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио м |
једини — одговори тужно Павле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, д |
сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отвори |
привукле тамо и цивилизоване елементе и украсили град с извесним тековинама културе.</p> <p>У т |
видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњачким ћилимовима, њима до |
овању становништва; о оделу женскиња; о украсима и накитима народним: о намештају кућевном и о |
то би се могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не о |
имањима у задружним породицама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао |
А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и в |
поред стола и палећи цигару, исприча му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш |
p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p>— А |
реко зиме бивало по две забаве, била је украшена са дивним оригиналима чувених живописаца; зати |
миваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено каквим женским радом; до тога отоман или канаб |
шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима, од исте перади као што их је има |
чким лицем његовим, пријатно армонисала укрућена чиста сјајна кошуља.</p> <p>Грофица га сачека |
проста, у свакодневном и све истом раду укрућена, душа није могла разумети сложене мисли синовљ |
хиљада форината годишње, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, |
о своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљ |
ке и главе одаваху човека од оделитијег укуса.</p> <pb n="9" /> <p>Младић носи у руци малу, леп |
о, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим |
ледом неки бели сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и који је, |
мената; соба за разговор са рафинираним укусом намештена; неколико мањих собица <pb n="193" /> |
нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези с |
сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазили поред појед |
живота, а кроз врата обазриво пословање укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у |
т; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после доручка дођу у велики салон, а |
о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама мл |
једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке вр |
ну страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</p> <p>— <foreign xml:lang="fr |
ино је пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и |
обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, углед |
камијама овде онде која стара бака, код улаза неколико погружених просјака.{S} Павле умочи врео |
реда или средњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена врата покрив |
ца која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена жен |
ео разговор безбрижне момчадије.</p> <p>Улазећи видећемо пуно једноножних столова од лажног бел |
eign xml:lang="la">Singidunum</foreign> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра вр |
зачудио, када виде своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, |
ту.{S} Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз механска врата, и разумели су да се |
се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <pb n="156" /> <p>— Пст! |
{S} Ви сте, по свој придици, господине, улазили у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њ |
ко сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе мога |
ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говорис |
е људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да |
прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у опширније разлагање једино стога, што Павлова |
езгодама насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> <p>План му |
више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прела |
а да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад |
дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> < |
— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</ |
или, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сил |
ор тихо рече домаћици:</p> <p>— Немојте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам. |
о.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би |
"251" /> <p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојте ме, мо |
ине?</p> <p>— У таква разлагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми од |
иреш својој симпатији; али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да |
по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, ниј |
била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према прозору.{S} Ј |
уга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употребљавају женске.{S} Он |
астих или од више него четири угла а са уласком из једне велике округле одаје; соба за друштвен |
његово изненађење, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори вра |
лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на |
љење пролазно, — молим посетите нас.{S} Улица Надвојводе Карла, број 43.</p> <p>— Благодарим на |
Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким преходницама може се разумети |
А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти; једна школа, а седам ка |
грађе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким преход |
је безуспешне лутње по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било м |
е ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском крају?</p> <p>— Нисам знао |
и дневно по неколико часова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која |
а — турско; неке <pb n="317" /> зграде, улице и тргови, школе и надлештва представљаху цивилиза |
а углу узане, високим зградама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена |
најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном дивног свежег воћа: жут |
ина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио к |
у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двоструких окана обли |
атворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и |
<p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које нам в |
је него његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред вече износио б |
ио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је често н |
све докле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио погледом неки бели сребрнаст вео на једно |
, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући |
/p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, от |
у собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заостали |
Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, ка |
хом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} |
ји и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није п |
код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици са коректором Нинчићем који је са својом старом у |
не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том крају им |
пођу и једног малог господина са сјајно улицканом црном пароком, од чега му је задњи део главе |
замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде госпо |
ом зауставише једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање в |
окрете лице према прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се н |
окуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још проговорио <pb |
> <p>Развадише их, и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле распитиваше о |
и њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва |
<p>Коректор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, — одговори Павле.</ |
?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.</p |
ришта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећивао ј |
Каваница је била згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се н |
шевски</p> </quote> <p>У једној од оних уличица, где обично осредња или осиротела госпоштина се |
према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“ |
у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> <p>Високи узани редов |
ише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још |
им у собу уђе неки непознати господин у уличном оделу, без поздрава оштро посматрајући младића. |
пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шт |
је сад настао свестан рад, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и суви |
да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и |
ак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n="295" /> Само, ви сте увели нек |
чан човек, који ће некада играти велику улогу <pb n="214" /> у животу; ти би била чувена жена, |
рпски Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуња |
су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и |
— Али је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас: ев |
позивницом, али је није могао добити на уљудан начин, а коректора није више видео, јер није дол |
о се зове цивилизацијом, што је врхунац уљудности.{S} Велике идеје, огромни таласи и покрети чо |
есто гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уст |
ћем дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилику што су га у његову ста |
а Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали |
ажних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сутраш |
— настави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним |
ветлише живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио св |
уни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста да |
е у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постанете |
зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту ј |
питиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректо |
ли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на к |
ио задатак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење |
ћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја к |
; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, и |
а, који је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики интерес наше породице, у којој с |
.</p> <p>После неколико месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распозна |
још већма га изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазриво:</p> |
аг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младића при пр |
до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празничне |
чудио утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није био више потпуно госп |
у дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана Павле толико |
Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени висови често са дивним виноградима, а са |
чино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" /> и љубазније, но што то поред њ |
чно.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео |
мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумпова |
Питоми висови, што је окружавају, те се умереним таласањем спуштају у Моравску Долину, она мала |
ви; по зидовима слике великих сразмера, умерено живе колоратуре али тим више скулторских позици |
м коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здр |
олео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p |
зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад |
Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљен |
авле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="289" /> пребриса усплахир |
е мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете доласку пролећа, све већма бивате |
чић, саветова да грофовску кућу посети, уместо после две недеље, тек после месец дана.</p> <p>— |
н није довољно познавао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он |
е будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, |
о варам оног честитог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбин |
ценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнеш |
а ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири |
а су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најл |
— на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу унакази |
вачко Удружење, Атлетски Клуб, Удружење Уметника и Књижевника, Општина Краљевске Престонице и Џ |
о прилике; те су им ликови били предати уметнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у ка |
ња и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред господских кућа |
што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос присутне су је госпође слушале, затим п |
им и општинским; на састанцима учених и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су о |
ни музичар, који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио права да посећује породицу, н |
српскога краља Уроша, представљана је у уметности и историји симпатично; драме Сиглигетијеве и |
<p>— Да, да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако по |
иње интересовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S} |
а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, п |
ке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замо |
села и назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању |
ачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете д |
p> <p>Потражи нужне ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позив |
очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено какви |
био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица стад |
илимовима, њима досад непознатим.{S} На умиваонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; на |
та које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета |
дух досетљивији, око светлије и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међ |
ова велика супротност, или можда велика умиљатост и велика отменост ових благословених лица, бл |
будућност му, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стекле су му стално право посећива |
бодни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред гледаоц |
тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодсуднију одбрану.</p> < |
је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издржљивији, зад |
исам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха?...</ |
</p> <p>Па ухвати Павла.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> <p>Бо |
ити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, п |
ња према овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да јој из зах |
избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле распитиваше о узроку свађе, али му нико не |
а никако не пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову расположењ |
узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред о |
е!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буд |
долазите чешће.</p> <p>Послужитеља мало умири ово уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да видим |
се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име о |
опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме прима |
ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, још не |
има.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у |
и се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притис |
шао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p>Ни |
ну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посета благотворно утицала н |
ш увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи са |
...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да пробуди <pb n="247" |
ње, лажна машта.{S} Ви ћете се временом умирити, покушајте.</p> <p>Павле га погледа очајно:</p> |
азованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме |
а сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болест |
p>Напослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити смисла њ |
ена, да их оствари, она дакле прибегава умним људима да их задобије, међутим оне овима не треба |
ко ништа друго, млади господине, својим умним способностима створио би једну фабрику, у којој б |
ти, већ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</ |
а.{S} Ручак: чорба два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; треће ј |
асови, и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одмах.{S} Сед |
ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког разговора, тешко је дисао ходајући п |
те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни |
прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи п |
са зборишта или из ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са тим задовољним осећањем, да |
урне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново један изг |
е своје прве песме, па умукоше; блејање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине за |
телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под |
се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о ди |
ико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, те га лаганије отаља |
Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца одраслог и оседелог у непрестаном послу |
рећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, |
ђарски књижевници радо превођаху српске умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и |
неколико погружених просјака.{S} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрст |
омашак има <pb n="297" /> право само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина |
шта; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чи |
ћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chap |
ј; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је |
едном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слобо |
се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста не |
о ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш главни надзорник, и поче подуже препирке око к |
ој намери.</p> <p>У рану јесен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задрж |
исто сурово држање ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не |
рти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње старији, — |
срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p> <p> |
:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите |
ој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да про |
е, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грч |
<pb n="102" /> величанствених успеха и умрећете једном пресрећни и благословени од оних које с |
</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни |
родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер м |
<p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући |
мом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак д |
ара грофица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре неколико година.</p> <p>— И она седи са кће |
о саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега великога имања оста |
— И најјачу снагу може мала умешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити моју к |
пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{S} И двориште |
та; петли огласише своје прве песме, па умукоше; блејање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се ка |
„Шлекермаул“, који је своју лепу главу унаказио дугачком косом и разбарушеном брадом, јер је п |
} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{ |
то је по средини сале стајало неколико унакрст симетрично постављених дугачких ормана, са разн |
вори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} О |
аг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још сад у напре |
твари било је главно, и како је она све унапред припремила, известила <pb n="221" /> војводу и |
аши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично обавестили о предузетом путу.{S} За ту |
сном састанку, али то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и |
да је забранила њојзи да ишта проговори унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p> |
, који похвале достојном сталношћу увек унапред показује за један или два сата, како би ваљада |
и се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи све системе: алеопатија, |
имале већег утицаја, но што је он могао унапред определити.</p> <pb n="294" /> <p>Сасвим је дру |
осподар једном.{S} Ја сам своје царство унапред проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам вам геог |
дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће благостања донети њиховој кућ |
пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзистенциј |
обом при рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише и ј |
ег, а имајући посла са мукама младости, унеколико подмладио.{S} Његова намера беше, да ублажи у |
шем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику |
ју децу?</p> <p>— Господине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите |
можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви ст |
оро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим |
.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нис |
но, прекрасно.</p> <p>— Ученик Париског Университета.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Un etudia |
ања и отменог мишљења.{S} Био је некада университетлија, а сада је коректор код једних новина с |
и по дворани, где је наишао на неколико университетлија, са којима је остао неко време у весело |
не игранке беху оне што их је приредила Университетска Омладина, Трговачко Удружење, Атлетски К |
е било нарочито због тога што је тада и университетски језик био латинско-немачки са превлашћу |
на“ (званичан назив ових ученика јесте „университетски грађанин“), па затим забележио.{S} По св |
ђачким каванама и ђачким становима: по университетским ходницима, а често <pb n="71" /> и на п |
се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, камо је Павле, до душе, у по |
који смо као неки додатак свакој већој университетској омладини.{S} То су, мање више, пропалиц |
вле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешти, на университету, или управо по јавним местима овога града. |
овоме граду час у овој каваници, час на университету, час у својој собици.</p> <p>Сад већ није |
ек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је д |
љавина; то је вапај човечанства које се уништава.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да |
е. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем н |
врата са новим проналаском, рецимо са „уништењем естетике“, те се после на то баце са грозначи |
то вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све мо |
ихових досетака, <pb n="321" /> које су уносили у ово често заједничко измењивање мисли.{S} Дан |
да примећује ово нерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво |
пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол |
игу број 1. <title>Календар</title>.{S} Унутра на корицама исписане беху ове речи: „Ово је најз |
љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и жен |
погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно |
е добро затворене собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, |
вле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, нано?</p> |
о, затим застаде пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какв |
то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена старинским неспретним жигом са натписо |
Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, |
и се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцн |
корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, |
ију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те унутра.</p> <p>— Нећу; причекаћу овде.</p> <p>После нек |
асвим близу једно другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, |
ико их у болници свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала танка воштана |
реме коморник однесе његову посетницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао је неколико тренутака.{S} |
тресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром достиже до половине пута.{S} То је б |
таринским избледелим везом; иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, која по |
ографија</title>, као што је белешка на унутрашњој страни називаше: „Једина наука, или наука на |
горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост малог дворца била је по обичном распореду т |
есреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутрашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србиј |
пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часком се скупи око њега гомил |
бити по свој прилици француски.</p> <p>Унутрашњост одаје толико је исто привлачна као и ови на |
ногоме одвојила, — нарочито што се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не само не |
као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај |
на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњости.{S} Ово последње ја сам предлагала и Казим |
?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутрашњости?</p> <p>— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо д |
скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очувана овако она ће временом |
разори наше домаћинство на спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{ |
.{S} Она је међутим добро видела његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћала мисао да је |
ада би стао проклињати некакав свет пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетника, |
воје мајке, коју сам својом безобзирном уображеношћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам ва |
отрцаним оквирима, представљајући какву уображену врло нежну Емилију са белим голубовима, или п |
ји више срећа.</p> <p>— То је младићско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се временом умирити, |
, које је он у први мах приписивао више уображности или охолости, но ли високом положају њихову |
тоносне струје.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено лице, коректор настави:</p> <p>— Чилагове иде |
Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују трагове душев |
признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре |
каним шареним даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мир |
у прошлост, намере, карактер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по и |
шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, увек сам мрзио класификације.{S} До душе, некад |
ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађ |
Да вам докажем како добро познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам |
ржање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, који су га ценили и з |
а ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па је |
стави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно |
тио сам, да наши младићи у иностранству уопште имају велику срећу код женскиња, и они би могли |
овај одлазак.{S} Код омладине на Истоку уопште, поред свег тако радо показиваног патријотизма, |
цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало |
је Павлова мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла |
авикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као неки |
ојим оштрим погледом промотрио положај, уочио расположење Павлово и погодио је да се овај налаз |
е би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младића при пролазу |
канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим препи |
Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве при |
своју крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде кнегињица иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече |
<p>— То је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Нап |
ј, Мисиру —</p> <p>— И у Калифорнији, — упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} А |
p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> <pb n="253" /> <p>— Не верује |
а, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица |
Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p> <pb n="172" /> <p>— Ах! — узвикну кн |
целе недеље само о томе говори, док не упадне један на врата са новим проналаском, рецимо са „ |
оговори Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чуд |
атке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> < |
стаде.{S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво т |
ов се утицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на лев |
а јој, по спољашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} |
оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени поглед оживи, ка |
живи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам |
а млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када |
лаца одједном разведрише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <foreign xml:lan |
над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О једном писму?{S} Дакле, романтика?</p |
е нена, то отуђивање бива тако често, — упита младић.</p> <pb n="167" /> <p>— Код вас је то врш |
кву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чи |
њака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — упита напослетку старца.</p> <p>— То желите да знате?{S |
ођо.</p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим само на почасн |
нцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита она наивно.</p> <pb n="170" /> <p>— Мислим да јес |
о за мном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Павле гласно.</p> <p>— Да, да, — одговори госпођи |
нисам учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упита она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то |
да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита кнегињица узбуђено.</p> <p>— Али...</p> <p>Кнегињ |
стре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разгов |
ла.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Говорник наново узе ре |
а каква је смисао такве радње његове? — упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи |
ам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва дишући.</p> <p>— Неки војвода Баркари |
на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S |
ено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја |
им очима не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напре |
рибележили?</p> <p>— Желите да знате? — упита га сатанским осмејком.</p> <p>— Желим.</p> <p>— Е |
замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, |
и сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, — одговори Павле.</p> <p>— |
.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да очајава.</p> <p>Коректор га оз |
спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу та |
ар ти задатак живота називаш навиком? — упита Павле.</p> <pb n="333" /> <p>— Па, тако је.{S} Зн |
/p> <p>— Је ли онда одиста сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у ов |
; зар не мислите више у иностранство? — упита сестра.</p> <p>— Мислио сам, госпођице, али изгле |
сам необразива.</p> <p>— Зашто, како? — упита грофица са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хте |
агласила оно П.</p> <p>— Зашто, како? — упита кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова кућа своје |
здравити.</p> <p>— Надате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођ |
илици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-к |
љењу.</p> <p>— Да не напустимо ствар? — упита је кнегињица радосно.</p> <p>— Тако је.</p> <p>Кн |
дару, како хоћете</p> <p>— Господару? — упита Нинчић.</p> <p>— Да, господине мој, стекао сам је |
сно!</p> <p>Господин из страног друштва упита младића:</p> <p>— Молим, где су нам собе?</p> <p> |
адинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> < |
изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, не |
раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> <pb n="118" /> <p>— Хоћете ли се дуго |
и данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Тако рече, — одговори |
будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгледала остали |
што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова б |
ишта.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас |
су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мрачним странама живота. — Моје бављење у П |
нитије женске, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог састанка |
ти за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније да вас о томе о |
с бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, јер он |
p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упознамо, — рече искрено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви |
мао је само толико користи, да се добро упознао са свима деловима вароши и околине, али иначе и |
ене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човеком, чије је познанство било доцније |
опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују млади љ |
идите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете оцењени као довољно јак, |
рошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти |
и, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189" /> < |
/p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он с |
сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, |
е волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог т |
признајете да сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако један владала |
човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле се понов |
њена силна пребацивања која би уздрмала упорност у свакога доброга детета, нарочито ако је то д |
г?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику упорност, грофе, а противну блаженству своје једине кће |
о је приметила грофица и она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро п |
себи, ту златну слободу, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода |
ред породични. — Мајка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је могла то да учин |
робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла по |
рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вређа |
песме су драгоцене у вашем положају.{S} Употребите згодну прилику, да вас још једном позову.</p |
што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око начела.</p> <p>Предаде му књ |
че, што при улазу и излазу на игранкама употребљавају женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и та |
деца, те празан или полупразан простор употребљавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S |
ољега начина до онога што сам га досада употребљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ |
у за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била |
ладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ова с |
о се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем повере |
дини сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника |
ме што ће се задобити поверење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова у |
це грофово, који је своје укокочене очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздр |
стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за |
месеци.{S} Љута болештина не даде му да управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе и |
шој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо судбином своје земље, и зато и немамо куд на |
ћнијих породица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру дела |
оз тренутно отворена врата право у нас; управљач тога погледа женског пола седео би у том прест |
, и пао би обично на један други поглед управљен кроз тренутно отворена врата право у нас; упра |
То врло гласно довикнуто питање било је управљено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом ма |
опла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном кроз тренутно отшкринута врата право, могао |
подуже препирке око кандидације других; управни одбор изабра мене за место које је због своје п |
пошто писац белешке вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ ве |
мљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се н |
е била рођена, али му је била најближа, управо једина својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде ж |
појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, господине, немојте м |
мичан, са изразом <pb n="12" /> чуђења, управо дивљења, различитог од оног на лицу осталих варо |
> <p>— Ако оздрави.</p> <p>— Оздравиће, управо наново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да н |
а, за време Павлове кратке одбране или, управо рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва доче |
аш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натераће вас да напредујете, али само привидно, |
углу, близу њега, починули су странци, управо странкиње, за које се он био заузео, да би прове |
се да ти у животу осигурамо независан, управо сјајан положај; кад се удаш, имаћеш времена, да |
што би и она на мени приметила велику, управо одвратну промену.</p> <p>— То није никаква сметњ |
износим све; написао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете с |
отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је само <pb n="91" /> Чилаг тукао коректора, а о |
То је стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па |
p>— Јесу ли Срби?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрват |
а је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, |
ст који је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ |
а мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу на |
ећа и њихово добро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; |
учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две тр |
неша удари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила. — примети грофица Павлу.< |
ела код овог неискусног младића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она п |
животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;... затим Едгар Калај, |
аткад се и мешале; мађарска омладина се управо наслањала тада на српску која је била <pb n="151 |
увек при крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му је пр |
S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је свршена.</p> <p>— Како је свршена?</p> |
о, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете с |
</p> <p>— У Пешти, на университету, или управо по јавним местима овога града...{S} У друштву је |
после жалосног породичног случаја, били управо једно непрекидно размишљање о томе, како ће да с |
не.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш п |
> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нис |
тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расположењу.</p> |
слажу, али су се у појединостима често управо сваки час размимоилазили.{S} То је био, тако рећ |
<pb n="166" /> <p>— Ми смо по мом мужу управо сународници, — вељаше она са љубазним осмејком. |
ти плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам об |
х!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дет |
итни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> <p>— |
у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила, |
неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одг |
је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треб |
ако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша се упропасти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова б |
веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} А |
да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је ставим под вечито |
се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш с |
који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним животом представљају опомену онима, који с |
ица сестра замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<f |
оф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да још једном до |
сподина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> < |
цело последњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак наширок |
жао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, ниј |
{S} За турске власти иначе носимо собом упуства за нашу сигурност, у Београду пак, као што види |
е народности; од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у оваким приликама потребни. |
подложан час коректоровим пријатељским упуствима час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвиш |
лендар</title> испуњен разним потребним упуствима о мерама, рачунању времена и поред других ств |
осподаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато |
, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим човеком, |
S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да с |
единац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесном врло високом дамом, |
ало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично разлагање, али овак |
офицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућ |
ом заступнику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да м |
<p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно пита |
код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути салончићу кћерину, где је послужитељу заповедила |
Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој |
едно или више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појединим рафовима и орманима, да разгледа пон |
као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, |
подином, који се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза ши |
и се постељи где је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која |
крипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Н |
носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</p> <p>Стигав пред прву механ |
ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији дива |
ан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка |
ао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и П |
бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћер |
зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас н |
је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи |
а на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему. |
душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити |
већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше мишиће; па |
већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му |
ику.{S} Мала нарођеност, а богата земља упућује на неку врсту ведра размишљања, на философију п |
Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво. |
вда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало доб |
могле да произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опрезност и стрпљење.{S |
асне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и |
<p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо |
ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Н |
ече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душевног растројства, кој |
, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господине Чила |
ја.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је „Уредба госпође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „Прибежи |
з неповољне критике ни остале друштвене уредбе.</p> <p>Што се више приближивао крај месеца, Пав |
о на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали, поставише мене на његово место: но изг |
на одговора; засад сам се ангажовао као уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз к |
главом коректоровом својим једноставним уредним откуцајима; док је на <pb n="242" /> столу у не |
иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и критичној рубр |
теља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, |
главним сарадником и кандидовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајал |
ао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Ова |
сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S} Никад никога није осл |
ер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредн |
ио је скромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кава |
ме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни |
о; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да га увек ра |
а болесничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изнемог |
е није ваздух тако покварен; прозори се уредно отварају.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и |
им.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне |
о?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb |
каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уред |
246" /> мумлање болесниково, већ његово уредно дисање.{S} Коректор је довршивао рад с намером, |
било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање редовних гостију и каванск |
тором Нинчићем који је са својом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу српских ђака.{S} |
дљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> |
оглед на красно намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је |
ао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили шетњу и разго |
Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младеж“, |
имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години |
и био васпитач, али и доцније остао, да уређује грофовску архиву и остале збирке, и да напише и |
овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу у |
а устаде, скиде с врата скупоцен крстић урешен драгим камењем, на златном ланчићу, и смешећи се |
ote> <p>На углу узане, високим зградама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, |
скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику гд |
ан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном осећању ц |
уздање у своју судбину усред туђине.{S} Урођене им охолости нестаде; младића испратише захвални |
уди га да седне.</p> <p>Поред све своје урођене или само прирођене поноситости грофица је ипак |
пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости својом видела је да је племенито срц |
на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.</p> <p>После две године вра |
Беле II.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша, представљана је у уметности и историји симпатичн |
икло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српство толико има |
у, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је било б |
неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он |
овори јој госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било тв |
: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, управо је та |
ан цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је |
каруца са лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb n="8" /> па је |
позиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је т |
прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
ној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буд |
на од мога избраника, решила да останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој об |
с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опоме |
здравље.{S} Али се са здрављем полагано уселила у његову душу она велика мржња која је у Хришћа |
ше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиљавало да прикрије страховање и јаку наклоност, и ко |
х разви искрено дубоко пријатељство без усиљавања и готово само собом неким пријатним природним |
том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, гр |
адашње Павлу било загонетно, овај му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе кнегињици:</p> <p>— М |
понови она, — објасни ми твој пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место одговора, заплака, |
довршио додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали |
оје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала као укопана; |
у партију.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти |
м се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина? — ускликну она нагло, са очигледном радошћу. — Оздравиће! |
а.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја с |
оректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево |
но.“</p> <p>Тада је младић престрављено ускликнуо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом, |
република“, али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република — анархија!“ Један ће бојажљив |
Жртву такове шале дочекивали би весели усклици или подругљиви поздрави, чим би се појавио на в |
47" /> <p>„<hi>Павле Ђурић</hi>, Србин, ускок, добра аквизиција, али још неискусан, мек, моралн |
.{S} И младић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се |
ишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у медицинаре; па природњака који ће и глумоват |
налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јан |
знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не ура |
} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одис |
ва, — те су према томе прецениле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за р |
незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје с |
и нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам се до |
зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечито благодарни.{S} Но засад не ме |
о примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као жртва своје |
јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одавало њену ретку н |
{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега |
овратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљи |
младића који им је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно разговарала са Павлом и |
у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да, да, то почињемо да |
кле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је услужни младић нашао ковача, довео га и показао му штет |
ли и сенке.{S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мрачним странама ж |
без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма ка |
ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n="13" /> <p>Ста |
<p>— Ехем, — одговори овај са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb n="94" /> у |
нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана лица, дају му вид углађен |
гледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена по |
јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилици од радости што је радња |
сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити |
а; где она од срца непосредно искочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, |
ћи своје провидне прсте к својим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb n="283" /> горе |
дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се пос |
ако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар к |
могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на питања мале женске и |
тио у стан грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза широке дебелим ћилимом застрте мраморне степе |
да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем добио саопштење, д |
хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> < |
ате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Приметио сам, д |
а дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није јој споменула ни да промени тоалету, јер би |
ила одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она досад није обра |
младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој |
али његово напрегнуто трагање оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је н |
Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада |
како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да ка |
дећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити крив |
мер Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, про |
мати оних <pb n="102" /> величанствених успеха и умрећете једном пресрећни и благословени од он |
огла применити, само можда са још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а много пашњ |
але у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овде била истакнута.</p> <p>Није, дакле |
p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјајним успламтелим погледом бојажљиво се осврте према оном про |
метно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p> <p |
међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним болним лицем гледао у завој на коме крупни |
ушао послужитељ, дворкиња би приметила усплахирено лице младе грофице, која брзо устаде и стад |
да се прекрсти, <pb n="289" /> пребриса усплахирено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и |
у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> < |
х утисака, ако већ неће имати пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством |
но по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче његов напредак.{S} |
ети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, док је код њега она |
> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Сувише з |
мне <pb n="203" /> али тим примамљивије успомене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а ме |
е стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме. |
нска младост и лепота дарива скупоценом успоменом мушку младост и каваљерство.{S} Груди му се р |
ас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле устукну један корак и поцрвене.{ |
.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом |
члан задруге, могао најбоље наставити и успоставити прекинути ред породични. — Мајка је и овај |
плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и поклони се |
зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> |
<p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле стиж |
гологлав.</p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Пр |
Одведоше болесника до једног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта т |
рао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био у |
и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже раниј |
ви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, где их је, по степену госпоства, пред |
повукла у један свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а виш |
о у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом местанцету.</p> <p>— Како т |
0" /> <p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме су морале бити |
а, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија |
о лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег чове |
а то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запита, откуд та велика стра |
ена једва отесана ступа, што су стајала усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{ |
сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле људи који једнако придолазе.{S} Било је ту |
ила; као што је заслужила, издахнула је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љуби |
p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит тон младићева одг |
парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за п |
а овде одједанпут није пао један зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и са |
, што је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим на |
неко пријатно поуздање у своју судбину усред туђине.{S} Урођене им охолости нестаде; младића и |
га пресели на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набави му троколица < |
/> тамо у вашем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, где би имала доста времена, да ми н |
највећој мери, како би их одсада могао усредсредити само на једну једину тачку.</p> <p>Али сад |
са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли, прош |
желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу. |
служила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег описа пређе на п |
јте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S} Она би ва |
оја нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још и |
и гроф зловољно.</p> <p>— Је ли скандал усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павл |
асом настави:</p> <p>— Је ли то скандал усрећити своју децу?</p> <p>— Господине, ја бих тим уне |
еби истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом граду где с |
ного боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се |
стаде трљати, али се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Г |
{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са два горња дома. |
из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живе |
вао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у све |
одину, ево, твој крстић.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата скупоцен крстић урешен драгим кам |
и.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој |
ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад |
/p> <p>Све се насмејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, ос |
<p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одгово |
те ли што друго да кажете?</p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Господине грофе, ваше пређашње разлага |
— ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих наивних поче |
ти грофица Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши устаде и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки |
p>— Учинићу, — шану она захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула ш |
а, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му |
е речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим чов |
плахирено лице младе грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</ |
о и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментал |
и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је домаћица која јављаше да нека |
и дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> |
S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још н |
ру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жр |
ите, наставићу други пут.</p> <p>Старац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — с |
то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и извади из ормана три савијена писма.</p> <p>— |
ћи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђе |
дан све је било заборављено.{S} Странци устадоше рано, доручковаше опет на доксату; а Павле је |
>— Е, онда, — одговори дворкиња решито, устајући и стиснувши руку кнегињици, — ја вам честитам, |
ме.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да |
неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратк |
ије могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздрж |
ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове р |
ладић, кад је видео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> |
дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми објас |
ло и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не |
те што од нас за успомену.</p> <p>Павле устукну један корак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила |
ак, која му најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погледа неодређеним изразом.</p> <p>— <f |
оравих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега имања; она ће, дакле, кроз нек |
и своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио би из |
да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаж |
е ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, |
андалом, јавношћу или лукавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настат |
оркиња, — да си се уговором обвезала да уступиш твојим <pb n="180" /> сестрићима две трећине тв |
страни своје забринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, мило |
главнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима преда |
а заврши свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и |
писала је њен карактер до ситница; није утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисала као |
д веровала да од своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста ошт |
} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Немојте васпитавати жене као цвеће, в |
е поборавити појединости, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору, п |
и, румунски и словачки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен рог; са средине овог рога в |
ојака, онда ваше право још није довољно утврђено том квалификацијом што сте ви ваљан младић.</p |
е досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом расположе |
оси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегнутој хаљини са симетрично развијеним нагим горњим |
никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запи |
хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти |
лизма; и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела нес |
> <p>Пријатељство даје срећи већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олакшава.</p> <p>Cicero</p |
о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо |
м теби одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек |
на страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а бога |
их видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Ал |
м налогу...</p> <p>Грофица је приметила утисак, који је произвела код овог неискусног младића, |
руштво врло непријатно, оно учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са |
прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, |
</p> <p>Ово саопштење није учинило онај утисак на младића, какав је коректор очекивао.{S} Павле |
лебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било је гл |
х у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} |
зидови са дубоким прокопима чине силан утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну |
места, нису учинили <pb n="87" /> на њ утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска ча |
ета, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних успомена — као он |
ри пређашње борбе много заборавио и под утиском извесног сажалења и поштовања отишао је даље но |
ме, које су некада падале у несвест под утиском лепоте оних стихова, са једним врло финим и нем |
под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији осећај и с |
и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</p> <p>Младић је износио свеже слике с |
р, ипак он се не подаје првом пријатном утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задо |
е био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али |
, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцније |
тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а |
танце.{S} Павле је био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он |
утрошњег изненађења, увећане јучерашњим утисцима и ноћашњом сетом, <pb n="34" /> почеше се све |
код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; к |
Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно |
овицом; у њему још живи њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, пред |
у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно |
надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћи извршити своју намер |
однику, хтео да осигура себи што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да |
удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младића, који у осталом није имао г |
је је познанство било доцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше један од они |
це, оне су на младог Србина имале већег утицаја, но што је он могао унапред определити.</p> <pb |
и је био тако јако развијен, да је имао утицаја на културни развитак свих источних народности, |
рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно становаше у |
адаочева.</p> <p>— То неће имати толико утицаја колико висина бакшиша.</p> <p>— Хвала вам, учин |
ко, верујем.{S} Али на мене више немају утицаја те конзервативне мисли.{S} Из твојих речи говор |
у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неограниченог поштовања према овој паћеници, к |
него што је и постојало, — већ по већем утицају — тренутном или трајнијем — њихових досетака, < |
у.</p> <p>На грофа је личност младићева утицала повољно, он је морао признати да је његово држа |
, као да је пређашња посета благотворно утицала на његове узрујане живце.{S} Коректор погледа у |
је овај разговор или црне слутње његове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио |
укчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p> |
не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и ј |
ање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмере овога светскога |
ћа.{S} На овог задњег врло је неповољно утицао долазак овог новог госта; али Чилаг, стари мајст |
е већ с почетка <pb n="131" /> пријатно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не ст |
Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети |
то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Н |
збуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви.</p> <p>— Идите, немо |
ањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зид |
вољна духа оставља живот; видео је себе утонула у множину свакодневних поситних и покрупних дуж |
ини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S |
По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како |
ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску утопљеничку децу“... чули сте, да Хинези радо даве прек |
а дочек господе, остаде у механи дајући утпуства газди и одређујући стражу, да би се дошљаци ос |
коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би |
а, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекр |
дела.{S} Младић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједничк |
она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S |
је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отворени, али у с |
будете схватили њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи с |
обично.</p> <pb n="183" /> <p>Госпођица ућута.</p> <p>— Ти ми ласкаш, Јулијо.</p> <p>— Не, Стра |
} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и по |
гињица Евстратија де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз не |
ћ, — ако је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприча своме пријатељу потанко његов оно |
о у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао |
, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори без за |
сао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али |
ла дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста |
репирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према |
ш могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта ј |
уне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди |
ада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког разговора, тешко је дис |
путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на од |
још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор рече:</p> <p>— Са |
ићеве, <pb n="264" /> и најзад га Павле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста |
изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република — анархија!“ Један |
лугласно, баци се поред одра на колена, ухвати болесникову врућу руку, наслони на њу своје лице |
ом.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којој би могао сазн |
и над прошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>Па ухвати Павла.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чека |
рно погледа преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ни |
нуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изнен |
угој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш то |
говора, заплака, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш н |
и дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неур |
ђим нагласком, но се никако не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа подозриво, али |
, или тајни Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном ча |
ли, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као жртва својега опоз |
месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чил |
Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (тако рече) својим познанством, већ ме је п |
пажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност и друге ствар |
му много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна |
ођица. — Прекрасно, прекрасно.</p> <p>— Ученик Париског Университета.</p> <p>— <foreign xml:lan |
едног од „грађана“ (званичан назив ових ученика јесте „университетски грађанин“), па затим забе |
аких појава међутим општи живот тадањих ученика одликовао се извесним полетом проузрокованим он |
купштинским и општинским; на састанцима учених и уметничких друштава, не би ли кога од господе, |
ности, тако су и у овом граду одраслији ученици по разним групама имали свој оделити живот, у к |
но ма све тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање изгубљена пријатеља.</p> </div> <pb |
да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад |
авајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана Павле толико ојача, д |
ав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неко |
Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметни |
има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспослена вирећи кроз полуотворена врата и |
гледнију и поклони се онако, како се то учи у француским школама играња, и проговори немачки:</ |
аких, и таквих, који нису никакве школе учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> |
природним начином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живот као нераздвој |
{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за |
е, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не б |
д гледам да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти нала |
права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову примедбу.</p> <p |
> <pb n="22" /> <p>— Имаће за сваког. — учини младић.</p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој |
ебало би, — потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак |
ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p> |
ећ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли |
тајанствености размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би |
обуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у дуб |
ви да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када дошља |
за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледала је да замрси прилике и да Пав |
Извади једну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра об |
Убедљив, поносит тон младићева одговора учини, те се госпођа предаде судбини.{S} Госпођица међу |
, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати племените осећ |
„Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца |
{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојк |
а дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p> |
а млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа ос |
привиђење.</p> <pb n="90" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} |
да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честитаћу <pb n |
о отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи ов |
ним карактерима.{S} Овај му се тренутак учини згодним да без насилних средстава осигура себи по |
да буде по друштво врло непријатно, оно учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која се |
и да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост малог дворца била је по обич |
весно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста ниса |
И сама увиђам некоректност, али сам је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прв |
, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Н |
ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, д |
нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било загонет |
сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, што се морам |
огуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184" /> сам решио |
— Али је тако.</p> <p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће. |
д искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што н |
је само било питање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n="218 |
часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p> <p>Говорник метну руку на хр |
<p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећ |
то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — одговори гроф гласно; — заручили смо д |
пристаниште овог старинског места, нису учинили <pb n="87" /> на њ утисак познатих крајева већ |
ао при оваком тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобра |
офица Агнеша.</p> <p>Ово саопштење није учинило онај утисак на младића, какав је коректор очеки |
лтуре, овде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим га обузе ова велика супротно |
да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ но |
транама живота. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро |
сте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке |
им срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Страту.</p> |
паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња решито, у |
ако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и |
ве вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла |
— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте рачунати поуздано, али се надајте.</ |
, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита |
.{S} Моја настрана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоломан пут преко средине Балканског Тр |
тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили и остали му другови: при |
е мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упита она мало слобод |
приметих касније, да сам сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви с |
аново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато продужав |
и баш зато матере достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око про |
војим.</p> <pb n="57" /> <p>Он је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечано |
бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено тек сада |
то ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се доказало, да је његово но |
и?</p> <p>— Како да не.</p> <p>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> |
овиновали оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове |
те ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Павле још једнако зачуђено одговори:</p |
"271" /> <p>— Ах, да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас |
} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а то сам мислила д |
њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павлову, па је, из љу |
, неколико година, јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба |
{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> |
да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете примили за |
ом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристаје |
ни према својим друговима не би то смео учинити отворено.</p> <p>Међутим проводно би дневно по |
а не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{ |
а последице, али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је сам |
о да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да б |
те да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским грофом, и |
е лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Агнешо?< |
<p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што |
Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће на |
адосно одговори:</p> <p>— Ах, збиља?{S} Учинићете ми велику радост.</p> <p>— Сматраћу као хитну |
ђица хоће да га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, ако желите.</p> <p>Најстарија нестрпељиво прек |
ико висина бакшиша.</p> <p>— Хвала вам, учинићу тако.</p> <p>Павле појури на врата.</p> <p>— Че |
{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа |
м бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она захвално; затим устаде и спреми се |
не бисте могли намирити сами.</p> <p>— Учинићу, кнегињо.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а |
е госпођа показавши на крстић.</p> <p>— Учинићу, — одговори младић једва чујно.</p> <p>— Поклон |
<p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> < |
бично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с твога к |
х сиво-кадивених огртача, <pb n="11" /> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини |
да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја с |
сам кривоклетник, јер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљнијих тренутак |
обзирно.</p> <pb n="178" /> <p>— Већ је учињено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не |
ћ учинио кривоклетство; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда |
о одређеним, колико одмереним током.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са т |
вао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца нава |
јих даскала (старинско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар деч |
европском оделу, новинара, књижевника и учитеља, — често у непотпуним хаљинама занатлију, тргов |
рговци, ћифте, паланчани, путници, па и учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљах |
овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био про |
<p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ак |
но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој слободи, ре |
т биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо |
млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> <p>Гроф |
молио за његово познанство, био је врло учтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно |
те подносити и морске буре, само будите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начини |
де.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтал |
ртир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа |
сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгу |
</p> <p>— Не, кнегињо, — одговори Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба мн |
ећаја.</p> <p>— Забадава, — објашњаваше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисат |
не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му име свој |
на ову примедбу грофичину, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост пос |
> <p>— Светла госпођице, — прозбори јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам |
пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су и |
оде грофовској кући: написа једно врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она |
зетом у рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поздрава и руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви с |
ш вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — говорио је некако подругљиво, — и ако знам |
ланчић са крстићем.{S} Права западњачка учтивост: женска младост и лепота дарива скупоценом усп |
је међутим набрајала све поједине ситне учтивости, које су по свој прилици имали свога извора у |
ичну салонску предусретљивост и данашње учтивости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњав |
га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се п |
и силом, стрпало праве мотиве у границе учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које ј |
а се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше |
твар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би приметила усплахирено лице |
лону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним поклоном, ма |
ћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине са сликама |
служитеља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног господина, што ч |
а неким душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом помисл |
у.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Жив |
м вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хт |
су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Он |
ник отвори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако |
овршно превлачила.{S} Чим су придошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се пр |
, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била је повучена дуг |
ина, то имам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што ч |
им умним способностима створио би једну фабрику, у којој би хиљадама својих другова давао хране |
д мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава начине, да потраж |
<p>— Неминован је пристанак свију оних фактора, од којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па ш |
ликим брковима, који је заређао, те све факултете (изузев теолошки) свршава, — на шта, само он |
а на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесни |
ише није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био трезвенији, можда би се |
видео господина песника на месту онога фанатичког занатлије, и обратно.{S} Господин Хајне се м |
ите ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја |
есто истоветне халуцинације, привиђења, фантазмагорије и остало приде у сентименталним или прес |
жда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта см |
аром али добром челикорезу, или „<title>Фауста и Грете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отом |
да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{S} Ја не беја |
Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто тр |
партија, али врло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесете но тридесете године, али |
позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaf |
Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној плочи стоји диван гвозд |
>Старац тада стаде на углу испод једног фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{ |
и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се на |
е још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква срећа!{S} |
па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> |
неким страним новинама да се госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де През, удала за неког Бава |
којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприлике овакав разговор:</p> <p>— Не |
на марвену пијацу, — примети госпођица Фернек.</p> <p>Све се насмејаше.</p> <p>Грофица устаде, |
знаш, Страто, — одговори јој госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљ |
Ништа, ништа, госпођо.</p> <p>Госпођица Фернек уђе.</p> <p>Кнегињица седе и ослови је:</p> <p>— |
о писмо дворкиње кнегињичине, госпођице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи |
м га онај стари господин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше пра |
нично, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турск |
доле <pb n="16" /> пред степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево мишљ |
кова: у плавом турском оделу са широким фесом, дебелим спуштеним брковима и густим седим обрвам |
ојом шиљастом <pb n="105" /> јеврејском физијономијом.{S} Волео бих да сам видео господина песн |
мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљене, а неки |
а, а наоколо пространо гробље заграђено филаретама; овамо напред била је реалка премештена из Ч |
авника који су отишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у медицинаре; па природњака к |
о читаву поворку важних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, |
ћује на неку врсту ведра размишљања, на философију практичну и често врло појетичну.</p> <pb n= |
<p>— Опет понављања, младићу, и то сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпељиво.</p> |
ека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, |
зме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни зал |
гласом комично подражавајући говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време |
рођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; један господин и један малишан.{S} Госпође |
о трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега. |
обрисање обуће, — онда намештај спада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} С |
ком лепоте оних стихова, са једним врло финим и немарним покретом бацити на страну његову књигу |
е какве продавнице са интересом гледаше фино одевеног младог човека што иђаше тешким корацима к |
да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљини очекујући |
им или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом.</p> <p>— Ништа више?</p> <p>— Ништа.{S} |
и одличног је понашања; па после...{S} Фон Хадерик, такође пријатан младић а десетоструки мили |
овек са приходом од преко дваест хиљада форината годишње, ако их узимам укупно по мојим разним |
десет година, то имам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, а код куће око сто форина |
од прилике вредност од једнога милијуна форината, — рече домаћин.</p> <p>Кад прегледаше, изиђош |
ам побројао дакле месечно триест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно неколико |
ашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непред |
уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што чувам за случај несреће.{S} Понекад и виш |
у споредну зараду, мислим чак око дваес форината могао бих споредно имати, а то би за мене био |
е, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне зар |
.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет до десет форината споредне зараде |
и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне зараде месечно, што просечно чини чет |
сет и пет форината плате и пет до десет форината споредне зараде месечно.{S} Од петнаест година |
новчића, месечно мало више од тринаест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина и |
то недељом, онда ме рана стаје петнаест форината.{S} Све што сам побројао дакле месечно триест |
е ми од редовног прихода четири до шест форината месечно.{S} Како овим животом живим већ више о |
љине издајем месечно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле, |
породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} За |
месечно, што просечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засеба |
идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној з |
ме; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом породицом и доноси ти на поклон јед |
вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, којима сушите мозак и исисавате себи здраву ду |
страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје |
н од среће претераним речима и ватреним фразама описиваше први дивни састанак свој са драганом, |
он, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи и |
дели, — настављаше госпођица, — како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа ви |
ледајте ону величанствену ватру у пећи, Французи би рекли <foreign xml:lang="fr">feu de roi</fo |
да били оно што су <pb n="211" /> данас Французи...{S} Но мени се ипак не допадају ове час разм |
"fr">un livre français!</foreign> (Гле, француска књига!)</p> <p>Појава момкова, као и овај узв |
а, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која; француска револуција овамо још није продрла.</p> <p>— П |
b n="194" /> једну немачку царицу и две француске краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је п |
чан број песама, и превео готово све на француски у стиховима, реши се да оде грофовској кући: |
ође и пратња им говорили само немачки и француски.{S} Таман су се договарали шта да раде и неод |
д „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски.</p> <p>Унутрашњост одаје толико је исто прив |
ео, и уз које бејаше својеручно написао француски превод.{S} Она је певуцкала расејано, полугла |
ју и поклони се онако, како се то учи у француским школама играња, и проговори немачки:</p> <p> |
један малишан.{S} Госпође грицкају неко француско шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у крилу |
та нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да. |
труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве ду |
и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не |
као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>Па ухвати Павла.</p> <p>— А што умиреш та |
„Игранка Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, ро |
ашено ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да г |
дличног је понашања; па после...{S} Фон Хадерик, такође пријатан младић а десетоструки милијуна |
синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао |
ајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ проч |
ше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси неш |
што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана о |
<p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — р |
кнегињица Страта још једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише т |
head>ПОЛАЗАК</head> <quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На да |
пу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама |
</head> <head>ПОЛАЗАК</head> <quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> |
<p>— Сматраћу за част.</p> <p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофиц |
...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва пође.</p> < |
<p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} Хајдемо даље, — говораше гроф. — Ова се библијотека, ка |
Ама, зашто опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то извесно?</p |
да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете |
и мало треба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} Сутра путујем натраг; пос |
е у речима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, |
S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто ма |
песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте ч |
ио лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом <pb n="105" /> јеврејском физи |
сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских писама описује неки з |
ичког занатлије, и обратно.{S} Господин Хајне се међу својим друговима од заната није узвинуо д |
м гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био |
а којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља |
есник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ з |
о у лице младићево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и |
е с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их имао: „ |
Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну ко |
питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади господине, својим у |
ете, али само привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији за |
ите људи, господари природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуш |
ање болесниково, његово често истоветне халуцинације, привиђења, фантазмагорије и остало приде |
ојевом перади у високој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане брокат |
ме иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, |
ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавицама годишње; зимски капут, који |
жевника и учитеља, — често у непотпуним хаљинама занатлију, трговца или беспосличара у свакојак |
сале, збирка старина под именом музеј, хаљине, новци, споменице, <pb n="195" /> оружја, алати |
шкова на огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњу руку шест форината; ту |
старија: рђава светлост, неподесна боја хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чу |
их беше четири на броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и |
И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, |
ље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, |
иску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођица није отпочела одмах |
крвности.</p> <p>Потражи нужне ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљине |
} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша |
улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа же |
p>Њена висока крупна појава у утегнутој хаљини са симетрично развијеним нагим горњим деловима т |
одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога мах |
ост.</p> <p>Говорник метну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, па нас |
} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хрпу хартија.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је „Уредба гос |
е да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав младића, он по |
своје коректуре над дугачким „језицима“ хартије (име првих дугачких извадака штампарских, понег |
вори Павле тихо.</p> <p>— Видите ли ове хартије, — настави господин Чилаг. — Ту су читава имања |
спод једног фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је мл |
својом нежном руком прелиставао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим ст |
леда.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити н |
ав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле, |
ху, приближи са једним увијеним табаком хартије.{S} Кад им <pb n="76" /> приђе, скиде шешир и о |
ВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају хартије стајала је прибелешка:</p> <quote> <p>„Као што |
а подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита на хартији:</p> <pb n="347" /> <p>„<hi>Павле Ђурић</hi>, С |
одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на полеђини повеће тврдо повезане књ |
мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S |
е једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури листа угледах белешку, можете |
за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом.</p> <p>— Ништа више?</p> <p>— Ништа.{S} У лов |
хану и околину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним л |
га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео |
и Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове реч |
е, штету и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележи бројеве.</p> <p>— Затим имамо храну |
неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механом опет застаде и погледа на |
ишљено преда се.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала неколико корачаја пред њим на зем |
<p>— Желим.</p> <p>— Ево! — и пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца заједн |
.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отво |
, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њезиној примети и |
; то је била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицам |
харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је бил |
на и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p>А |
те?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади; зар вам је т |
ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p>— Немојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми |
вештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене. |
већини твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и |
јадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твој |
Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p |
ече домаћици:</p> <p>— Немојте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још в |
инама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; ја идем натраг.{S} |
и младићски неискусним примедбама...{S} Хвала на части!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз ста |
и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твој |
итељ једном у нашој великој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку и рече:</p> |
читаш; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по |
о и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је би |
је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
утицаја колико висина бакшиша.</p> <p>— Хвала вам, учинићу тако.</p> <p>Павле појури на врата.< |
познамо, — рече искрено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу д |
— Много, много лакше, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задов |
на после ваше последње посете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одју |
и смо дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговара |
сам и ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p>— Немојте захваљивати.{S} Ја чиним |
.</p> <p>— То никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви |
иге, извештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје от |
могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју рад |
уше, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћем |
и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке п |
S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место где млади официр објашњава дру |
изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ ј |
стави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричући њему пропаст а с |
сиротињског уверења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одм |
пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао као човек који |
S} Ово овамо су „Агитацијона срества за Хидротерапију, Шротово лечење и Вегетаријанство“, врло |
лаг. — Ту су читава имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим рук |
} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљада, или више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стр |
е идеје, оне ће живети и после неколико хиљада година, као што су свет покретале и пре многих т |
богат човек са приходом од преко дваест хиљада форината годишње, ако их узимам укупно по мојим |
ма створио би једну фабрику, у којој би хиљадама својих другова давао хране, здравије и боље но |
на потреба.{S} Кроз његове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без признанице, е |
то се зове „математика“, али дође после хиљаду година један спекуланат и рече да је то математи |
у.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" /> им н |
сти; једна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљорадника, а десеторо забринуте госпо |
ање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} |
неску утопљеничку децу“... чули сте, да Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Овај опет „Скуп |
нбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску утопљеничку децу“... чули сте, да Хинези радо д |
тавише једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на |
ду и нестрпељивом изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то |
овача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега н |
сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Ка |
, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвности.</p> <p>Потражи н |
на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућанским; по кочи |
/p> <p>После неколико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} |
мо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, драга госпођице, — одобрава |
ми велику радост.</p> <p>— Сматраћу као хитну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто с |
ете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стре |
тигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на глав |
н до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p>„З |
ости, снаго ненадмашна!{S} Са колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло |
подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рукама, потапша је и на |
у сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, |
не научим ценити његову великодушност и хитру генијалност, — али оним тихим покретима срца, што |
те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p |
рукчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој сло |
убоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе висо |
обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S |
горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је бли |
аше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преостатке онолике љубави.{S} Затим их врати уја |
е згодно и видно почивао над склопљеним хладним рукама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше |
му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји |
а погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</p> <p>П |
сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те |
добро, — упаде стара грофица учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгубила нешто, |
њене пређашње отмености, и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; нисам тр |
објаснити, млади господине, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам з |
ај последњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног новембарског дана о Задушницама, када је отишла |
под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладнокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досадило де |
у од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно настави:</p> <p>— Видите, младићу, овде су |
грофица.</p> <p>Павле је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу грофичину, па одговори |
, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвности.</p> <p>Потражи нужне ствари и хаљине.{S |
примену наших прилика.{S} Немилосрдном хладнокрвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу нек |
завесе и неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престра |
их просјака.{S} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="289" /> |
ди овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозн |
ло доведе овамо противу воље, да се под хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а сад ј |
је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи разли |
доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не тр |
ефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доручак дакле седам новчића. — Вечера |
иле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очим |
е погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса. |
и широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве, до |
сару, и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти рук |
ок се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле се бо |
неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве |
ли није могуће да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о том |
хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, |
клисару, и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти |
рбин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на прв |
е, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле с |
ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да г |
га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, д |
ј је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатос |
пак при завршетку сваког корака одсечни ход — били су својственост овамошњем становништву, али |
је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сес |
лији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по праш |
p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа. |
ајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, коректору Нинчићу, који је |
оф зазвони и ћутећки сачека послужитеља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— |
н од дугачког разговора, тешко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи |
ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то |
јим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се заустави, |
одине, пакао.</p> <p>Старац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке важниј |
тане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се зауста |
устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шт |
и кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и отвор |
оспођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико ходника и врата, и напослетку стадоше пред једна.</p> < |
.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вр |
.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окрену |
брзих корака грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реш |
и ђачким становима: по университетским ходницима, а често <pb n="71" /> и на предавањима.{S} Т |
ици и у кавани као и по университетским ходницима, камо је Павле, до душе, у последње време оди |
ку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су хитали на збо |
а у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си? |
и плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> < |
врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> |
њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хотимично непотпуно изјашњене произвеле у њему неки стр |
без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у сагласности са својим душевним расположење |
/p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у См |
у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пи |
иташе књигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкин |
да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није правда |
а телесна представа њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност |
климатати главом према младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја с |
не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} А |
а такође збуњено одговори:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако |
и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син |
отресен одврати:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак ту о |
ао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео да чека д |
рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, ако желите. |
дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ћ |
Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спа |
нако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је |
а ће доцније поборавити појединости, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у р |
вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофица примити још једном господина Ђу |
е?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам к |
е оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако |
сеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, госп |
/p> <p>— Велика неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не мо |
апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздан |
но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са |
то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> <pb n="348" /> <p>Опет погле |
једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, |
да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> |
озбиљним погледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћете само Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p> <p>Гроф |
м шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, врте |
е, према вама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упроп |
њем Дому, постаћете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојан |
ио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва чекам, господине. |
аст.</p> <p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта |
амо за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</ |
сти.{S} Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> |
који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> < |
pb n="284" /> вам их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам |
леменитију жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу <pb n="28 |
ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} |
одице, има права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да |
> <p>— Шта ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, трист |
ла.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пиј |
им упита Павла:</p> <pb n="118" /> <p>— Хоћете ли се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још нек |
ледаше у болно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; |
т.{S} Тиме охрабрен он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, госпо |
ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p |
Набавићу <pb n="284" /> вам их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ев |
право наново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог човека?</p> <p>— Човека, |
о о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњ |
адите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Вид |
а је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није потребно; ваше је одело в |
ала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте |
а романима са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Гов |
Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ј |
д вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се заме |
а?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога |
ост према спаситељу или господару, како хоћете</p> <p>— Господару? — упита Нинчић.</p> <p>— Да, |
?</p> <pb n="241" /> <p>— Не знам; како хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одговор:</p> <p>„ |
ишта.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозна |
рдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљада, или више?{S} Кол |
ста, триста хиљада, или више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарен |
младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:lang="fr"> |
јавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и све |
и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад |
еће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба |
више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у |
добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина. |
изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде з |
ано; глава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</p> <p>— Могу.</p> <p>— После иди па |
болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај од |
са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{ |
ебаш да себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом гр |
кво је то питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верује |
<p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писа |
h</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде |
А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако |
оговори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја се грофица полуг |
у да чујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је |
ати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рука |
<p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>К |
Шта, дакле, желите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балза |
ајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као д |
и.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p |
ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо к |
ете ли се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутова |
<p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</p> |
ако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p> |
</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зато ш |
е.</p> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу једно велико Браство.</p> <p>Нинчић му вели:</p> < |
ћеш тиме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш |
каквом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уо |
вишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер |
свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <pb n= |
<p>— Човека, рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p |
м бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да |
, хоћете само Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p> <p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у вама толик |
и мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Си |
е испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред |
естано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не в |
вот, да предупредим ствар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Пав |
у, која је изгледала као неки старински храм и обухватила је цео простор на једној страни палат |
та ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопитљ |
ечи: „Ово је најздравија <pb n="152" /> храна почетнику који је већ научио читати и писати.{S} |
{S} Потреба, неодољива потреба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме прису |
ј: будите људи, господари природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мал |
ова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хране, слободе у држању и простодушности.{S} Вратих се |
е гладни, мој господине; што не тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — о |
којој би хиљадама својих другова давао хране, здравије и боље но она којом је онај „велики пес |
природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да сам |
шене а у свему спекулантске?{S} Њима се храни једино известан ред људи, буржоазија, као што се |
немо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати цело после подне, пошт |
га на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузв |
м своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивањем аката, што су их написали суво |
прибележи бројеве.</p> <p>— Затим имамо храну, — настави. — Ево свакодневних издатака.{S} Ручак |
стању болесникову и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и коре |
— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и она |
е: један је доправљао плот, други дељао храстовицу или се налазио око коња у штали, док су најм |
ко да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином православни, а |
атина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Босански краљеви.{S} |
а се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћ |
} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</ |
његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепелом, и која |
S} Он представља Историју, Астрономију, Хришћанску науку и Метеорологију, колико народу треба; |
лико противној науци великога осниваоца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и д |
но духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, по белешц |
вори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру |
дужност.</p> <p>Говорник метну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, п |
ди.{S} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хрпу хартија.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је „Уредб |
е на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говори |
е да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, али је син примети и ту |
ути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде |
оде за својим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају другови његов |
е управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући |
њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је |
пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Ч |
ревизор у мировину, главни управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја с |
- које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му уја |
— учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и |
задруга се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у |
ађено, али ипак нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захва |
предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да на њему бл |
> <p>— Онда оне са двора.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — рече стара госпођа, — н |
ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с о |
да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жене.</p> <p>Сва |
ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— |
.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> |
ни не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: је |
е.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи п |
з собе?</p> <p>Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми |
а.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</p> |
овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па |
дали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашуш |
речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.< |
сава, и судбина једва једном, као да је хтела да награди његово постојанство, показа му једно о |
ашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљ |
је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, који |
ах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је д |
ње Агнешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем реметити, јер би то могл |
нили били за мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да ј |
се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожен |
сао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу између тога и његове жудње за одласк |
S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — |
творено признање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у онога, |
да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне сваки поступак који је издалека лич |
Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуж |
та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да се зап |
а са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саж |
о његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прош |
осто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим та |
<p>Или је, можда, пуним потписом својим хтела да замени отворено признање?</p> <p>Као да је тим |
> <pb n="181" /> <p>— То бих ја свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само а |
.. шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овд |
а сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да вам га усту |
сиромашне занатлијске сирочади.</p> <p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свег |
ате, али бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{ |
и подносити и великих жртава, ако бисте хтели одустати од своје намере?</p> <p>— Грофе, — плану |
ољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спекулативно п |
ају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то би ве |
ом хладнокрвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу ис |
Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала. |
ли смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>К |
како је приметно озбиљно лице материно, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић? |
убави према свом напаћеном сународнику, хтео да осигура себи што већега утицаја при обрту у њег |
ма, показивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је о |
стаде пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, |
уги пут.</p> <p>Старац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да |
време пређашњег разлагања неколико пута хтео да плане, накашља се, подижући своје провидне прст |
укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом кор |
кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи цигару |
тном и забаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пр |
а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види својега главнога наследника, да |
ка му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S |
ивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви |
ли поузданији преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола |
у већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољств |
излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржа |
је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло п |
осети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је |
поштовања према овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да јо |
по каткад искрале под трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, ст |
оће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</ |
Павле се после синоћњег опроштаја није хтео више показивати.{S} Уклонио се на скривено место, |
подин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренутака о |
нчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да с |
ије разумео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ после мучног споразум |
есто изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећа |
и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну с |
} Али, пропадајући једном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле |
о. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S} |
им речима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, оно |
ци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао |
су видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих |
е је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одгово |
p>— Чудноват човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није |
Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем некол |
њица. — Јесте ли били?</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, ш |
p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну мисао; али одс |
адило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</ |
је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преко |
мо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као |
>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на располо |
гом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја и |
уд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васион |
авним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да |
и набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз |
леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био понемчен; примамио га је |
жена има и <pb n="194" /> једну немачку царицу и две француске краљице у породичном стаблу.{S} |
коп; тамо две владике; овде овај био је царски главни надзорник; онај врховни пехарник; имали с |
све то нисам помишљао. — Блештави сјај царскога двора није ми могао толико очи засенити, да не |
е угарским грофом, и маркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пош |
м бити господар једном.{S} Ја сам своје царство унапред проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам |
цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не пр |
ила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно р |
сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и |
н је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакл |
е, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило чуднога |
решетке зеленкастим завесама са ситним цветићима; прозори на локалу средње величине са истим з |
едње величине са истим завесама и истим цветићима; над вратима с обе стране обичног натписа на |
ава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди с |
, њива, веселих долина, - питомих брда, цветних ливада, сочних пашњака; живописних села са здра |
свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и |
осао, она је пак научила само да негује цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњен |
је вас.{S} Немојте васпитавати жене као цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у С |
да негује цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњени проклетством родитељским ви |
е да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњачким ћилимовима, њима досад непоз |
еном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку са неверов |
, када се због својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо своја по |
ју, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не може |
<p>— Не треба ми.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она |
и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би дос |
припомогле само завршетку, а стварањем целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У осталом, прич |
аинтересовање и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не упадне један на |
казивала да је садањем угодном осећању целе дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше |
е се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Ј |
ни.{S} Кршћаше се крстом православним и целиваше ликове светитељске.{S} Дође до мале иконице ар |
и искуство, којим се могао узвисити над целим сплетом њихових разних интереса, и да на тај начи |
и појединости, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала |
имо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с твога кратког изве |
олитва по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претвори у један побожни уздисај, у |
се ја храним, ту се можемо разговарати цело после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p> |
афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење страха, зати |
ако овој двојици пријатеља прође готово цело после подне у занимљивом међусобном споразумевању |
лим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p>— Верује |
ио овај ствари светски каваљер, који је целог свог века имао посла са префињеним карактерима.{S |
не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има само је |
вао и видео све што представља напредак целог човечанства на врхунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, |
ла.</p> <p>— Кнегињица је — рече она, — целога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изо |
ова напрезања осташе без успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само |
да у извесности о своме положају у овој целој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, |
заштитник мале путничке дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипа |
му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову телу у свима покретима и на изразима лица |
ло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединица не само опасно, в |
Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али |
е подне доћи, да те проси формално пред целом породицом и доноси ти на поклон једну вековно ста |
тан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то н |
ти одједном онолико колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико |
и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушај |
и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико кори |
препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} |
ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, |
главу, уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесв |
ози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересн |
е, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око |
оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и н |
у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p> |
е био омиљен међу друговима, који су га ценили и због његове темељне образованости, али данашње |
иђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем <pb n="282" /> чист |
е поносити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, вашу разбо |
<p>Коректор одговори:</p> <p>— Потпуно ценим ваш поступак и поштујем <pb n="243" /> ваше побуд |
тву што нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најми |
мантичне школе, — коју у осталом високо ценимо као одличну манифестацију човечјега духа, поред |
речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p> < |
ове народности научио сам волети људе, ценити пријатељства и мислити на задатак живота. — У Па |
а да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хо |
ти, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову великодушност и хитру генијалност, — али |
де разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека, |
у овоме граду, те да овде намести своје централно гнездо; он разори наше домаћинство на спахилу |
шту угарском, тада најживљем друштвеном центру, радо су гледани српски витезови у појединим нац |
надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „центру“, дакле, претресаху се дневни догађаји и прекода |
{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у трага |
ладих људи, којима даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти |
ди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> < |
добра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод сиромашне занатлијске сирочади.</p> <p> |
са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро извади врућу пог |
и мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у ка |
као неки старински храм и обухватила је цео простор на једној страни палате: зидови су покривен |
поред њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} О |
љавам са највећом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час |
аше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед |
орност велика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох |
ма; ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p> |
ута врата право, могао би назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад |
сувим покривачима.{S} Прозор је готово цео дан остављао отворен; после неколико дана натовари |
им изменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови |
ркви.{S} Католичанске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} |
на углу испод једног фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, |
прилика.{S} Немилосрдном хладнокрвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у |
тку дође час растанка.{S} Павле се врло церемонијално захвали код грофице на милости и уживању |
њачки народ живео некада близу средишта цивилизације.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатк |
осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац уљудности.{S} Велике идеј |
тргови, школе и надлештва представљаху цивилизацију, али начин делања у њима и опхођење у друш |
стањем православне куће привукле тамо и цивилизоване елементе и украсили град с извесним текови |
, не радује се много овом излету у полу цивилизоване делове света.{S} Његово је поље више на уг |
истом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, она ме |
нчић се насмеја:</p> <p>— Са врло малом цивилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је цивилиста |
ецу...{S} Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозн |
ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> |
<p>Павле, стојећи поред стола и палећи цигару, исприча му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад |
лим, отпустите ме.</p> <p>— Шта ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{ |
е мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор зловољно, — онда |
окушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљавају и он су определ |
нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао |
била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом. |
,... ја ти дигнем газдаричине празничне ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципе |
а; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним |
у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а |
уго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се иза з |
то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте о |
волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче |
препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена застава</title>“, „<title>Социјалдемократ</title |
е, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана лица, дају му вид |
јама; остало, осим простих белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота |
огачу.{S} Батином је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и пос |
де пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом кра |
у из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка |
на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре.</ |
споменика, иза кога се дизаше старинска црква неког калуђерског реда, чији је високи самостан б |
стић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром од греда, а наоколо |
ате провео радним даном као и свецем по црквама православним и католичким, јер не знађаше посиг |
је очи подигнуте према горњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде с |
га вођаше право цркви.{S} Католичанске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тро |
та Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога |
> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p |
адоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и углед |
етој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb n="291" /> <p |
е.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} Католичанске цркве отворене су цео дан, била |
н сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S |
и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стран |
прошле зиме једном угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је о |
за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили до вра |
опресвитеријат са лепом, тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну македовлашку у П |
дину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је можда |
нтом, за твојим топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, не |
успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево |
моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно настави: |
за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње његове утицале толико на Павла, да кад је п |
леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем њег |
равим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часовима посумњао у исправност својега рада, али |
м, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку са невероватно јако |
он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковратником и розетом у рупици од дугм |
ане ствари и побијајући вас показивањем црних слика, каквих живот у довољној мери пружа, па кад |
проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле са дугачким шлепо |
ног малог господина са сјајно улицканом црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао к |
ен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појава.</p> <p>— Немојте |
ом; врло лепо, развијено, високо чело и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био ј |
а пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурасте власи.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
ијем чашу вина или пива, <pb n="122" /> црну каву или које јело више, нарочито недељом, онда ме |
а, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само |
ти згодни да се од њих створи занимљива црта карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта |
удубио се у посматрање оних племенитих црта, онога данас нешто сетног погледа плавих јој очију |
ђини повеће тврдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који су им б |
ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нечему што је силн |
еву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато рече:</p> <pb n="339" /> <p>— Д |
брига починила по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако порумене на простодушно питање пуно теш |
их нису препокриле разне несташне шаре цртане оловком или четкицом у акварелу што представљају |
тњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} Стара госпођа разговарала се са господином б |
су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и пристала уз старије женскиње.{S} Г |
бу уђе омалена женска под густим велом; црте коректор није могао распознати, али је могао позна |
фици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себе, — ово је |
не очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још свега неко |
до лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују трагове душевне и телесне малаксалости.</ |
олео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово би |
светлила на сточету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да с |
.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а |
м игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу |
ивио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер ње |
аиста после неколико тренутака донесоше чај за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао |
већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошл |
ће свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се |
ше не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине |
је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали |
!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах. |
Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, — одговори му Павле.</p> <p>— Ј |
е довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајн |
ао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилничка појава овога |
и рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја |
инутом лампом, а при брујању потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи |
p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и |
ем, да су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.< |
на уседелица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Стра |
упим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је гор |
волити.{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека |
о папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу |
> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надв |
овних гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да ј |
<p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи са |
учи прилике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку кул |
оме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то смео учинити отв |
или социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста ажан-провокатера, да б |
ла и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући књиж |
е је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је |
хова врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је |
ирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна инт |
али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од |
туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим чове |
тала у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном |
е снаге за већу споредну зараду, мислим чак око дваес форината могао бих споредно имати, а то б |
најмоћнијих породица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одр |
p>— Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предоми |
ј слабој жени толико необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом својим х |
га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смед |
енталног постепеног самоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104 |
ђаше да захвали.{S} После десетогодишње чамотиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални |
у сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако д |
нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта.</p> <p>— |
т, да се посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства које вечито траје и никад се не досад |
лушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољ |
зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове ту |
ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред |
насмејаним лицем а плетући вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у т |
ме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном измењивању мисли са он |
реда куће јако допада, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали н |
једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S} О |
черали на сличном доксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим шаре |
упки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!</l> <p>Војислав</p |
би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, к |
кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине може и н |
а њ значило само посматрање неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су |
у са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку са невероватно јако развијеним недрима; |
а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност у осећајном свету, који <pb n="40" |
породице, која може да да материјала за чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако таких разговора буде, |
о његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред вече износио болесни |
грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.</p |
опадају ове час размажено сладострасне, час сурове песме.</p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} О |
ћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији, полагано нау |
у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији, полагано научих све те послове, <pb n= |
дане у овоме граду час у овој каваници, час на университету, час у својој собици.</p> <p>Сад ве |
с у овој каваници, час на университету, час у својој собици.</p> <p>Сад већ није био у располож |
их крајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим |
час коректоровим пријатељским упуствима час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвишено начело |
већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога г |
и...{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладострасне, час сурове песме.</p> <p>Аг |
нијим тренутком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, али душевн |
.</p> <pb n="204" /> <p>Напослетку дође час растанка.{S} Павле се врло церемонијално захвали ко |
дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милос |
х које сте спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали; завршићете свој живот као т |
м и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</ |
она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} |
Старац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке важније реченице гледао ошт |
у се у појединостима често управо сваки час размимоилазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, |
<p>— Читали сте Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у |
највећом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у редак |
ма (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се |
екивања и несносног страховања подложан час коректоровим пријатељским упуствима час Чилаговим з |
чу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био свој |
вом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да м |
Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n="334" /> Он ми је пр |
а устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.< |
у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала к |
к без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у с |
уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велики одмор“.{S} Већина гостију повукла |
ила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетил |
и, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи са једним увијеним табаком харти |
ео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачко |
ашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало час водио између два пријатеља, био је за време болести |
од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усе |
на коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са једним |
њаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и ја да гла |
ца Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала |
акле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико од |
ијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, удалио се и сео на свој |
оријентално.</p> <p>Каваница, коју мало час поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога |
дине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга |
вле уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тело доведе овамо противу воље, да се п |
проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на университету, час у својој |
тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у |
="104" /> бити срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју д |
ду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред |
а и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска прив |
лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико |
ад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, |
м изгредима.{S} Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало |
>Међутим проводно би дневно по неколико часова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица |
{S} Досада је провео у трагању неколико часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чини |
че, кад другови посвршују своје школске часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора |
.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочити демонски израз има данас ово л |
претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не б |
па оде у немирном размишљању проводити часове.</p> <p>Како се јесен приближавала, он постаде с |
м, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпут овде се скупљамо.</p> <p> |
ичном разговору минули <pb n="29" /> су часови, и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућута |
борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часовима посумњао у исправност својега рада, али му сећ |
<p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дом |
ку и друге ствари.</p> <p>— Сматраћу за част.</p> <p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви |
за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и |
<p>Павле рече:</p> <p>— Мени је велика част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госп |
о Грофице,</p> <p>Са болесничке постеље част ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ва |
p> <p>— Не, немам част.</p> <p>— Немате част? — продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невер |
њу.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — реч |
сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n |
да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам част.</p> <p>— Немате част? — продера се онај. — Чудио, |
дговорити, — рече Нинчић, — пошто немам част познавати вашу прошлост, намере, карактер и прилик |
била она прва.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она климну |
ки неискусним примедбама...{S} Хвала на части!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена вра |
Карла, број 43.</p> <p>— Благодарим на части.{S} Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бит |
рити, али јако осећа велику радост због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен иск |
то стојаху пред својим дућанима у овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше главом |
оје заклетве положене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доц |
ници, коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да јој из захвалности поднесе ж |
рста ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на по |
амо напред била је реалка премештена из Чачка; даље болница, и неколико господских кућа крај пу |
д њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — упита на |
ано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите, ударио у |
стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} |
ната.{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122" /> црну каву или које ј |
да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма какви |
о одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p>— |
ко једанаест сати редовно попијем једну чашу.</p> <p>И заиста после неколико тренутака донесоше |
; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну коректор весело.</p> <p>— Познајете ли |
и.{S} Ви никад нећете пресећи Гордијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем као ви?</p> |
ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову телу у сви |
> <p>— Мораш? — Ту застаде, уздахну, па чврстим гласом настави: — Добро.{S} Кад мислиш?</p> <pb |
гнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато што другог волим.</p |
ећ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је |
прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згра |
вести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и поклони се онако, како |
ла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Корект |
ест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућности, као ш |
; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућности, као што се вели: ал’ |
драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везивало небо, чијим се именом био заветовао кра |
</p> <p>— То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> |
а са сјајно улицканом црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p> |
м?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци |
потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то |
ед њим, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она |
сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад |
аке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда |
шта си учинила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајк |
обвезан.</p> <pb n="79" /> <p>— Ви сте чедо практичних родитеља; сељак у господском руху; а и |
се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је П |
показиваног патријотизма, најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на образованом Запад |
већ није био у расположењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад н |
нивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далматинско Приморје; ту сам |
ин јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <pb n="44" /> < |
најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} |
ешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрси, не би требао д |
лице своје према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лич |
озивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један |
олико рачунџија, да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, живот је тако кратак.. |
<p>— Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p>По |
, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у чо |
душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</p> <p>Ста |
ица при уласку јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред |
д је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски послужитељ.</p> <p> |
у:</p> <p>— Пустите оног господина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати госпо |
рзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне одаје.< |
те код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, реч |
/p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму |
ужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту; |
а.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> <p>Болесник врисну; бесни с |
<p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам до |
и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, мол |
сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанкови |
</p> <p>Павле појури на врата.</p> <p>— Чекајте, човече; понесите двоглед.</p> <p>— Ах, јест, и |
— одговори момак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајте; онда боље донесите ми последња два броја какво |
ого великашких кућа; не знам....{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће чита |
ква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам представила, и ако се још из |
како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у в |
и добротвор човечанства.{S} Идите кући; чекају вас.{S} Однесите својима поздраве овога света ко |
ти у овим ситничарским приликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свес |
еликим и судбоносним приликама које вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да погод |
on" /> <p>Грофица Александра Јанковићка чекала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S} |
Тако су ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак младићев.</p> <p>Тек после неколико д |
у и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин Чилаг.</p> <p |
: да су то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном често |
ковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> |
<p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме чекали, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одврати она |
волу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гласо |
твеном руком приуготовљено, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, он |
отишло; ја девет месеци <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ј |
} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва чекам, господине.</p> <pb n="81" /> <p>— Погледајте око |
м могао набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> |
м шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли как |
рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност будућности није га више кињила; |
сенку било згодно местанце за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави |
пше часове земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Пр |
n" /> <p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске породице, он с |
знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{ |
остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{ |
је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите |
ову посетницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао је неколико тренутака.{S} Затим се наново отвориш |
овори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама девет месеци.< |
рти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле од |
има:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти |
што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице мут |
оћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се |
т, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она |
ским!</p> <p>— Лепо, госпођо, онда ћемо чекати, док <pb n="270" /> грофица Агнеша Јанковићева б |
па затим забележио.{S} По свој прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} П |
едном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака, док доврши.</p> <p>— А где о |
пова и углачаних зидова.</p> <p>Горе га чекаше други послужитељ.{S} Дошљак скиде врскапут, пред |
ао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом прилик |
мајчиним искочи на усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна |
то мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, затим, као да се р |
мараму и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p> |
великом шареном марамом обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један о |
:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити |
у? — запитао је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори |
бројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су луд |
; здравље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било заче |
рецимо, Бетовенова, у старом али добром челикорезу, или „<title>Фауста и Грете</title>“ у осред |
ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га |
погледом; врло лепо, развијено, високо чело и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив |
е диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силн |
ти, <pb n="289" /> пребриса усплахирено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болн |
Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворила прозор, јер ми се чињаш |
рат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје и |
ор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једино неодољивој моћи м |
ица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана |
и, до душе, већ израстао, али господска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си о |
стражарење на вратницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђакон |
че не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А гд |
и не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанствену искру“.{ |
м положајем; породица задружних са пуно чељади; мужева радних и поштених, жена покорних и родни |
р није могао овако без пута тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој се век почео заглибљи |
спадате у ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно увера |
/> <p>— Кажите ми, — проговори Павле, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погр |
и у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна револу |
— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се |
Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Гос |
тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да тугуј |
а:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од |
одаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А |
, пуне су увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гро |
p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; |
бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По оној љубазности родитеља.{S} Они су с |
p> <p>— Ја чисто предвиђам.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допа |
лучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова же |
етини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећ |
е породице, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене приј |
е признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n="46" /> |
ћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво, |
ађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најбли |
дружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре |
>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има |
p> <pb n="244" /> <p>— Не оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази, |
И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују.</p> |
ло где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често пре |
а сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у |
а његову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с прилик |
нице, већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се |
, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба мало интересујеш з |
<pb n="329" /> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а |
м.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли п |
ом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спад |
ћи и стиснувши руку кнегињици, — ја вам честитам, Светлости, на тако великом и чистом пожртвова |
учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се чести |
лим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам некоректно |
7" /> оца и данас непрестано варам оног честитог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник |
бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф се неприметно осмехну али, |
а питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф се неприме |
у своме очајању.{S} Постала је ћутљива, често зловољна, каткад болесна.{S} У сразмери, у којој |
ругом, а оно у карактеру опште-српском, често претерано патријотском, јер се тада већ беше увел |
ни често живе својим одређеним животом, често јако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи |
.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају њ |
цепани, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма |
им добро видела његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао ко |
/> разбраства, тираније и сујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је в |
и њихова личност или њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд |
де сам научио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучи |
куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижи |
угословенских народности на Балкану.{S} Често се прибегава крајним, понекад очајничким средстви |
делу, новинара, књижевника и учитеља, — често у непотпуним хаљинама занатлију, трговца или бесп |
новима: по университетским ходницима, а често <pb n="71" /> и на предавањима.{S} То су већином |
сетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто дво |
негде нашироко објашњавајући ситнице, а често преко крупница прелазећи са неколико речи, али ув |
ка.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на |
ости слушалаца, јер је њихова првенства често нестајало брже или лаганије него што је и постоја |
и готово свако вече у толиком броју, да често немађаху места да седну, те стојећки расправљаху |
Београду.{S} Али како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово мес |
се водио обично живо; у омањим групама често су сви говорили у исто време; видело се да се у г |
авноме слажу, али су се у појединостима често управо сваки час размимоилазили.{S} То је био, та |
жаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге одлучније таленте, који су са сво |
е је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковићевом, где би се обично |
ај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по у |
о у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску кавани |
мо за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити |
могаде бити сретан.</p> <p>Коректор је често поред болеснога Павла радио свој посао; наместивш |
врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим познаником, угледа где Чила |
у својих школских бележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, како да не м |
озно заинтересовање и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не упадне јед |
у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда се често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странк |
да губи популарност.{S} На скуповима се често завађао са својим присталицама.{S} Доцније се раз |
а кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чу |
не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што сва |
део је читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обел |
ово нерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила погл |
те задруге.{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинствима одуживао, али то ник |
и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за школске потре |
, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје приврженике.{S} Њих није уздигла |
а размишљања, на философију практичну и често врло појетичну.</p> <pb n="142" /> <p>Моја је мај |
у, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим |
шта.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња |
<p>— Дед сад реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата |
е обале, а с лева умерени зелени висови често са дивним виноградима, а само понегде нагло одсеч |
0" /> нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на зем |
одређено место у другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе ова |
ају или продужују своју младост.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и корисни по млад |
врсте.{S} У некима од ових градова они често живе својим одређеним животом, често јако изолова |
ка покуша.</p> <p>Оваки су се разговори често појављивали између ова два противника, како је њи |
але девојке.</p> <p>Оваки су се призори често понављали између њега и лекара, док овај једном о |
а се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером поред одра, посматрао са сажалењем зажаре |
Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или седећи крај прозора |
и се разуме, да се овај свакодневни ток често прекидао случајевима оделите природе, или епизода |
n="144" /> младићских порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути |
отпочну своју препирку; а по замишљеном често заносном али мирном погледу, којим су <pb n="320" |
а, <pb n="321" /> које су уносили у ово често заједничко измењивање мисли.{S} Данас је један за |
но то вечито викање болесниково, његово често истоветне халуцинације, привиђења, фантазмагорије |
не потребе нена, то отуђивање бива тако често, — упита младић.</p> <pb n="167" /> <p>— Код вас |
деје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека препуна барутана, ко |
говарала са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад |
ици радо превођаху српске умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од |
вратили.{S} Богатије породице и оне што често мењају преко године своја места пребивања, за вре |
ћама.{S} Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изуз |
а легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше право на |
вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз механска врата, и |
нај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Босански краљеви.{S} Поручио сам неколико инт |
ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Л |
нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув |
еља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То |
ба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322" /> све није |
је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега великога имања оставио њему.{S} Уједн |
и сталешким правима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не нал |
о тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођ |
<p>— Отприлике четири месеца.</p> <p>— Четири месеца?{S} То је загонетно.</p> <p>Она зазвони.{ |
видите преостаје ми од редовног прихода четири до шест форината месечно.{S} Како овим животом ж |
пили.{S} Угледа велика путничка кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час |
грађених од две дебље попречне греде са четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић био р |
— Откад сте у Пешти?</p> <p>— Отприлике четири месеца.</p> <p>— Четири месеца?{S} То је загонет |
} Отмена спољашност госпођа, којих беше четири на броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сл |
{S} Свега рана дневно стаје четрдесет и четири новчића, месечно мало више од тринаест форината. |
ани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчића.{S} С |
S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једанпут; кад је то последњи пут дошао, р |
каже, „идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој пош |
ога стила, троугластих или од више него четири угла а са уласком из једне велике округле одаје; |
има овога града...{S} У друштву је било четири женских: мајка, крупна достојанствена; сестра, м |
ве године, а теби слободно откинути бар четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} Ови |
ет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес четири новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси г |
о?</p> <p>— То је један народ подељен у четири самосталне државе, а у неколико десетина области |
жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири милијуна?</p> <p>— То је одиста много, сувише мн |
рица Српкиња), а пред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онда намештај спада у финији |
аонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китњастих завеса, на одрима мирис |
затегнута нека слика, преко које је она четкицом површно превлачила.{S} Чим су придошлице ушли, |
разне несташне шаре цртане оловком или четкицом у акварелу што представљају епизоде из живота |
тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет година! — узвикнуо је понова. — То је читав в |
ест новчића.{S} Свега рана дневно стаје четрдесет и четири новчића, месечно мало више од тринае |
азе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, задовољно је тапш |
жан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесете но тридесете године, али богат, озбиљан и од |
уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не будем удала.{S} |
ек после две године, кад будеш напунила четрдесету, то би све изазвало веома немилу сензацију к |
акако сјајан свадбени дар; она још нема четрес година, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли |
редне зараде месечно, што просечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да |
онама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога пронеше глас да |
оруских и словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> |
Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Стра |
S} На умиваонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китњастих завеса, на од |
ане у разговору са неким младим људима, чешће погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њему друг |
, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p> <p>У то се отвориш |
по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p> <p>Послужитеља мало умири ово уверавање.</p> |
те, покушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака с |
> <p>Сада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа |
оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препор |
, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужности...</p> <p>— Ах, јест, |
вине“.</p> <p>Реч „новине“ понављали су чешће.{S} Очигледно се разговараху да се издаду неке но |
већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем |
е сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме благо |
а сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, штапа и кишобра |
а, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих делова одела; спроћу одра бр |
храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињати на оно или у неколико н |
ћна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p>Али как |
ођицу из нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оног случаја пост |
ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља и ваше |
тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој |
на земљи поред својег образованог сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она га је с |
ута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из |
а ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме |
ких веза.</p> <p>Упознао се са човеком, чије је познанство било доцније од велика утицаја на ње |
ас разумети, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова |
сумње, какве међународне алијанције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је |
еком, овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављ |
старинска црква неког калуђерског реда, чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође. |
аљада каква угледна трговачка породица, чији је син у далекој страној служби, и који су могли д |
слушао ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па |
оворку важних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће с |
ту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су |
она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?< |
м се ангажовао као уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој од |
е камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф показиваше, свуда сам објашњав |
амо га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, д |
а га је можда још чвршће везивало небо, чијим се именом био заветовао крај самртничке постеље м |
само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефистофелским изразима сусрео неколико пута з |
рофица стајала пред једним наслоном, на чијој предњој страни беше затегнута нека слика, преко к |
, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{ |
стан, а други у једну особиту одајицу, чију средину беше заузео велики сто наоколо са пуно сто |
тим панталонама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога проне |
е Чилаже?</p> <p>— Јест, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „н |
во бављење овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га нису п |
најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било |
бијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сат |
е потукли; управо је само <pb n="91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се бранио колико је могао |
за време својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већ |
ер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према Павле поч |
>Болесник отвори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, |
оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковићевом, где |
ктор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столове, те, стигав до к |
Павле га слушаше са највећом пажњом.{S} Чилаг продужи.</p> <p>— Бијографије немам.{S} Можете ли |
коректором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане п |
својим нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено пред |
зио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити |
Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући м |
радању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље, |
роф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери његова бављења |
</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, — одговори Павле.</p> <p>— Е, да |
{S} Ах, то је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гласом комично подражавајући говор неке |
о дана, када се боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније показивао нестрпљење.{S} О |
са својим новим познаником, угледа где Чилаг, нападнув на коректора, удара га по глави вичући: |
живота.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо о |
} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима, показивао му се као |
утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са чу |
потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито на ту „ |
ти према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузд |
дном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него њег |
ана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкас |
и их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао пови |
одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у |
</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мен |
Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога да |
инчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте |
његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство онога првога било би му је разумљив |
.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласом. — То није више обична тутњ |
но утицао долазак овог новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном |
ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде |
а да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мило.</p> <p>— Ве |
је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита п |
.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово |
р за опште добро човечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, сасвим м |
моралног пропадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гледајући |
, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, коректору Нинчићу, |
и био сам свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбиш |
?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте |
о седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било в |
„Биће вам разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> |
</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> < |
и,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чила |
hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, — одгово |
ва.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мил |
пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p |
доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је |
сврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав |
кале две личности:{S} Нинчић и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Ч |
кар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p> <p>— Случај је озб |
дите ли ове хартије, — настави господин Чилаг. — Ту су читава имања.{S} Стотинама хиљада новца |
_C13"> <head>XIII</head> <head>ГОСПОДИН ЧИЛАГ</head> <quote> <p>Има злих људи, који би били мањ |
само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још додаде:</p> <p>— Будите, дакле, паметни, посл |
противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павл |
вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— О |
ају друге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се |
своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, |
заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сам |
S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину |
а како да радимо?</p> <pb n="101" /> <p>Чилаг му се приближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вр |
х био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине |
ћеног интереса народа и људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите ре |
>— Дајте да видим квалификације.</p> <p>Чилаг га опет погледа неким дрским погледом, да младића |
p>— Нека му буде, — учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову примедбу.</p> <p>— Ја не само што им |
ично ради расправе заоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; а |
подари природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласо |
за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао својој победи, која м |
/p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру неколико молби, који их гун |
озор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му |
овоме.</p> <p>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чилаг поглади браду и настави.</p> <p>— Није нужно да В |
вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајника и, као да |
.{S} Па?{S} Јесте ли му помогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинчић остаде нем.</p> <p> |
ни Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одговора, затим |
вало га је само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефистофелским изразима сусрео неко |
р гледа лукаво занесењачко лице старога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак |
м му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба постао је сасвим н |
аго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он св |
p>Павле још једнако гледаше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— О |
/p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и престад |
колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, П |
распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отворене очи подигао би према с |
ак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић је упао у ста |
томана, и није одговарао на пребацивања Чилагова која трајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И |
опомене не би могле имати вредности без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он започео своју акцију |
биљено лице, коректор настави:</p> <p>— Чилагове идеје нису лудорије, оне су плод вековних патњ |
силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети друштвени поредак кон |
ком опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајан |
коректоровим пријатељским упуствима час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвишено начело пра |
љу потанко његов ономадашњи састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са јед |
S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника свршао по |
осле оног изненадног састанка са старим Чилагом, Павле, који за то време случајно није ишао у к |
је друкчије стајала ствар са господином Чилагом.{S} Он је својим оштрим погледом промотрио поло |
слушајући.</p> <p>— Тако је, господине Чилаже, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећ |
снивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господине Чилаже?</p> <p>— Јест, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам |
<pb n="96" /> <p>— Реците ми, господине Чилаже, зашто дирате ви онога човека због мене?</p> <p> |
љан и компликован, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем |
ог госта.</p> <p>— Ви сте то, господине Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори овај са шољом на усна |
. ха, ту да станемо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не разумем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви |
ње на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево; |
пећи угледа старо лукаво лице господина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчаним капутом |
ај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуња |
весели усклици или подругљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при стол |
верити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој |
талежа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш мо |
се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се об |
дине, да ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде имао какву праву потребу, коју не |
ице над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена врата угледаху, заори се у |
је она четкицом површно превлачила.{S} Чим су придошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њ |
ло у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио господарем ситуације, најпре откри младић |
ом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, одмах потражише да им се |
ле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивањем аката, што су их н |
— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом.</p> <p>— |
да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити занавек.</p> </div> <pb n="2 |
руком прелиставао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И |
ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодејања |
првенац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да с |
родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна |
, што брижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и пропадају |
ем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван |
ативни део људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што |
талица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе оз |
досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о том |
е, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учи |
се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> <p>— Растају? |
тра огромни зидови са дубоким прокопима чине силан утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у ре |
сваку појединост како заљубљени обично чине.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ знао шт |
/> некада неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него шт |
днесите моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпо |
е грубости.</p> <p>— Мени се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, к |
ли.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— Пре |
е шта, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је |
тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, |
одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.< |
ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb |
мљиво.</p> <p>-— Разумећете одмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форина |
<p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?< |
ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у |
ктних каваљера.</p> <pb n="174" /> <p>— Чини вам се, госпођице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели |
га, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чуве |
не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на ст |
им приликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је |
науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} Ни |
насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини |
о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Ј |
преко других сазнадосмо да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод сирома |
а је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погл |
маршала, јер господин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизован |
есте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, |
.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p |
је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у би |
ића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међут |
S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— По ч |
динама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико одмер |
<l>Где светиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>П |
намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово др |
то, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава начине, да п |
да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете њ |
ну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најез |
а споредне зараде месечно, што просечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не мо |
а, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећ |
тим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо оном ко |
ном свету, који <pb n="40" /> нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је |
дом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом православним и целиваше лико |
а своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“.</p> <p>— За какво |
нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити за |
, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека остане ствар п |
да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког времена |
<p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним?</p> <p>— Не разумем ваше пит |
вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у д |
итељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето |
т, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа |
често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде не |
адржавајући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </ |
о могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне воље Агнешине.</p> <p>— Можда, о |
га, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљиво |
езу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мирно |
те, доста слободног држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете ре |
и крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју пропаст? |
ла.</p> <p>— Немојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од |
е то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам |
ост.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> |
ојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одавало |
слим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p> |
а, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у т |
ла увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, готово сваки је био по |
к науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — напро |
било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо |
морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех д |
дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели да је „в |
своје људске слабости.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да |
етку израдио приступа.{S} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао како о |
вршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, ујак га је обасипао своји |
у, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам |
онога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај |
а, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Вери |
ушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се олако покло |
по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је имао доста времена; а волео ј |
ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као жртв |
но и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста |
је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће помену |
то још немате српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо с |
е опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоћ |
ало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу чинити, али биће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не |
.</p> <p>— То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb |
овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно споразумела |
волите питати њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p |
а мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то |
си ту виђати добро одевена господина — чиновника или професора, — или људе не сасвим у исправн |
о пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и напослетку самих п |
ака друштвена група — војници, официри, чиновници, ђаци, странци и чланови странака — које се т |
животом.{S} Сад ми је плата била права чиновничка, посао мањи али одговорност велика.{S} Морао |
људи?{S} Ви нисте способни за други сем чиновнички посао, она је пак научила само да негује цве |
/p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту је била само је |
, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева |
мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још |
рестрављено затворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познато |
сти ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душевн |
намо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у другој |
авле због <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећа и |
прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се д |
ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци п |
другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није |
рија, која се до земље продужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљене <pb n="235" /> и ве |
} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међу с |
шини са требником, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују живину, а сна |
време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам с |
м његовим, пријатно армонисала укрућена чиста сјајна кошуља.</p> <p>Грофица га сачека близу вра |
мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег човека, ма |
да ка Југоистоку врстају бело окречене, чисте и са општим покривачем југоисточне Јевропе, са ће |
и већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним покретим |
но тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога |
, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на с |
<p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанско |
ом за писање; лице му је данас било још чистије но други пут, држање још одмереније, а дугачки |
, против које се тако јаким срествима и чистим убеђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таким |
е његову мирном лицу, бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> < |
исавој магли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, стајало је неколико светлих прил |
којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је |
гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, испаде лепо повезана књижица из р |
павати?</p> <p>— Механџија има неколико чистих соба на расположењу, — тешио је младић.</p> <p>— |
и се јако свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у којима се на прве звукове назире побуд |
че „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у ов |
ј задивљени поглед на красно намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.< |
адић, који досад изгледаше јако збуњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{ |
питали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса.{S} Свака |
доћи.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја чисто предвиђам.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, шт |
ој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека остане ствар при наме |
им брижно измивеним и дотераним ноктима чисто провидни; својом нежном руком прелиставао је неке |
мео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најп |
којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи н |
јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у ок |
.</p> <p>— Једанпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашто с |
омни таласи и покрети човечанскога духа чисто су запљускивали и гушили моју примчиву словенску |
о га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто |
<p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање о |
?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</ |
ли даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да |
е онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за р |
њав и болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у <pb n="72" /> шест |
моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нем |
, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, ка |
али.{S} Зато је младића јако изненадило чисто сурово држање ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао |
тава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред изб |
ег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p |
p>Павле се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, |
тано ме мучила.{S} Био сам жељан његова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хране, слободе у др |
честитам, Светлости, на тако великом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, он |
опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, имађаше нечег допадљивог на се |
Павле је био веома тронут пред оволиком чистотом женске наклоности и он одговори уздрхталим гла |
личност, колико поштујем <pb n="282" /> чистоту ваших осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и |
, такорећи, без присуства духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се |
а, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један век, док сањива надзорница отвори капију.{S |
т година! — узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али, кад |
Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао је другове својим досеткама: ј |
ко што подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, војска би маширала и банда би свирала.{S |
ересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господи |
тије, — настави господин Чилаг. — Ту су читава имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кроз |
је постао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватру о |
лужења свију вероисповести; нарочито је читаве сате провео радним даном као и свецем по црквама |
ји раздељују срца, па изађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутрашњост какве палате.{ |
несе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанце.{S} Павле је |
ких градова.{S} По Србима се назива још читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једн |
ава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, кога |
зврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, где |
зору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам |
ивени дрворезом што је служио као оквир читавом низу слика породичних предака.{S} Слике су већи |
то сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две |
сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хрпу хартија.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је |
ак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: да су то философи, чији ће |
три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараше писма |
у шпањолског порекла у породици, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видите п |
ли пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица га |
једно са Агнешом, која је овом приликом читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је собом некол |
ледала у позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јак |
и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика да |
мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало досадно то вечито викање болес |
аспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколи |
гледао оштро у лице младићево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке |
д у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким страним новинама да се госпођица Фернек, |
</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у ор |
о за одмор, разговор <pb n="196" /> или читање, а да се други читачи понамештани по другим тим |
ије на Ларошфукола, али наскоро напусти читање, па оде у немирном размишљању проводити часове.< |
говор постаде живљи, прекинут овде онде читањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тражењем.</p> |
кодан стекла размишљањем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те с |
Ако се сећам, у извештајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, к |
кушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница |
оварао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, д |
. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њено |
разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика да ужива у он |
ворах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p>— Немојте захваљи |
еднаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте читати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентимент |
" /> храна почетнику који је већ научио читати и писати.{S} Календар је потреба колико сат или |
<p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у нов |
pb n="196" /> или читање, а да се други читачи понамештани по другим тим међупросторима не узне |
ве.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преостатке онолике љубави.{S |
окрај прозора стојаше ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту н |
вади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да |
иле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> <p>У сва |
слу и <pb n="43" /> вечитим бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног |
.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше |
моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска га |
зашто, ујко?</p> <pb n="45" /> <p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећи н |
да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге ствари.< |
о, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле се изв |
као по старешинству први и најпаметнији члан задруге, могао најбоље наставити и успоставити пре |
утно узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb n="135" /> би |
нтересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам |
Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полицијом? |
вој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за сара |
шнија, заједница, да својим члановима и чланицама приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су за |
сету и владалац, и са њиме још неколико чланова краљевске породице.</p> <p>Павле, коме је већ и |
едстављају епизоде из живота познатијих чланова каванског друштва.{S} Поред <pb n="67" /> тих с |
на; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ј |
ојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какве богате грађанске породице или нижега плем |
ци, официри, чиновници, ђаци, странци и чланови странака — које се тада већ зачедише —, даље за |
и најсиромашнија, заједница, да својим члановима и чланицама приреди бар једно пријатно вече.{ |
и.</p> <p>— Ако сте желели да постанете чланом моје породице, ево вам прилике, прихватите је, — |
вину, а снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а |
изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више мари |
е сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете слободно помислити, јер ја о томе н |
најближа велика варош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра |
блик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен |
са и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девој |
ашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занима |
} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времен |
Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, вид |
исаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ |
што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако нисам задовоља |
прилике овакав разговор:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом Југу и |
дравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је изви |
стране главнога олтара приближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издал |
p> <p>— Да, колико треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S} |
о Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, |
.. а тада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и |
жда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није био више |
лико дана.</p> <p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеш |
Павле је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb n="73" /> држања и отменог мишљења.{S} |
Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душевног растројства, којему вођ |
Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесете но триде |
n="126" /> <p>— Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> <p>— Може, — одговори |
Дакле, само хоћеш Баркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња парти |
те године, али богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада играти велику улогу <pb n="214" / |
емери придошлицу.{S} То је био господин човек, мало просед, врло отмено одевен, витка стаса, ду |
и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ра |
ш.</p> <p>Старац се слатко насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да с |
нство одиста изузетак.</p> <p>То је био човек средњих година још доста младолик али скоро ћелав |
ак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је |
ових десет петнаест година постао богат човек са приходом од преко дваест хиљада форината годиш |
но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико д |
е он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да ви |
м а плетући вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежно |
г човека?</p> <p>— Човека, рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта |
и да направите од овог човека?</p> <p>— Човека, рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да напр |
и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвишеној души пробудио извест |
на свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На скл |
господине Чилаже, зашто дирате ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — викну он |
<pb n="48" /> подуже остао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале по нав |
у узнемиреном и зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, што му |
у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори од св |
лаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о дивном ле |
Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у постељи болесна и неспособна за спораз |
довољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После две године повући ће се |
највећим одушевљењем и сталношћу задрта човека бацио се на остварење идајала којима служи преци |
ах у првом тренутку, када угледах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова, |
обријана лица, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична о |
<p>— Шта хоћете ви да направите од овог човека?</p> <p>— Човека, рекосте, да, човека.{S} То хоћ |
интересом гледаше фино одевеног младог човека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и це |
њем зажарено лице овог несретног младог човека, кога заволеше две одличне женске у један мах и |
лије где се сви скупе око једног бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесв |
леда пред собом лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муком зарађивао оно неколико |
а белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз |
.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себи за прија |
, али неки покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег укуса.</p> <pb n="9" /> <p>Младић |
утује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нека врста тихог заноса и осећања среће, — још |
пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човеком, чије је познанство било доцније од велика утиц |
ори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> <p>Старац |
м кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша у |
јем прилика.{S} Ево пред њим, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне о |
у разговор пред дворцем са неким старим човеком, пола војником пола грађанином, који је ту врши |
пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} |
ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расп |
те да узмете као ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друг |
ворења оплемењује је и скоро приближује човеку. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>Кад је на Јут |
али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њ |
шницама, када је отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајн |
животом али ипак пригодним образованоме човеку.{S} Узео сам засебан станчић, прибрао сам неку м |
ац по свима законима државним и правима човечанским!</p> <p>— Лепо, госпођо, онда ћемо чекати, |
то незаконито и да је очигледна повреда човечанских права?</p> <p>— Није, господине, опростите, |
Велике идеје, огромни таласи и покрети човечанскога духа чисто су запљускивали и гушили моју п |
видео све што представља напредак целог човечанства на врхунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, имађа |
p>— За узвишено начело напретка и среће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, |
а тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанства које се уништава.{S} Зар немате срца.?!</p> |
мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну |
а, као првак својега народа и добротвор човечанства.{S} Идите кући; чекају вас.{S} Однесите сво |
општега морала, што га је поставио дух човечанства, да од овог маленог плитког живота начини н |
кнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом граду где су пре не |
е добре воље и за прогнање туробности у човечанству.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по кој |
авле појури на врата.</p> <p>— Чекајте, човече; понесите двоглед.</p> <p>— Ах, јест, имате прав |
опитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат |
Откуд у вама толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорно за вашу |
жање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму? |
изу.{S} Онде сте поред узвишених појава човечјега духа могли да опазите и његове најгнусније ма |
високо ценимо као одличну манифестацију човечјега духа, поред тога што то радо признајемо и сви |
тајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању човечјега бића.</p> <pb n="153" /> <p>Павле остави књиг |
— Ево свакодневних издатака.{S} Ручак: чорба два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком ( |
</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са |
ела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} |
авле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јо |
на пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање болесниково, већ његово уредн |
цељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још |
улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предс |
од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p |
на то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар. |
тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, |
хтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се |
тим сплеткама материнске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште из |
огрлицу своје мајке, која се у породици чува више од пет стотина година, у вредности од пола ми |
снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи |
{S} Чувајте се своје младићске жестине; чувајте се, да не изгубите мајкину наклоност или да је |
јем вам највећу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младићске жестине; чувајте се, да не и |
вету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да н |
оложењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео |
ела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо зана |
ено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ств |
оници, а код куће око сто форината, што чувам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађујем, н |
авлов стан.{S} Док болест није позлила, чувао је пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за јед |
ан тренут боља прећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по |
новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавг |
p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто намећу, а уве |
</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује |
кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у ок |
ју, састају међу собом и разговарају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а |
нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћ |
авом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старца, кога |
одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече |
о да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.< |
е већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели телеграм. |
огу <pb n="214" /> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;. |
шица у Србији припада Баточина.{S} Мало чувена по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у |
ао што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало |
Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мило.</p> |
.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја в |
али господин са политираном главом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову уметност, а |
> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знат |
следње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да |
била је украшена са дивним оригиналима чувених живописаца; затим дворана за музику, пуна разни |
живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мор |
ака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму |
ено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој д |
ле често и они сами и њихови протектори чуде, како да не могу својој домовини да користе онолик |
огледати, </l> <l>Бела света, земаљски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти |
њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, ал |
<p>— Нема, да.</p> <pb n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вра |
обом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S |
ном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре поз |
ти.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и посла |
у велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душевним |
Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и пог |
<p>— Немате част? — продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је так |
, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да произвед |
сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га |
мо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И та |
ицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једино неодољивој моћи мојега осећања.</p> <p |
о, немојте примити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се д |
бор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И са |
пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овак |
ли су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевена гос |
ad>ИГРАНКА ЏОКЕ-КЛУБА</head> <quote> <l>Чудни су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што ж |
лаву на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој |
ста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти к |
част? — продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, господине |
} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> |
инчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо среће д |
што да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до само |
ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га |
у требали да забораве матерњи језик.{S} Чудновата прилика.</p> <p>— То је занимљив случај, — ре |
вас.</p> <p>Павле једва пође.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</ |
— Ви.{S} Због вас ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из |
се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на ме |
наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, хајде |
кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилику што су га у његову стану сачекали зај |
</l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!</l> <p>Војислав</p> </quote> <p>Павла је |
вде била истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најп |
ам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n=" |
foreign> (Ђак!) — мрмљаше најстарија. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а госпо |
ада вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то |
још већма пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлаг |
исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природ |
обро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето |
и се допадају оваке авантуре...{S} Није чудо. — дода полугласно, — она је још неудата, те од ду |
види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских погрешака у српским лис |
к!) — мрмљаше најстарија. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се рукова |
вотне жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још |
логе сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по нарави ми |
други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глав |
е и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата |
<pb n="13" /> <p>Старија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим.< |
аке непомичан, са изразом <pb n="12" /> чуђења, управо дивљења, различитог од оног на лицу оста |
<p>— То није ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност према спаситељу или господару, како |
он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућнос |
е хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>— Мени је велика час |
што, како? — упита грофица са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га пит |
слушале, затим посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеш |
ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S} У сваком стој |
/p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша, овог туђинца |
мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</p> <p>— |
?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој Сла |
у, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско турс |
ћеш Баркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло не |
ки кораци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестаде и т |
амо се из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>— Ја до |
ека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање изгубљена пријатеља.</p> </di |
ступало.{S} Међутим ове године, како се чујаше, аристократија, која је обично у групи посећивал |
полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <milestone unit="su |
мировину, главни управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се мор |
ају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло пој |
у засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су з |
горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору, на к |
Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p> <pb n="301" / |
жује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нис |
.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу отплаћује очеве дугове; |
шта отпочето криво, — настави старац. — Чујем уводе неке титуле, званија, неке институције буди |
се насмеја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако п |
Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и исприча |
} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чилаг поглади браду и настави.</p> <p>— Н |
а и других такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{S} |
ла прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувиш |
лике да чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетичан народ, — одврати кнегињиц |
пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“</p |
овом залуталом али јаком духу.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласо |
ица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто |
сам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али |
дегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд пев |
> <p>— Учинићу, — одговори младић једва чујно.</p> <p>— Поклоните га једном својој изабраници, |
мајку никад није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, или гледа |
<p>Мајка приступи и, као да ништа није чула, проговори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то ради |
ња досад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда, |
етила нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада |
одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове |
марака за хинеску утопљеничку децу“... чули сте, да Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Ов |
} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим |
живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година сам „штамгас |
ди.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час гов |
.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p> |
кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слобод |
S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале |
и што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла једно |
ји но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?< |
знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше |
, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала. |
шљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S |
велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбори:</p> <p>— Поздрављам вас, господине Ђ |
или у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и жит |
је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И |
Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближавао, знао је и з |
ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заце |
удаје?</p> <pb n="227" /> <p>— Тако сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узвер |
и?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p |
и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада |
оја је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је била зго |
даљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јо |
фичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам дати м |
да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у г |
гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена застава</title>“, „<title>С |
у овде.</p> <p>После неколико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепа |
личност или њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га ч |
је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским пу |
а је јака као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар |
доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајстор |
талом се није променио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо са |
ише тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погледао горе, |
о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљивовицом, заслади, |
— Верујем вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не |
ста крајња средства, господине, то није џентлменски.</p> <p>— Али је разложно, младићу.{S} Ја с |
још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу н |
ника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, има |
да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико форината на луксуз, рецимо, на коју к |
ле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле |
8970_C6"> <head>VI</head> <head>ИГРАНКА ЏОКЕ-КЛУБА</head> <quote> <l>Чудни су пути којим воде с |
ор поче тражити.</p> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „С |
слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја |
жевника, Општина Краљевске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрест |
обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а П |
а затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира; па она ве |
вницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је |
ад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онд |
сти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о |
ају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пе |
се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p |
ума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам |
а не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ко |
е једна врло мала сила.{S} Представници шаке јада у некој мешавини; сањалице, лумпови, лакрдија |
ије.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, задиркивања, споразумевања или неспоразумевања.{S |
ности припремљене шале.{S} Жртву такове шале дочекивали би весели усклици или подругљиви поздра |
ана или брижљиво у тајности припремљене шале.{S} Жртву такове шале дочекивали би весели усклици |
, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива |
емој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам некоректност, али с |
није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за њег |
бине може и нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво.</p> <p>— Могуће, али то није потр |
ева он изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и к |
није развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских бележака, |
ца полугласно. — И теткица ће скоро под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладнокрван и немој |
а на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она захвално; затим устаде и спреми се за полазак. |
да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну п |
</p> <p>Грофица га сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, |
у.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још да |
pb n="101" /> <p>Чилаг му се приближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите се одавде, младић |
мљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово скривено стражарење на вратн |
није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и |
а, да их нису препокриле разне несташне шаре цртане оловком или четкицом у акварелу што предста |
<p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представљајући какву |
ска одавде.{S} Мали дворац, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и по облику ле |
о са мађарском водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благотворном кретању безбрижне омладине Павл |
налик у Швајцарском стилу са изрецканим шареним даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори. |
ма.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом шареном марамом обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, |
шака и крупних шљива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, њ |
срећнијих људи на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се о |
.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног језера, пр |
оксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим шареним даскама, а тако |
више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је и |
аредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} Отмена спољашност госпођа, којих |
да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја |
{S} Овај овде је „Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајц |
лике беше мало, јер се представљао неки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди коли |
коло њега гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се |
аквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика и величине; па се опет |
н.{S} Уредно је долазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била најпунија, заузимао би сво |
.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{ |
амо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, |
е могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p> < |
отивим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем |
тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар |
p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест, које грофовских, које баронских.</p> <p>— Јесу ли |
остаје ми од редовног прихода четири до шест форината месечно.{S} Како овим животом живим већ в |
вари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Д |
љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах по |
оја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји н |
За хаљине издајем месечно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник и цип |
ај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разр |
и, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио господ |
та уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би после с правом могла |
о васпитање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по соби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S} Какве |
ају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међу собом и разговарају са чуварима ил |
ој авлији неколико добро одевених лица, шетајући се горе доле или разговарајући се овде онде са |
тима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији с |
е пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тим |
ко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао че |
арт.{S} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шет |
пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хт |
илулско предграђе.</p> <p>Туда се често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, п |
ену али лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећивао је Богослужења свију вероисп |
о.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило време.</p> < |
еђеног Музејског Врта, где су продужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку |
говоре.</p> <p>Нинчић му, продужавајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљн |
обично пред вече састајали, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обично и водили о |
шан.{S} Госпође грицкају неко француско шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у крилу има још п |
на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</ |
и се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па прист |
е.{S} Кад им <pb n="76" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте |
м другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом шареном марамом обриса зној са чела.</p |
им дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе пу |
шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред о |
</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из споредне |
кокочене очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <miles |
у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и киш |
а врло мало покрета.{S} Испод забаченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беш |
ко у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, штапа и кишобрана; ако над столом за |
и сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, при |
а,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote> <p>На углу узане, вис |
здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом <pb n="105" /> јеврејском физијономијом.{S} Во |
отпочну разлагања и препирке, које отуд шире нервозно заинтересовање и напоље, и тада се често |
ио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свр |
ће зграде, која је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је у то д |
о.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај доба |
осаше, за разлику од правог турског, са ширим теменом и богатијом кићанком, а то складно заокру |
Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му |
прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, један во |
грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза широке дебелим ћилимом застрте мраморне степенице, поре |
<p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси по |
в у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле |
ред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема |
старога кова: у плавом турском оделу са широким фесом, дебелим спуштеним брковима и густим седи |
а за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отворене очи подигао би према старцу и као да га |
пне на велику висину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дуга |
ели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега |
рица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба |
{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> <p>— Ама д |
а улица, а пет разноликих власти; једна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљорадник |
ове побројане „науке“ треба избацити из школа.“</p> <p>Књига број 2. <title>Вечити Календар</ti |
најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито п |
и се онако, како се то учи у француским школама играња, и проговори немачки:</p> <p>— Допустите |
што се спремају за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у таквој собици такве улич |
што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна |
<pb n="317" /> зграде, улице и тргови, школе и надлештва представљаху цивилизацију, али начин |
ума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, син је сла |
свакојаких, и таквих, који нису никакве школе учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћар |
и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њи |
и Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће |
нарочито у осредњим књигама романтичне школе, — коју у осталом високо ценимо као одличну маниф |
то показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; па как |
Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти |
трогодишњег школовања у јединој средњој школи моје отаџбине, задруга се жестоко позавади око ме |
реним током.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијеним у не |
у, прискочи, прими на се бригу око мога школовања; па како сам имао благодејања од Господара, т |
д мале зараде.{S} После мог трогодишњег школовања у јединој средњој школи моје отаџбине, задруг |
мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школовање његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Нем |
уће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесном врло вис |
оје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати више од петнаес година.{S} Петнаес го |
сто је своме сестрићу слао коју пару за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици би |
пред вече, кад другови посвршују своје школске часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог р |
љи шаљу се тамо једино на основу својих школских бележака, те се после често и они сами и њихов |
еко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане после извесног одупирања, |
n="242" /> столу у неједнаким размацима шкрипало коректорово перо.</p> <p>Тада се пред кућом за |
снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, т |
ection" /> <p>Напољу је љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно света.{S} |
Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска кола; ту су понека |
а за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готово.. |
само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу унаказио дугачком |
латом проткане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилиј |
ог свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Њег |
ин чува бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату |
киде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> <pb n="37" |
има и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечито каљав.{S |
је сељачка са блештавим идејалистичким шљокицама.{S} Ова битанга што обичествује ту да седи по |
лаже?</p> <p>— Ехем, — одговори овај са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb n=" |
и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, |
и поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Бат |
д Калдерона.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског порекла у породици, она је читала те књиге, |
је неки варвари свема нацртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја |
„Агитацијона срества за Хидротерапију, Шротово лечење и Вегетаријанство“, врло важно за сироти |
на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време |
врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили?</p> <p>— Желите д |
те ли ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар |
ао да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на грудима св |
уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвишеној души пробудио известан интер |
умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна |
то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања |
екада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док с |
сте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече коректор строго. — Ако |
можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се |
задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова |
ина, — одговори кнегињица брижно; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустан |
е истинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на т |
извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може |
пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, заустављајући се пред с |
чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Са |
и му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак. |
{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли |
је ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откако у ову |
ле и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа д |
ост.</p> <p>— Срећна наклоност, мамице, шта разумеваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја н |
рљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p> |
преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да с |
ieu, que faire!</foreign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај м |
Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било |
ен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, ко |
ио овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— М |
и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није задовољило са |
ичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив приме |
ео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда |
<p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога требала да радим?{S} Теби је |
во данас је сама она у таквом положају, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида |
е, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се в |
} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, кој |
ang="fr">Ah, que donner?</foreign> (Ах, шта да дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крстић.< |
екох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашт |
зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, је |
/p> <p>— Није, мамице.</p> <p>— Онда... шта би могли... <foreign xml:lang="fr">Ah, que donner?< |
ра или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорично потражујемо од пи |
моје госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљ |
таде:</p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, |
аризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и н |
х да овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваш |
пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе |
ј.</p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, |
д оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појав |
зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је |
офица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито р |
е висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби |
а мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, |
ени?</p> <p>— Немам узрока, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се н |
n="163" /> што то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} |
<p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић |
се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам |
о.</p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви |
јер ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S |
?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S |
о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколик |
асвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не мо |
осећаја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да тугујеш? — запита грофица |
о.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он н |
у благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла н |
Пешти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} |
ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испи |
м земљама Српства.</p> <p>— Српство?{S} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири |
атише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} |
/p> <p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</ |
ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала |
жеш шта мислиш?</p> <pb n="213" /> <p>— Шта мислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадг |
но што је моје.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта, дакле, желите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем ш |
ивао пријатеља:</p> <pb n="328" /> <p>— Шта је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одс |
руги пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — упита напослетку старца.</p> < |
окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је |
ст, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ |
се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?</p> <p>— Агнеша Јанковићева |
ам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си |
едила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у |
/p> <p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</ |
ати...{S} Молим, отпустите ме.</p> <p>— Шта ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Кол |
етну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, пог |
се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили?</p> <p>— Желите да знате? — упита |
а.</p> <p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да јој одговорим?</p> <pb n="241" /> <p>— Не знам; |
гућна; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говори |
ћемо, по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> < |
е, управо наново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог човека?</p> <p>— Чов |
а сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} |
да ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те пит |
а те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво |
српски.</p> <p>— Сад разумем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном |
н мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— |
дговори Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А |
Њојзи се досадило девојаштво.</p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитни |
леда унутра немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер |
.{S} Било је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> |
еља загрлише срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Доша |
то?</p> <p>— Удаје им се кћер.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се кћер.</p> <p>— Ка |
И теткица ће скоро под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладнокрван и немој се смејати.{S} Њ |
авле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти ш |
ушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш. |
p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Кр |
је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кће |
пође, али грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>— Наш је разговор свршен, госпо |
даје им се кћер.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ш |
а хоћеш тиме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} |
Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује. |
е сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Ништа, размишљам.</p> <p>— Са сузни |
аје им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта вичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао мол |
леду на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у згра |
бриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Говорн |
више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не тре |
ста за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S |
о смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда |
ожда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} |
онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} |
пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да |
</p> <p>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{ |
Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи зго |
било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам |
га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо |
Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа за |
То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како |
вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи |
> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут |
а нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема пи |
а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, |
Грофица се нервозно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим младожењом?</p> <p>— Други не по |
о спуштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда |
шака у српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди |
ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању?</p> < |
ви, лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам |
нко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла |
да му буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађа |
ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох |
мисли да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела |
м зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале |
езобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да м |
и сте код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изглед |
ула, проговори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војвод |
и се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?</p> <p>— Агнеша Јанковићева се удаје?</p> <pb |
честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о д |
.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине |
лим однесите моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p> |
култете (изузев теолошки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“ |
лом библијотеком и настави:</p> <p>— На шта вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, ко |
, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка с |
је увидео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, |
и, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам више него в |
ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да |
врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није |
броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу |
јих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да очајава. |
надлежнијем.</p> <pb n="230" /> <p>— Па шта ћете после?</p> <p>— Да видим.{S} Збогом.</p> <p>Од |
да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч |
већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју |
није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледај |
напослетку самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много |
>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се изве |
то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</ |
p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом. |
ново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је измеђ |
вно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих, |
ле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим рече |
p>Кад сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, |
тво.</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу в |
гледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</ |
им се кћер.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта в |
Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?</p> <p>— Агнеша Јанковићева се удаје?</p> <pb n="2 |
ко си ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е п |
на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна |
178" /> <p>— Већ је учињено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и |
ак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф |
асом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци |
код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, који је био сасвим и |
емо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам пр |
а, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} |
ти кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало |
ранкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што ни |
ти све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знај |
е само <pb n="209" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је у |
а сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо |
тао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко че |
" /> не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви ст |
дначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу |
таде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињич |
а си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писма др |
тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међ |
, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.< |
ка, решила да останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам о |
тупимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина н |
Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница траја |
и француски.{S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, |
ачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда ј |
у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један |
коро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад је близу с |
бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, моле |
наш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су га непрес |
у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</ |
ма.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: |
х подругљивих примедаба?</p> <p>— Немам шта да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но |
даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што |
но што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњашт |
— одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, увек са |
и кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ни |
/p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мо |
ице, слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, |
но куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му не |
ање.</p> <p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече још доста опрезно.</p> <p> |
ег говора — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} |
о у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жи |
е знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео да че |
гао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест н |
о вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Г |
овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут о |
судбоносно; коректор зато што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а Павле због <p |
; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо |
питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних младића |
већма га изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазриво:</p> <p>— |
и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у ст |
ним породицама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, |
и, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу |
њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... он |
ли је она обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и про |
своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, |
>— У чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво, — настави старац. — Чујем уводе нек |
аштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми к |
је компликован, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постељ |
левао.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за целу г |
нуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху |
, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> <pb n="213" /> <p>— Шта мислим, дете, н |
а страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо |
али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република — анархија!“ Један ће бојажљиво: „Занатли |
S} И двориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики зид неке подугачке кућ |
д одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби |
ао храстовицу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} О |
ста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове каванице.</p> <p>Тама |
уштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе омладине међусобн |
крстиће, и остале знакове на окрајцима штампаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до њега допирал |
.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1897</p> </div> <pb n="2" /> <div typ |
ћом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији, |
чих књиговодство а у радионицама изучих штампарске послове, преместих се и са станом у главну з |
а“ хартије (име првих дугачких извадака штампарских, понегде „псећи језик“) које су му у послед |
реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских погрешака у српским листовима); о Инглезу ( |
н неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се пр |
м је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавиц |
ла близу, наслањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у |
чивилук за остављање шешира, врскапута, штапа и кишобрана; ако над столом за писање има сат, по |
киде врскапут, предаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник однесе |
ализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским домовима.{S} Један ће |
мам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што чувам за с |
ео од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу от |
е принцезе, али ова је била разборита и штедљива, и повратила је доста замашан део од изгубљено |
у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на |
ким, а неуморним трудом и многогодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чи |
о рече:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се не |
реч, али <pb n="135" /> би била велика штета и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не |
кву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n="218" /> <p>Опет мајка узе р |
о није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе садашње мл |
младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, |
о да одреди последице тог неприродног и штетног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да |
оју књигу или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележ |
цу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> < |
дић нашао ковача, довео га и показао му штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S |
мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски.</p> <p>Унутрашњо |
му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да |
омоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видел |
имо у опширније разлагање једино стога, што Павлова болест није имала ничега карактеристичнога, |
ом да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све више удаљ |
ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије сво |
нију прилику.{S} Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када на |
је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта |
ек преостају месечно неколико десетака, што скупљан за ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш |
не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и ко |
посматрање неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезл |
на и лукавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове |
нталонама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога пронеше гла |
ћевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи |
разговор; као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је |
одигравала по правилима општега морала, што га је поставио дух човечанства, да од овог маленог |
више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184" /> сам решио да дође. |
тим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде до |
штених за издаваше махом господичићима, што се спремају за своје позиве или по школама или у ни |
а посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Ј |
ди му:</p> <p>— Пустите оног господина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати г |
ању да жртвује огроман део свога имања, што је превазилазило неколико златних милијуна, само да |
жена на два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред каване, али је ипак греда била у с |
рвих дана остао при оваком тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима |
ћете је хранити?{S} Преписивањем аката, што су их написали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви н |
тедионици, а код куће око сто форината, што чувам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађује |
за познавање великих душевних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чи |
антипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођ |
ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и |
произвела код овог неискусног младића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде |
лност, — али оним тихим покретима срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ бил |
он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S |
љује лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шумадијску расу.{S} Отворено кестенаста |
насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, |
уду напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома т |
ство на спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствар |
кла у породици, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видите постављене.{S} Сећ |
ких друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} |
им и непоузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Д |
ам.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — реч |
p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињ |
госпођо.</p> <p>— Опростите, господине, што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја са |
о да је приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{ |
никад није достигло висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је мл |
диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде до |
вирали нешто, <pb n="169" /> госпођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам призн |
> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> <pb n="21 |
n="235" /> и везане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако о |
у.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употребљавају женск |
лажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећ |
ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас ж |
мна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају, те се умереним таласањем спуштају у |
калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, кава |
првина да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава.{S} Молим, немојте ово сматрати |
себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимиц |
Коректор је махнуо руком према постељи, што, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица |
али ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о |
његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као д |
имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</p> <pb n="179" /> <p>— С које стра |
љ своме благостању положио оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а |
S} Та то је једино блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало |
о грофице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тренутку узнемирујем, али |
ами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује |
мењивању мисли са оном младом господом, што се око ње искупи и на које је она потрошила неброје |
крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац уљудности.{S} Велике идеје, огромни тала |
ом оделу са једним старијим господином, што сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле |
> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, замишљен корачао |
мично живе својим нацијоналним животом, што је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине. |
ого година, многи напојени туђим духом, што брижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме се после код |
дала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погле |
обавестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио |
азити, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упита он |
да себи набави оно највеће задовољство, што му је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су |
инила.{S} Зато, немојте примити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, |
на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било ј |
p>Али тада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало као последња али неотклоњива сметња Па |
урићу, — то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало његову звучном баритону |
новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена л |
да је то опозиција нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужур |
падима на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулаци |
ви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само с |
десет форината споредне зараде месечно, што просечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим прих |
цу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо |
Затим полагано одговори:</p> <p>— Зато, што сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том пи |
атолошку слику његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотре |
n="177" /> <p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто неверов |
да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, о |
Грофица је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде г |
би биле што „величанственије“ или бар, што је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле |
, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, с |
> <p>— Онај Србин?</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а г |
— Мени је велика част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас |
ељи, приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те б |
док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и о |
ло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> |
ахну стара госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује варошици, стајао је |
Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало неколико месеци; али кад год би Павле сп |
а се обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није и |
авном животу своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са при |
удете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу |
грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, да му га пред |
е може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских погрешак |
и увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти |
ар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђ |
ему врло симпатична и племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не с |
ете крити да сте гладни, мој господине; што не тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли ни |
одиста је велика незгода <pb n="163" /> што то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам |
ојима пише одовуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити |
жда у први пар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненадног случаја са кнегињицом, ви велите |
ма ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кнегињица седе.</ |
мљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с |
} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову ку |
збором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> <pb n="213" /> <p>— Шта ми |
амо једно жалим, — настави озбиљније, — што се од своје ране младости не кретах у кругу оних ид |
се амбари и житнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца |
или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — напротив, налаз |
Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ј |
се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n="323" /> трајаше, док дошљак не заузе место.{ |
мисао, ил’ намера опасног потказивања — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згод |
— О томе нисам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао? |
знам шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим последњим речима; камо ваших по |
е сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем р |
адах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јуна |
већина, који мрзе „западњачку културу“ што је положена на трулим ступовима, а испод којих веје |
прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука |
исам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p>— |
?...</p> <p>Па ухвати Павла.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> < |
девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док с |
ле.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињи |
ковачево мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је |
тио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излаз |
поредак у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим дру |
тим то је он удешавао само стога, да га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за себ |
, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било |
аоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да |
на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше мишиће; па онда положај што га је мисли |
дејалистичким шљокицама.{S} Ова битанга што обичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим накл |
н му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточ |
о свестан рад, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво. |
и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било |
мам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не |
гла наћи другога бољега начина до онога што сам га досада употребљавала, то јест, да долази и д |
м тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац уљудности.{S} |
твари; а Павле због <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи њего |
атнија. — То је било нарочито због тога што је тада и университетски језик био латинско-немачки |
анифестацију човечјега духа, поред тога што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми |
ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи |
сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим |
ржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте, мож |
е међутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у ос |
којима се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише н |
рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што |
га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он је п |
ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{ |
е младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост приме |
сом гледаше фино одевеног младог човека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у |
и, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је то зграда?< |
д вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Минерве са крупним очима или |
ам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се б |
ред кућом зауставише једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отв |
и нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под неким високим ступом, и пао би обично на |
разумети у овим ситничарским приликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које |
верена да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, |
— одврати кнегињица.</p> <p>— По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше гроф |
а, удубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n="154" /> разлике између људи и о пре |
ом погруженом под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти в |
ога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, |
има и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неиск |
већ ће бити набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако набро |
ови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, ј |
је та промена донела собом много новина што су, у стицају са старинским навикама становништва к |
вам подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба п |
ај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је називаху госпођицом стаде климатати главом према |
их сличица има ту исписаних објашњавања што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих с |
но због тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња поглед |
на изгубио је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су |
амо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишч |
у предсобље, стану пред отворена врата што воде у једно од два одељења, колико их у болници св |
ад предлагача један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се диг |
а, и неколико господских кућа крај пута што вођаше у пивару, једином недељном забавишту отмениј |
p> <p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није |
му се олакшавала судбином овог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш збо |
држао, нарочито да не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша почела песмицу на срп |
коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је к |
до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави гор |
гао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута |
ме рана стаје петнаест форината.{S} Све што сам побројао дакле месечно триест и осам форината.{ |
ути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quote> < |
личност?</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење н |
у, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али |
и ми није могуће поновити пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ств |
сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила |
="287" /> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друг |
е, књиге; кад сам посећивао и видео све што представља напредак целог човечанства на врхунцу св |
досадашњим начином живота потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагуј |
да, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу. (Приј |
озрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао главом он.</p> < |
буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете своју пре |
неколико година једнолика живота снађе што необично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим д |
о сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним путем разв |
шла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите ближе, теткице, — зовну ј |
аг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен п |
е посматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило |
вали трговци, бербери и друге занатлије што стојаху пред својим дућанима у овоме часу када је п |
но да прелазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), а |
су имали генијалних рачунџија без науке што се зове „математика“, али дође после хиљаду година |
емена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“ или бар, што је могуће, пријатниј |
мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и ш |
а да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где б |
сигурати извесна лична независност тиме што ће се задобити поверење особља и управе, или ако се |
<hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја и |
, при овом захтеву толико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде о |
ом — имао сасвим противно дејство ономе што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде |
икама које вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали. |
борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се ист |
ј мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред |
дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати |
Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему |
ису вратили.{S} Богатије породице и оне што често мењају преко године своја места пребивања, за |
вање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не пост |
о набројано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректор ироничн |
алих најсјајније јавне игранке беху оне што их је приредила Университетска Омладина, Трговачко |
јна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и |
осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољив |
колине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p |
оријограф да буде непристрасан, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особинама суд |
<p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви т |
му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао сам |
оказао му штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјав |
ам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумња |
ћу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један к |
вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обични |
о га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед |
— Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно поверити мени.{S} |
што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, госп |
а као прави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле устукну један кора |
у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, |
и зато можете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега треба рашчистит |
лас шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S |
мим бреговима и на његово примчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше |
ва и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p |
а госпођичиним, која ми као пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> |
е.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још нис |
ам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је. |
аји, ноћно доба, претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, |
ало са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућивал |
погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос |
де вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја |
ри да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам |
а се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада |
ога положаја могле да произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опрезност |
ћеном сународнику, хтео да осигура себи што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али |
приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситница |
рао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква је смисао так |
иметио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са |
p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Госп |
сте ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили? |
слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <milestone uni |
неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више м |
желели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумет |
мо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, стаја |
— пошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било |
осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, |
но да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило в |
{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код кућ |
; каква им је књижевност и друге ствари што би образоване странкиње интересовало.</p> <p>Ту се |
ка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обрадова и |
т најадиковао стаде жестоко пребацивати што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се ув |
га господина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати |
ије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би |
По оваким преходницама може се разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба |
не; идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну: |
не руменије, по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном |
стор употребљавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање п |
што му запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у друштву; и прилично позна |
Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео д |
лушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослаб |
лите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне кож |
речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да се по мени не в |
ом пак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, породична блага и |
ча сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта т |
> <p>— Немојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене т |
ни.{S} У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на |
и палате: зидови су покривени дрворезом што је служио као оквир читавом низу слика породичних п |
ије довољно утврђено том квалификацијом што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павле потресен одврати: |
рођаци нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати |
речи, али увек задржавајући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обича |
} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле |
м за Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се ја |
оглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо награ |
>Број 3. <title>Географија</title>, као што је белешка на унутрашњој страни називаше: „Једина н |
и и мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да |
офом, и маркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадањ |
ом окорелом заступнику назадњаштва, као што је називао коректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — |
дино известан ред људи, буржоазија, као што се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају, а |
овораше гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} То је |
кажи, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла з |
Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И тетки |
ети и после неколико хиљада година, као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А, пита |
.</p> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом пра |
, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који после одласка корект |
{S} За овамо требају друге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих ус |
Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по сушти |
амљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо одвратну |
е дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица помож |
р не познајем довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак |
о мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљевам.{ |
прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је јед |
ам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесним лично |
т и одличну образованост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску |
азговори постали без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прили |
У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само |
а чврстој подлози, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима баци |
богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с т |
— Слушај, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n=" |
за нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле пог |
енирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободног држања, али нећу да чиним, |
— Није добио, вели?</p> <p>— Нисам, као што кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили |
ли они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и |
ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропастиле, |
изнајем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дан |
, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао ње |
при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи поне |
ни издалека није био онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили |
он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам |
е у величанственом положају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је с |
астанака.{S} То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то |
="136" /> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по свему што ми исп |
а се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом |
То ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатк |
S} Одсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} |
не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" /> каже, „идем на кревет“, то ј |
ест година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет годин |
е био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад до |
одине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина |
до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а у сличном случају |
ушили моју примчиву словенску душу, као што је префињеност њихова пријатно ми надраживала живце |
о бисте ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> |
</p> <p>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је усред јуначке борбе и бл |
погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли паралелу између оног напред |
славу светог евангелисту Марка.{S} Као што видите преостаје ми од редовног прихода четири до ш |
/p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без |
е га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто |
ог потреса, појављивала се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, где мл |
Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p |
руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} З |
рашену брилијантима, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појав |
ису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратк |
шта противу ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас |
онима, који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег нап |
е он вештачка творевина, онако исто као што у другој каквој зоологији нема места за мопса или д |
ска прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; забо |
јала је прибелешка:</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу в |
им појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пусти |
p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Је |
а крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са |
очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb n="99" /> |
не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} |
често нестајало брже или лаганије него што је и постојало, — већ по већем утицају — тренутном |
исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, п |
едом.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и у |
је, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође упр |
чујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је живо гово |
гнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих ос |
мам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S |
је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> <pb n="25" /> <div |
бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на један цео це |
неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само да на ни јед |
> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво, — настави старац. — Чујем уводе |
ли решити о старешини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и |
ила истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и |
жи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач |
p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још |
после кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарамо о другим предметима који су на в |
потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се нас |
му, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али је мени то потреба п |
} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, вој |
ао што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала |
истом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.< |
{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин смели би ст |
да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетичан нар |
е ни расправа нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико напомен |
ри му супруга, — боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је ви |
је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам обзира према вашим особеностима.</ |
тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањи |
рочито по селима, називају се зато тако што то тако претендује онај сељак, који у њима нешто по |
немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси |
лазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долази |
ва као она тамо на вашим раменима; само што је била веселија, отворенија.{S} Збиља, могао бих в |
чу његову примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова в |
ух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја |
омени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и |
а младог Србина имале већег утицаја, но што је он могао унапред определити.</p> <pb n="294" /> |
</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познај |
дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном |
мереније <pb n="258" /> и љубазније, но што то поред њене велике љубави — која се огледала више |
ложење треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} |
о пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на тр |
погледом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — в |
ову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Мож |
n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отво |
е љубави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са |
и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то зн |
ју је по томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, |
о пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била ј |
иђу на спокојније и угодније прилике но што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо |
спођа је приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се толико била обрадов |
сажалења и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлов |
/p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво.</ |
>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављење |
ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div> <pb n |
но, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И пог |
Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И |
опростите, — викала је грофица више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој |
мађасмо разговор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{ |
о да оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове л |
овори овај са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ј |
е облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност у осећајном |
изискивати.{S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашен |
њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког |
Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, |
овде су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада чов |
и ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мојом |
ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> |
Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} О |
сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан |
— ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта, дакле, желите |
и, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, што с |
ем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим јези |
а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан |
.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:lang="de">Magnatenviertel</for |
е летело само по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, |
бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у ве |
много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато тако ш |
и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама |
ошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ |
неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као |
ам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се |
ива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколи |
тењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Французи...{S} Но мени се и |
предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потп |
ече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А ш |
и на оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо инт |
нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... његова побуна пр |
м <pb n="86" /> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивни |
ме што сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли |
по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса |
сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре п |
шу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако |
тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га види |
{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је од |
до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста вр |
.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас на |
му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шт |
привидно заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при так |
рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Бу |
>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p |
уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно |
следње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да |
али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато што другог волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је тај?</ |
мо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је |
да буде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе садашње младе племиће избио из седла.</p> |
ашто си противна војводи?</p> <p>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га н |
рабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто неће |
задржала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђур |
што ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</p> <p |
<p>— Покојна нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам ов |
<p>— Зашто баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје |
само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је с |
, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песници немају обичај да долазе на марвену пијацу, |
тешко могло завирити са стране, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих особина, |
што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенк |
оста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више зато |
То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио ваш |
ебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Д |
>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p> |
пису, но то је могао чинити једино зато што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да |
је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а |
нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не ми |
ин распореда куће јако допада, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини ве |
ега тога у многоме одвојила, — нарочито што се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долази |
ше не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што |
<p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем љ |
о, а већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе прец |
љине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кади |
е све већма појављивати.{S} Први афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писм |
ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви у |
то сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље; а |
а, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посету и влада |
Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што |
лика да ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — |
другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син |
мешале у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становништва; о оделу женскиња; о украси |
реда се.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} П |
ало на ум да испитује чудновату прилику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чила |
{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни во |
цртане оловком или четкицом у акварелу што представљају епизоде из живота познатијих чланова к |
Павловим приликама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини н |
на жалост, морам претпоставити по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најотмениј |
ма око усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још неш |
увај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за в |
ахвали код грофице на милости и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му вра |
чудноватија: о морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче |
или, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузета |
ст за каквог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан |
адгод веровала да од своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста |
p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнеми |
од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p |
је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели |
.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем твога крова,</ |
тике ни остале друштвене уредбе.</p> <p>Што се више приближивао крај месеца, Павле је бивао све |
капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих х |
<p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Н |
безбрижне омладине Павле је могао много штошта да научи, да му оно није служило једино на то да |
оку у оно време у Јевропи причало много штошта, страшно и претерано, а већином богме не без осн |
p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Ид |
ГА“</head> <quote> <l>Радости, о рајска шћери, </l> <l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево нас код |
ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима р |
</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и |
прозоре пробијала је у виду неодређеног шума каткад врева културнога живота, а кроз врата обазр |
е лаке мирисаве маглуштине и армоничног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сал |
ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све ш |
тајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одважност ипак се не побуни и не показа ни м |
же топао а благ поглед, што карактерише Шумадијску расу.{S} Отворено кестенаста коса и дуге јас |
ему вођаху тајанствене сањарије младога Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упита:</p> < |
мао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где |
ој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа |
ислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> изгрицкали.{S} Ви јатомице |
еда на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова мл |
која старица накашљала обазриво, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвенику, илити пак Па |
и лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Пом |
6" /> што мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски.</p> <p> |
he (Consulat) pour Monsieur M.{S} P.{S} Gjouritch, Kragouyévatz, Serbie par Belgrade</foreign>. |
ј <foreign xml:lang="fr">Monsieur P.{S} Gjouritch</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, |
p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Monsieur Jouritch!</foreign> (Г. Журич!) — узвикну госпођица. — |
30" /><!-- 328 i 329 ponovljene --><!-- kraj ponovljenog --> и таман да привикнем, а оно ме сре |
е послове, <pb n="330" /><!-- 328 i 329 ponovljene --><!-- kraj ponovljenog --> и таман да прив |
><!-- 328 i 329 ponovljene --><!-- kraj ponovljenog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа по |
би могли... <foreign xml:lang="fr">Ah, que donner?</foreign> (Ах, шта да дамо?)...{S} Подај го |
n xml:lang="fr">Ah, mon Dieu, mon Dieu, que faire!</foreign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — у |
речима <foreign xml:lang="fr">Bibliothèque des Comtesses Yankovitch</foreign>.</p> <p>— Ове књ |
и ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quote> <p>Познато је да, кад наступе дани Месојеђа, у о |
l:lang="fr">Larochefoucauld</foreign> </quote> <p>Кад је Павле после оног знаменитог сукоба сво |
l:lang="fr">Larochefoucauld</foreign> </quote> <p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p |
l:lang="fr">Larochefoucauld</foreign> </quote> <p>Ноћ је била дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полаг |
foreign xml:lang="fr">Renan</foreign> </quote> <p>Једнога дана грофица Јанковићева изненада оде |
oreign xml:lang="de">Wagner</foreign> </quote> <p>Јесу ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код |
ох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“)</p> </quote> <quote> <p>...и написах</p> <p>Лакомислене ретке |
оји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </quote> <p>У Београду поред повеће зграде, која је лицем |
вој првој донесете правилан суд.“</p> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако се Павле |
адо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београдски горњи град, у старински <foreign |
ло чуднога света!</l> <p>Војислав</p> </quote> <p>Павла је, дакле, само смрт могла спасти своји |
мислене ретке те.</p> <p>Војислав</p> </quote> <p>Драга моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти н |
ближује човеку. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био н |
ривају и плачу. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>А камо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То в |
имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> </quote> </div> <pb n="4" /> </front> <body> <pb n="5" /> |
остаје за увек.</p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>У једној од оних уличица, где обично осредња |
о да се латим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Реду незнатнијих варошица у Србији припада Ба |
сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote> <p>На углу узане, високим зградама урешене, улиц |
неприлике олакшава.</p> <p>Cicero</p> </quote> <p>Павле је говорио од прилике овако: „Тамо где |
КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају хартије стајала је прибеле |
v> <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <quote> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопа |
P18970_C8"> <head>VIII</head> <head /> <quote> <p>Не могу дух музике схватити другде до у љубав |
ead>У КАВАНИ „КОД ЗЛАТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости, о рајска шћери, </l> <l>Красна искро |
XV</head> <head>„КОД ЗАНАТЛИЈЕ“</head> <quote> <p>Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи |
/head> <head>ИГРАНКА ЏОКЕ-КЛУБА</head> <quote> <l>Чудни су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ |
>I</head> <head>НА ПРАГУ ИСТОКА</head> <quote> <l>Прокте ми се једном путовати, </l> <l>Бела св |
I</head> <head>КНЕГИЊИЦА СТРАТА</head> <quote> <p>Има ипак изабраних срдаца, друкчијега кова, и |
d>X</head> <head>ТРИ ПИСМАНЦЕТА</head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто |
III</head> <head>ГОСПОДИН ЧИЛАГ</head> <quote> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да н |
2"> <head>II</head> <head>БДЕЊЕ</head> <quote> <p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више до |
d>VII</head> <head>Из прошлости</head> <quote> <p>Пријатељство даје срећи већи сјај: утехом и с |
head>IX</head> <head>Мати и кћи</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модерном је друштву пита |
тој госпођици Јелени Грујићевој</head> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин ( |
> <head>IV</head> <head>ПОЛАЗАК</head> <quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи ц |
"> <head>III</head> <head>ЗАВЕТ</head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влад |
/head> <head>ГРОФ ТИМА ЈАНКОВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да и |
head> <head>У БЕОГРАДСКОМ ГРАДУ</head> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p> |
/p> <p>Пушкин („Татјана“)</p> </quote> <quote> <p>...и написах</p> <p>Лакомислене ретке те.</p> |
ају хартије стајала је прибелешка:</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са др |
рочита ове крупније написане речи:</p> <quote> I <p>„ПРВА СЕРИЈА:</p><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУК |